Bezobrazni provokator
Turski predsednik pokušava da se profiliše kao lider muslimanskih država i to tako što koristi spor sa Izraelom oko Jerusalima. Ali ispadi Erdogana ne samo da su licemerni, već su i providni, smatra Danijel Hajnrih.
Bezobrazni provokator, konstantno u predizbornoj kampanji, ponovo je tu: Redžep Tajip Erdogan. A provokacije su počele već na samom početku konferencije Organizacije za islamsku saradnju (OIC) u Istanbulu. Izrael je, kaže Erdogan, „teroristička i okupatorska zemlja“. On je pozvao sve učesnike konferencije da „priznaju okupirani glavni grad palestinske države“.
Dobro poznati bes
Erdogan je ljut – i to svi treba da znaju. Izgleda kao da turski predsednik nakon što je napravio dugu pauzu tokom koje nije provocirao, sada ima želju da stvori pravi nered. Pre nekoliko meseci to su bile „naci-metode“ tokom izbora u Holandiji i Nemačkoj, a sada uz pomoć žestokih kritika na račun Izraela želi da iskali svoj dobro poznati bes.
Naravno da se te kritike Trampove odluke da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela mogu razumeti s obzirom na to da se Erdogan uvek predstavlja kao „veliki musliman“, ali taj istorijom preopterećen grad nema samo posebno značenje za Jevreje i hrišćane, već i za muslimane.
S druge strane, to što Erdogan neprestano poput robota ponavlja da je Izrael „terorističke država“ i „ubica dece“, postalo je već dosadno. Tome bi trebalo dodati i da je vređanje Izraela na političkoj sceni dvolično, zbog toga što se obim trgovinske razmene između Turske i Izraela već godinama povećava.
Danijel Hajnrih
Ipak, Erdogan ne može da izdrži, a da oštro ne kritikuje Izrael. Nezaboravan je njegov nastup u Davosu 2009. kada je na otvorenoj bini napao svog kolegu po funkciji Šimona Peresa. Pod žestokim nabojem testosterona, on je neprestano produžavao svoju tiradu i na kraju je taj video-snimak na Jutjubu postao hit sa oko tri miliona pregleda.
Muslimanske zemlje nisu jedinstvene
Zbog toga ne iznenađuje što je Erdogan još pre konferencije pokazivao svoje retoričke mišiće i konstatovao da će „na ovom samitu pokrenuti čitav islamski svet“. Ove njegove izjave pokazale su se kao glupost čim je počela konferencija. Od ukupno 57 članova OIC, oko 20 država predstavljali su premijeri. A oni koji su, zajedno sa Saudijskom Arabijom pre pola godine pokrenuli blokadu protiv Katara, poslali su nižerangirane predstavnike, recimo „zamenike ministara spoljnih poslova“.
U svakom slučaju kada je reč o „jedinstvu“ među muslimanskim zemljama, tu nije problem samo kriza oko Katara. Pored konflikta „velikih igrača“ – Saudijske Arabije i Irana – tu su još i veoma napeti odnosi između konzervativnog rukovodstva u Turskoj i vojnog državnog vrha Egipta.
Samo što je, izgleda, Erdoganu po prvi put bilo svejedno – važno je samo bilo „biti na naslovnoj strani“. Njegova poruka je jasna, pa i na samitu OIC: Izrael je „teroristička država“, „okupaciona sila“ itd, itd… A on je – još jednom – bezobrazni provokator, konstantno u izbornoj kampanji. (dw.de)