{"id":8274,"date":"2016-02-21T06:58:48","date_gmt":"2016-02-21T06:58:48","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=8274"},"modified":"2016-02-21T06:58:48","modified_gmt":"2016-02-21T06:58:48","slug":"penzioni-fond","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vestionline.com\/penzioni-fond\/","title":{"rendered":"PENZIONI FOND"},"content":{"rendered":"<h2 class=\"sitetitle\"><a class=\"h3link\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/archive\/serbia\/latest\/504\/504.html\">Srbija<\/a><\/h2>\n<h1>Penzioni fond kao proto\u010dni bojler Vlade<\/h1>\n<div class=\"article_txt_intro\"><\/div>\n<div class=\"toplinks\">\n<ul>\n<li><a class=\"printico\" title=\"Printajte\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/articleprintview\/27564021.html\" target=\"_blank\">Printajte<\/a><\/li>\n<li title=\"Komentirajte\"><a class=\"commentico\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/content\/penzioni-fond-kao-protocni-bojler\/27564021.html#relatedInfoContainer\">Komentirajte<\/a><\/li>\n<li><a class=\"shareico\" title=\"Podijelite\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/emailtofriend\/article\/27564021.html?share=true\" target=\"_blank\">Podijelite<\/a><\/li>\n<\/ul>\n<div class=\"delimiter\"><\/div>\n<\/div>\n<div class=\"contentImage floatNone\">\n<div class=\"watermark\"><a title=\"Ilustrativna fotografija\" href=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/2C02A475-4BC5-4F1A-A130-C17DCDA2A623_mw1024_s_n.jpg\" rel=\"ibox\"><img class=\"photo\" src=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/2C02A475-4BC5-4F1A-A130-C17DCDA2A623_w640_r1_s.jpg\" alt=\"Ilustrativna fotografija\" border=\"0\" \/><\/a><\/div>\n<p><span class=\"imageCaption\">Ilustrativna fotografija<\/span><\/div>\n<div id=\"mainMediaBig\"><\/div>\n<div class=\"articleLeftContainer\">\n<div class=\"contentWidget\">\n<div class=\"boxwidget w_poll1\"><\/div>\n<div class=\"boxwidget w_Quiz1c\"><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"articleContent\">\n<div class=\"dateblock\">\n<div class=\"author\"><a class=\"\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/author\/17297.html\">Zoran Glavonji\u0107<\/a><\/div>\n<p class=\"article_date\">20.02.2016<\/p>\n<\/div>\n<div id=\"ctl00_ctl00_cpAB_cp1_cbcContentBreak\">\n<div class=\"zoomMe\">\n<p><span class=\"firstLetter\">R<\/span>acionalizacija penzionog sistema u Srbiji je neophodna ali, u sada\u0161njoj situaciji, uslova za uvo\u0111enje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja nema, ocenili su sagovornici RSE. Nakon decenija sigurnog \u017eivota, srpski penzioneri su danas mahom suo\u010deni sa neizvesno\u0161\u0107u, koja je uslovljena i op\u0161tom nema\u0161tinom, pa ova tema \u0107e verovatno sa\u010dekati neka bolja vremena.<\/p>\n<p>Beogra\u0111anin <strong>Milo\u0161 Grabund\u017eija<\/strong> (68), odgovorio je na pitanje koje sve \u010de\u0161\u0107e sami sebi postavljaju pripadnici njegove generacije \u2013 kako \u017eive penzioneri u Srbiji.<\/p>\n<p><em>\u201eVrlo te\u0161ko. Imam 40 godina punog radnog sta\u017ea. Redovno sam odvajao u doprinose, da bi mi sada bila penzija umanjena za 10 posto i jo\u0161 bila umanjena za nekih sedam godina sta\u017ea\u201c<\/em>, odgovara Grabund\u017eija.<\/p>\n<p>To, na njegovom primeru, zna\u010di da, posle vi\u0161e od \u010detiri decenije u PTT-u, ima, za srpske uslove, dobru penziju od 40.000 dinara (327 evra). Sa tim parama, kako sam tvrdi, normalnog \u017eivota nema.<\/p>\n<p><em>\u201eSamo ra\u010dun za komunalne usluge platim 20.000 dinara, pola penzije. Da mi nije dece, ne bih ima za hranu. Nedostaje mi svega po malo \u2013 lekovi, ode\u0107a. Ka\u017eu da penzionerima ne treba ode\u0107a, mogu da idu i u kupa\u0107im kostimima. Ali kupa\u0107i kostim je skup. Ta njihova filozofija ne pije vodu\u201c<\/em>, ka\u017ee na sagovornik.<\/p>\n<p>Filozofija reformi i smanjenja dr\u017eavnih tro\u0161kova trenutno je aktuelna Srbiji, u kojoj zna\u010dajno trpe penzioneri, ali ni u\u0161tede preko njihovih le\u0111a nisu garancija boljeg i sigurnijeg penzionog sistema. Sa prose\u010dnom mirovinom, kako je pokazala jedna od poslednjih statistika, od 23.000 dinara (187 evra), uglavnom \u017eale za nekim boljim, pro\u0161lim vremenima.<\/p>\n<p>Najve\u0107i problem doma\u0107eg penzionog sistema, ka\u017ee <strong>Gordana Matkovi\u0107<\/strong>, ministarka za socijalna pitanja u nekada\u0161njoj Vladi <strong>Zorana \u0110in\u0111i\u0107a<\/strong>, danas je mala zaposlenost.<\/p>\n<p><em>\u201eU rasprostranjenoj sivoj ekonomiji se podrazumeva da i oni, koji ne\u0161to rade i zara\u0111uju, ne upla\u0107uju doprinose. Doprinosi, koji se upla\u0107uju od strane zaposlenih, nisu dovoljni ni da bi se pokrile teku\u0107e penzije. Penzijski fond je u deficitu. Deo sredstava se dopla\u0107uje iz bud\u017eeta\u201c<\/em>, isti\u010de Matkovi\u0107.<\/p>\n<div class=\"embedded_content_object\">\n<div id=\"expandSmalle7ea7408ad194e6790ccfc061e384f78\" class=\"expandSmall floatLeft\">\n<div class=\"contentImage floatLeft\"><img class=\"photo\" src=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/B60DFDD9-3250-4E87-A02C-19B05B45B20E_w268_r1.jpg\" alt=\"Ilustrativna fotografija\" border=\"0\" \/><span class=\"imageCaption\">Ilustrativna fotografija<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<p>Prema nekim ranijim prora\u010dunima, oko 13 odsto BDP-a Srbije odlazi na tro\u0161kove penzija jer je naplata doprinosa oko 70 odsto, pa se sredstva koja nedostaju uzimaju iz dr\u017eavne kase. Trenutno, jedan zaposleni finansira jednog penzionera. Da bi sistem bio odr\u017eiv, trebalo bi da odnos bude 3,5:1, \u0161to je bilo davne 1981. godine.<\/p>\n<p>U takvoj situaciji name\u0107e se pitanje takozvanog modela drugog stuba, odnosno obaveznog privatnog penzijskog osiguranja. Gordana Matkovi\u0107 smatra da jo\u0161 nema uslova za takav korak, pogotovu \u0161to se u praksi u okru\u017eenju pokazalo da ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n<p><em>\u201eTo se pokazao kao jako veliki tro\u0161ak, zbog toga \u0161to to podrazumeva da svi doprinosi ne idu u javni penzijski fond, ve\u0107 da se deo njih preusmerava. To stvara jo\u0161 ve\u0107i deficit u javnom penzijskom fondu. Ono \u0161to je kriza 2008. izo\u0161treno pokazala, to je da je to veoma skupo. Postavlja se pitanje koliki su efekti takve jedne promene zapravo pozitivni?\u201c<\/em>, pita se Gordana Matkovi\u0107.<\/p>\n<p>Ovaj eksperiment svojevremeno su primenile Ma\u0111arska i Bugarska i potom ga ukinule, kao i druge zemlje isto\u010dne Evrope, koje su ga naknadno zna\u010dajno smanjile. Poslednjih godina, neke osiguravaju\u0107e ku\u0107e i banke, \u010diji predstavnici za ovu temu nisu \u017eeleli da govore o rezultatima, nude privatna penzijska osiguranja, na koja se odlu\u010dilo samo 180.000 gra\u0111ana.<\/p>\n<p><strong>Sonja Mari\u0107<\/strong>, iz UNIQA osiguranja, rekla je da, kao ulaganje za sigurnu starost, uglavnom biraju \u017eivotno osiguranje.<\/p>\n<p><em>\u201eGeneralno, jako mali procenat gra\u0111ana u Srbiji, svega oko osam posto stanovni\u0161tva, ima \u017eivotno osiguranje. To zna\u010di da svest gra\u0111ana jo\u0161 uvek nije dovoljno razvijena o tome da oni trebaju na vreme da razmi\u0161ljaju o svojoj budu\u0107nosti, u smislu da izdvajaju neka sredstva. Penziju, koju \u0107e dobiti kada ne budu radno aktivni, mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljna da im obezbedi neki standard koji su imali dok su bili radno aktivni\u201c<\/em>, konstatuje Mari\u0107.<\/p>\n<p>Za 1,74 miliona penzionera u Srbiji, osim aktuelnih smanjenja mese\u010dnih primanja, sudbonosno pitanje na duge staze je da li \u0107e uz veliku nezaposlenost i ostale probleme opstati dr\u017eavni penzioni fond.<\/p>\n<p>Milo\u0161 Grabund\u017eija, koji se anga\u017eovao i u Sindikatu penzionera Nezavisnost, veruje da je najbolja transformacija u, kako ka\u017ee, \u0161vajcarski model.<\/p>\n<p><em>\u201eDr\u017eava mora da vrati svu imovinu fondu. Napravljeni su putevi, objekti, banje, odmarali\u0161ta, Sava centar, sve iz penzionog fonda. Treba napraviti jednu stabilnu kompaniju da obezbe\u0111uje sredstva, da ne idu iz bud\u017eeta, da ona finansira fond i da ona bude vlasni\u0161tvo fonda penzijsko invalidskog osiguranja. To je jedino re\u0161enje, nema drugog\u201c<\/em>, ocenjuje Grabund\u017eija.<\/p>\n<p>Kako Srbija ipak nije \u0160vajcarska, najni\u017ea penzija jedva da je ne\u0161to ve\u0107a od 100 evra. Najvi\u0161a je do 1.000 evra, a najsiroma\u0161niji penzioneri su u Novom Pazaru, Po\u017earevcu i Aleksincu, dok me\u0111u Beogra\u0111anima ima najve\u0107i broj onih sa solidnim mirovinama. Sa, u proseku, malim primanjima, najve\u0107i broj njih jedva pre\u017eivljava, tako da i ne razmi\u0161ljaju o privatnom osiguranju, koje bi sami upla\u0107ivali.<\/p>\n<p>Delimi\u010dna privatizacija dr\u017eavnog penzionog sistema je dobra ideja, ka\u017ee Sonja Mari\u0107, ali za to je potrebno mnogo preduslova.<\/p>\n<p><em>\u201ePodr\u0161ka dr\u017eave, odre\u0111ena zakonska regulativa. To svakako mo\u017ee biti jedno od re\u0161enja, ali mislimo da je jo\u0161 uvek rano o tome da se govori. Svakako to ne zna\u010di da treba da sedimo skr\u0161tenih ruku, nego treba da budemo proaktivni i da poku\u0161amo da na\u0111emo re\u0161enje da se tako ne\u0161to mo\u017ee ostvariti i u Srbiji\u201c,<\/em>navodi Sonja Mari\u0107.<\/p>\n<p>Dok je reforma penzionog sistema jo\u0161 samo u domenu pri\u010de, u realnosti sve se svodi na to kako Srbija deli dru\u0161tveni proizvod &#8211; izme\u0111u penzionera, zaposlenih u javnom sektoru i drugih potreba, za koje se izdvaja novac iz bud\u017eeta.<\/p>\n<div class=\"embedded_content_object\">\n<div id=\"expandSmall381f738b36254b1f8453954dfdd6cfb2\" class=\"expandSmall floatLeft\">\n<div class=\"contentImage floatLeft\"><img class=\"photo\" src=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/B8F1E166-EE30-4BC5-B714-13B1B6E15956_w268_r1.jpg\" alt=\"Sa protesta penzionera u Beogradu, april 2015.\" border=\"0\" \/><span class=\"imageCaption\">Sa protesta penzionera u Beogradu, april 2015.<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<p><em>\u201eNajve\u0107a je gre\u0161ka u\u010dinjena jer je penzioni fond napravljen kao proto\u010dni bojler Vlade Srbije. I finansira se iz toga sve drugo, osim onoga \u0161to ide za penzije. Dr\u017eava ne vodi ra\u010duna o tome da stvara privredu i industriju, da broj zaposlenih bude ve\u0107i. Radnike, koji su radili u firmama i koji su pred penziju, istjeruju iz firmi, isplatom nekih sitnih otpremnina, a kada do\u0111u na teret penzionog fonda, umanjuju i o\u0161te\u0107uju penzionere\u201c<\/em>, ka\u017ee Milo\u0161 Grabund\u017eija.<\/p>\n<p>Koliki je interes vlasti za penzionere, mo\u017eda govori i \u010dinjenica da se niko iz Ministarstva za rad, socijalna i bora\u010dka pitanja, na \u010dijem \u010delu je <strong>Aleksandar Vulin<\/strong>, ni posle dva dana telefoniranja i dopisivanja sa nadle\u017enom press slu\u017ebom, nije javio da govori na ovu temu. Kao ni lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije, <strong>Milan Krkobabi\u0107<\/strong>, koji nije odgovarao na telefonske pozive. \u010cime se ovih dana bavi ta stranka, koja bi trebalo da zastupa prava penzionera, govori informacija pred najavljene izbore \u2013 PUPS napu\u0161ta koaliciju sa Socijalisti\u010dkom partijom Srbije i tra\u017ei razgovore o saradnji sa Srpskom naprednom strankom <strong>Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/strong><\/p>\n<p>Politizacija penzionerskog pitanja svakako je \u0161tetna, ka\u017ee Gordana Matkovi\u0107, a veliki problem je neproporcionalno smanjenje penzija.<\/p>\n<p><em>\u201ePrili\u010dne su razlike izme\u0111u onih koji su ulagali svega 15-tak godina i onih koji su ulagali 40 i onih koji su ulagali vi\u0161e jer su imali ve\u0107u zaradu, morali su da ula\u017eu vi\u0161e, i onih koji su ulagali manje. To pitanje predstavlja veliki izazov i dovodi u pitanje \u010ditavu konstrukciju penzijskog sistema\u201c<\/em>, dodaje Matkovi\u0107.<\/p>\n<p>Na kraju, zaklju\u010duje Gordana Matkovi\u0107, u sada\u0161njim uslovima ipak je jasno da javni penzijski fond mora da postoji:<\/p>\n<p><em>\u201eNe postoji drugi na\u010din koji sigurno obezbe\u0111uje neke penzije. Postavlja se pitanje da li kroz ovaj javni penzijski fond treba da se obezbe\u0111uje samo minimum sigurnosti u starosti, za\u0161tita od siroma\u0161tva, ili treba da se odr\u017eava i relativni \u017eivotni standard, koji podrazumeva, kada odete u penziju, da vam ne padne naglo prihod, da penzija ostane sli\u010dna onome \u0161to ste zara\u0111ivali tokom radnog veka\u201c<\/em>, zaklju\u010duje Gordana Matkovi\u0107.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"authorBioBox\">\n<div class=\"authorBio\">\n<hr \/>\n<div class=\"photo\"><a class=\"thumbnail\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/author\/17297.html\"><img class=\"imgsmall aligned\" src=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/9546D4B1-D378-4DB6-ADEB-7348E1B010A5_w113_h64.jpg\" alt=\"\" \/><\/a><\/div>\n<h4 class=\"orange\"><a href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/author\/17297.html\">Zoran Glavonji\u0107<\/a><\/h4>\n<div class=\"author_shortDescription\">\n<p>Novinarsku karijeru po\u010deo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B.\u00a0Radio je u beogradskom listu &#8222;Dnevni telegraf&#8220; i u dnevniku &#8222;Glas javnosti.&#8220; Na RSE je od avgusta 2000. godine.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Srbija Penzioni fond kao proto\u010dni bojler Vlade Printajte Komentirajte Podijelite Ilustrativna fotografija Zoran Glavonji\u0107 20.02.2016 Racionalizacija penzionog sistema u Srbiji<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8274"}],"collection":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8274"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8274\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8275,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8274\/revisions\/8275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8274"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8274"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8274"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}