Turska politička giljotina

Stvar je toliko duboka i zapetljana i vidljivo je da tri meseca vanrednog stanja nisu dovoljna, saopštio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, uz odluku da se budnost za otklanjanje posledica propalog julskog puča produži za još devedeset dana.

Objasnio je da „možda ni dvanaest meseci neće biti dovoljno vreme“.

Pod svojevrsnom giljotinom se nalaze mnogi građani za koje se teško može naći krivica, ali „seča“ nepoželjnih se grubo nastavlja. Metin Fejzoglu, predsednik Unije advokatskih komora u Turskoj, ukazuje da su dekreti nezakoniti, dok je parlament ignorisan ovakvim potezima: „Ustav ne dopušta da vlada na taj način trajno menja zakone. Ne možete da se borite protiv kriminalnih organizacija čineći od Turske osuđenika pred Evropskim sudom za ljudska prava.“

Lider najveće opozicione stranke, Republikanske narodne partije (CHP), Kemal Kiličdaroglu optužuje vladajuću AKP (Erdoganova Partija pravde i razvoja) da gradi svoj neobaasistički režim, koji se „brzo udaljava od demokratije“.

Evropski parlament je, povodom talasa hapšenja u medijima – čiji su poslenici posebna ciljna grupa vlasti – pozvao Tursku da u primeni vanrednih mera „smanji polje rada“, kako bi se sačuvala sloboda mišljenja i da Ankara „bogato definisanim antiterorističkim propisima“ ne kažnjava novinare i druge.
Dnevnik Hurijet je sabrao da je oko 2.500 novinara ostalo bez posla zbog ukidanja novina i elektronskih glasila, najmanje 130 ih je u zatvorima, „što je više nego u Iranu i Kini, zemljama koje se računaju u rekordere na ovom polju“. Organizacija Reporteri bez granica nalazi da je u Turskoj prošlih meseci prestalo sa radom bar 125 medija. „Propisi protiv terorizma uveliko su zloupotrebljeni, služe da se ograniči sloboda okupljanja i izražavanja“, zaključak je Eme Sinkler Veb iz međunarodnog pokreta za praćenje ljudskih prava.

Ragip Duran, novinar koji se posebno bavi medijskom etikom, kaže da je „koncept slobode štampe u Turskoj uvek bio upotrebljavan kao politički i ideološki instrument od onih koji su se brorili da osvoje i drže vlast“. Duran zapaža i drugu stranu medalje, da su veliki deo problema i oni mediji, koji revnosno objavljuju neistinite i netačne priloge da bi promovisali svakog ko je na vlasti. Koordinator Projekta sloboda štampe Jusuf Kanli lavirint stvaranja javnog mnjenja dopunjuje opaskom da se na nišan stavljaju novinari umesto vlasnika medija, koji su stvarni izvor problema. Zbog toga, po njegovom mišljenju, mnogi nevini u redakcijama ostaju bez zaposlenja i sredstava za život.
Policija je u svom lovu na medijske veštice upravo uhapsila Murata Sabunčua, glavnog urednika DŽumhurijeta, uglednog opozicionog i najdugovečnijeg sekularnog lista, starog skoro stotinu godina, a izdato je još desetak naloga za pritvaranje sumnjivih u novinarstvu, uključujući i karikaturistu Musu Karta. Nekima sa dugačke crne liste su, ipak, samo oduzete novinarske legitimacije.

U međuvremenu posebna ograničenja su uvedena za sve optužene za terorizam (guleniste ili naklonost i pomoć kurdskom pokretu): njihovi kontakti sa advokatima biće prisluškivani i snimani, vlast će moći da oduzima dokumente kojima odbrana raspolaže i da ograničava, a tužilac i da na šest meseci zabranjuje sastanke pravnih zastupnika sa klijentima.

Istovremeno, na metu za odstrel je stavljena i akademska zajednica. Ubuduće će, prema novom dekretu o sprovođenju vanrednog stanja, predsednik Redžep Tajip Erdogan moći direktno da postavlja rektore univerziteta u Turskoj. Dosadašnje norme od 1992. su predviđale da kandidata predlažu visoke škole. Novouvedeni propis je da za državne univerzitete tri imena predsedniku šalje Visoki savet za obrazovanje, a ako Erdoganu nijedan sa spiska ne bude po željenoj meri, može sam da imenuje svog izabranika (ukoliko za mesec dana Savet ne ponudi nekog novog).

Hiljade profesora (1267 sa univerziteta i to većim delom sa veoma prestižnih), učitelja i zaposlenih u zdravstvu su – javlja Hurijet – među uklonjenima po dekretu. Na dugoj listi dosad „rashodovanih“ su i zaposleni u parlamentu, sudovima, Direktoratu za verske poslove, raznim ministarstvima, armiji, policiji i drugim državnim ustanovama. Prema navodima agencija otpušteno je oko 110.000 ljudi. Samo simboličan broj je posle „provere kroz gusto sito“ vraćen na posao, primećuje Hurijet.
Umereniji ocenjivači su pomirljiviji. Smatraju da je možda još u pitanju Erdoganova taktika da privlači nacionalističke glasove uoči gotovo izvesnog referenduma o „sultanskoj“ predsedničkoj vlasti: „Ako je i to u pitanju, velika je greška za Tursku.“

Nemilosrdniji, cinično raspoloženi – poput poruke na Tviteru opozicionog poslanika iz Republikanske narodne partije Sezgina Tanrikulua – nimalo se ne predomišljaju: „Puč Partije pravde i razvoja protiv demokratije se nastavlja.“

– (Danas)