U Nemačkoj 50.000 Srba uprkos odbijenom azilu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Tridesetogodišnji Muhamed iz Alžira bezmalo svaki dan je u jednom tržnom centru u Hajdelbergu, na jugozapadu Nemačke, gde pokušava da „ulovi” besplatni bežični internet i tako bude u kontaktu sa prijateljima u Alžiru ali u Nemačkoj.

On je jedan od onih koji je smešten u obližnjem izbegličkom kampu i, premda dolazi iz zemlje koju Berlin smatra sigurnom te njenim državljanima izuzetno retko daje azil, nada se da će ostati u Nemačkoj.

„Ako mi ne odobre azil, nadam se da ću ipak ostati, kao moj prijatelj koji je u Kelnu. Njemu su odbili zahtev za azil, ali on je već sedam godina ovde. Čak je i dobio neku dozvolu za boravak”, optimista je Muhamed, čija priča ukazuje da, uprkos tome što su nemačke vlasti minule dve godine uveravale državljane zemalja zapadnog Balkana, Afrike i delom Bliskog istoka da neće moći da ostanu u Nemačkoj ukoliko dolaze „trbuhom za kruhom”, u praksi je drugačije.

Kako je objavio najtiražniji nemački tabloid „Bild”, nemačka vlada je na zahtev parlamentarne grupe Levice, ovoj opozicionoj stranci dostavila podatke da je do kraja juna ove godine u Nemačkoj živelo 549.209 ljudi kojima je zahtev za dobijanje azila odbijen, ali koji nisu deportovani.

Među njima su najbrojnija grupa državljani Turske, njih oko 77.600, a potom slede njih 68.549 koji su došli sa Kosova i 50.817 koji su došli sa pasošem Srbije.

Turska i sve zemlje zapadnog Balkana od prošle i pretprošle godine za zvanični Berlin su sigurne zemlje porekla, što znači da njihovi državljani skoro da ne mogu da dobiju azil jer u njima nema rata niti se sprovodi sistematski progon ili diskriminacija.

U medijskoj kampanji koju su nemačke vlasti sa vlastima ovih zemalja sprovodile uvek je isticano kako Nemačka neće primati „ekonomske migrante” iz ovih zemalja. Međutim, u praksi se ispostavilo da su ovi „ekonomski migranti” ipak ostali u Nemačkoj.

Štaviše, polovina od ukupnog broja odbijenih je dobila vremenski neograničenu dozvolu boravka, a trećina ima vremenski ograničenu dozvolu boravka.

Na osnovu dokumenta koji je dobila Levica, „Bild” ističe da su na takozvanom duldungu – što je status onih koji nisu dobili dozvolu boravka ali ih vlasti „tolerišu” u zemlji – 168.212 osoba od kojih je 100.000 onih koji su prethodno tražili azil ali su odbijeni. Osim toga, 37.020 ima ovaj status „tolerisanih” migranata samo zato što nemaju putna dokumenta.

Iako bi svako mogao da pomisli da su ovo sve ljudi koji su u Nemačku došli u prošlogodišnjem izbegličkom talasu od 1,1 milion osoba, to nije tako.

Nekoliko stotina hiljada prošlogodišnjih novopridošlica još nije ni prošlo proceduru procene da li su podesni da dobiju azil, a među ovih više od pola miliona koji su odbijeni a i dalje žive u Nemačkoj čak tri četvrtine je došlo pre više od šest godina.

Iako ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, koji je iz redova CDU Angele Merkel, još od februara obećava ubrzavanje deportacija ljudi kojima je odbijen zahtev za azil, povećani broj deportovanih i dalje je višestruko manji u odnosu na one koji su ostali.

Prema nemačkim pravilima, čak i kada neko ne dobije azil, država može da toj osobi prizna neki drugi razlog zašto bi trebalo da ostane.

Moguće je i da mu pruži takozvanu dodatnu zaštitu ili samo da zabrani da bude deportovana. Ali, čak i kada neko definitivno bude označen za deportaciju, prvo se proba sa dobrovoljnim slanjem kući, što vrlo često takve osobe izbegavaju a proces može da bude odugovlačen u nedogled.

Prema rečima zamenika šefa poslaničke grupe CDU–CSU u Bundestagu, Hansa Petera Fridriha, neophodno je promeniti zakon o deportacijama.

„Ko god omogućava onima kojima je odbijen zahtev za azil da plešu ukrug oko države uništava poverenje ljudi u sposobnosti vlade”, rekao je ovaj bavarski demohrišćanin, koji je u prošloj Merkelinoj vladi bio ministar unutrašnjih poslova i poznat je po antiislamskim stavovima. „Zakoni pod hitno moraju da budu promenjeni.”

Da se tako nešto očekuje vrlo brzo, svedoči ne samo ovih dana naprasna saglasnost CDU i CSU o tome da je neophodno vratiti one koji ne dobiju status izbeglice, već i to da je upravo kancelarka Merkel parlamentarcima demohrišćanskog bloka rekla da je „najvažnija stvar narednih meseci” da se ubrza proces deportacije migranata, kojima je odbijen zahtev za azil.

Uz nedavno priznanje sopstvenih grešaka u okviru izbegličke krize, Merkelova očigledno namerava da povrati poljuljano poverenje birača i po četvrti put bude kancelarka.(Politika)