Минимална зарада и даље испод минималне потрошачке корпе

Nо­ва ми­ни­мал­на це­на ра­да за за­по­сле­не од 1. ја­ну­а­ра из­но­си 143 ди­на­ра и ве­ћа за око 13 ди­на­ра у од­но­су на прет­ход­ну 2017. го­ди­ну. Ми­ни­мал­ну за­ра­ду у Ср­би­ји до­би­ја око 350.000 рад­ни­ка и они ће у 2018. го­ди­ни при­ма­ти за око 2.202 ди­на­ра ви­ше не­го ла­не, од­но­сно ме­сеч­но 24.882 ди­на­ра.

Чи­ње­ни­ца је, с дру­ге стра­не, да по­ве­ћа­ње ми­ни­мал­не це­не ра­да за око 10 од­сто ни бли­зу не мо­же да по­кри­је ни тро­шко­ве ми­ни­мал­не по­тро­шач­ке кор­пе ко­ја је кра­јем ок­то­бра про­шле го­ди­не из­но­си­ла 36.369,35, а ка­мо­ли про­сеч­не од  69.943,28 ди­на­ра.

Исто­вре­ме­но је, из­ме­на­ма За­ко­на о по­ре­зу на до­хо­дак гра­ђа­на до­шло и до по­ве­ћа­ња  нео­по­ре­зи­вог де­ла за­ра­да са 11.700 на 15.000 ди­на­ра. Исти за­кон  пред­ви­ђа да по­чет­ни­ци у би­зни­су од но­ве го­ди­не мо­гу да оства­ре пра­во на осло­ба­ђа­ње од пла­ћа­ња по­ре­за на основ­ну за­ра­ду и то се од­но­си на за­ра­ду  пред­у­зет­ни­ка и нај­ви­ше де­вет но­во­за­по­сле­них у ње­го­вој фир­ми.

Но­ви­на је и да је до 2019. го­ди­не про­ду­жен рок за већ по­сто­је­ће олак­ши­це при­ли­ком за­по­шља­ва­ње ко­је омо­гу­ћа­ва­ју га­зда­ма пра­во на по­вра­ћај од 65 до 75 од­сто пла­ће­ног по­ре­за на за­ра­ду у за­ви­сно­сти од бро­ја но­во­за­по­сле­них.

Иако ће се ове ме­ре од­ра­зи­ти на сма­ње­ње при­ли­ва па­ра у бу­џет ре­пу­бли­ке за 7,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра и ло­кал­них са­мо­у­пра­ва за 4,9 ми­ли­јар­ди, циљ је да се на овај на­чин сма­њи рад на цр­но. По­сло­дав­ци твр­де да ће се ове ме­ре  си­гур­но од­ра­зи­ти на сма­ње­ње си­ве еко­но­ми­је, од­но­сно при­ја­вљи­ва­ње рад­ни­ка и пла­ћа­ње до­при­но­са за ПИО, јер ће им оп­те­ре­ће­ње на за­ра­де са­да би­ти не­у­по­ре­ди­во ма­ње.

Не­бој­ша Ата­нац­ко­вић, члан Со­ци­јал­но-еко­ном­ског са­ве­та, ка­же да је др­жа­ва ис­пу­ни­ла обе­ћа­ње, с јед­не стра­не по­ве­ћа­ла је оп­те­ре­ће­ње га­зда­ма кроз ве­ћу ми­ни­мал­ну це­ну ра­да, али је с дру­ге по­ве­ћа­ла и нео­по­ре­зи­ви део за­ра­де што по­сло­дав­ци­ма мно­го зна­чи.

– Ве­ру­јем да ће ве­ћи­на оних ко­ји су до са­да но­вац од га­зде до­би­ја­ли на ру­ке би­ти при­ја­вље­ни, што ће по­ве­ћа­ти број за­по­сле­них, али и при­лив па­ра у ка­су ПИО фон­да по осно­ву до­при­но­са. Раз­ли­ка ко­ја са­да оста­је по­сло­дав­ци­ма од око 3.300 ди­на­ра из­ме­ђу 11.700 и 15.000 ди­на­ра, мо­же да бу­де ис­ко­ри­шће­на за по­ве­ћа­ње пла­та , али и за но­ва ула­га­ња – ка­же Ата­нац­ко­вић.

Чи­ње­ни­ца је, ме­ђу­тим, да ће по­сло­дав­ци због овог по­ве­ћа­ња нео­по­ре­зи­вог де­ла за­ра­да сво­јим рад­ни­ци­ма мо­ра­ти да из­да­ју но­ве уго­во­ре о ра­ду или анек­се ста­рих. С тим што у тим па­пи­ри­ма за­ра­да за­по­сле­ног уоп­ште не мо­ра да бу­де оно­ли­ка ко­ли­ко је др­жа­ва мак­си­мал­но од­ре­ди­ла. На­про­тив. То је за­то што су по­је­ди­ни уго­во­ри о ра­ду за­кљу­че­ни на бру­то, а не­ки на не­то пла­ту.

Они­ма ко­ји има­ју уго­во­ре­ну не­то за­ра­ду, ово по­ве­ћа­ње не­ће мно­го зна­чи­ти, док ће не­што ви­ше па­ра до­би­ти они ко­ји има­ју уго­вор на бру­то пла­ту.

Раз­ли­ка од 3.300 ди­на­ра, мо­же се се ви­де­ти и на при­ме­ру бру­то за­ра­де од 50.000 ди­на­ра с по­ре­зом. Од овог ја­ну­а­ра од тог из­но­са од­у­зи­ма се 15.000 ди­на­ра ко­ли­ки је нео­по­ре­зи­ви део за­ра­де, па је осно­ви­ца за об­ра­чун 35.000 ди­на­ра. Ка­да се на ту осно­ви­цу ра­чу­на по­рез на за­ра­ду од 10 од­сто, од­но­сно од­би­је 3.500 ди­на­ра, до­би­је се 31.500 ди­на­ра, што је не­то за­ра­да рад­ни­ка. (POLITIKA)