{"id":168,"date":"2013-12-15T21:50:54","date_gmt":"2013-12-15T21:50:54","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=168"},"modified":"2013-12-15T21:50:54","modified_gmt":"2013-12-15T21:50:54","slug":"mirjana-karanovic-za-rse-u-srbiji-smo-gladni-nade","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vestionline.com\/mirjana-karanovic-za-rse-u-srbiji-smo-gladni-nade\/","title":{"rendered":"Mirjana Karanovi\u0107 za RSE: U Srbiji smo gladni nade"},"content":{"rendered":"<h1>gladni nade<\/h1>\n<div class=\"contentImage floatNone\" style=\"width: 640px;\">\n<div class=\"watermark\"><a title=\"Mirjana Karanovi\u0107, foto: Midhat Poturovi\u0107\" href=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/362D7578-3929-4FA6-B610-B037FBA2E2A8_mw1024_n_s.jpg\" rel=\"ibox\"><img class=\"photo\" alt=\"Mirjana Karanovi\u0107, foto: Midhat Poturovi\u0107\" src=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/362D7578-3929-4FA6-B610-B037FBA2E2A8_w640_r1_s.jpg\" border=\"0\" \/><\/a><\/div>\n<p><span class=\"imageCaption\">Mirjana Karanovi\u0107, foto: Midhat Poturovi\u0107<\/span><\/div>\n<div id=\"mainMediaBig\"><\/div>\n<div class=\"articleLeftContainer\">\n<div id=\"mainMediaSmall\"><\/div>\n<div class=\"contentWidget\">\n<div class=\"boxwidget fb-like-buttons\">\n<div class=\"boxwidgetInner\">\n<ul class=\"toplinks\">\n<li class=\"likebutton liketwitter\"><\/li>\n<li class=\"likebutton likefacebook\">\n<div class=\"fb-like fb_edge_widget_with_comment fb_iframe_widget\" data-href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/content\/mirjana-karanovic-za-rse-u-srbiji-smo-gladni-nade\/25201315.html\" data-send=\"true\" data-layout=\"button_count\" data-width=\"200\" data-show-faces=\"false\" data-action=\"recommend\"><\/div>\n<\/li>\n<li class=\"likebutton likegoogle\"><\/li>\n<li class=\"likebutton likemojmir\"><\/li>\n<li class=\"likebutton pinterest\"><a class=\"pin-it-button\" href=\"http:\/\/pinterest.com\/pin\/create\/button\/?url=http%3a%2f%2fwww.slobodnaevropa.org%2fcontent%2fmirjana-karanovic-za-rse-u-srbiji-smo-gladni-nade%2f25201315.html&amp;description=Mirjana+Karanovi%c4%87+za+RSE%3a+U+Srbiji+smo+gladni+nade&amp;media=http%3a%2f%2fgdb.rferl.org%2f362D7578-3929-4FA6-B610-B037FBA2E2A8.jpg\"><img title=\"Pin It\" alt=\"\" src=\"http:\/\/assets.pinterest.com\/images\/PinExt.png\" border=\"0\" \/><\/a><\/li>\n<\/ul>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"boxwidget w_poll1\"><\/div>\n<div class=\"boxwidget w_Quiz1c\"><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"articleContent\">\n<div class=\"dateblock\">\n<div class=\"textsize\"><span class=\"textsize_label\"> Veli\u010dina slova<\/span><\/div>\n<div class=\"author\"><a href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/author\/17266.html\" target=\"target\">Branka Trivi\u0107<\/a><\/div>\n<p class=\"article_date\">15.12.2013<\/p>\n<\/div>\n<div id=\"ctl00_ctl00_cpAB_cp1_cbcContentBreak\">\n<div class=\"zoomMe\"><span class=\"firstLetter\">B<\/span>ez glumice <strong> Mirjane Karanovi\u0107 <\/strong>nemogu\u0107e je napisati noviju istoriju ju\u017enoslovenskog pozori\u0161ta i filma. Iako ka\u017ee da izme\u0111u pozori\u0161ta i filma nikako ne bi mogla da ostane bez dasaka koje \u017eivot zna\u010de, odigrala je vi\u0161e od 70 uloga u filmu i na televiziji. U filmsku antologiju je u\u0161la ve\u0107 debitantskom ulogom u kultnom delu Sr\u0111ana Karanovi\u0107a \u201cPetrijin venac\u201d, a svetsku slavu pobrala ostvarenjem u tako\u0111e kultnom filmu \u201cOtac na slu\u017ebenom putu\u201d.<\/p>\n<p>Me\u0111u filmskim klasicima koje je obele\u017eila su i \u201cPad Italije\u201d Lordana Zafranovi\u0107a, \u201c\u017divot je lep\u201d Bore Dra\u0161kovi\u0107a, \u201cNa putu za Katangu\u201d, \u017divojina Pavlovi\u0107a, \u201cSabirni centar\u201d Gorana Markovi\u0107a, \u201cBure baruta\u201d Gorana Paskaljevi\u0107a, \u201cGrbavica\u201d Jasmile \u017dbani\u0107. Dobitnica je gotovo svih zna\u010dajnih nagrada, me\u0111u kojima je i pro\u0161logodi\u0161nji francuski Orden viteza umetnosti. Uz sve ovo je i redovna profesorka glume na Akademiji umetnosti u Beogradu.<\/p>\n<p>A \u0161ta Mirjana Karanovi\u0107 trenutno radi? Ako se u kasnijim ve\u010dernjim satima zaustavite pored izloga Kulturnog centra Beograda mo\u017eete je videti u pozori\u0161nom komadu \u201cGlad\u201d. Ne\u0107ete, dodu\u0161e, \u010duti \u0161ta se u toj predstavi de\u0161ava, ali \u0107ete videti glumce i oko 20 gledalaca koji su tako\u0111e uvu\u010deni u pri\u010du.<\/p>\n<h5>\nRSE: Predstava \u201eGlad\u201c u kojoj igrate izgleda da je posve neobi\u010dan pozori\u0161ni ogled, barem ovde u Srbiji. Glumci igraju iza staklenog izloga, za stolom \u010dekaju ve\u010deru koja, izgleda, kao ni Godo, nikada ne\u0107e sti\u0107i, pri\u010daju, sva\u0111aju se, grle, ljube. Ljudi prolaze i gledaju kroz taj izlog, ali ne \u010duju glumce. To je zapravo prva pozori\u0161na produkcija Kulturnog centra Beograda. Kakvo je to bilo iskustvo za vas i kolege glumce? Za\u0161to se predstava zove \u201eGlad\u201c? Glad za \u010dim?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> Glad smo postavili kao po\u010detnu temu, na kojoj smo, zapravo, rade\u0107i nekoliko meseci, prolazili kroz razne svoje i tu\u0111e li\u010dne pri\u010de o gladi koja je, zapravo, pre svega emotivna, a onda kada ne mo\u017ee da se zadovolji, prelazi u fizi\u010dku glad ili u glad koja kompenzuje nedostatak emocija, ne\u017enosti ili pa\u017enje. To su pri\u010de koje smo mi povukli iz sopstvenog iskustva i poku\u0161ali da od toga napravimo pozori\u0161ne scene, koje vi\u0161e nisu na\u0161e privatne pri\u010de, nego su od strane pisca i dramaturga Vuka Bo\u0161kovi\u0107a pretvorene u neke likove koje mi igramo.<\/p>\n<h5>\nRSE: Zvu\u010di kao da ste bili na nekom psihoanaliti\u010dkom kau\u010du, igrali se igre slobodnih asocijacija i onda je to dramaturg ugra\u0111ivao ili presa\u0111ivao u predstavu.<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107: <\/strong>To jeste bila velika doza iskrenosti i otvaranja; to je nu\u017eno i u situacijama kada je pisac ve\u0107 odavno napisao tekst; kada govori neki tekst na sceni, glumac mora da iza\u0111e sa emocijama pred publiku, mora da otvori svoja najdublja iskustva da bi bio uverljiv i da bi ljudi to nekako povezali sa sobom i sa sopstvenim iskustvima. To je za nas bio najve\u0107i izazov. Ina\u010de, predstava se igra za dvadesetoro ljudi u publici, dvadeset ljudi mo\u017ee da prisustvuje predstavi. Mi svi, zajedno sa publikom, sedimo za jednim stolom. To je zapravo po\u010detna situacija koja imitira neki skup ljudi za ve\u010derom, ali umesto ve\u010dere za sto su servirani razni sukobi, emotivne pri\u010de, susreti i ispovesti. To je sadr\u017eaj, a mi smo to postavili da bude iza izloga zato \u0161to to i jeste na jedan na\u010din i privatno i javno, i unutra i spolja.<\/p>\n<h5>\nRSE: I tako tih dvadesetoro iz publike polako uvla\u010dite u svoje emocije, u svoje emotivne i afektivne razmene, ali verujem da na vas deluju i ljudi koji prolaze pored izloga i gledaju, da i njih uvla\u010dite u predstavu.<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> Ja ne znam puno o tim ljudima van na\u0161eg prostora. Oni me nisu ne\u0161to naro\u010dito dekoncentirsali, niti su me naro\u010dito povukli u nekom pravcu.<\/p>\n<h5>\nRSE: Ali ste ih svesni?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> Svesna sam, s tim \u0161to ne razmi\u0161ljam o njima. Nije mi cilj da provociram op\u0161ti skandal. Situacija u kojoj publika sedi pored tebe za nas sve je nova i trebalo mi je vremena, ne samo da pristanem, nego da se opustim, da mogu i u takvoj situaciji da ne\u0161to razmenim jer sam uvek imala neku sigurnost scene i tog zami\u0161ljenog kruga, koji je bio moj prostor, a sada te granice koja me deli od publike vi\u0161e nema i odjednom nekoga gledam u o\u010di. Posle pet predstava, koliko smo ukupno odigrali, to gledanje mi je sve lak\u0161e i lak\u0161e i mislim da se vi\u0161e ne bojim. I publici je ta situacija pomalo neobi\u010dna i oni su, isto kao i mi, malo u frci kako da se pona\u0161aju tako izlo\u017eeni. To je sve novo, i za nas, i za njih.<\/p>\n<h5>\nRSE: Danas su ljudi u Srbiji gladni. \u010cega su sve gladni i \u010dega pre svega?<\/h5>\n<div class=\"box_without_quote\">\n<div class=\"box_without_innerQuote\">Sve \u0161to se de\u0161ava u na\u0161oj zemlji, depresija i histeri\u010dna potreba da se odamo povr\u0161nim zabavama, kao \u0161to su razne telenovele i realiti programi, zapravo su poku\u0161aji da se pobegne od te situacije u kojoj se ose\u0107a\u0161 lo\u0161e, nesigurno, u kojoj ne zna\u0161 kakva \u0107e ti budu\u0107nost biti<\/div>\n<\/div>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> Mislim da smo gladni samopouzdanja. Poslednje decenije su u velikoj meri poljuljale vrednosti za koje smo se dr\u017eali i koje su \u010dinile da se ose\u0107amo dobro. Sada, sve \u0161to se de\u0161ava u na\u0161oj zemlji, depresija i histeri\u010dna potreba da se odamo povr\u0161nim zabavama, kao \u0161to su razne telenovele i realiti programi, zapravo su poku\u0161aji da se pobegne od te situacije u kojoj se ose\u0107a\u0161 lo\u0161e, nesigurno, u kojoj ne zna\u0161 kakva \u0107e ti budu\u0107nost biti. Mislim da smo gladni sigurnosti i nade. Mnogi u ovoj zemlji su izgubili nadu u budu\u0107nost, nadu da \u0107e njihov \u017eivot biti bolji, ukoliko budu vredno radili ili ukoliko budu bolji ljudi ili radnici, bolji roditelji, bolji u\u010denici. Mislim da su jednostavno mnogi izgubili tu nadu.<\/p>\n<p><strong>Najve\u0107a gre\u0161ka je lakovernost<\/strong><\/p>\n<h5>\nRSE: Dakle, vide i iskustveno do\u017eivljavaju krah sistema vrednosti. Mi smo taj veliki civilizacijski krah imali devedesetih godina. Dugo je to i predugo trajalo. Onda smo do\u017eiveli taj 5. oktobar. Sada se postavlja pitanje za\u0161to smo dozvolili da nas ekipa koja je izvela 5. oktobar, a to je u\u010dinila no\u0161ena na\u0161om energijom i podr\u0161kom, da nas, dakle, prevede \u017eedne preko vode? Nismo valjda zbog ovoga ru\u0161ili Milo\u0161evi\u0107a? Da postanemo dru\u0161tvo jednog procenta prebogatih i devedeset procenata obogaljeno siroma\u0161nih? Jesmo li sami krivi \u0161to smo na ovo pristali?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107: <\/strong>To nije samo pitanje krivice, to je pitanje da li su obrti mogu\u0107i u onoj meri u kojoj smo mi o\u010dekivali. Mislim da su na\u0161a o\u010dekivanja nakon krvavih devedesetih i tog mraka u kojem smo \u017eiveli, bila jednostavno nerealna i prevelika. Mislim da smo, vi\u0161e no\u0161eni \u017eeljom i ma\u0161tom, poverovali da \u0107e se stvari promeniti u trenutku i da \u0107emo ponovo \u017eiveti sre\u0107ni i zadovoljni i da sve ono \u0161to je bilo vi\u0161e ne\u0107e biti. Zapravo, kad je \u010dovek jako bolestan, pa ozdravi, potrebno je mnogo vremena da ponovo po\u010dne radi. Mora vredno da radi, da pazi na mnoge stvari u \u017eivotu, da bi se nadao da mo\u017eda jednoga dana ponovo postane onaj stari. Na\u0161a najve\u0107a gre\u0161ka je lakovernost, to \u0161to mislimo da se stvari promenom vlasti mogu re\u0161iti. Ta gre\u0161ka je ne\u0161to \u0161to je i dan danas vrlo \u017eivo u Srbiji, to da mislimo da \u0107e, samo ako se promeni vlast, sve biti u redu; samo da ovi odu, a da oni do\u0111u i onda \u0107e nam sve biti bolje. Tako \u0107e to biti dosta dugo. Nismo jo\u0161 politi\u010dki i dru\u0161tveno zreli za punu korist od demokratije. Jo\u0161 uvek \u017eelimo da nas neko spase, da do\u0111e neko veliki i mo\u0107an i da nas izbavi od svih muka, jednom i zauvek.<\/p>\n<h5>\nRSE: Drugim re\u010dima, da smo bili zreliji, da nismo bili ovako lakoverni i da nismo o\u010dekivali mesiju &#8211; ovo sve nije moralo da bude ovako.<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> To su sve lekcije, ni\u0161ta nije uzaludno, ni bez veze, samo \u0161to, na\u017ealost, godine prolaze i prolazi \u017eivot i ukoliko budemo \u010dekali da nam neko drugi re\u0161i taj \u017eivot, govorim na li\u010dnom planu, odmah mogu da ka\u017eem da se to ne\u0107e desiti. Ja sam prestala da svoj li\u010dni \u017eivot i li\u010dnu sre\u0107u vezujem za politi\u010dku situaciju. Treba da se okanemo iluzije da \u0107e bilo koji politi\u010dar, ma kako on \u0161armantan ili sposoban bi, da \u0107e nam doneti preokret u na\u0161em li\u010dnom \u017eivotu.<\/p>\n<h5>\nRSE: Kazali ste nedavno da biste pobegli iz Srbije da ste malo mla\u0111i. Da opi\u0161emo ukratko tu Srbiju iz koje biste pobegli.<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107: <\/strong>To je jedna krajnje hipoteti\u010dka situacija. Da imam dvadeset godina i da sada \u017eivim u ovoj zemlji, a da nemam ovu pamet koju imam, verovatno bih ostala, tako da je to sve povezano. To je pitanje koji je prostor, koje su mogu\u0107nosti da ne\u0161to mo\u017eete da napravite, da li uop\u0161te \u017eelite da poku\u0161avate da osvojite svoj prostor i da li postoje ljudi sa kojima to \u017eelite da radite. Ja sam svoju sudbinu uvek vezivala za moj bazi\u010dni prostor, a to je prostor scene na kojoj mogu da postojim. Meni apsolutno nije bilo bitno da li je to rasko\u0161na scena Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu ili neka mala alternativna scena u nekom podrumu; va\u017eno mi je bilo da mogu da izrazim ono \u0161to je moja najve\u0107a vrednost, a to je da sam glumica. Dokle god ovde postoji, makar i najmanji, prostor i makar troje ljudi sa kojima mogu da delim ideje u vezi sa teatrom i filmom, ne\u0107u oti\u0107i.<\/p>\n<h5>\nRSE: Dobro, oni koji imaju rasko\u0161an talenat, kao vi, po definiciji su uvek u manjini, ali \u0161ta sa onima koji ga nemaju, ali imaju volju da rade i da po\u0161teno da \u017eive od svoga rada &#8211; ima li prostora za takve? Treba li oni da idu iz ove zemlje? \u0160ta biste poru\u010dili mladim ljudima &#8211; ostanite ili idite?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107: <\/strong>Granice ne smeju da te spre\u010davaju da ode\u0161 tamo gde \u0107e\u0161 ispuniti svoje ciljeve. Mislim da je najva\u017enije da za svoj svoj rad, za ne\u0161to \u0161to ula\u017ee\u0161, dobije\u0161 neku reakciju, ne\u0161to za uzvrat, ali to je ono \u0161to je ovde problem. Ovde mnogi ljudi pristaju da ulo\u017ee svoj entuzijazam, svoju po\u010detnu energiju, veruju da to mo\u017ee da promeni stvari, ali zbog toga onda bivaju ka\u017enjeni. Ljudi koji do\u017eive takvo iskustvo, ako imaju energije, snage, ako su zdravi, trebalo bi da potra\u017ee svoju sre\u0107u tamo gde ne\u0107e do\u017eivljavati takva razo\u010darenja, gde \u0107e verovatno opet po\u010deti odozdo, ali gde \u0107e, ukoliko poka\u017eu da su vredni, svakako napredovati.<\/p>\n<p><strong>Najbolnije kada lik li\u010di na mene<\/strong><\/p>\n<h5>\nRSE: Ne mo\u017ee \u010dovek da se ne seti jedne od tvojih zaista fascinantnih uloga, ostvarenih pre nekoliko godina &#8211; iako je te\u0161ko izdvojiti samo jednu u tom ogromnom gluma\u010dkom opusu. Re\u010d je o filmu \u201eGrbavica\u201c, koji je osvojio Zlatnog medveda na Berlinaleu, a do\u017eivio \u017eestoke kritike u Srbiji. Da li je Srbija, po tvom mi\u0161ljenju, zrelija da shvati i prihvati taj film?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107: <\/strong>Pa, nisam sigurna. Film je do\u017eiveo jedan vrlo lo\u0161 prijem od strane desni\u010darske \u0161tampe, ali kad je prikazan u Sava centru do\u017eiveo je ovacije od publike koja je ostala da ga pogleda. Meni je \u017eao \u0161to taj film nikada ne\u0107e biti prikazan u Srbiji, zato \u0161to je to dobar film, a uvek \u0107e biti onih koji \u0107e to negirati ili \u017eeleti da to uni\u0161te, da obezvrede. Za mene to nije toliko bitno. \u017dao mi je svih onih kojima bi taj film mogao da se dopadne.<\/p>\n<h5>\nRSE: Vi ste glumica jedne, gotovo, nadrealne mo\u0107i transformacije. Ipak, pretpostavljam da je bilo nekih uloga koje je bilo bolnije ostvariti nego druge, upravo zbog naloga da se transformi\u0161ete u ne\u0161to \u0161to je vrednosno i afektivno toliko razli\u010dito od vas. Da li ima takvih uloga koje su zadavale tu vrstu muke?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107: <\/strong>Ne, uop\u0161te nije bolno kada ne\u0161to ne li\u010di na mene. To je, naprotiv, zanimljivo, ali je najbolnije kada neki lik li\u010di na mene, kada otvara neke moje rane ili neko moje iskustvo koje me emotivno isku\u0161ava u nekim temama, sa kojim ni sama nisam na\u010disto. To je bolno; bolno je razgrani\u010diti gde je tu lik, a gde sam tu ja. Jedna od takvih uloga je u predstavi, veoma emotivnoj predstavi, koju igram u Sarajevu i koja se zove \u201eHelverova no\u0107\u201c. \u201eGrbavica\u201c je tako\u0111e bila emotivna, nisam znala \u0161ta da radim sa iskustvom te \u017eene koja je bila silovana i koja tu bol nosi u sebi. Ja nisam nikad bila silovana, nisam nikada do\u017eivela takvu vrstu napada, ali je to sigurno ne\u0161to \u0161to pripada dubokom strahu da bi moja intima mogla da bude zauvek uni\u0161tena jednim takvim \u010dinom. Predstava \u201eGlad\u201c, u kojoj upravo igram, tako\u0111e mi ne pada lako jer pokre\u0107e neka pitanja emotivnih praznina. To su uloge koje te dovedu pred sopstvena pitanja i tra\u017ee od tebe da na ta pitanja odgovori\u0161 &#8211; a to nije lako.<\/p>\n<h5>\nRSE: A kakvo je iskustvo bilo transformisati se u Evu Braun?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> Eva je do\u0161la krajem devedesetih, a devedesetih godina bila sam vrlo aktivna u antiratnom pokretu, u opoziciji i gra\u0111anskom buntu. Rade\u0107i lik Eve Braun, lik \u017eene koja je tako\u0111e \u017eivela u jednom vremenu nasilja i krvi, ali koja je zarad svoga cilja iz ma\u0161te zatvorila o\u010di pred svim tim; koja je, dakle, bila svesna \u0161ta se napolju de\u0161ava, ali to nije \u017eelela da vidi, nisam mogla da shvatim kako funkcioni\u0161e mozak te \u017eene, pa sam je onda dugo, dugo tra\u017eila. Na kraju sam uspela da prona\u0111em \u0161ta je to u njoj i onda sam od toga i razvila taj lik. Dakle, kada sam otkrila, onda mi je bilo jasno ko je ona i \u0161ta je baza njenog lika.<\/p>\n<h5>\nRSE: Postavljam vam i pitanje koje je, na\u017ealost, u ovoj zemlji ve\u010dno &#8211; o poziciji umetnika i stvaralaca u ovakvom politi\u010dkom, bolje re\u0107i, pretpoliti\u010dkom dru\u0161tvu. Sada imamo situaciju da je Ivan Tasovac, \u010dovek koji je izuzetan stvaralac, pristao da bude ministar kulture. Da li je to, bar u izvesnoj meri, podiglo o\u010dekivanja vas umetnika i stvaralaca ili mislite da \u0107e ga vlast i njena matrica usisati uprkos njegovoj energiji i visoko postavljenoj vrednosnoj lestvici?<\/h5>\n<p><strong>Karanovi\u0107:<\/strong> I jedno i drugo je mogu\u0107e, ali se nadam da \u0107e on prona\u0107i srednji put. Njegov izbor mene jeste probudio &#8211; nekako sam se dobro ose\u0107ala kada sam \u010dula da je pristao da on bude ministar. S druge strane, mislim da se stvari ne mogu, bar \u0161to se kulture ti\u010de, promeniti brzo jer u tom ataru ima puno birokratije i stvari koje ne mo\u017ee\u0161 tek tako da menja\u0161. Nadam se, ipak, da \u0107e u periodu u kojem \u0107e biti ministar mo\u017eda uspeti neke stvari da uradi i uredi, ali vide\u0107emo. U svakom slu\u010daju, nesumnjivo je bolje da na poziciji ministra kulture bude on nego neki partijski poslu\u0161nik.<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"authorBioBox\">\n<div class=\"authorBio\">\n<hr \/>\n<div class=\"photo\"><a class=\"thumbnail\" href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/author\/17266.html\"><img class=\"imgsmall aligned\" alt=\"\" src=\"http:\/\/gdb.rferl.org\/07736395-4728-44E6-982B-94A862D5F131_w113_r1.jpg\" \/><\/a><\/div>\n<h4 class=\"orange\"><a href=\"http:\/\/www.slobodnaevropa.org\/author\/17266.html\">Branka Trivi\u0107<\/a><\/h4>\n<p class=\"authoremail\"><a class=\"mailcontactico mixmail\" href=\"mailto:trivicb@yahoo.com\"> trivicb@yahoo.com<\/a><\/p>\n<div class=\"author_shortDescription\">Diplomirala na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu, na Odseku za me\u0111unarodne odnose.\u00a0Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od strane milo\u0161evi\u0107evskog rukovodstva te ku\u0107e, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na re\u017eimsku ratno-hu\u0161ka\u010dku propagandu.\u00a0Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>gladni nade Mirjana Karanovi\u0107, foto: Midhat Poturovi\u0107 Veli\u010dina slova Branka Trivi\u0107 15.12.2013 Bez glumice Mirjane Karanovi\u0107 nemogu\u0107e je napisati noviju<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168"}],"collection":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=168"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":169,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168\/revisions\/169"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=168"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=168"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=168"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}