петак, 14 јуна, 2024
vesti online

Basara o Guči

Mistika trube

Epistemološki simpozijum u Guči

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Photo: Stock

Uveravam gučanski narod i senat da ja – iako mi smeta masovnost – nemam apsolutno ništa ni protiv Guče ni protiv Sabora, još manje protiv zurlaša, a ponajmanje protiv jagnjetine i svadbarskog kupusa. Ono, međutim, što mi bode oči jeste jeftina politizacija i još jeftinija tabloidizacija narodnog veselja koje – uprkos dirljivim naporima organizatora – niti može niti treba da se prevori u svenarodno i svesrpsko

Simpozijum u Guči samo što nije počeo, a možda je već i počeo, ko to zna, Srbija je velika tajna. Saglasno napisima u novinčinama, očekuje se da se na Saboru okupi oko pola miliona epistemologa željnih boljeg razumevanja Srbije. U međuvremenu se po beogradskoj čaršiji i mahalama prosula vest da će ovogodišnji Sabor otvoriti Rasim Ljajić, što je bio povod da žutare naprave anketu na temu, a da šta vi mislite o tome? Pitanje nije postavljeno baš eksplicitno, ali se iz konteksta dalo razumeti da pitanje zapravo glasi: Kako komentarišete što će jednu srpsku manifestaciju otvoriti jedan musliman?

Odgovori su – u većini slučajeva – bili kao jaje jajetu slični anketnom pitanju. Niko doduše nije izjavio da nije u redu što Guču otvara jedan RASIM, ali su mnogi rekli da Guču nipošto ne bi trebalo da otvaraju – viđi sad vraga su sedam binjišah – političari nego, je li, zaslužni umetnici i proči delatnici duha. Ako me pamćenje ne vara, Sabor su – bar u većini slučajeva – otvarali političari, uključujući glavnog predstavnika Gučanske mistike – da mu ne pominjem ime i ne kvarim penzionerske dane – i niko nije imao ništa protiv toga. Uključujući moju malenkost. Tamo (mu) im je i mesto, ako razumete šta hoću da kažem.

Bojim se da ću zbog svakoavgustovskih ironičnih napisa o Velesaboru biti proglašen za personu non gratu u Guči, kao što sam vaktile, napisavši da se Zlatibor pretvorio u seljački Diznilend navukao gnev partizanskovodskih kafedžija i turističkih radenika. Dobro, de. Nisam proglašen za personu non gratu, i dalje sam dobrodošao na Zlatiboru, ali sam u više navrata pretrpeo drugarsku kritiku. Odavde si! Mladost ti ovde prošla! Dobar ti je bio Zlatibor dok su kafane u Užicu radile do deset uveče, a sad – kada kafane svuda rade po svunoć, Zlatibor ti odjednom seljački Diznilend. I pročaja.

Photo: Tanjug/Danilo Peternek

Uveravam gučanski narod i senat da ja – iako mi smeta masovnost – nemam apsolutno ništa ni protiv Guče ni protiv Sabora, još manje protiv zurlaša, a ponajmanje protiv jagnjetine i svadbarskog kupusa. Ono, međutim, što mi bode oči jeste jeftina politizacija i još jeftinija tabloidizacija narodnog veselja koje – uprkos dirljivim naporima organizatora – niti može niti treba da se prevori u svenarodno i svesrpsko. Teško se tu išta može promeniti. Srpska politika u svakom skupu većem od tri osobe vidi neku svoju šansu, pa vi sad stavite prst na čelo i razmislite koliko šansi vidi u skupu od pola miliona duša. I Rasim je – pristajući da bude otvarač – takođe video neku šansu. Ostaje nam da se nadamo da Đole Vukadinović neće imati primjedbi, a meni ostaje da nagađam kako li bi onomad, kad sam ja otvarao Sajam knjiga, Đole reagovao da se počem zovem Selim.

*Kolumnu prenosimo iz dnevnog lista Danas uz dozvolu autora