{"id":3103,"date":"2015-02-27T05:34:05","date_gmt":"2015-02-27T05:34:05","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=3103"},"modified":"2015-02-27T05:34:05","modified_gmt":"2015-02-27T05:34:05","slug":"www-pregled-net-27-02-15","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vestionline.com\/www-pregled-net-27-02-15\/","title":{"rendered":"www.pregled.net 27.02.15."},"content":{"rendered":"
\n
\n

PE\u0160\u010cANIK 26.02.15.<\/h2>\n
Datum kreiranja petak, 27 februar 2015 05:12<\/span> | Datum poslednje izmene petak, 27 februar 2015 05:12<\/span> | Objavljeno petak, 27 februar 2015 05:12<\/span> | Autor Petar Jovanovic<\/span> | \"\u0160tampa\"<\/a> | \"El.<\/a> | Pogodaka: 3<\/div>\n
\n
\n
<\/div>\n

\"Fotografije<\/a><\/p>\n

Primer: Truthiness (Kolber)<\/em><\/p>\n

Auto\u0161ovinizam. Isto \u0161to i antinacionalizam. Pod nacionalizmom se misli na ustavno ustrojstvo i politiku koji su sredstva ostvarenja etni\u010dkih interesa. Pod antinacionalizmom se pre svega misli na ustavno ustrojstvo koje je nezavisno od etni\u010dkih interesa.<\/p>\n

Retori\u010dki: pripisivanje antinacionalistima nelagodnost, razli\u010ditog intenziteta, sve do mr\u017enje, zbog ne\u010dije<\/p>\n

pripadnosti odre\u0111enoj etni\u010dkoj grupi.<\/p>\n

Polemi\u010dki: ako antinacionalisti, uprkos svom nacionalnom identitetu, pori\u010du zna\u010daj, ustavni i politi\u010dki, nacionalnih, etni\u010dkih razlika, onda su im motivi sumnjivi, a sva je prilika izdajni\u010dki, naravno iz koristoljublja.<\/p>\n

Predmet sumnji\u010denja za jednu ili drugu vrstu izdaje su ne samo politi\u010dki ve\u0107 posebno kulturni disidenti \u2013 recimo, oni koji nisu dovoljno Nemci ili Amerikanci ili Rusi ili Hrvati ili, dakako, Srbi, ve\u0107 su, u ovom poslednjem slu\u010daju, drugosrbijanci, gra\u0111anisti, evropejci, kosmopoliti ili \u010dak Jugosloveni. Mada, naravno, nijedna od tih pripadnosti, u kulturnom smislu, nije ekskluzivna, ako niste etni\u010dki nacionalist (nije ni za liberalne nacionaliste).<\/p>\n

Optu\u017eba za auto\u0161ovin izam zasnovana je na negiranju prava na disidentstvo u kulturi, iz u osnovi politi\u010dkih razloga. Koji se predstavljaju kao obaveza pozivanjem na du\u017enost patriotizma.<\/p>\n

Za to je potrebno redefinisati patriotizam. Ta du\u017enost je isklju\u010divo politi\u010dka u demokratskom smislu, pa dakle nije kulturna. Re\u0107i da je, recimo, Andri\u0107eva knji\u017eevnost patriotska ili da je korisna samo patriotska nauka ili da je zadatak novinarstva da bude patriotsko \u2013 to je ili nerazumevanje dela ili poziva ili njihova gruba politi\u010dka instrumentalizacija. Koja se vidi i u osudi za auto\u0161ovinizam onih koji se ne ose\u0107aju obaveznim ni prema etni\u010dkim interesima niti prema kulturnim kanonima, koliko god da ih neko uzdi\u017ee kao patriotske. \u0160tavi\u0161e, disidenti su upravo u odnosu na njih.<\/p>\n

Da bi se videlo da auto\u0161ovinizam ne zna\u010di ni\u0161ta drugo nego antinacionalizam, napravimo slede\u0107i varvarizam: autorasizam. To je isto \u0161to i antirasizam. Ako niste rasista, zato \u0161to ili ne prihvatate postojanje rasnih razlika ili ne smatrate da imate bilo kakvu posebnu obavezu ili posebna prava po osnovi rasnih razlika, taj se antirasizam odnosi i na sopstvenu rasnu pripadnost, bilo da je prihvatate ili vam je name\u0107u.<\/p>\n

Antirasizam nije rasizam samo sa obrnutim predznakom. Kao \u0161to antinacionalizam nije nacionalizam, samo sa obrnutim predznakom.<\/p>\n

Auto\u0161ovinizam ili autorasizam su za nacionaliste i rasiste ne samo na\u010din odbacivanja obaveza po osnovi pripadnosti etni\u010dkoj ili rasnoj grupi, ve\u0107 i vid konvertitstva, budu\u0107i da oni ne veruju da je dosledan antinacionalizam ili antirasizam mogu\u0107.<\/p>\n

U jednoj verziji, ako ste srpski antinacionalista, vi ste hrvatski nacionalista.<\/p>\n

Danas je te\u017ee, empirijski i moralno, zagovarati rasizam, ali ne, jo\u0161 uvek, i nacionalizam u etni\u010dkom smislu, iako izme\u0111u njih nema bitne razlike.<\/p>\n

Ovde mo\u017eda ima smisla napraviti digresiju. Postoji razlika izme\u0111u antropologije i sociologije. Prva nauka, bar u izvornoj motivaciji, izu\u010dava homogene grupe \u010dije se vrednosti, ustanove i podela statusa i uloga ne menjaju ni u prostoru niti u vremenu. Sociologija je opet nauka o heterogenim grupama \u010dije se vrednosti sukobljavaju i menjaju i prostorno i vremenski. Kultura u sociolo\u0161kom smislu nije homogena, zatvorena i nije nekonfliktna. Ili, ako se tako \u017eeli re\u0107i, dru\u0161tva su multikulturna.<\/p>\n

Samoporicanje. Isto \u0161to i auto\u0161ovinizam, osim \u0161to se neposrednije isti\u010de karakter (neugovorne, nedobrovoljne) obaveze. Opet, ako niste nacionalista, pojam samoporicanja nema smisla. Ranije se vi\u0161e koristio izraz gra\u0111anizam, ali on nije neposredno razumljiv pa zahteva obja\u0161njenje, dok je retori\u010dka snaga izraza samoporicanje ja\u010da jer se neposredno obra\u0107a predrasudama.<\/p>\n

Srpsko stanovi\u0161te. Jedna politi\u010dka ili kulturna strategija. Kako se vezuje za Crnjanskog, njegovo zalaganje za srpsko stanovi\u0161te se mo\u017ee izlo\u017eiti na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

Ako Slovenc i i Hrvati ne \u017eele da \u010ditaju srpsku knji\u017eevnost i ne \u017eele da po\u0161tuju pravoslavlje, Srbi bi trebalo da im uzvrate odustajanjem od \u010ditanja njihove knji\u017eevnosti i od po\u0161tovanja katolicizma.<\/p>\n

Op\u0161tije od toga, ako drugi nemaju interes za srpske kulturne i svake druge proizvode, Srbi bi trebalo da bojkotuju njihove kulturne i sve druge proizvode. Recimo, ako Hrvati ne\u0107e da \u010ditaju Crnjanskog, Srbi bi trebalo da im uzvrate odbijanjem da \u010ditaju Krle\u017eu.<\/p>\n

Ovde valja, uz put, zapaziti da postoji problem identifikacije etni\u010dke grupe, recimo Srba, sa jednom verom ili sa pripadno\u0161\u0107u jednoj crkvi. Isto, naravno, va\u017ei i za Hrvate i sve druge etni\u010dke grupe. Valja ponoviti, dru\u0161tva, posebno politi\u010dka, su multikulturna.<\/p>\n

Crnjanski je, naravno, smatrao da bi bilo bolje kada bi svi \u010ditali i po\u0161tovali sve \u0161to je vredno, bilo da je srpsko ili, recimo, evropsko i pogotovo svetsko. Oni koji tra\u017ee ekskluzivizam za svoja, nacionalna, etni\u010dka stanovi\u0161ta su na gubitku. Iz toga bi trebalo logi\u010dno da sledi da je za Srbe bolje da \u010ditaju i po\u0161tuju hrvatsku, slovena\u010dku, evropsku, svetsku knji\u017eevnost odnosno kulturu ili veru, kao i da koriste sva druga dobra i proizvode. Hrvati, i svi drugi koji to ne \u010dine, ako ne \u010dine, su na gubitku.<\/p>\n

Nedosledno tome, predla\u017ee se da Srbi preuzmu stanovi\u0161te drugih, za koje se, me\u0111utim, smatra da je inferiorno.<\/p>\n

Suverenizam. Kao i gra\u0111anizam, nema smisla ako se do datno ne objasni. Ovo zato \u0161to je suverenitet sposobnost da se preuzmu me\u0111unarodne obaveze, dok se suverenizmom sugeri\u0161e da je dr\u017eava samovoljna, da je dokaz njene suverenosti u tome da mo\u017ee kao Nastasja Filipovna da ka\u017ee: \u201cRekla, rekla, pa porekla\u201d.<\/p>\n

Sve \u010detiri re\u010di zajedno. Nezavisno od toga kolika je eksplanatorna snaga nacionalizma, iz iskustva devedesetih godina pro\u0161loga veka u Srbiji i Jugoslaviji znamo koliko je srpska nacionalisti\u010dka politika ko\u0161tala. Ponekad se auto\u0161ovinisti kritikuju da ne mogu da se oslobode tog iskustva. Bilo bi, me\u0111utim, intelektualno neodgovorno ako bi se istrajavalo na obja\u0161njenjima koja su empirijski opovrgnuta i zagovarale se politike koje su, kada su bile primenjene, imale katastrofalne posledice. Jedno je zalagati se za srpsko stanovi\u0161te ili za humana preseljenja pre nego \u0161to zapo\u010dne pucnjava i krenu pogromi, a drugo je istrajavati na takvoj politici nezavisno od posledica do kojih je ona dovela.<\/p>\n

Ili da to ka\u017eem druk\u010dije, mir u Evropi zavisi od toga da se nikako ne oslobodimo iskustva Prvog i Drugog svetskog rata, i to ne samo u istorijskoj nauci, ve\u0107 u savremenim i budu\u0107im ustanovama i politici, kako se, po poznatoj izreci, oni ne bi ponovili.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net, 26.02.2015.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PE\u0160\u010cANIK 26.02.15. Datum kreiranja petak, 27 februar 2015 05:12 | Datum poslednje izmene petak, 27 februar 2015 05:12 | Objavljeno<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3103"}],"collection":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3103"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3103\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3104,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3103\/revisions\/3104"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}