{"id":9410,"date":"2016-06-06T16:34:09","date_gmt":"2016-06-06T16:34:09","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=9410"},"modified":"2016-06-06T16:42:40","modified_gmt":"2016-06-06T16:42:40","slug":"bujanovacljudi-se-radaju-sa-smislom-za-trgovinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vestionline.com\/bujanovacljudi-se-radaju-sa-smislom-za-trgovinu\/","title":{"rendered":"Bujanovac,ljudi se ra\u0111aju sa smislom za trgovinu"},"content":{"rendered":"<h2>BUJANOVAC,GENETIKA TRGOVACA<\/h2>\n<div>\u00a0| Pogodaka: 505<\/div>\n<p><img class=\"CToWUd\" src=\"https:\/\/ci4.googleusercontent.com\/proxy\/ABBQmaGVBQNIFltUs5Fgv1FzMc8aHV0L6r9Avq6gjTB66RddnjTCtoa1LHsQTBkVoD7igpdCOVoZS702ZmRPYSGMDn6JEDCZiVo=s0-d-e1-ft#http:\/\/www.pregled.net\/images\/stories\/bujanovac1.jpg\" alt=\"\" align=\"left\" border=\"0\" \/>\u041e\u043f\u0448\u0442\u0438\u043d\u0430 \u0411\u0443\u0458\u0430\u043d\u043e\u0432\u0430\u0446 \u043f\u0440\u0438\u043f\u0430\u0434\u0430 \u041f\u0447\u0438\u045a\u0441\u043a\u043e\u043c \u043e\u043a\u0440\u0443\u0433\u0443 \u0438 \u043f\u0440\u043e\u0441\u0442\u0438\u0440\u0435 \u0441\u0435 \u043d\u0430 \u0442\u0435\u0440\u0438\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0438 \u043e\u0434 461\u043a\u043c2.\u00a0 \u041c\u043e\u0436\u0435 \u0434\u0430 \u0431\u0443\u0434\u0435 \u0438\u0437\u0443\u0437\u0435\u0442\u043d\u043e \u0438\u043d\u0442\u0435\u0440\u0435\u0441\u0430\u043d\u0442\u043d\u0430 \u0441\u0440\u0435\u0434\u0438\u043d\u0430 \u0437\u0430 \u0438\u043d\u0432\u0435\u0441\u0442\u0438\u0440\u0430\u045a\u0435 \u0458\u0435\u0440 \u0458\u0435 \u0443 \u0441\u0440\u0435\u0434\u0438\u0448\u0442\u0443 \u043a\u043e\u043c\u0443\u043d\u0438\u043a\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u0438\u0445 \u043f\u0440\u0430\u0432\u0446\u0430, \u043d\u0435\u043f\u043e\u0441\u0440\u0435\u0434\u043d\u043e \u043f\u043e\u0440\u0435\u0434 \u0434\u0440\u0443\u043c\u0441\u043a\u0435 \u0438 \u0436\u0435\u043b\u0435\u0437\u043d\u0438\u0447\u043a\u0435 \u043c\u0430\u0433\u0438\u0441\u0442\u0440\u0430\u043b\u0435 \u043d\u0430 \u043c\u0435\u0452\u0443\u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u043c \u043a\u043e\u0440\u0438\u0434\u043e\u0440\u0443 \u0415-10 \u043a\u043e\u0458\u0438 \u043f\u043e\u0432\u0435\u0437\u0443\u0458\u0435 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434 \u2013 \u0421\u043a\u043e\u043f\u0459\u0435 \u2013\u0421\u043e\u043b\u0443\u043d \u2013 \u0410\u0442\u0438\u043d\u0443. \u0414\u043e\u0431\u0430\u0440 \u043f\u043e\u043b\u043e\u0436\u0430\u0458 \u043e\u043f\u0448\u0442\u0438\u043d\u0435 \u043f\u043e\u0458\u0430\u0447\u0430\u0432\u0430 \u0431\u043b\u0438\u0437\u0438\u043d\u0430 \u0442\u0440\u0438 \u043c\u0435\u0452\u0443\u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0430 \u0430\u0435\u0440\u043e\u0434\u0440\u043e\u043c\u0430, \u041d\u0438\u0448 136 \u043a\u043c, \u0421\u043a\u043e\u043f\u0459\u0435 70 \u043a\u043c \u0438 \u041f\u0440\u0438\u0448\u0442\u0438\u043d\u0430 105 \u043a\u043c.\u00a0 \u041f\u0440\u0435\u0434\u043d\u043e\u0441\u0442 \u0458\u0435 \u0438 \u0431\u043b\u0438\u0437\u0438\u043d\u0430 \u0433\u0440\u0430\u043d\u0438\u0447\u043d\u043e\u0433 \u043f\u0440\u0435\u043b\u0430\u0437\u0430 \u0441\u0430 \u041c\u0430\u043a\u0435\u0434\u043e\u043d\u0438\u0458\u043e\u043c, \u0427\u0443\u043a\u0430\u0440\u043a\u0430 \u2013 23 \u043a\u043c.<\/p>\n<p>\u0408ug za \u017e ivot dug. Bu\u0458anovac. Kao neka vrsta prirodnog nastavka. Isprepletani su ovde ekonomi\u0458a i istori\u0458a, svet \u0458e povezan krvnim i pri\u0458ateljskim sponama.<\/p>\n<p>Bujanovac je ne\u0161to posebno. Ovde nastaje Ju\u017ena Morava. Ovde su plodne zemlje oko te Morave<\/p>\n<p>najprostranije.<\/p>\n<p>Da krenemo redom.<br \/>\nKr\u0161evica. Znalo se, odvajkada, da je to bilo ljudsko stani\u0161te, \u010dak, tvr\u0111ava. Zato Kale Kr\u0161evica. I stvarno, aheolozi svakim danom istra\u017eivanja nalaze nove, fantasti\u010dne dokaze da je ovo bilo va\u017eno utvr\u0111enje Aleksandra Makedonskog, njegovog oca Filipa drugog, i mnogo pre Filipa\u2026 Izuzetno o\u010duvani, bogati tragovi helenske kulture, ovako daleko na severu. Koliko da se vidi koliko je ovo bio va\u017ean kraj, jo\u0161 u ta vremena. \u0160ta, na primer, ako je li\u010dno Aleksandar, dok jo\u0161 nije postao Veliki, u kantini \u010diji su ostaci prona\u0111eni, dakle u prastarom ugostiteljskom objektu, u podgra\u0111u ispod akropolja Kr\u0161evice pijuckao vino sa svojim u\u010diteljem Aristotelom\u2026<\/p>\n<p>Ka\u017eu, zahvaljuju\u0107i toj, \u201dgr\u010dkoj\u201d pro\u0161losti, ljudi u Bujanovcu se ra\u0111aju sa smislom za trgovinu. Zapisano je, pre sto i pedeset godina se odavde izvozilo i po 30.000 tovara kudeljnih konopaca. Kudelja je proizvod konoplje. A konoplja je ovde, bele\u017eili su zgranuti putnici, rasla preko glave konjaniku! I, bele\u017eili su da su u ovom kraju seljanke na svojim drvenim razbojima proizvodile \u201dmekana, tanka i \u2013 nepoderiva\u201d platna od konoplje! I za doma\u0107u upotrebu, i za izvoz. Drugi va\u017ean proizvod, tka\u010dki i gajtand\u017eijski, bila je svila. Hiljade kilograma \u010daura svilene bube se izvozilo do Venecije i drugih italijanskih gradova iz ovog kraja, a opet je ostajalo dovoljno da se svilenim gajtanima i ki\u0107ankama, u gustim redovima, ukra\u0161avaju devoja\u010dke i nevestinske haljine. I tako, zalazili su evropejski trgovci duboko u teritoriju Turske carevine, i stoga nije \u010dudo \u0161to se Bujanovac razvio u gradi\u0107, sa, jo\u0161 u ono vreme, mnogim evropskim obele\u017ejima. Kafane, svrati\u0161ta i hoteli po evropskim uzorima, sa imenima \u201dEvropa\u201d, \u201dLondon\u201d, \u201dOaza\u201d\u2026<\/p>\n<p>Ko se malo zadub i u narodnu no\u0161nju u okolini Bujanovca, bilo da su u pitanju stanovnici sela iz ravnice, ili planinci, vide\u0107e bogatstvo. Bogatstvo u lepoti materijala, bogatstvo duha u slaganju boja, u izradi\u2026 I posebnu eleganciju, i \u017eena i mu\u0161karaca, odevenih u ove, samo za praznike i sve\u010danosti ra\u0111ene odore, po uzorima starim hiljade godina. I sve je proizvod njihovih ruku. Od sirovina za materijal\u2026 A priroda je ovde vi\u0161e nego izda\u0161na. U okolini Bujanova\u010dke Banje, u selima, lekovite vode izviru same. Njima se zalivaju ba\u0161te! Neki od izvora su toliko bogati mineralima da ne mogu da slu\u017ee za napajanje stoke. A negde, proba\u0107ete mleko i mle\u010dne proizvode \u201dod mineralne vode\u201d. Bivoli su ovde oduvek bili na velikoj ceni. Ova ogromna, jaka goveda su u isto vreme i veoma ne\u017ena. Zimi ih treba posebno utopljavati, leti \u2013 svaka bivolja zaprega ima poseban sud u opremi, da se bivoli polivaju vodom, da se rashlade. Ne treba ni pominjati da je bivolje mleko izuzetno jako, i prema tome, zdravo\u2026 A kad je ve\u0107 re\u010d o bivolima, i dosta mlada, ali ve\u0107 nadaleko \u010duvena Bujanova\u010dka Banja je izrasla na mestu zvanom \u201dBivolje blato\u201d.<br \/>\nNeka vrsta blatnog jezera, nastala od izvora termomineralne vode u sred ravnice ispred Bujanovca vekovima je slu\u017eila kao divlja banja. Pomnijim ispitivanjem sedamdesetih godina pro\u0161log veka potvr\u0111ena su izuzetna svojstva te vode i visokomineralizovanog blata, i sagra\u0111ena je velika, savremena banja. Oko nje je odmah niklo i veliko naselje ispred Bujanovca. I jo\u0161 jedan kuriozitet: malo je mesta na svetu gde ugljen-dioksid izbija slobodno iz zemlje tako \u010dist, i u tolikim koli\u010dinama, kao ovde. Zbog toga, pri fla\u0161iranju, mineralne vode iz ove banje se oboga\u0107uju \u201dsvojim li\u010dnim\u201d CO2. Taj ugljen-dioksid se u banji koristi i pri le\u010denju: ubrizgava se, pod kontrolom lekara, potko\u017eno, bolesnicima koji imaju problema sa perifernom cirkulacijom. Stoga u Banji ponosno ka\u017eu da je Bujanova\u010dka Banja \u201dtri banje u jednoj\u201d, a ta tri prirodna faktora su mo\u0107na lekovita voda, visokomineralizovano lekovito blato, koje se izvozi i u Italiju gde slu\u017ei u kozmeti\u010dkoj industriji, i lekoviti gas.<\/p>\n<p>Za ovu banju, ne bez razloga, ka\u017eu da podmla\u0111uje. A zvani\u010dno, ovde se sa velikim uspehom tretiraju razne vrste reumatskih obolenja, obolenja krvnih sudova i srca, migrene, neke vrste ko\u017enih obolenja, \u010dak i neke vrste psorijaze, neka ginekolo\u0161ka stanja, s uspehom se oporavlja posle operacija, povreda kostiju i mi\u0161i\u0107a, dugih le\u017eanja\u2026 koriste\u0107i pri tome \u201djednu\u201d, \u201ddve\u201d ili \u201dsve tri banje\u201d u kombinaciji. Uz to, gostima su na raspolaganju sportski tereni i razni oblici zabave.Osim toga, Bujanovac je, o op\u0161tini je re\u010d, zdrav i lekovit i zbog \u010dinjenice da je ovde klima blagotvorna, zemlja, vazduh i vode nezaga\u0111eni, hrana proizvedena na plodnoj zemlji kojoj ne trebaju ve\u0161ta\u010dka \u0111ubriva\u2026 Tradicija bogate nacionalne trpeze ovde se i dalje neguje, obi\u010daji se \u010duvaju. Otud i veliki me\u0111unarodni festival folklora, svake godine. A na tri mesta, veoma blizu jedno drugom, fla\u0161iraju tri vrste mineralne vode. Po\u010dev od one sa selenom, u \u201dHebi\u201d, pa u Banji\u2026<br \/>\nBujanova\u010dko jezero, kao i sve reke u tom kraju, s razlogom mami sportske ribolovce. Lovi\u0161te na Rujenu obiluje raznim vrstama divlja\u010di, i visoke i niske, a kada je sezona pe\u010duraka, na pojedinim delovima Kozjaka gazite po njima kao po tepihu\u2026 Naravno, ima u izobilju aromati\u010dnih i lekovitih trava\u2026<\/p>\n<p>Osim u samoj Banji i privatnom sme\u0161taju oko nje, putnik se mo\u017ee odmoriti i u motelu \u201dBujanovac\u201d. A jedan deo prelepih konaka manastira Sv. Prohor P\u010dinjski koristi se i kao i luksuzan turisti\u010dko \u2013 kongresni objekat. Sam manastir, posve\u0107en pustinjaku i \u010dudotvorcu Prohoru, jednom od \u010detiri apostola hri\u0161\u0107anstva u ovim krajevima, od HI veka, kada ga je podigao Roman IV Diogen, vizantijski car, a pre toga zapovednik ovih krajeva, slovi i kao \u201dMali Jerusalim\u201d. Toliko je va\u017eno bilo, i ostalo, do\u0107i tu na hodo\u010da\u0161\u0107e. Najstarije o\u010duvane, prelepe freske, iz XIV su veka. No, kako je manastir trpeo po\u017eare, razaranja, plja\u010dkanja\u2026. mnogo toga je nestalo. Zna se, ipak, da je u njemu radila i \u0161tamparija, i \u0161kola, da je bio rasadnik kulture i znanja. I veoma va\u017eno kultno mesto u koje se dolazilo sa \u0161irokog prostora, od Ni\u0161a do Soluna\u2026 I sada se, dva puta godi\u0161nje, nepregledne mase sveta skupljaju kod manastira: na dan Svetog Jovana \u2013 Ivanjdan, ili Sveti Jovan Biljober, i na dan Svetog Prohora, prvog novembra. Ovog svetitelja po\u0161tuju pripadnici svih naroda i vera u ovim krajevima, i veruju u njegove \u010dudotvorne mo\u0107i. Manastir je lepo ure\u0111en, i ima bogatu riznicu dostupnu oku posetilaca, a dugo je bio i jedini manastir u Srbiji koji je okupljao koloniju slikara \u2013 specijalista za ikone. Na manje od sat hoda od manastira, u hrastovim \u0161umama planine Kozjak, u kanjonu jedne re\u010dice, nalazi se mala pe\u0107ina \u2013 isposnica u kojoj je Sveti Prohor obitavao preko 30 godina, izbegavaju\u0107i ljudsko dru\u0161tvo. Tu je i umro, a sude\u0107i po sve\u0107ama i darovima, njegovi po\u0161tovaoci \u010desto obilaze isposnicu. Neposredno iza manastira je grani\u010dni prelaz prema Makedoniji. Drugi, magistralni pravac, kojim i put i pruga iz Bujanovca nastavljaju ka Pre\u0161evu, ide ka grani\u010dnom prelazu \u010cukarka, i iza njega, ka Skopju\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>BUJANOVAC,GENETIKA TRGOVACA \u00a0| Pogodaka: 505 \u041e\u043f\u0448\u0442\u0438\u043d\u0430 \u0411\u0443\u0458\u0430\u043d\u043e\u0432\u0430\u0446 \u043f\u0440\u0438\u043f\u0430\u0434\u0430 \u041f\u0447\u0438\u045a\u0441\u043a\u043e\u043c \u043e\u043a\u0440\u0443\u0433\u0443 \u0438 \u043f\u0440\u043e\u0441\u0442\u0438\u0440\u0435 \u0441\u0435 \u043d\u0430 \u0442\u0435\u0440\u0438\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0438 \u043e\u0434 461\u043a\u043c2.\u00a0 \u041c\u043e\u0436\u0435 \u0434\u0430 \u0431\u0443\u0434\u0435<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9410"}],"collection":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9410"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9410\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9411,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9410\/revisions\/9411"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9410"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9410"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9410"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}