{"id":21215,"date":"2023-06-09T07:31:40","date_gmt":"2023-06-09T05:31:40","guid":{"rendered":"https:\/\/vestionline.com\/?p=21215"},"modified":"2023-06-09T07:31:40","modified_gmt":"2023-06-09T05:31:40","slug":"uznemirujuca-predvidjanja-dzordza-sorosa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vestionline.com\/uznemirujuca-predvidjanja-dzordza-sorosa\/","title":{"rendered":"Uznemiruju\u0107a predvi\u0111anja D\u017eord\u017ea Soro\u0161a"},"content":{"rendered":"

Autorski tekst D\u017eord\u017ea Soro\u0161a: Mo\u017ee li demokratija da pre\u017eivi polikrizu?<\/h1>\n
\n
\n
\"\"<\/span>D\u017eord\u017e Soro\u0161<\/span>danas 07:03<\/span><\/div>\n<\/div>\n
\n

 <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\"AutorskiFoto: EPA-EFE\/OLIVIER HOSLET POOL<\/span><\/div>\n
\n
\n
\n

\u017divimo u nemirnim vremenima. Previ\u0161e toga se de\u0161ava previ\u0161e brzo. Ljudi su zbunjeni. Ekonomski istori\u010dar sa Univerziteta Kolumbija Adam Tuz je, zapravo, popularizovao izraz za to. On to naziva \u201epolikriza\u201c.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Polikriza ima mnogo izvora. Po mom mi\u0161ljenju, glavni izvor polikrize koja poga\u0111a dana\u0161nji svet je ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Klimatske promene su na drugom mestu, a ruska invazija na Ukrajinu na tre\u0107em. Lista je mnogo du\u017ea ali ja \u0107u se fokusirati na ova tri. To bi trebalo da pomogne da se umanji konfuzija.<\/p>\n

Ve\u0161ta\u010dka inteligencija<\/strong><\/p>\n

\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Ve\u0161ta\u010dka inteligencija (AI) je \u0161okirala svet kada je Majkrosoft u\u010dinio ChatGPT besplatno dostupnim javnosti kroz podru\u017enu kompaniju OpenAI. To je bilo u novembru 2022. ChatGPT je predstavljao egzistencijalnu pretnju po Guglov poslovni model. Gugl je reagovao tako \u0161to je pustio u javnost konkurentski proizvod \u0161to je pre mogu\u0107e.<\/p>\n

Ubrzo potom, D\u017eefri Hinton, koji se generalno smatra kumom AI, je dao otkaz u Guglu zato da bi mogao otvoreno da govori o rizicima koje donosi nova tehnologija. Preokrenuv\u0161i svoju raniju poziciju, zauzeo je veoma mra\u010dan stav prema AI. Rekao je da bi to moglo da uni\u0161ti na\u0161u civilizaciju.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Hinton je bio pionir u razvoju neuralnih mre\u017ea koje mogu da razumeju i generi\u0161u jezik i u\u010de ve\u0161tine analiziraju\u0107i podatke. Kako je koli\u010dina podataka rasla, tako je rastao i kapacitet takozvanih velikih jezi\u010dkih modela ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n

To je ostavilo veliki utisak na Hintona. \u201eMo\u017eda je ono \u0161to se doga\u0111a u ovim sistemima zapravo mnogo bolje od onoga \u0161to se de\u0161ava u mozgu\u201c, rekao je on. Kako postaju mo\u0107niji tako postaju i opasniji, tvrdi Hinton. Naro\u010dito je upozorio na potpuno autonomne oru\u017eane sisteme, koje je nazvao robotima ubicama.<\/p>\n

\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u201eZa\u0161li smo na potpuno nepoznatu teritoriju. Sposobni smo da napravimo ma\u0161ine koje su ja\u010de od nas samih, ali jo\u0161 uvek dr\u017eimo kontrolu. Ali \u0161ta ako razvijemo ma\u0161ine koje su pametnije od nas? Ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji \u0107e trebati izme\u0111u pet i 20 godina da prevazi\u0111e ljudsku inteligenciju. A ona \u0107e ubrzo shvatiti da bolje mo\u017ee da posti\u017ee svoje ciljeve ako postane jo\u0161 mo\u0107nija\u201c.<\/p>\n

To \u0161to je Hinton rekao ostavilo je veliki utisak na mene. Zapravo, AI me je podsetila na Geteovu poemu \u201e\u010carobnjakov \u0161egrt\u201c. \u0160egrt u\u010di magiju ali ne razume u potpunosti ono \u0161to ga u\u010ditelj pou\u010dava. Kada mu u\u010ditelj naredi da po\u010disti pod, on primenjuje magi\u010dne re\u010di na metlu. Metla ga poslu\u0161a, ali \u0161egrt ne mo\u017ee da je zaustavi pri prosipanju kanti vode kojima \u010disti pod i ku\u0107a biva poplavljena.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Odrastao sam pre nego \u0161to je AI bila izmi\u0161ljena. To je u\u010dinilo da imam veliku veru u stvarnost. Shvatio sam u relativno ranom dobu koliko je te\u0161ko razumeti svet u kojem sam se rodio i gledao sam u realnost kako bi mi pru\u017eila moralne smernice.<\/p>\n

Mi, ljudska bi\u0107a, smo i u\u010desnici i posmatra\u010di u svetu u kojem \u017eivimo. Kao u\u010desnici \u017eelimo da promenimo svet u na\u0161u korist; kao posmatra\u010di \u017eelimo da razumemo realnost takvu kakva jeste. Ova dva cilja se me\u0111usobno prepli\u0107u. To smatram va\u017enim uvidom koji mi omogu\u0107ava da razlikujem ispravno i pogre\u0161no.<\/p>\n

AI je uni\u0161tila ovu jednostavnu \u0161emu zato \u0161to nema apsolutno ni\u0161ta sa realno\u0161\u0107u. AI stvara svoju sopstvenu realnost a kada ta ve\u0161ta\u010dka realnost ne odgovara stvarnom svetu \u2013 \u0161to se de\u0161ava prili\u010dno \u010desto \u2013 ona se odbacuje kao halucinacija.<\/p>\n

To je u\u010dinilo da gotovo instinktivno budem protiv AI i svesrdno se sla\u017eem sa stru\u010dnjacima koji tvrde da ju je potrebno regulisati. Ali ta pravila moraju biti globalno primenljiva jer je poriv ka varanju preveliki; oni koji izbegavaju pravila sti\u010du nepravednu prednost.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Na\u017ealost, globalna pravila su neodr\u017eiva zato \u0161to svetom dominira konflikt izme\u0111u dva sistema vladavine koji su dijametralno suprotni jedan drugome. Oni imaju radikalno druga\u010dije poglede na to \u0161ta treba regulisati i za\u0161to.<\/p>\n

Mislim na dva sistema vladavine kao otvorena i zatvorena dru\u0161tva. Razliku izme\u0111u njih defini\u0161em na slede\u0107i na\u010din: u otvorenom dru\u0161tvu, uloga dr\u017eave je da brani slobodu pojednica; u zatvorenom dru\u0161tvu, uloga pojedinca je da slu\u017ei interesima vladara.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

AI se razvija neverovatno brzo, i obi\u010dnoj ljudskoj inteligenciji je nemogu\u0107e da je u potpunosti razume. Niko ne mo\u017ee da predvidi gde \u0107e nas ona odvesti. Ali mo\u017eemo da budemo sigurni u jedno: AI poma\u017ee zatvorenim dru\u0161tvima i predstavlja smrtnu opasnost po otvorena dru\u0161tva. To je zato \u0161to je AI naro\u010dito dobra u stvaranju instrumenata kontrole koji poma\u017eu zatvorenim dru\u0161tvima da nadziru svoje subjekte.<\/p>\n

Zbog toga sam instinktivno protiv AI, ali ne znam kako ona mo\u017ee da bude zaustavljena. Trenutno, to niko drugi ne zna, ali ve\u0107ina onih koji su razvili AI prepoznaju potrebu da ona bude regulisana. Isto tako i Kongres i administracija predsednika D\u017eozefa Bajdena. Ali AI se kre\u0107e mnogo br\u017ee od vlasti. Bajdenova administracija je preduzela neke izvr\u0161ne postupke, ali Kongres \u0107e imati pote\u0161ko\u0107a da donese bilo \u0161ta nalik \u201ePovelji o pravima ve\u0161ta\u010dke inteligencije\u201c.<\/p>\n

Postoji, me\u0111utim, problem koji ne mo\u017ee da \u010deka. Op\u0161ti izbori \u0107e biti odr\u017eani u Sjedinjenim Dr\u017eavama 2024 \u2013 a, najverovatnije, i u Ujedinjenom Kraljevstvu \u2013 a AI \u0107e bez sumnje igrati va\u017enu ulogu, za koju je malo verovatno da ne\u0107e biti opasna. AI je veoma dobra u stvaranju dezinformacija i dubokih la\u017ei i bi\u0107e mnogo zlonamernih aktera. \u0160ta mo\u017eemo da u\u010dinimo povodom toga? Ja nemam odgovor, ali nadam se da \u0107e ovo pitanje dobiti pa\u017enju koju zaslu\u017euje.<\/p>\n

Klimatske promene<\/strong><\/p>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Drugi element u polikrizi su klimatske promene. Globalni klimatski sistem je poreme\u0107en rastu\u0107om ljudskom intervencijom, naro\u010dito \u0161iroko rasprostranjenom upotrebom gasova sa efektom staklene ba\u0161te, ugljen-dioksida i metana. Pariskim sporazumom iz 2015. postavljen je cilj od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog vremena. Sada je sigurno da \u0107e ova granica biti prema\u0161ena; uprkos svim naporima u borbi protiv klimatskih promena, stopa zagrevanja se zapravo ubrzava.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Dva veoma cenjena klimatska nau\u010dnika \u2013 Dejvid King, biv\u0161i glavni nau\u010dni savetnik britanske vlade i Johan Rokstrem iz Potsdamskog instituta \u2013 su upozorila da bi ovo moglo da dovede do prekretnice i do kolapsa \u017eivota na Zemlji.<\/p>\n

Me\u0111uvladin panel za klimatske promene saop\u0161tio je da \u0107e sada\u0161nje klimatske politike dovesti do toga da Zemlja bude izme\u0111u 2,5 i 2,7 stepeni toplija do 2100. To bi bila katastrofa, ka\u017eu nau\u010dnici. Time bi se prema\u0161ile najvi\u0161e temperature na Zemlji u poslednja \u010detiri miliona godina. To bi dovelo do potpunog topljenja Grenlanda, Himalaja i ledenih pokriva\u010da na Zapadnom Antarktiku i do podizanja nivoa mora za deset metara.<\/p>\n

\u201eDo\u0161lo bi do kolapsa svih velikih bioma na planeti Zemlji \u2013 pra\u0161ume, mnogih \u0161uma umerenog pojasa \u2013 i naglog odmrzavanja permafrosta, ima\u0107emo potpuni kolaps biologije mora, ima\u0107emo velike promene nastanjivih delova Zemlje\u201c, rekao je Rokstrem. \u201eVi\u0161e od tre\u0107ine planete oko ekvatorijalnih regiona ne\u0107e biti pogodno za \u017eivot zato \u0161to \u0107e biti prema\u0161en zdravstveni prag, koji iznosi oko 30 stepeni Celzijusa\u201c, dodao je.<\/p>\n

Na\u017ealost, kada se broba protiv klimatskih promena preplete sa \u017eivotima ljudi, oni \u017eele da za\u0161tite svoje \u017eivote. Poljoprivrednici u Nema\u010dkoj i Holandiji su sna\u017eno protiv regulisanja emisije azota zato \u0161to im ovi propisi onemogu\u0107avaju da dr\u017ee krave. Oni su se mobilisali, pobedili na izborima i potresli Evropsku uniju.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Trebalo bi tako\u0111e da napomenem \u017eelju naftnih kompanija da nastave da ostvaruju profit.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Mnogo zaostajemo u borbi protiv klimatskih promena. Moramo da u\u010dinimo sve \u0161to klimatski nau\u010dnici smatraju neophodnim \u2013 da smanjimo emisije obuhvatno i brzo, uklonimo prekomerne gasove sa efektom staklene ba\u0161te iz atmosfere i ponovo zamrznemo Arktik. Da bismo to uradili, moramo da dobijemo odobrenje autohtonih zajednica. Sve to treba uraditi \u0161to je pre mogu\u0107e.<\/p>\n

Rat Rusije protiv Ukrajine<\/strong><\/p>\n

To nas dovodi do tre\u0107e komponente polikrize. Ruska invazija na Ukrajinu do\u0161la je kao negativan \u0161ok za svet, poremetiv\u0161i snabdevanje hranom i izazvav\u0161i velika geopoliti\u010dka prestrojavanja. Imaju\u0107i to u vidu, ishod je zapravo mnogo bolji nego \u0161to se moglo o\u010dekivati. Ukrajinska vojska je pru\u017eila herojski otpor i, uz sna\u017enu podr\u0161ku SAD i Evrope, preokrenula stvari. Pokazalo se da je ruska vojska tigar od papira, lo\u0161e vo\u0111ena i potpuno korumpirana. Vagner grupa, privatna pla\u0107eni\u010dka vojska, predvodila je invaziju jedno vreme ali, na kraju, ni oni nisu uspeli da poraze Ukrajinu.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Kao rezultat toga, Ukrajina je sada spremna da pokrene kontranapad \u010dim bude isporu\u010dena sva oprema koju joj je zapad obe\u0107ao. Bajden se \u010dak slo\u017eio da bi Ukrajini trebalo dati borbene avione F-16.<\/p>\n

Verujem da \u0107e kontranapad biti uspe\u0161an. Meta \u0107e biti poluostrvo Krim, mati\u010dna baza ruske mornarice. Ru\u0161enjem ve\u0107 o\u0161te\u0107enog mosta koji spaja Krim sa kopnom, Ukrajina bi mogla da pretvori strate\u0161ku prednost u strate\u0161ki nedostatak, zato \u0161to Krim nema vodu. Ako bi kopneni most bio uni\u0161ten, Krim bi zavisio od Ukrajine za vodu.<\/p>\n

Mnogi delovi Ruske Federacije ve\u0107 su ogor\u010deni pod despotskim re\u017eimom predsednika Vladimira Putina, a takav razvoj situacije bi mogao da ih navede da ga u potpunosti odbace. Putinov san, ponovno o\u017eivljavanje ruskog carstva, bi mogao da se raspadne i da vi\u0161e ne predstavlja opasnost po Evropu i svet.<\/p>\n

\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Kraj rata u Ukrajini \u0107e do\u0107i kao pozitivan \u0161ok za svet. To bi Bajdenu moglo da obezbedi priliku da smanji tenzije izme\u0111u SAD i Kine, koja je sama usred ekonomskog opadanja koje bi moglo da u\u010dini predsednika Si \u0110inpinga prijem\u010divijim za sporazum sa SAD. Bajden ne ta\u017ei promenu re\u017eima u Kini; sve \u0161to on \u017eeli je da se ponovo uspostavi status kvo na Tajvanu.<\/p>\n

Poraz Rusije u Ukrajini i smanjenje kinesko-ameri\u010dkih tenzija mogli bi da naprave prostora da se svetski lideri fokusiraju na borbu protiv klimatskih promena, koje prete da uni\u0161te na\u0161u civilizaciju. Ali postoji samo jedna uska i krivudava staza koja vodi ka takvom ishodu. Stoga je prikladno upotrebiti znak pitanja u razmatranju da li demokratija mo\u017ee da pre\u017eivi polikrizu.<\/p>\n

D\u017eord\u017e Soro\u0161 je osniva\u010d i predsednik Fondacije za otvoreno dru\u0161tvo i autor knjige \u201eU odbarnu otvorenog dru\u0161tva\u201c (2019)<\/strong><\/em><\/p>\n

Copyright: Project Syndicate, 2023.<\/strong>
\nwww.project-syndicate.org<\/strong><\/p>\n

\n

Pratite nas na na\u0161oj\u00a0Facebook<\/a>\u00a0i\u00a0Instagram<\/a>\u00a0stranici, ali i na\u00a0Twitter<\/a>\u00a0nalogu. Pretplatite se na\u00a0PDF izdanje lista Danas<\/a>.<\/em><\/strong><\/p>\n<\/div>\n

demokratija<\/a>D\u017eord\u017e Soro\u0161<\/a>Klimatske promene<\/a>project syndicate<\/a>Sukob Ukrajine i Rusije<\/a>Ve\u0161ta\u010dka inteligencija<\/a>Njujork<\/a><\/div>\n