AUTOR: POL GREGORI<\/p>\n
Kada \u010ditate me\u0111unarodnu \u0161tampu, mogli biste pomisliti da su poslednje dve godine bile dobre za predsednika Rusije Vladimira Putina. Njegova kampanja u Ukrajini u najve\u0107oj meri je ispunila glavne ciljeve; Rusija je uzurpirala kontrolu nad Krimom i destabilizovala velike delove ostatka zemlje. Pad cena nafte mo\u017eda je opusto\u0161io finansije Rusije, ali za sada Putinova popularnost izgleda netaknuto.<\/p>\n
Ali dug niz malo prime\u0107enih pravnih poraza mogao bi imati dramati\u010dne posledice na Putinova postignu\u0107a. Pro\u0161le godine je, na primer, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) doneo 129 presuda protiv Rusije, a u januaru ove godine Savet Evrope joj je oduzeo glasa\u010dko pravo zbog kr\u0161enja me\u0111unarodnog prava. Presude koje se gomilaju po\u010dinju da se pretvaraju u pretnju me\u0111unarodnom ugledu Rusije, njenom finansijskom zdravlju i samom Putinu.
\nPresude nisu bile samo simboli\u010dne. Jula 2014. Stalni arbitra\u017eni sud u Hagu naredio je Rusiji da isplati 50 milijardi dolara biv\u0161im vlasnicima naftne kompanije Jukos jer je ta firma nezakonito bila dovedena do bankrota, a njena imovina predata dr\u017eavnom proizvo\u0111a\u010du nafte Rosnjeft. Na vrhuncu svog poslovanja 2003. Jukos je vredeo 30 milijardi dolara. Suma koju je za isplatu odredio arbitra\u017eni sud bila je najve\u0107a u njegovoj istoriji, a na presudu se nije mogu\u0107e \u017ealiti. Francuska i Belgija po\u010dele su da plene rusku imovinu kako bi presuda bila sprovedena.
\nU drugom slu\u010daju, juna 2014. ECHR je naredio Rusiji da vlasnicima Jukosa isplati vi\u0161e od dva miliona dolara na ime finansijske \u0161tete. I ta suma bila je najve\u0107a koju je arbitra\u017eni sud po tom osnovu odredio u svojoj istoriji. Rusija koja trpi krizu likvidnosti \u0107e se pomu\u010diti da prikupi ova velika sredstva; jer ako ne bi postupila u skladu s presudama, budu\u0107e strane investicije u Rusiji bi bile ugro\u017eene.
\nSlu\u010daj Jukosa bi mogao biti najava stvari koje dolaze. U aprilu, Evropska komisija je uputila prigovor dr\u017eavnom gigantu Gaspromu optu\u017euju\u0107i ga da kr\u0161i evropske antimonopolske zakone dele\u0107i gasna tr\u017ei\u0161ta srednje i isto\u010dne Evrope, zabranjuju\u0107i prekograni\u010dnu preprodaju i zatvaraju\u0107i svoje gasovode tre\u0107im stranama. Gaspromu preti kazna od 10 odsto prihoda, \u0161to bi bilo 177 milijardi dolara u poslednjoj fiskalnoj godini. Po\u0161to ve\u0107 trpi zbog niskih cena gasa, pove\u0107ane konkurencije i sada zbog pada proizvodnje, Gasprom \u0107e biti na te\u0161koj muci da na\u0111e potrebna sredstva, a da ne \u017ertvuje hitne infrastrukturne projekte.
\nRusija je tako\u0111e pod sve ve\u0107im pritiskom zbog navodnog krivi\u010dnog dela. U stvari, ona je nedavno ulo\u017eila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti koju su predlo\u017eile Malezija, Ukrajina, Holandija, Australija i Belgija radi osnivanja krivi\u010dnog tribunala koji bi gonio odgovorne za obaranje aviona Malezija erlajns nad teritorijom u isto\u010dnoj Ukrajini pod okupacijom pobunjenika.
\nDokazi koje su prikupile ove zemlje sugeri\u0161u da je raketa bila ispaljena iz ruskog sistema BUK kojim je upravljala ruska posada.<\/p>\n
Utvrdi li se da su Rusi krivi za obaranje aviona Malezija erlajns, Putinove tvrdnje da je njegova zemlja samo posmatra\u010d u ukrajinskom konfliktu pokaza\u0107e se kao la\u017e. U svakom slu\u010daju, ruski veto u Savetu bezbednosti pre\u0107utno je povinovanje krivici, \u0161to \u0107e otvoriti put Holandiji – koja je u napadu izgubila najvi\u0161e dr\u017eavljana – da se zalo\u017ei za dodatne sankcije.
\nU me\u0111uvremenu, jula 2014, Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo je otvorilo istragu o trovanju polonijumom Aleksandra Litvinjenka biv\u0161eg ruskog bezbednjaka iz novembra 2006; on je bio postao britanski dr\u017eavljanin. U Londonu su odr\u017eana javna saslu\u0161anja kako bi se utvrdilo „gde le\u017ei odgovornost za smrt“. Istraga je posebnu pa\u017enju posvetila ruskom zakonu iz marta 2006. kojim je dr\u017eavi dozvoljeno da ubija one za koje se, poput Litvinjenka, smatra da ugro\u017eavaju nacionalnu bezbednost.<\/p>\n
Ako britanski sud na\u0111e da je ruska vlada naredila ili podstakla ubistvo Litvinjenka, posledice bi bile dalekose\u017ene. Presuda bi potvrdila verodostojnost drugih krivi\u010dnih istraga, na primer u vezi sa bombardovanjem \u010detiri bloka ruskih stanova 1999 ili sa ubistvima nekoliko istra\u017eiva\u010dkih novinara. To bi tako\u0111e oja\u010dalo apel Evropskog parlamenta da se pokrene nezavisna me\u0111unarodna istraga ubistva ruskog opozicionog lidera i biv\u0161eg zamenika premijera Borisa Njemcova i osna\u017eilo peticiju njegove porodice za me\u0111unarodnu istragu.<\/p>\n
Kona\u010dno, iako je Rusija uspostavila de fakto kontrolu nad Krimom, ona \u0107e se verovatno na\u0107i u mnogo pravnih problema zbog svog prisustva na poluostrvu. Nijedna kredibilna vlada niti me\u0111unarodna organizacija ne prihvata rusko obja\u0161njenje da je aneksija bila zakonit demokratski \u010din naroda Krima. Ujedinjene nacije, G 7, Evropska unija i Sjedinjene Dr\u017eave aneksiju smatraju nezakonitim \u010dinom. U maju, nema\u010dka kancelarka Angela Merkel pred Putinom je rekla da je to bilo „kriminalno i nezakonito prema me\u0111unarodnom pravu“.<\/p>\n
U junu je Ukrajina Rusiji predstavila izve\u0161taj u 17 tomova o gubicima zbog aneksije Krima, u iznosu od gotovo 90 milijardi dolara. Dodatni gubici mogli bi biti napla\u0107eni zbog rata koji Rusija podr\u017eava na jugoistoku Ukrajine koji je uzrokovao 6.000 \u017ertava i naneo ogromnu \u0161tetu infrastrukturi. Rusija \u0107e se sigurno upetljati u vi\u0161egodi\u0161nje procese u ECHR-u, Me\u0111unarodnom centru za re\u0161avanje investicionih sporova i sli\u010dnim institucijama. Ti beskrajni pravni izazovi \u0107e oterati investitore sa Krima zbog \u010dega \u0107e Rusija biti prinu\u0111ena da godinama subvencioni\u0161e okupaciju.<\/p>\n
Putin se prevario u ra\u010dunici. Pored toga \u0161to \u0107e biti podlo\u017ena nadokna\u0111ivanju \u0161tete zbog sukoba u Ukrajini, Rusiji prete finansijske kazne koje dosti\u017eu \u010detiri odsto njenog BDP-a, \u0161to je otprilike novac koji Moskva za godinu dana potro\u0161i u obrazovnom sektoru. Putin je mogao da pod svoju kontrolu stavi pravni sistem njegove zemlje, ali ostaje osetljiv na me\u0111unarodne presude. Kako je Rusija suvi\u0161e upletena u me\u0111unarodni pravni i finansijski sistem da bi se od njega odsekla i postala otpadni\u010dka dr\u017eava, njen predsednik \u0107e sve vi\u0161e morati da se suo\u010dava sa posledicama svojih poteza.<\/p>\n
<\/p>\n
Autor je istra\u017eiva\u010d saradnik Instituta Huver, istra\u017eiva\u010d na nema\u010dkom Institutu za ekonomska (Danas)<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dug niz malo prime\u0107enih pravnih poraza mogao bi imati dramati\u010dne posledice na Putinova postignu\u0107a AUTOR: POL GREGORI Kada \u010ditate me\u0111unarodnu<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5303"}],"collection":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5303"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5303\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5304,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5303\/revisions\/5304"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}