EU upozorava Tursku da ne vraća smrtnu kaznu

Odluka Turske da otvori proceduru za povraćaj smrtne kazne kako bi adekvatno kaznila pučiste izazvala je oštre kritike u Briselu, Strazburu, Berlinu i Beču. Ukoliko se u krivičnom zakonu ponovo pokrene lift za gubilište, što se najavljuje, to bi definitivno dovelo u pitanje ulazak Turske u Evropsku uniju, poručuju iz Brisela.

Savet Evrope je upozorio Tursku da to nije u skladu sa članstvom u toj organizaciji koja okuplja 47 zemalja. „Politički lideri treba da brane osnovne  principe Evropske konvencije o ljudskim pravima, a to isključuje primenu smrtne kazne”, izjavio je portparol SE, prenele su agencije.

U EU osuđuju pokušaj državnog udara u Turskoj, ali u isto vreme ne mogu da  razumeju sadašnje ponašanje vlade i zahtevaju od Ankare da se povinuje vladavini prava. Ukoliko bi Turska ponovo vratila smrtnu kaznu, to bi bila „crvena linija” preko koje Brisel ne bi mogao da pređe, pogotovo što masovni progoni pučista traju duže od četiri meseca.

„Ukoliko Turska vrati smrtnu kaznu mi bismo obustavili pristupne pregovore sa Ankarom”, upozorio je nedavno predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. U Briselu naglašavaju da to „nije kompatibilno” sa demokratskim standardima zemalja EU koji ne poznaju usmrćenje po paragrafima. „Ko uvodi smrtnu kaznu zatvara vrata EU”, posebno poručuju iz Beča i Berlina.

Predsednik Tajip Erdogan mnogo ne haje na ta upozorenja i najavljuje da će ratifikovati izmene u krivičnom zakonu o vraćanju smrtne kazne koja je u Turskoj ukinuta pre dvanaest godina. Zapad ne može da odlučuje o smrtnoj kazni, mi o tome donosimo odluku, kaže on.

„Tražimo da hitno vratite smrtnu kaznu”, tim povicima je predsednika Erdogana dočekala oveća grupa građana prilikom nedavnog otvaranja jedne železničke stanice u Ankari. „ Uz Božju pomoć to će se desiti uskoro. Naša vlada će predložiti parlamentu promene krivičnog zakona i verujem da će to poslanici podržati. Obećavam vam da ću, kao šef države, parafirati taj zakon”, izjavio je Erdogan koji očevidno i na taj način pokušava da pridobije naklonost radikalnih nacionalista čiji glasovi bi mogli da budu presudni na referendumu na kome će se, kako se najavljuje, početkom 2017. godine odlučivati o promeni ustava i uvođenju predsedničkog sistema.

„Nije važno šta će Zapad o tome kaže. Mi odlučujemo o tome. Ja hoću da služim svom narodu. To je demokratija”, odgovorio je Erdogan okupljenim građanima koji su te njegove reči pozdravili aplauzima.

Ankara je 2004. godine ukinula smrtnu kaznu u nastojanju da uhvati korak sa evropskim demokratskim standardima. To je bio jedan od preduslova za otvaranje pristupnih pregovora za ulazak u EU. Poslednji osuđenik na najtežu sankciju bio je lider prokazane Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulah Odžalan, ali mu je ona preinačena u doživotnu robiju koju sada ispašta u zatvoru na ostrvu Imrali  u Mramornom moru.

To pitanje se ponovo našlo na dnevnom redu posle pokušaja vojnog udara u noći između 15. i 16. jula kada je poginulo 240 lica, dok je 2.200 lakše ili teže ranjeno. U poslednja četiri meseca suspendovano je sa posla 110.000 ljudi, dok se iza rešetaka našla armija od 37.000 osumnjičenih, navodno sledbenika pučiste Gulena. To sigurno neće biti konačan broj pošto se svakodnevno dešavaju  nova hapšenja.

Povodom pokušaja vojnog udara usledili su protesti građana protiv osumnjičenog zaverenika Fetulaha Gulena, bivšeg Erdoganovog prijatelja, koji je sada najomraženija osoba u zemlji. Građani su na mitinzima predložili vladi da po hitnom postupku izmeni krivični zakon i ponovo uvede smrtnu kaznu kako bi pobunjenici bili adekvatno kažnjeni. Turska od Vašingtona traži da joj izruči imama Gulena, koji živi u Pensilvaniji, pošto dve zemlje odranije imaju sporazum o ekstradiciji. U Beloj kući neodređeno kažu da razmatraju taj zahtev.

Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) će morati u parlamentu da pridobije naklonost bar jedne opozicione stranke da bi se taj zakon promenio. Premijer Binali Jildirim se nada da će ga podržati desničarska Partija nacionalističkog pokreta (MHP), što je njen lider Devlet Bahčeli najavio.

U Ankari se zasad mnogo ne osvrću na kritike koje stižu iz Brisela. Zvanično se tvrdi, uz pozivanje na podatke Amnesti internešenela, da se najteža kazna još izvršava u 58 zemalja, među kojima su SAD, Rusija i Kina, dok u još 32 države postoji na papiru, u paragrafima, ali godinama se niko ne odvodi na gubilište. (Politika)