Izgradnja Sijevog grada snova pokrenula je niz pitanja, među kojima se našlo i -da li su u razornim poplavama neka naselja i gradovi „žrtvovani“ zarad većih i značajnijih centara merama ispuštanja poplavnih voda?

Tako je Kina je objavila Ksijev plan od „1.000-godišnjeg značaja“ da transformiše ovo područje u ekološki, visokotehnološki centar koji će služiti kao podprestonica zemlje i novi model urbanističkog planiranja.

U to vreme, plan za pokretanje „Nove oblasti Ksiong’an“ pokrenuo je pitanja, uključujući i kako će se novi grad nositi sa ekološkim izazovima za koje se zna da muče nisko, močvarno područje, koje je podložno poplavama i suši.

Šest godina kasnije, ta pitanja su se vratila u fokus dok se Peking i okolna provincija Hebei, gde se nalazi Sjong’an, bore sa rekordnim padavinama i poplavama koje su krajem jula i početkom avgusta ubile desetine i raselile više od 1,5 miliona ljudi.

Glavne urbane oblasti Sjong’ana, gde su u izgradnji kancelarije za desetine državnih preduzeća, nisu prijavile velike poplave, ali okolna devastacija je zabrinuta zbog odluke da se izgradi grad vredan više milijardi dolara u ravnici koja je podložna poplavama.

Takođe se postavljaju pitanja o tome u kojoj meri je Sijev grad iz snova, i politički pritisak da se on zaštiti, uticao na to kako su zvaničnici donosili odluke o upravljanju u toku poplava i oluja.Kako su se obilne kiše kretale prema regionu krajem jula, najviši kineski zvaničnici za kontrolu poplava sastali su se kako bi razjasnili plan reagovanja. Među njihovim prioritetima bio je da glavni grad Peking i Sjong’an ostanu „apsolutno bezbedni“ što je zahtev koji se ponovio više puta u narednom periodu.

IZVOR: EPA-EFE/XINHUA / YANG SHIYAO 

Najpre su pogođene planinske zapadne periferije Pekinga, pošto su bujice izazvane najjačim kišama u poslednjih 140 godina odnele automobile, mostove i puteve.

Dalje nizvodno, zvaničnici su morali da donose teške odluke o tome kako da upravljaju poplavnim vodama koje su izvirale iz planina u reke i provlačile se kroz gradove, sela i obradive površine u ravnicama Hebeja.

Pretposlednjeg dana jula doneta je prva odluka o ispuštanju vode u „zone za skladištenje poplava“ – određena područja za hitno izlivanje poplavnih voda, u kojima su živele stotine hiljada ljudi.

Žuodžou, grad južno od Pekinga, najviše je pogođen, a ulice, kuće i kvartovi su preplavljeni mutnom vodom. Neki stanovnici tvrde da nisu dobili unapred upozorenje, drugi su rekli da su obaveštenja o evakuaciji stigla prekasno ili da nisu objasnili koliko je situacija ozbiljna.

Poplavne vode su takođe potopile sela i poljoprivredna zemljišta u Badžouu, drugom gradu u Hebeiju, gde je desetine stanovnika protestovalo ispred kancelarija gradske vlade tražeći odštetu. Neki su nosili transparente: „Vratite mi moj dom. Poplava je izazvana ispuštanjem poplavne vode, a ne obilnim padavinama.“

IZVOR: EPA-EFE/XINHUA / ZHU XUDONG 

Prema kineskom zakonu, stanovnici područja za skladištenje poplava imaju pravo na nadoknadu za 70% štete na stambenim objektima.

Sugestije zvaničnika da su odluke o puštanju vode iz poplava u Žuodžou i drugde u Hebeiju donete kako bi se smanjio uticaj na glavni grad Peking, Sjong’an i lučki grad Tjenđin, takođe su izazvali negativne reakcije.

Posebno, šef partije Hebeija Ni Juefeng razbesneo je ljude kada je pokrajinu okarakterisao kao „jarak“ za Peking. Njegovi komentari su ubrzo izbrisani sa interneta.

Stručnjaci kažu da su različiti faktori odredili kako i gde se poplavne vode su preusmeravaju uključujući brzinu i intenzitet vode, nivoe rezervoara i postojeće smernice i propise o upravljanju poplavama. Zbog nedostatka transparentnosti od strane zvaničnika, ostaje nejasno zašto su odluke donete.

Ali u slučaju Zhuozhoua, koji leži 30 milja uzvodno duž reke Baigou od Sjong’ana, ponovljeni pozivi na visokom nivou da se zaštiti Sijev grad iz snova i zabrinutost za to kako će se njegova odbrana izdržati od jakih poplavnih voda možda su odigrali presudnu ulogu, kažu stručnjaci.

Pripremajući se za oluje 20. jula, kineski ministar vodnih resursa Li Guoing naredio je zvaničnicima da naprave planove za preusmjeravanje poplava kako bi se one zadržale izvan Sjong’anove periferije i smanjile pritisak kontrole poplava na njegove novoizgrađene nasipe.

IZVOR: EPA-EFE/XINHUA 

Hongzhang Ksu, postdoktorski istraživač na Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je da je „moguće da su vlasti pustile vodu u Zhuozhou kako bi preventivno ublažile pritiske na Sjong’an, s obzirom na njegovu novu infrastrukturu za kontrolu poplava“.

Očuvanje većih gradova žrtvovanjem manjih i ruralnih područja dugo je bila glavna strategija upravljanja poplavama u Kini, ali i drugim zemljama.

Fan Sjao, kineski geolog, rekao je da su zadržavanjem nekih od poplavnih voda u Džuodžou vlasti uspele da smanje vrh poplava i odlože njihov dolazak nizvodno.

„To ublažava uticaj na Sjong’an“, rekao je on.

Li Na, zvaničnik za vodne resurse u Hebeiju, priznao je to, rekavši državnim medijima „da nije bilo dve oblasti u Zhuozhou koje kontrolišu poplavne vode, pritisak na kontrolu poplava u nizvodnom Sjonganu i Tianjinu bio bi veoma težak.“

Tjenđin, veliki lučki grad sa skoro 14 miliona stanovnika, je mesto gde se nekoliko reka u regionu uliva u more.

Bliže centru Sjong’ana, nije jasno da li je razvoj grada promenio odluke o preusmeravanju poplavnih voda u jezero Baiangdian. Kao najveće slatkovodno telo u severnoj Kini, jezero ima ključnu ulogu u mreži reka i rezervoara koji upravljaju vodom – i poplavama – u regionu.

Tokom nedavnih kiša, najmanje tri uzvodna rezervoara su ispustila poplavne vode u reke koje se ulivaju u Baiindijan sa zapada i juga, javljaju državni mediji.

Ali na severu, kanal koji povezuje Baiangdian sa rekom Baigou – koja teče od Žuodžou južno prema Sjong’anu – zatvoren je pre nego što je stigao vrhunac poplava. Umesto toga, bujice su vođene na istok kroz mnogo širi poplavni put do zone skladištenja poplava Dongdian u blizini Badžoua, gde su sela bila poplavljena.

Vlasti nisu navele zašto je odluka doneta ili konkretno da li je zaštita Sjong’ana bila faktor.

Poplavni put koji vodi do Dongdijana može sadržati deset puta veću vodu od kanala koji povezuje reku Baigou sa Baiangdijanom i služi kao glavni kanal za pomoć reku Baigou.

Vlasti treba da donose odluke o preusmjeravanju poplavnih voda u Baiiangdian iz rijeke Baigou na osnovu nivoa vode u jezeru, prema vladinim smjernicama. Podaci otvorenog koda pokazuju da je nivo vode u Baiangdijanu već bio visok krajem jula i da je dodatno porastao u avgustu.

Ksu, istraživač sa Australijskog nacionalnog univerziteta, rekao je istorijski da bi vode iz reke Baigou verovatno bile preusmerene i u zonu za skladištenje poplava Baiangdian i Dongdian.

IZVOR: EPA-EFE/XINHUA / MOU YU 

U avgustu 1996. godine, kada je region pogodila najveća poplava u poslednje tri decenije, jezero Baiangdian je uzelo 30% poplavnih voda iz reke Baigou, prema kineskim istraživačima.

Kina nije sama u oslanjanju na nesavršene sisteme kontrole poplava koji se ponekad pokažu skupim.

Mnoge zemlje imaju sisteme koji uključuju ispuštanje nagomilanih poplavnih voda u inače suvu zemlju nakon velikih oluja.

U SAD, reka Misisipi ima više poplavnih puteva. To je ponekad dovodilo do poplava poljoprivrednih površina, uključujući područja sa stanovnicima. Za razliku od Kine, gde određivanje zona za skladištenje poplava možda nije išlo u korak sa urbanizacijom, takvi sistemi obično ne preplavljuju visoko naseljena područja.

Oko 847.000 ljudi evakuisano je iz sedam zona za skladištenje poplava u provinciji Hebei.

Postoje znaci da su kineski zvaničnici znali za problem. Pre poplava, grupa zvaničnika za vodu iz regiona je krajem jula priznala „sve veći sukob“ između korišćenja zona za skladištenje poplava i brzog razvoja u regionu, uključujući izgradnju Sjong’ana.

Međutim, nakon najnovije kineske katastrofe, stručnjaci koje je intervjuisao CNN pozvali su na reviziju sistema upravljanja vanrednim situacijama i jaču koordinaciju između zvaničnika u regionu, uključujući i Sjongan.

Stručnjaci su sugerisali da zamršeni sistem vlasti i nadležnosti kada je u pitanju donošenje odluka o upravljanju vanrednim situacijama u slučaju poplava u Kini utiče na to koliko dobro se vlasti nose sa ovim krizama.

„Region Peking – Tianđin – Hebei je prilično velik i većinu vremena upravljanje poplavnim događajima nije centralizovano od strane jedne vlasti u regiji podeljeno je na različita odeljenja i različite vladine agencije“, rekao je Meili Feng sa Univerziteta Notingem Ningbo.

„U budućnosti bi svakako bilo dobro početi razmišljati o integrisanom upravljanju poplavnim događajima na nivou velikog rečnog sliva.

IZVOR: EPA-EFE/XINHUA / MOU YU 

Ksiong’an se naširoko smatra Si-jevim odgovorom na užurbano obalno tehnološko središte Šenžena, povezano sa bivšim liderom Deng Sjaopingom, i blistavi finansijski centar u novoj oblasti Pudong u Šangaju, na čijem čelu je bio još jedan prethodnik, Jiang Zemin.

Njegova relativno niska nadmorska visina i prostrana močvarna područja već su izazvali zabrinutost zbog rizika od poplava 2017. godine, kada je centralna vlada objavila plan za grad.

U to vreme, stručnjaci koji su procenjivali životnu sredinu u ovoj oblasti otkrili su da bi, ako bi stanovništvo dostiglo 5 miliona, do polovine razvijenih delova nove oblasti Sjong’an bilo u opasnosti u slučaju poplava.

„Novo područje ima očiglednu prednost lokacije, bogate zemljišne resurse, dok postoje problemi koji uključuju nedostatak vodnih resursa, ozbiljno zagađenje površinskih voda, visoku stopu rizika od katastrofa od poplava“, napisali su u proceni koju je objavila Kineska akademija nauka.

Inženjer i političar Sju Kuangdi, bivši gradonačelnik Šangaja koji je bio na čelu ekspertske grupe za razvoj Hebeja, Tjenđina i Pekinga, umanjio je zabrinutost zbog poplava.

Ksu je ukazao na druge razloge zašto je ova lokacija izabrana, uključujući tradicionalnu kinesku filozofiju i nacionalni značaj močvara kao mesta borbe u gerilskom stilu protiv invazijskih japanskih snaga tokom Drugog svetskog rata.

Ipak, novi grad je opremljen odbranom koja je u velikoj meri superiornija od svojih suseda. To uključuje infrastrukturu koja može da izdrži poplave intenziteta koje se mogu videti samo jednom u 200 godina, kao i karakteristike „sunđera“ poput propusnih urbanih površina koje mogu da apsorbuju vodu.

Izgradnja grada, koji ima za cilj da bude zeleniji od Pekinga i podrži obnovu močvara Baiiangdian, ima odjeke drugih ambicioznih kineskih projekata, poput brane Tri klisure, koji su koristili inžinjering velikih razmera da bi se zaobišli prirodni izazovi.

Kada je reč o Ksiong’anu, u Kini postoji razmišljanje „ ako možemo da izgradimo grad ovde, možemo pokazati da imamo i urbanizaciju i poboljšano prirodno okruženje u isto vreme“, rekao je Endru Stokols, doktorant MIT-a koji istražuje urbanističko planiranje u okolini.

Rizici od poplava u Sjong’anu, a možda i u okolnom regionu, verovatno će samo rasti kako se oblast razvija da bi ispunila Ksijevu viziju da postane „moderni grad“ do 2035. godine.

Stručnjaci kažu da rastuća populacija i sve veći ekonomski razvoj mogu da pogoršaju taj rizik, kao i klimatske promene, koje ekstremne vremenske prilike čine češćim, intenzivnijim i nepredvidivijim.

Ovaj put, međutim, čak i dok su sela severno i istočno od Sjong’ana ostala preplavljena vodom, a neki stanovnici se i po više nedelja nisu vratili kućama. Vlada nove oblasti Sjong’an je prošle nedelje objavila članak u kojem se poziva na povratak na posao i normalalizaciju života.

(EURACTIV.rs)