КРШЕЊЕ ЗАКОНА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ: За катедром дневно 400 сати, раде на чак пет универзитета!?

О овим „прелетачима“ причало се и раније, али се сада, када је Министарство просвете покренуло Регистар наставника и истраживача, први пут јасно виде сви који се незаконито воде на неколико факултета.

Да су се сви ови професори одмах „зацрвенели“ у регистру, да су позната њихова имена и презиме, као и функције, потврђује министар просвете Младен Шарчевић.

– Чекам детаљну анализу, са именима и презименима, али тачно је, постоје и они који раде на три, четири, па и пет факултета – каже Шарчевић. – Чим добијемо све податке, припремићемо извештаје и реаговаће инспекција. Послаћемо дописе и институцијама и појединцима који крше закон. Не може име и титулу једног човека пет факултета да користи као референцу када се акредитује.

Реч је о томе да је факултетима потребан прописан број професора и доктора наука да би добили акредитацију и радили легално. У недостатку сопствених кадрова, многи приватни факултети ангажују колеге са конкурентских високошколских установа, којима плате само да би искористили њихово име за акредитацију. Својевремено је бивши ректор Универзитета у Београду говорио да се поједини професори у време акредитације продају као фудбалери у прелазном року.

Министар најављује да ће се овој појави стати на крај, а да је тога било и раније, потврђује и проф. др Ђамил Долићанин, председник Комисије за акредитацију.

– Често смо наилазили на имена истих људи у пријавама за акредитацију различитих факултета и високих школа. Тада им пошаљемо упозорење и тражимо да пошаљу допуну документације, тј. да ангажују другог професора – објашњава проф. Долићанин. – Они који то не ураде, не могу да се акредитују. Проблем са овим случајем је што Агенција нема могућност да реагује усред периода у коме неко већ има акредитацију. Документација се проверава само за нове акредитације и реакредитације.

Регистар универзитетских наставника и истраживача није користан само зато што открива овакво кршење закона, већ и зато што се сада поуздано, у једној бази, налазе сви научници, сви њихови радови и пројекти. Проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете задужен за науку, каже да је регистар отворен за истраживаче, да провере своје податке, средином августа. Они су добили прилику да, свако за себе, укаже на евентуалне грешке у подацима.

– Регистар нам је предуслов за расписивање конкурса за финансирање науке – каже проф. Поповић. – У њему се виде сви истраживачи, њихова звања и референце. Ови подаци ће ускоро постати јавни и доступни на сајту Министарства просвете свима који су заинтересовани за њих. (Pravda)