Jelašić: Država je najveći devizni špekulant u Srbiji

Bivši guverner NBS kritikuje Vladu zbog toga što se zadužuje u dolarima, a da se nikako nije osigurala za slučaj jačanja američke valute * Jelašić smatra da se NBS ponaša isto kao što se ponašala i kad je on bio na njenom čelu

Trećina javnog duga Srbije, ili oko hiljadu milijardi dinara, vezana je za američki dolar. Kada je sredinom decembra američka centralna banka – FED podigla kamatne stope na dolar za 0,25 odsto, srpski dug je i bukvalno preko noći skočio za 180 miliona evra.

 

Kada FED ponovo bude podigao kamate, što se očekuje u nastavku ove godine, dugovi Srbije će ponovo da porastu, bez da smo uzeli i dinar novih kredita. Glavni krivac za to je država. Ili bar tako misli Radovan Jelašić, bivši guverner Narodne banke Srbije, a danas generalni direktor Erste banke u Mađarskoj.

– Od svakog domaćinstva se očekuje da se na neki način hedžuje, a očito se ispostavilo da se država u najmanjoj meri hedžovala – kaže Jelašić, govoreći o finansijskoj operaciji koja obezbeđuje zaštitu od promene kursa.

Odgovarajući na pitanja Danasa na marginama Juromani konferencije u Beču, Jelašić je ocenio da je smanjenje budžetskog deficita jako pozitivno, ali je oštro kritikovao ponašanje države u vezi sa zaduživanjem.

– Nažalost, dokazalo se da je najveći devizni spekulant u Srbiji naša država, koja se jako često zadužuje u dolarima jer je to, pod znacima navoda, bilo jeftinije. Zato sada javni dug Srbije zavisi od toga da li je odnos dolar/evro 1,1 ili 1,05 ili jedan. I svi samo gledaju, umesto da neko prihvati činjenicu da treba da se hedžujemo protiv dolarskog rizika. Dakle, još jednom: u Srbiji je trenutno najveći spekulant na deviznom tržištu srpska država – podvlači Jelašić.

Bivši guverner zato savetuje da se država “malo više zadužuje u dinarima, iako je to naravno skuplje”.

Ministar finansija Dušan Vujović prekjuče je, takođe na Juromani konferenciji, izjavio da će Srbija se ove godine zadužiti za novih 6,2 milijarde evra, ali da će polovina tog novca biti uzeta u dinarima. Dakle, tačno je da i država vidi potrebu da zajmi novac u domaćoj valuti, ali je takođe tačno i da je pre samo dva meseca Skupština ratifikovala ugovor o novih milijardu dolara kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

S druge strane, država ne bi ni mogla da se zadužuje u dinarima, da domaća valuta nije stabilna, a kamate relativno povoljne. U tom delu, Jelašić vidi kontinuitet sa njegovom sopstvenom monetarnom politikom iz vremena kada je bio guverner NBS.

– Mnogo me raduje da se dosta toga nije promenilo. NBS se bori protiv toga da bude preteranih dnevnih oscilacija. Pokušava da usmerava ljude da se više zadužuju u dinarima. Pokušava da čini dinarske depozite atraktivnijim. Tako da me jako raduje da se u suštini nije mnogo toga promenilo kada govorimo o tome kako se vodi monetarna politika – zaključuje Jelašić.

S obe strane švajcarskog problema

Uvek sam se zalagao da se u “švajcarcima” zadužuju Švajcarci, a ne mi

– Život se uvek poigra sa čovekom. Ja koji sam se stalno zalagao za to da su krediti u švajcarcima za švajcarske građane, a ne za građane Centralne i istočne Evrope i uspeo sam bar to da u Srbiji izloženost prema švajcarskim kreditima bude manje od jedne milijarde evra, završio sam 2011. godine u Erste banci u Mađarskoj koja je sama imala 4,5 puta više kredita u švajcarskim francima nego cela Srbija, odnosno u Mađarskoj koja je imala 18 puta više nego cela Srbija – kaže Jelašić.

Bivši guverner nije hteo da prepisuje rešenja za srpski problem sa kreditima u francima, ali kaže da je u Mađarskoj “to rešeno na jedan zaista bolan način, koji je značio jedan značajan gubitak bankama”.

– Ali je, s druge strane, taj problem sada rešen – kaže Jelašić.

Kako objašnjava, za razliku od pre dve ipo do tri godine, kada je oko 60 do 70 odsto hipotekarnih kredita bilo u švajcarcima, danas je ukupna izloženost Mađara u stranoj valuti manja od dva miliona evra, a sve ostalo je u forintama, pri čemu su kamate na hipotekarne kredite oko tri, četiri odsto.

– Mnogo se bolje spava ako su krediti u bilansima banaka isključivo u lokalnoj valuti. U Mađarskoj su i država i banke preuzele teret. Mada ni u kom slučaju ne na obostrnao zadovoljstvo – zaključuje Jelašić.

– (Danas)