![\"rec_urednika\"](\"http:\/\/www.ekologija.rs\/http:\/\/www.ekologija.rs\/wp-content\/uploads\/\/2013\/03\/rec_urednika.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Iako se nama u ovoj siroma\u0161noj Srbiji mo\u017ee \u010diniti da bar vode imamo u beskona\u010dnim zalihama (a daleko je od toga) i dok zalivamo na\u0161e travnjake da bi nam dvori\u0161ta bila lepa, stotine miliona ljudi u svetu nemaju pristup vodi za pi\u0107e, a \u010dak milijarde imaju problema sa sanitarnim \u010dvorom pa makar to bila klozetska jama. Od ukupne koli\u010dine vode na planeti samo 2,5% je pitka voda, a od te koli\u010dine je odmah dostupno samo 0,4%. Ostalo je u gle\u010derima i ispod zemlje. I to malo \u0161to imamo \u2013 tro\u0161imo i zaga\u0111ujemo nemilice. Pa \u0161ta nam je onda \u010diniti, pitate se. Da li da se tu\u0161iramo re\u0111e, sakupljamo ki\u0161nicu, pu\u0161tamo vodu u toaletu svaki drugi put? Mo\u017eda je ipak pri\u010du o neodr\u017eivom tro\u0161enju vodu najbolje ispri\u010dati kroz istoriju Zelene revolucije.<\/p>\n
\u0160ezdesetih godina pro\u0161log veka u Indiji je bila na pomolu masovna glad, pa se indijski zvani\u010dnici u dogovoru sa fondacijama Rokfeler i Ford odlu\u010duju da pozovu Normana Borlauga, \u010doveka koji je u to vreme ve\u0107 dvadeset godina radio na novim sortama p\u0161enice u Meksiku. Pri\u010da o putovanju 450 tona semena iz Meksika u Indiju i Pakistan 1965.godine prevazilazi bilo koji filmski scenario, ali kad je po\u0161iljka najzad stigla, Borlaug je pod artiljerijskom vatrom Indije i Pakistana, koji su u me\u0111uvremenu zaratili, sejao p\u0161enicu. Ta prva setva je bila najbolja ikad zabele\u017eena u Ju\u017enoj Aziji. Do 1968.godine, Pakistan je mogao da prehrani \u010ditavu naciju svojom p\u0161enicom, a Indija je do 1974.godine proizvodila dovoljno svih vrsta \u017eitarica za gladno stanovni\u0161tvo. Za neverovatan poduhvat iskorenjivanja masovne gladi u Ju\u017enoj Aziji, Norman Borlaug je 1970.godine dobio Nobelovu nagradu za mir. U neverici, Borlaug je prokomentarisao da je Komitet verovatno \u017eeleo da kroz pojedinca simbolizuje klju\u010dnu ulogu poljoprivrede i proizvodnje hrane u svetu koji je gladan i hleba i mira.<\/p>\n
![\"norman_borlaug\"](\"http:\/\/www.ekologija.rs\/http:\/\/www.ekologija.rs\/wp-content\/uploads\/\/2013\/04\/norman_borlaug.jpg\")
<\/p>\n
Ako ovom svetu ne\u010dega nikad nije nedostajalo onda su to kriti\u010dari, pa se na\u0161lo kriti\u010dara i za Zelenu revoluciju, tj nagli porast poljoprivrednih prinosa u svetu, \u010diji je pokreta\u010d Norman Borlaug. Svaka revolucija, pa i ova ima svoje negativne posledice koje se vuku po istoriji prljaju\u0107i sve ono dobro \u0161to je u\u010dinjeno. Vi\u0161e pesticida i \u0111ubriva zagadilo je vodene tokove, preterano navodnjavanje je dovelo do smanjenja podzemnih zaliha vode i ulaska morske vode u rezervoare \u0161to ih je u\u010dinilo neupotrebljivim, biodiverzitet se gubio zbog odgajanja samo nekoliko vrsta \u017eitarica, otvorena su vrata Monsantu i ostalim velikim biohemijskim kompanijama\u2026 I tu dolazim do onoga zbog \u010dega sam zapo\u010deo pri\u010du o Zelenoj revoluciji. Ako ste se pitali gde \u010dove\u010danstvo najvi\u0161e tro\u0161i vode, pretpostavljam da sad naslu\u0107ujete. Mo\u017eemo (i trebalo bi) da popravljamo \u010desme koje cure, da zatvaramo vodu dok peremo zube, da pritiskamo industriju da uvodi inovacije koje u proizvodnji tro\u0161e manje vode\u2026 ali sve je to detalj u odnosu na koli\u010dinu vode koja se tro\u0161i na hranu. 2000.godine se u svetu tro\u0161ilo 400 kubnih kilometara vode na industriju, 800 na ku\u0107nu upotrebu i \u010dak 2600 kubnih kilometara na poljoprivredu. Interesantni su podaci o virtuelnoj vodi, tj. o vodi koja se koristi za proizvodnju neke hrane: 1.000 litara za kilogram p\u0161enice ali \u010dak 15.000 litara za kilo govedine. Me\u0111utim, i tu je mogu\u0107e napraviti izbor \u2013 ka\u017eu da je potrebno dvostruko vi\u0161e vode za proizvodnju kilograma kikirikija od kilograma soje, skoro \u010detiri puta vi\u0161e vode za kilogram govedine od kilograma piletine, a skoro pet puta vi\u0161e za proizvodnju \u010da\u0161e soka od narand\u017ee nego za \u0161olju \u010daja.<\/p>\n
Dakle, ako se na sve ovo dodaju ogromna polja koja slu\u017ee za proizvodnju biodizela, polako se stvara slika gde bi trebalo da se desi prava u\u0161teda koja bi stopirala neodr\u017eivu potro\u0161nju vode. Ali kako smanjiti koli\u010dinu hrane svetu koji \u0107e za tridesetak godina imati jo\u0161 dve milijarde ljudi? Koju revoluciju danas pokrenuti da ne do\u0111e do nove velike gladi ali i da se izbegne kriza vode? I kako prona\u0107i balans, danas kada shvatamo da od ravnote\u017ee sa prirodom zavisi na\u0161 opstanak, ali i sagnute glave moramo stalno ponavljati koliko je \u010dovek neumereno bi\u0107e?<\/p>\n
\u017deljko Stankovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako se nama u ovoj siroma\u0161noj Srbiji mo\u017ee \u010diniti da bar vode imamo u beskona\u010dnim zalihama (a daleko je od<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":19036,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19460"}],"collection":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19460"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19460\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19461,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19460\/revisions\/19461"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19036"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19460"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19460"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19460"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}