Народни музеј не зна да ли ће слике бити заплењене

чекивању да у Италију стигне одлука Вишег суда у Београду о евентуалној заплени осам слика италијанских мајстора које се налазе у Народном музеју у Београду, а које Италија потражује од Србије због сумње да су набављене малверзацијама након Другог светског рата, лист „Политика” истраживао је која папирологија прати ове слике од њиховог доласка у наш музеј 1949. године до данас.

Документација Збирке стране уметности, у оквиру које се налазе дела италијанског сликарства, а у коју смо у просторијама Народног музеја имали увид, има неколико делова. Са једне стране, ту су инвентарне књиге у којима је руком писаним словима свака слика која је икада прешла праг Народног музеја уз инвентарски број прецизно заведена и описана, док, са друге, постоје и такозвани пратећи картони на којима се, уз фотографије детаља, налазе подаци о томе којој збирци музеја дело припада, како је набављено, ко је аутор и којој уметничкој школи припада, које су димензије, материјал и техника, као и стање слике и очуваност.

Неки додатни детаљи, када је реч о спорним сликама, налазе се у каталогу из 2004. године под називом „Италијанско сликарство од 14. до 18. века из Народног музеја у Београду”. Што се самих слика тиче, према расположивим подацима, већина је била у периоду пре Другог светског рата у приватном власништву неколико колекционара, а подаци о томе реконструисани су, између осталог, и на основу печата који се налазе на полеђини неких од њих. Слике „Свети Себастијан” и „Свети Роко”, чији је аутор Виторе Карпачо, припадале су колекцији Контини Бонакоси из Фиренце. (Politika)