{"id":22908,"date":"2023-12-05T22:02:40","date_gmt":"2023-12-05T21:02:40","guid":{"rendered":"https:\/\/vestionline.com\/?p=22908"},"modified":"2023-12-05T22:02:40","modified_gmt":"2023-12-05T21:02:40","slug":"nasilje-nad-zenama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vestionline.com\/nasilje-nad-zenama\/","title":{"rendered":"Nasilje nad \u017eenama"},"content":{"rendered":"

Aso\u0161ijeted pres: Na Zapadnom Balkanu \u017eene su maltretirane, silovane i ubijane, nasilje je model pona\u0161anja koji nije dovoljno osu\u0111ivan u javnosti<\/h1>\n
\n
\n
\"\"<\/span>S. D.<\/span>danas 19:03<\/span><\/div>\n<\/div>\n
\n

 <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\"Aso\u0161ijetedFoto: Aleksandar Rokni\u0107\/Danas<\/span><\/div>\n
\n
\n

 <\/p>\n<\/div>\n

\n
\n

Mu\u0161karac u Bosni ubio je svoju \u017eenu i u\u017eivo prenosio ubistvo na Instagramu. U susednoj Srbiji ove godine je 27 \u017eena ubijeno u napadima na osnovu pola, uprkos naporima da se podigne svest i preokrene trend. Aktivisti na Kosovu ka\u017eu da je nasilje nad \u017eenama \u201enacionalna vanredna situacija\u201c,\u00a0pi\u0161e Aso\u0161ijeted pres.<\/strong><\/a><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u0160irom Zapadnog Balkana \u017eene su maltretirane, silovane, premlac\u0301ene i ubijane, \u010desto od strane njihovih partnera i nakon \u0161to su vi\u0161e puta prijavljivale nasilje vlastima.<\/p>\n

Region ima vekovnu tradiciju dominacije mu\u0161karaca, ali problem je narastao nakon ratova 1990-ih i politi\u010dkih, ekonomskih i dru\u0161tvenih kriza koje traju od okon\u010danja sukoba.<\/p>\n

Kao odgovor, \u017eenske grupe u regionu organizovale su proteste kako bi privukle pa\u017enju javnosti i zahtevale akciju. Postavili su linije za pomoc\u0301 i skloni\u0161ta za \u017eene.<\/p>\n

Ali aktivisti krive vlasti \u0161to nisu delovale odlu\u010dnije u za\u0161titi \u017eena i suprotstavljanju kulturi neka\u017enjivosti.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Javnost u BiH i \u0161irem regionu brutalno je potresena u avgustu, kada je \u017eenu u gradu Grada\u010dcu na severoistoku Bosne upucao u glavu njen biv\u0161i partner, a snimak je u\u017eivo emitovsn na Instagramu.<\/p>\n

Ubistvo je bilo \u201etako jezivo i toliko tragi\u010dno\u201c da je \u201eotvorilo o\u010di\u201c, rekla je Jadranka Milic\u0301evic\u0301 iz grupe Cure.<\/p>\n

Na zapadnom Balkanu, vec\u0301ina zemalja je usvojila zakone i propise za borbu protiv nasilja nad \u017eenama, ali je primena i dalje nedosledna, ka\u017eu aktivisti.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Blage kazne u BiH za nasilje i ubijanje \u017eena<\/h2>\n

Bosna je, na primer, bila me\u0111u prvim zemljama koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o nasilju nad \u017eenama, ali je od tada problem samo rastao, ka\u017ee Milic\u0301evic\u0301.<\/p>\n

\u201eNasilje nad \u017eenama i nasilje u porodici su globalni fenomen. Ima ih svuda, ali je klju\u010dno pitanje odgovora dr\u017eave na nasilje\u201c, rekla je Vanja Macanovic\u0301 iz Autonomnog \u017eenskog centra Srbije.<\/p>\n

\u201eNa\u017ealost, ono \u0161to vidimo ovde (na Balkanu) je da se nasilje odobrava. To je model pona\u0161anja koji nije dovoljno osu\u0111ivan u javnosti\u201c.<\/p>\n

\u201ePotpisali smo sve relevantne me\u0111unarodne deklaracije, rezolucije i konvencije, ali je njihova primena upitna\u201c, ka\u017ee Milic\u0301evic\u0301. \u201ePrevi\u0161e ljudi jo\u0161 uvek do\u017eivljava (porodi\u010dno) nasilje kao privatno pitanje, privatnu stvar izme\u0111u dvoje ljudi. Oni ne shvataju da je to dru\u0161tveni problem\u201c.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Posmatra\u010di navode blage kazne u BiH za nasilje i ubijanje \u017eena kao jedan od klju\u010dnih problema. U izve\u0161taju GREVIO-a iz 2022. stru\u010dnog tela koje nadgleda sprovo\u0111enje Istanbulske konvencije, navodi se da takva sudska praksa podsti\u010de \u201eosec\u0301aj neka\u017enjivosti\u201c koji sna\u017eno osec\u0301aju i po\u010dinioci i njihove \u017ertve.<\/p>\n

Samo jednom je ubica osu\u0111en na maksimalnu kaznu od 40 godina u slu\u010daju kada je \u017ertva bila \u017eena, navodi Milic\u0301evic\u0301. Ukupno 65 \u017eena je ubijeno u proteklih 10 godina, a pet je pre\u017eivelo poku\u0161aje ubistva u zemlji od 3,3 miliona ljudi, pokazuju lokalni podaci.<\/p>\n

Sli\u010dno na Kosovu<\/h2>\n

Sli\u010dna situacija je i na Kosovu, jo\u0161 jednom visoko patrijarhalnom i mu\u0161ko orijentisanom balkanskom dru\u0161tvu. Tamo je pro\u0161logodi\u0161nje silovanje 11-godi\u0161nje devoj\u010dice od strane pet napada\u010da izazvalo uli\u010dne proteste zahtevajuc\u0301i bezbednost \u017eena, \u0161to je dovelo do ostavke \u0161efa policije.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Ali demonstranti su ponovo iza\u0161li na ulice kasnije 2022. ljuti zbog dva ubistva u glavnom gradu Pri\u0161tini. \u0160ezdesettrogodi\u0161nju nastavnicu geografije ubio je njen mu\u017e koji rukuje sekirom, dok je trudnu \u017eenu ispred bolnice prona\u0161ao njen mu\u017e, koji ju je ubio dok je \u010dekala da se porodi.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Ukupno 66 \u017eena ubijeno je od strane partnera ili mu\u017eeva od 2000. na Kosovu, u dr\u017eavi od dva miliona stanovnika, dok je samo jedan po\u010dinilac osu\u0111en na do\u017eivotni zatvor, pokazuje zvani\u010dna statistika.<\/p>\n

U Srbiji institucije ne snose odgovornost<\/h2>\n

Srpska aktivistkinja Macanovic\u0301 smatra da je deo problema u tome \u0161to \u201einstitucije ne snose odgovornost\u201c i nema posledica za gre\u0161ke u vo\u0111enju slu\u010dajeva. To destimuli\u0161e \u017eene da se obrac\u0301aju za pomoc\u0301 dr\u017eavi, posebno u manjim sredinama, dodala je ona.<\/p>\n

Retko se de\u0161ava da policajci, socijalne slu\u017ebe, tu\u017eioci ili sudski slu\u017ebenici budu pozvani na odgovornost ako se naprave gre\u0161ke i \u017eena kasnije bude ubijena.<\/p>\n

Suo\u010dena sa porastom nasilja i ubistava \u017eena, Srbija je 2017. po\u010dela da primenjuje poseban zakon za produbljivanje saradnje izme\u0111u agencija, preduzimanje hitnih mera protiv napada\u010da i formiranje lokalnih radnih grupa za prevenciju nasilja.<\/p>\n

Srpski ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav \u017digmanov obec\u0301ao je dalje napore na nedavnom sastanku u prestonici Beogradu povodom obele\u017eavanja globalne kampanje za borbu protiv nasilja nad \u017eenama. \u017digmanov je pozvao na saradnju sa lokalnim organizacijama u spre\u010davanju nasilja i prac\u0301enju kaznenog procesa.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

\u201eMoramo imati i gra\u0111anske organizacije kao partnere kada je u pitanju stvaranje tolerantnog dru\u0161tva me\u0111usobnog po\u0161tovanja i razumevanja\u201c, rekao je on.<\/p>\n

Na Kosovu je Ministarstvo pravde slalo tekstualne poruke kako bi upozorilo na nasilje i pozvalo \u017eene da prijave napade. Tamo\u0161nji najvi\u0161i zvani\u010dnici javno su pozvali na stro\u017ee kazne za po\u010dinioce i kritikovali dosada\u0161nju praksu.<\/p>\n

\u201ePotreban nam je \u010ditav pravosudni sistem kako bi se dao prioritet slu\u010dajevima nasilja nad devojkama i \u017eenama\u201c, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti na konferenciji u utorak pod nazivom \u201eUjedinjeni protiv nasilja \u2014 dosta je!\u201c Kurti je naveo \u201eslu\u010dajeve kada su zlo\u010dinci oslobo\u0111eni, a zlo\u010dini se ponavljaju jo\u0161 gore nego prvi put\u201c.<\/p>\n

I Bosna je pre nekoliko godina usvojila zakon o spre\u010davanju nasilja u porodici i vlasti su obec\u0301ale da c\u0301e u\u010diniti vi\u0161e. Ali u dru\u0161tvima koja su pro\u0161la kroz ratove, gde su etni\u010dke, politi\u010dke i dru\u0161tvene podele \u010desto podstaknute od strane vlasti, a ne protiv njih, same zakonske promene nisu dovoljne, ka\u017eu stru\u010dnjaci.<\/p>\n

\"Aso\u0161ijeted
Foto: Ilustracija\/Pixabay\/ninocare<\/figcaption><\/figure>\n

Nasilje postoji i nastavic\u0301e se, smatra Vesna Stanojevic\u0301, koja vodi lanac sigurnih kuc\u0301a za \u017eene u Srbiji. \u201ePonekad primamo \u017eene koje su toliko pretu\u010dene da ne mogu da hodaju ili pomeraju glavu, koje su do\u0161le nakon \u0161to su bile u bolnici, koje su pred poro\u0111ajem, imaju povrede stomaka\u201c, rekla je ona.<\/p>\n

\u201eGde su oni (napada\u010di) to nau\u010dili? Ko su uzori na\u0161oj deci\u201d?\u201c upitala. \u201eTrebalo bi da obrazujemo dru\u0161tva a mi to o\u010digledno ne radimo\u201c.<\/p>\n

Trenutno vi\u0161e od 40 \u017eena i dece boravi u skloni\u0161tima koje vodi njena organizacija. \u201eZa moje 32 godine rada, nisam videla da se nasilje smanjilo. Nekad ima vi\u0161e, nekad manje, ali generalno uvek postoji.\u201d<\/p>\n

U jednom od skloni\u0161ta, 26-godi\u0161nja \u017eena je u intervjuu rekla da je odlu\u010dila da napusti partnera kada je primetila modrice i na njihovom malom sinu. \u017dena, koja nije \u017eelela da ka\u017ee svoje ime iz bezbednosnih razloga, rekla je da ju je njen partner vi\u0161e puta silovao, tukao i gu\u0161io, a nju i bebu je satima dr\u017eao zaklju\u010dane u svom stanu.<\/p>\n

Po izlasku, \u017eena je zavr\u0161ila u bolnici sa povredama grudnog ko\u0161a i modricama. Mu\u0161karac je sada priveden. \u201ePoslednje (premlac\u0301ivanje) je bilo jako lo\u0161e\u201c, rekla je ona. \u201eZnao sam da ako se to ponovi, ni ja ni beba nec\u0301emo ostati \u017eivi.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n
<\/div>\n
\n
Ida Prester o kampanji protiv nasilja nad \u017eenama \u0160TIT: Ceo region u problemu zbog femicida, moramo razmisliti \u0161ta radimo krivo<\/div>\n<\/div>\n
<\/div>\n
\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\"Ida<\/div>\n

<\/div>\n
<\/div>\n

 <\/p>\n

\n

Pratite nas na na\u0161oj\u00a0Facebook<\/a>\u00a0i\u00a0Instagram<\/a>\u00a0stranici, ali i na\u00a0Twitter<\/a>\u00a0nalogu. Pretplatite se na\u00a0PDF izdanje lista Danas<\/a>.<\/em><\/strong><\/p>\n<\/div>\n

Femicid<\/a>Zapadni Balkan<\/a>Va\u0161ington<\/a><\/div>\n