Pridružila joj se i jedna ministarka koja se svojim učinkom u dva kabineta Ane Brnabić proslavila do sada neviđenim nemanjem empatije za ijednu tragediju, ubistvo, nesreću, dečju suzu.

To je ista ona jedinka koja je dete svakodnevno ispraćala u Treću gimnaziju, ali nije našla za shodno da napravi nekoliko koraka više i upiše se u knjigu žalosti u „Ribnikaru“, položi cvet i upali sveću.

Takva dva, inače, karakteristična primerka naprednjačke ideologije u Srbiji tvrde da smo svi mi sa Protesta protiv nasilja isti poput pomenutog maloletnog ubice i da „to mora da stane“. I da se spisak zadržava na te dve osobe ne bi bilo toliko nepodnošljivo.

Posebno mesto u ovom jedinstvenom beščašću pripada potpredsednici Skupštini Srbije Sandri Božić, koja je za glumca Milana Marića rekla da je – Antisrpsko đubre.

Apsolutno sam siguran i ubeđen da posle ovakvih reči Aleksandar Vučić vrišti od sreće i šalje pozdrave pomenutim. A zašto bi bio srećan?

Pa, jednostavno, ovako nešto monstruozno čak ni njegov um ne može glasno da kaže, pošto se vešto krije iza funkcije predsednika Srbije.

Idemo dalje. Advokat, narodni poslanik, član Predsedništva SNS, prijatelj predsednika države kojeg je upoznao pre 25 godina kada se Vučić hrabro tukao, verovatno pet na jedan, na nekoj navijačkoj tribini, i čovek koji mesecima pokušava da nas ubedi da više nije u politici, 40. dana od ubistva dece u školi brutalno laže ne bi li izvukao neki politički poen za svoju posrnulu stranku.

Na svom verifikovanom Twitter nalogu postavio je fotografiju čoveka kojeg je optužio da je urinirao po zgradi Vlade Srbije.

Na stranu to što među tolikim svetom koji iz sednice u sedmicu protestuje protiv nasilja jednostavno nema nekoga ko bi tako nešto uradio, on je optužio Igora Mitrovića, čoveka koji za život zarađuje tako što pošteno i u po bela dana radi molerske radove, da je učinio to delo.

Čak i kada ga je lično demantovao, popularni verifikovani nalog nije obrisao ovakav status, iako sam siguran da veoma dobro zna da je vinovnik tog nedelja član SNS iz Krnjače.

Šta nam sve ovo govori? Jednostavno, ova vlast se ovoga puta grčevito bori za opstanak ne birajući sredstva.

O čemu mi govorimo kada niko od tih velikih Srba, časnih i poštenih ljudi, bez ijedne mrlje, koji samo dobrobit Srbije imaju u svojim mislima nisu našli za shodno da urade isto ono što nije imala petlju da uradi i već pomenuta ministarka bez trunke empatije.

Da li oni imaju ikakvo pravo da bilo kome sude na isti način na koji su već presudili Milanu, Tamari, Nikoli, ili bilo kome od onih koji nedeljama mirno i dostojanstveno šetaju ulicama gradova Srbije.

Mi živimo u zemlji u kojoj je jedan čovek sam prelomio i odsvirao kraj školske godine, dok je neki drugi čovek nekoliko dana kasnije podelio svedočanstva Zadruge.

U ovoj Srbiji ti iz Zadruge su bitniji od studenata, profesora i akademika zajedno, i to samo zato što su tako odlučili pomenuta ta dva čoveka.

Prošlo je 40 dana žalosti za decom i omladinom koje nikada neće prestati. I umesto da je vlast malo spustila loptu, pokazala da u njihovim redovima ima glasa razuma, dobili smo još veće izlive mržnje.

Zamislite koliki je mrak zahvatio Srbiju kada je i najčuvenija plagijatorka u istoriji srpskih medija Verica Bradić primetila da je Sandra Božić najstrašnije vređala Milana Marića.

Čak i oni, koji su prirodno-materijalno nabaždareni da loše vide samo na drugoj strani, počinju da sabiraju dva i dva i da dobijaju rezultat – četiri.

I pored svega ovoga, treba biti smiren i racionalan. U tome je spas za sve nas, pa i za ovu nakaradnu i naopaku vlast.

Neće moći ni ona doveka. Od nje malo toga zavisi i to će biti bolna istina sa kojom će se svi oni susresti.

Vučić nudi izbore, više ih nameće, ali čak i da ih opozicija prihvati, tih izbora neće biti, jer taj proces zavisi od naroda koji sve ovo što doživljava i preživljava neće da dozvoli nikome da upropasti.

Ili ćemo dočekati novu Zadrugu. Dužni žrtvama iz „Ribnikara“ i Mladenovca da ne pokleknemo.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.