Teški dani za Erbas

Protekla sreda nije bila baš dobar dan za dva vodećih proizvođača aviona na svetu. Sasvim iznenada, a to je očigledno iznenadilo i samo preduzeće, prvo se povukao Katar ervejz. Da ipak neće, kako su još pre nedelju dana najavili, preuzeti, odnosno kupiti najnoviji tip aviona za duge letove A350, ta firma najpre je objavila na svojoj Fejsbuk stranici. „Primopredaja koja je trebalo da se obavi u subotu u Tuluzu, odložena je do daljeg“, stajalo je u saopštenju bez navođenja razloga. Šok se osetio i kada je reč o vrednosti akcija Erbasa – one su najpre pale za deset odsto, a samo dan kasnije, za još pet.

Pri tome treba naglasiti da je Erbas s pravom bio ponosan što je svoj najnoviji model aviona, bez ikakvih poteškoća i zakašnjenja, na vreme isprobao i dobio dozvolu za puštanje u saobraćaj. Inače, A350 napravljen je od vrlo lakih, ali istovremeno i veoma čvrstih materijala.

Problematična proizvodnja, veliki troškovi

Airbus A350

„Avion je spreman za predaju i mi smo sigurni i verujemo da će ga naš klijent Katar ervejz vrlo skoro preuzeti“, optimistično je u sredu uveče izjavio šef Erbasa Tom Enders na jednom forumu investitora u Londonu. Ali iz internih krugova ipak se saznaje da u Erbasu ipak nisu oduševljeni ponašanjem šefa Katar ervejza Akbara al Bakera. On je u septembru, samo nakon nekoliko meseci pauze i vrlo skupog nadograđivanja aviona, konačno od proizvođača preuzeo svoj prvi A380. Pri tom su, iako se to u javnosti guralo pod tepih, postali vidljivi problemi u proizvodnji i kvalitetu Erbasa.

Nakon tog udarca spolja, samo rukovodstvo te forme podstaklo je na već spomenutom forumu investitora diskusiju o budućnosti najvećeg putničkog aviona na svetu. Budući da se A380 zbog same svoje veličine češće od drugih aviona izazivao pažnju javnosti, u četvrtak su već objavljeni navodi u pojedinim medijima u kojima se govori o prestanku proizvodnje tog modela. Pri tom je finansijski direktor Erbasa Harald Vilhelm samo rekao ono što je ionako očigledno: da se A380 u sadašnjem obliku teško prodaje i da se, prema podacima koji njemu stoje na raspolaganju, nakon 2018. godine njegova proizvodnja više neće isplatiti. Za 2015. godinu obećao je izlazak iz minusa, ali samo za troškove proizvodnje. Troškove razvoja od oko 20 milijardi evra, evropske zemlje koje su učestvovale u tom projektu, a među njima i Nemačka, mogu najverovatnije da zaborave“. (dw.de)