недеља, 16 јуна, 2024
vesti online

Solucije za izbegličku krizu

Solucije za izbegličku krizu iz ugla bivšeg Karadžićevog savetnika

Četničko rešenje: Upotrebiti vojsku protiv migranata!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Ovako se to nekad radilo u Šumskoj: Četnički vlažni snovi

Ovako se to nekad radilo u Šumskoj: Četnički vlažni snovi

Photo: EPA

Kakva bi to desničarska hajka na azilante bila ako bi prošla bez Aleksandra Pavića, notornog šumskog ruskokolonaša, a povrh toga i bivšeg savetnika genocidnog Dabić Raše, sužnja haškog. Jedva je Pavić dočekao ideju poverenice za ravnopravnost, Brankice Janković, o mogućnosti da deo migranata zadržimo i naselimo u napuštenim krajevima Srbije ukoliko oni to budu želeli. Nije li to “krunski dokaz” da se crne slutnje srpskih fašista polako, ali sigurno obistinjuju, pa ih vi i dalje zajebavajte što su paranoični

I nama je, da budemo iskreni, dojadilo da se iz dana u dan bakćemo sa raspomamljenim ksenofobima kojima nikako da dosadi proizvodnja novih “neprijatelja” i “bezbednosnih pretnji”, ali šta možemo kad nam stalno pružaju obilje inspiracije.

Na red je tako došao i stanoviti A. Pavić. Uplašen da ne zaostane za braćom po paranoji, Pavić na putinovskom Fondu strateške kulture otvori napaćenu dušu, šumsku a rusku: “’Paranoični’, ‘ksenofobični’, ‘rasisti’ i slični ‘kočničari’ nisu morali dugo da čekaju da bi im se, očekivano, putem televizije B-92, pružio novi dokaz da nije baš sve u njihovoj ‘paranoji’ kad je reč o ‘spontanom’ ljudskom talasu koji je krenuo prema nama i ostatku Evrope iz područja u kojima je NATO izazvao rat, masovnu patnju, nesreću i uništenje”.

Nije, dabome, sve u paranoji. Ima nešto i u uznemirenom duhu. Pravoslavnom, naravno, to se valjda podrazumeva: “Za to se pobrinula ‘poverenica za ravnopravnost’, Brankica Janković, koja je u emisiji ‘Kažiprst’ izgovorila nešto što će sigurno uznemiriti mnoge duhove, a i razbiti mnoge naivne iluzije u Srbiji u vremenu koje nam ubrzano stiže: ‘Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi (odnosno migranti-azilanti-izbeglice – prim. aut.) ostanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi, i izjavila je poverenica, dodajući da bi oni mogli da ‘doprinesu našem regionalnom ekonomskom razvoju’“.

Spreman za obračun sa izbeglicama: Aleksandar Pavić, tokom jednog od imbecilnih performansa u centru Beograda

Photo: Goran Necin

Zar ne slušamo godinama lamente o opustelim pašnjacima i oranicama koje zarastaju u korov jerbo mladi neće da ostanu na selu nego beže trbuhom za kruhom u velegrad ili inozemstvo, pa stare i iznemogle seoske domaćine nema ko da nasledi? Poverenica Janković samo pokušava da spoji plemenito i korisno. Ako deo migranata ne uspe da stigne do željenih destinacija zapadne Evrope, zašto im ne omogućiti da ovde započnu novi život koji bi bio i njima i Srbiji na opštu dobrobit, kad već toliki krajevi naše zemlje zvrje prazni i nenaseljeni, a ovi naši domaći ionako nisu baš radi da obrađuju zemlju i uzgajaju stoku?

Kobna bi to bila greška, kategoričan je Pavić. Smrtno ćemo se zajebati ako nasednemo na tu perfidnu podmetačinu: “Sve je mirisalo na to: Mađarska ograda-zid, koja nailazi samo na prazne verbalne ‘osude’ EU, besomučna medijska kampanja medija u Srbiji o imperativu ‘humanosti’ prema nesrećnim ljudima i našem ‘tradicionalnom gostoprimstvu’ (što bi bilo umesno kada se ne bi serviralo na tako jednostran i agresivan način), osuda svakoga ko uopšte dovodi u pitanje vladinu politiku ‘otvorenih granica’ i Vučićeve ‘dobrodošlice’ svima koji dolaze, probni medijski baloni o planovima za izgradnju ‘prihvatnih centara’ za 400.000 izbeglica-migranata-azilanata, odsustvo državne strategije radi čekanja na ‘druge’ – na prvom mestu EU – da formulišu svoju ‘globalnu’ strategiju za nošenje sa problemom, medijsko-NVO satanizovanje predloga da se izgradi pogranični zid ili ograda poput mađarske na granici sa Makedonijom…

Ima li, deder, Paviću možda i nečeg dobrog u svom tom zlu što nam se sprema? Ima, nego šta: “Dobro je, ipak, što je ‘poverenica’ ovako rano istupila, jer sada postoji i opišljiv dokaz o pravim namerama za Srbiju – za one kojima je on uopšte i trebao”.

Ne kaže se “opišljiv”, nego pišljiv. Oprošteno ti je; tko piše za ruskokolonaški FSK, taj i greši. Zapravo ništa drugo i ne radi osim što greši. To je vama ruskokolonašima takoreći u opisu posla.

Podgrejala paranoju ksenofoba: Brankica Janković, Poverenica za ravnopravnost

Photo: Tanjug

Za razliku od poverenice koja “glasno razmišlja”, Pavić uopšte ne razmišlja. A i čime bi: “Jankovićeva je činovnik (činovnica?) prve globalističke vlasti u istoriji Srbije, ustoličene 27.7.2012, koja ništa ne radi bez odobrenja spolja i ‘deliveri junita’ iznutra, tako da ona sigurno ne priča napamet, niti tek tako ‘glasno razmišlja’. Nema ni trunke sumnje: to je u planu, to nam spremaju. ‘Srbija trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja,’ glasi 8. od 11 nabrojanih ključnih tema sa bezbednosnog foruma u Bratislavi od 2.5.2000. prema beleškama poznatog nemačkog političara Vilija Vimera. A i iz sopstvenog, ako je moguće. Dok ne nestane sa mape”.

Tko se mape lati, od mape i gine, kaže stara šumska poslovica. A koga nema na mapi, najobičnija je čkapi. Pavić je, srećom, analitičar dalekovid, zna da za Srblje jedini spas je zid: “Zato je debata koja je pokrenuta u medijima oko toga da li treba dizati zid na granici sa Makedonijom od suštinske važnosti. Ne zato što se očekuje da će globalistički namesnici u Nemanjinoj 11 tome sami pristupiti, ili čak smeti da imaju svoje mišljenje, već zato što je to debata iz koje može da se izrodi neki novi impuls javnog i nacionalnog delovanja”.

Ali šta ćemo ako situacija zagusti pa nam zid naglo popusti: “Pitanje, u stvari, nije puko pitanje zida ili ograde – već pitanje da li ćemo uopšte više ikad čuvati sopstvene granice ili ne. Ako nećemo, odnosno ako su neki među nama uljuljkani očekivanjima da će ‘svet da pomogne’, da će Srbija uvek da bude samo ‘protočni bojler’ za stotine hiljada, a možda i milione koji ‘bolji život’ traže isključivo u zemljama EU, da će nam se naša navodna humanost – u vidu bezuslovnog prihvatanja ljudskog cunamija koji se na nas obara – nekako ‘pozlatiti’ u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, onda nam ipak duguju neke odgovore. Na primer: šta ako se ništa od ovoga ne desi?

Nemoj, Paviću, da si na kraj srca. Desiće se već nešto. Znaš da se u Srbiji stalno nešto dešava, nikad nam nije dosadno. Tebi pogotovo nije dosadno, uvek nađeš neku blesavu zanimaciju: “Šta ako ‘svet’ (pod kojim se podrazumeva politički Zapad i međunarodne organizacije koje kontroliše) ne pomogne – kao što nam nikada do sada nije ni pomagao, osim u delu koji se tiče isključivo njegovih interesa, šta ako se u jednom trenutku mađarska granica jednostavno zatvori, tj. postane veoma teško da se ona pređe, npr. usled raspoređivanja NATO vojske na granicama, kako predlažu češki predsednik i premijer, šta ako odjednom budemo suočeni sa nekoliko stotina ljudi iz potpuno drugog podneblja i kulture, koji nemaju ni gde da odu ni gde da se vrate, zarobljenih u Srbiji?

Da se ja pitam migranti bi već bili trajno smešteni u sekundarne lokacije: Doktor David Raša Dabić, nekadašnji Pavićev šef

Photo: EPA/STR

Stotine hiljada muslimanskih zarobljenika u Srbiji, pa zar to nije san svakog iskrenog srpskog fašiste? Šumskog još i više. Jao, šta ćemo da im radimo, samo da nam padnu šaka. Dvadeset punih godina vi Šumnjaci i četnička vam braća s ove strane Drine niste obnavljali gradivo. Krajnje vam je vreme da ponesete to slatko historijsko breme.

Šta, ne daju vam? Ma tko vas to sekira, boga mu: “Niko u Srbiji, osim plaćenih lobista i agenata, jednostavno nema pravo na inertno očekivanje ičeg pozitivnog sa Zapada – a sadašnja vlast i njeni mediji i ‘nevladini’ poslenici upravo odatle čekaju instrukcije. Pitanje čuvanja granice se svodi na jednostavno pitanje: hoćemo li državu ili ne? Hoćemo li da se olako odreknemo onoga što su preci vekovima branili, gradili, sanjali?

Jebeš državu, čuvaj zdravlje. Eh, lako je nama izdajnicima to reći. Ali kako da Pavić sačuva uspomenu na dalekog pretka bez ijednog ispaljenog metka. Naprosto, što ne ide, ne ide, brate: “Granica se može utvrditi i braniti. Kako? Baš kao što predlažu češki predsednik i vicepremijer – vojskom. Kao što se uvek kroz istoriju i radilo. Možemo li se mi, odnosno Srbija, odbraniti?

Sad si nas baš zaintrigirao. Po cele dane i noći samo o tome razmišljamo, oka nismo sklopili. Samo nam ti, Paviću, možeš pomoći, uzdamo se u tvoje nadnaravne moći: “Naravno da možemo, ako postoji volja. I vojska, prava, srpska, oslobođena od ludačke košulje NATO ‘reformi’, posvećena nacionalnom, a ne nekim apstraktnim ‘globalnim’ interesima. Bugari i Mađari su rešili da se brane, a i Makedonci sigurno bi, kada bi i Srbija rešila. Uvesti strog granični režim, drastične kazne za ilegalne prelaske ili oštećenje granice, kao što Mađari najavljuju. Vrlo brzo bi se za to pročulo – pa bi ozbiljnost na granici poslužila i kao sredstvo odvraćanja”.

Šta ti je šumnjačka lucidnost! Mi se, vidiš, toga nikad ne bismo setili. Ti si, Paviću, ono poslovično svetlo na kraju srpskog tunela strave iz kojeg vire sumnjive azilantske glave.

Ovako se to radilo u Šumskoj: U vreme Karadžića i Mladića izbegličkih kriza nije bilo

Photo: rbih-free.blogspot.com

Verujemo, nije ti lako da nosiš teret tolike slave: “I tek bi tada, kada pokažemo da smo ozbiljni u nameri da branimo sopstveni pogranični režim i poredak, kao prvu liniju odbrane države – uopšte i imali šansu da utičemo na one koji su ovu humanitarnu kataklizmu izazvali, da počnu da je sami i rešavaju, sopstvenim sredstvima i pameću”.

Da je njima, Paviću, tvoja pamet, odavno bi je oni rešili. Ali šta jadni da rade kad im te je Putin oteo ispred nosa.

Živi si dokaz da Srbin može sve, samo ako se zainati. Može, na primer, da otera sve azilante u tri lepe, ali i ne mora: “Mi možemo, svakako, da preko naših granica propuštamo one koji imaju pozivna pisma rodbine iz zapadne Evrope, ili garancije novih poslodavaca, ili garancije prijema u neku zapadnoevropsku državu”.

Ala si ti neki plemenit čovek. Naročito kad odeš iz krajnosti u krajnost: “Možemo čak i sami da odredimo broj ljudi koje bi mogli da trajno primimo (naravno, on bi bio relativno nizak, a njihovo naseljavanje bi moralo da bude takvo da se ne stvaraju geta)”.

A ne, to nikako! Sa getom ili bez geta, azilant može samo da nam smeta. Ne želiš valjda da nam se po našoj Srbijici namnoži nepravoslavni živalj.

Žica je tu, fale još samo nož i odgovarajuća genocidna lokacija: Pavićeve ideje u mađarskoj izvedbi

Photo: index.hr

Naravno da ne želiš. Malo si se zaneo, ali sad si opet onaj stari dobri Putinov omladinac: “Ali da mi jednostavno, iz ‘humanih’ ili bilo kojih drugih razloga proglasimo opštu ‘dobrodošlicu’ i otvorene granice, ‘nadajući se’ da će sve nekako da ispadne kako treba – to je više nego neozbiljno. To je ruski rulet sa državom i nacijom”.

Pa sad, ako je ruski, možda bolje da ga ipak odigramo. Zbog tebe, da ti se gazda ne naljuti. Može, ne daj bože, da posumnja da si se prodao Amerima.

Vodi računa, ovo ti je poslednja šansa da izvadiš fleke: “Naše je da ponovo, posle više godina, ponovo utvrdimo naše granice – tamo gde je moguće (na Prokletijama ne moramo baš odmah). I treba da se potrudimo da to postane prvorazredna tema u Srbiji, kao pitanje opstanka. A ‘svet’ (odnosno Zapad), ako izrodi neko za nas prihvatljivo rešenje – odlično (ovo je za one koji još veruju u Deda mraza). Ako ne – onda ćemo znati da smo učinili ono što je do nas, da bi sačuvali ono što nam je od predaka predato. Da se dalje preda, a ne naivno ili jeftino proda”.

Izvuk’o si se u poslednjem sekundu sudačke nadoknade. Sad bezbrižno možeš i da predaješ i da prodaješ, a možeš i sve da spičkaš u bescenje. Poklonio, prodao ili rasprodao – precima se isto hvata. A potomci će se već snaći.