Država ipak krila Ratka Mladića u „Topčideru“

Haški optuženik Ratko Mladić krio se u vojnom objektu „Topčider“ od novembra 2000. do jula 2003. godine, tvrdilo je Prvo opštinsko javno tužilaštvo iz Beograda u procesu koji je protiv 11 osoba vođen zbog pomaganja u skrivanju bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, saznaje Danas.

Iako je ovo tužilaštvo odbilo da dostavi Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) kopiju optužnice, navodeći da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti, uvidom u presudu u kojoj su optuženi oslobođeni odgovornosti zbog apsolutne zastare, navedeno je za šta ih je tužilaštvo teretilo.

Iz tog javno dostupnog dokumenta, u koji je Danas imao uvid zahvaljujući Fondu za humanitarno pravo (FHP), može se videti zbog čega je optužnica proglašena državnom tajnom. Naime, u presudi se, između ostalog, navodi (fotografija u prilogu) da je jedan od optuženih, Blagoje Govedarica, u to vreme stariji vodnik Vojske Jugoslavije, bio optužen da je „u periodu od novembra meseca 2000. godine do 25. 7. 2003. godine, u Beogradu, u vojnom objektu Vojske Jugoslavije i Vojske SCG na Topčideru, kao i na drugim adresama u Beogradu, krio i pomagao Ratku Mladiću da ne bude otkriven“.

Osim toga, navodi se da je Govedarica bio optužen da je „od komande stana Prve armije Vojske Jugoslavije nabavljao namirnice i druge predmete“ i potom ih umesto vojnicima doturao Mladiću i njegovom obezbeđenju. U presudi, takođe, stoji da je ista osoba, po optužnici, „po pismenom ovlašćenju Ratka Mladića vršio podizanje svih njegovih primanja preko Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika“ i predavao ih Mladićevoj ženi.

Optužnica protiv 11 Mladićevih jataka podignuta je 2006, a prvostepena presuda izrečena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu krajem 2010. kada je samo jedan optuženi oglašen krivim i to zbog nedozvoljenog držanja oružja, devetoro ih je oslobođeno, a prvooptuženi pukovnik VRS Jovo Đogo u međuvremenu je preminuo. Presudu je Apelacioni sud u Beogradu u maju 2011. vratio na ponovno suđenje, a Prvi osnovni sud je 17. maja prošle godine zbog apsolutne zastarelosti oslobodio svih 10 optuženih jataka. Konačno, Apelacioni sud je u avgustu ove godine doneo presudu kojom je zbog nedostatka dokaza oslobodio devetoro optuženih, a na kaznu od šest meseci zatvora uslovno sa rokom provere od godinu dana osuđen je samo Marko Lugonja koji je jedini priznao delo za koje se teretio. Podsetimo, Ratko Mladić uhapšen je 2011. u Srbiji nakon 15 godina skrivanja.

Nemanja Stjepanović, istraživač FHP-a, ističe za Danas da optužnice ne bi tek tako i bez razumnog i opravdanog razloga smele biti proglašavane državnom tajnom, budući da je javnost rada tužioca i transparentnost sudskih postupaka garantovana zakonom.

– Na suđenju Mladićevim jatacima javnost nije bila isključena, što znači da je optužnica bila javno dostupna. U međuvremenu je neko shvatio da bi njen sadržaj mogao naštetiti ugledu Srbije, pa je proglašena državnom tajnom, što znači da će od očiju javnosti biti sklonjena na celih 30 godina. Na taj način država šalje poruku da su njeni organi umešani u Mladićevo skrivanje, jer šta bi drugo moglo da nanese štetu državi ako ne informacije o krivičnim delima počinjenim od strane pojedinaca unutar državnih struktura i u objektima Republike Srbije, ukazuje Stjepanović. (DANAS)