Златна подлога за нови хладни рат
Ко има злато, тај диктира правила игре. У тренутку неизвесног заоштравања односа између водећег глобалног власника златних полуга (САД) и два од три водећа светска произвођача (Кина и Русија), на ову легендарну крилатицу глобалних трговаца тим племенитим металом подсећа ових дана Светски савет за злато, организација са централом у Лондону, у чијем је чланству тридесетак водећих произвођача тог метала.
Ако је крилатица тачна, онда су овог месеца Америка и Русија – свака на свој начин потковане златом – показале свету да се увелико спремају за нова, још неизвесна правила глобалне геополитичке игре.
Наиме, Доналд Трамп, председник САД, које су власник највећих златних резерви (8.134 тона), објавио је 8. марта спремност да заведе нове тарифе на увоз челика и алуминијума, и тиме можда поведе непредвидиву реформу глобалних трговинских односа.
На другом крају света, у седмици између 2. и 9. марта, Централна банка Русије (ЦБР) повећала је вредност својих златних резерви на историјску вредност од 455,2 милијарде долара, саопштила је званична Москва. Куповином 224 тоне злата само прошле године, руске златне резерве су пред Нову годину достигле тежину од 1.838,8 тона, што је око 17 одсто вредности укупних државних резерви.
„У првој седмици марта резерве су порасле за 2,9 милијарди, односно за 0,6 одсто, углавном на темељу позитивне ревалоризације злата)”, објавила је ЦБР. Крајем јануара руски председник Владимир Путин потврдио је да су државне резерве злата у порасту, процењујући тада њихову вредност на 442,8 милијарди долара, пренео је руски информативни сервис „Спутњик”.
Пораст о коме говори Путин је такав да је Русија, иначе трећи светски произвођач злата (иза Кине и Аустралије), у 2017. години постала светски рекордер по куповини жутих полуга, навео је недавно Светски савет за злато.
Од почетка миленијума руске златне резерве увећане су за 500 одсто, и то веома неравномерним темпом. Од 2000. до 2007. године Русија је званично располагала са око 400 тона златних резерви. Руске државне набавке злата – махом из домаће производње, али и из иностранства – упадљиве су још од избијања глобалне финансијске кризе, да би од референдума на Криму 2014. године ушле „у шесту брзину”. Наиме, Русија од 2007. до данас сваке године постојано увећава државне златне резерве: од 2014. годишњи пазар њене Централне банке премашује 200 тона.
У преводу: од анексије Крима и оштрих реакција спољног света утемељеног на америчком долару и евру, руске залихе увећане су за читавих 75 одсто.
У тренутку када НАТО разматра колика је стварна оперативна мобилност његових трупа на тлу ЕУ, а поготово на источном крилу Европе, а протеране дипломате лете са Запада у Москву и обратно, шта би сад могао бити циљ руског бесомучног лагеровања злата, темпом којим претиче и Кину?
„Масовна куповина злата Русији обезбеђује финансијске гаранције од глобалних санкција, девалвације глобалне резервне валуте долара, као и од економских или геополитичких ризика”, наводи Светски савет за злато.
У међувремену, главнина стратегије Москве у државном бизнису са златом углавном је позната.
Наиме, након избијања глобалне финансијске кризе 2008. године бројне централне банке широм света штампале су исувише велике количине папирнатог новца, чији је „квалитет”, односно подлога неизвесна.
„Текућа помама за криптовалутама последица је ових стрепњи. Обичан свет купује злато и дигиталне валуте, док рационалне централне банке у Русији и Кини акумулирају резерве”, оценио је Константин Коришченко, званичник руске Председничке академије за националну економију и јавну администрацију.
У међувремену, ЦБР је раније већ поставила циљ да државне златне резерве достигну вредност од 500 милијарди долара. Русија планира и да драстично повећа домаћу производњу злата, али и да се тешње повеже са произвођачима злата на другим континентима, посебно у Африци. У протеклој деценији, Русија је произвела око 2.000 тона злата. План Москве је да производњу до 2030. подигне на 400 тона годишње. (POLITIKA)