Papa Franja se opredeljuje protiv Izraela

Izraelski i jevrejski narod treba da protestuje u najvećem mogućem smislu i da se uveri da papa Franja shvata kakvu je štetu pričinio.

U ugovoru koji je dovršen u Rimu prošle nedelje, Katolička crkva je ispalila najnoviji rafal u svojoj dve hiljade godina staroj borbi za obespravljivanje jevrejskog naroda. Sastavši se sa palestinskim zvaničnicima u Vatikanu, crkveni zvaničnici su se složili da formalno priznaju „državu Palestinu“ kao deo dogovora u vezi katoličkih aktivnosti u područjima pod kontrolom Palestinaca.

A u slučaju da neko nije dobio dopis, portparol Vatikana Federiko Lombardi snimljen je kako govori, „Da, to je priznanje da država postoji.“

Ovaj nečuveni korak je težak udarac za katoličko-jevrejske odnose i na njega se mora odgovoriti.

Izrael i jevrejski narod treba da protestuju zbog ovoga u najvećem mogućem smislu i da budu sigurni da papa Franja shvata kakvu je štetu pričinio.

U biblijskom smislu, prepoznavanjem palestinske države u Judeji i Samariji, Vatikan delotvorno traži način za poricanje večnog zaveta između Boga i jevrejskog naroda, kojem je ova zemlja davno obećana. Ovo je ne samo čin uvrede i nepoštovanja, nego je i veoma neiskren. Zaista, ne možemo da se ne zapitamo – koju Bibliju Vatikan čita? Koju god da čita, mora da joj nedostaju neke stranice, jer čak i pri letimičnom pogledu na Sveto pismo, jasno je da je Bog obećao da će dati zemlju Izraela jevrejskom narodu i nikome više. Zapravo, postoji preko 150 biblijskih stihova, u rasponu od 1. Mojsijeve, preko Knjige Isusa Navina do Knjige dnevnika, u kojima se ovo jasno govori i potvrđuje da će se Izrael vratiti iz izgnanstva na ovo sveto tlo.

Uzmite na primer Knjigu proroka Isaije 14:1,2: „Jer će se smilovati Gospod na Jakova i opet će izabrati Izrailja i namestiće ih u zemlji njihovoj.“ Ili šta mislite o stihovima proroka Jeremije 31:4, gde Gospod govori: „Opet ćeš saditi vinograde na brdima Samarije.“ Takođe, pogledajte 1. Mojsije 48:3-4, Knjigu o sudijama 2:1, knjigu proroka Jezekilja 34:11-13, knjigu proroka Osije 3:4-5, knjigu proroka Amosa 9:14-15, knjigu proroka Avdije 1:17, knjigu proroka Sofonije 3:19,20 i knjigu proroka Zaharije 8:7,8.

Osim toga, u Bibliji se naglašava da to nisu samo uveravanja, nego da je to Božji zavet, koji nikada neće biti ukinut.

„Pamtite uvek Njegov zavet,“ piše u Prvoj knjizi dnevnika 16:15-18, „reč koju je dao na hiljadu kolena, što je zavetovao Avramu i zakleo se Isaku, to je postavio Jakovu za zakon i Izrailju za zavet večni govoreći: „Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledstvo.“ Shvatate, zar ne? Ali čini se da Vatikan ne shvata.

U stvari, moji prijatelji hrišćani mi kažu da se reči „Palestina“ i „Palestinac“ nigde ne pojavljuju u Novom zavetu. Dakle, može se reći da se i sam Isus mistifikuje s papine pozicije.

Naposletku, prema hrišćanskom verovanju, Isus Jevrejin je rođen i odrastao je u Vitlejemu, što znači da je tamo postojala jevrejska zajednica, sa sinagogama, ritualnim kupatilima, rabinima, a moguće i košer prodavnicom, a sve to vekovima pre nego što je islam uopšte bio osnovan.

Da li bi onda Katolička crkva danas nazivala Isusa „doseljenikom“ ili „okupatorom“ palestinske zemlje? Za instituciju koja sebe naziva „Svetom stolicom“ i koja tvrdi da podržava svete vrednosti, vatikansko nečisto uplitanje u politiku Bliskog istoka jednostavno je nedopustivo.

I s obzirom na prljavu istoriju antisemitizma, spaljivanja knjiga, prisilnog pokatoličavanja i Inkvizicija, Katolička crkva treba da razmisli stotinu puta pre nego što uperi prstom u Izrael.

Ako ništa drugo, papa bi trebalo na kolenima da moli za oprost od jevrejskog naroda i za očišćenje od Tvorca sa sve što je Vatikan činio vekovima.

Trenutni pokušaj potkopavanja i negiranja prava Izraela na Judeju i Samariju priznavanjem palestinske državnosti podseća na „zamensku teologiju,“ doktrinu po kojoj je Crkva zamenila Izrael kao Božiji odabrani instrument pre skoro dve hiljade godina.

Tokom proteklih 50 godina, od Drugog vatikanskog sabora, Katolička crkva je polako počela da priznaje Jevreje kao „zavetni narod,“ na taj način se pomalo odmičući od „zamenske teologije.“

Međutim, potvrđujući legitimnost palestinske države slično je kao da su sugerisali da su Palestinci zamenili Izrael kao pravog vlasnika zemljišta, što je stav koji prkosi istoriji, teologiji i zdravom razumu.

Tu se radi o ničemu manjem do „zamenskoj teologiji“ diplomatskim sredstvima, te okrutnoj uvredi generacijama Jevreja koji su žudeli za Sionom, dok su trpeli katolička ugnjetavanja i progon.

Izrael mora snažno da odgovori na ovo skrnavljenje. Ne možemo stajati po strani i gledati kako se naš nacionalni integritet dovodi u pitanje. Možemo da počnemo sa povlačenjem našeg ambasadora iz Svete stolice, da se smanji broj viza odobrenih zvaničnicima Vatikana, te da se isključi svaka mogućnost davanja uporišta crkvi  koja ga tako silno želi na grobu kralja Davida na gori Sionu.

Kakva šteta je to što je Vatikan nakon toliko napretka u katoličko-jevrejskim odnosima sada izdao sve što je do sada bilo urađeno.

Papa Franja mora da shvati da priznavanjem fiktivne „države Palestine,“ staje protiv Izraela i same Biblije.

A to je nešto što ne možemo da oprostimo, niti skoro da zaboravimo.

(Majkl Frojnd/JPost) (isra-news)