Pi\u0161e:\u00a0Svetislav Basara<\/p>\n<\/div>\n
\n
25. decembar 2017. 16:00<\/p>\n<\/div>\n
![\"Endodiktatura\"](\"http:\/\/www.danas.rs\/upload\/images\/news\/active\/NOVINARI\/Kolumnisti\/BASARA2.jpg\")
<\/div>\nHajde da vidimo \u0161ta ka\u017ee vox populi, vox dei, koji je po definiciji uvek u pravu. „Ja, recimo“ – pi\u0161e Vojkan – „nikada ni\u0161ta nisam dobio od SNS-a, niti o\u010dekujem \u0161ta, ali vidim koliko Vu\u010di\u0107 radi i koliko se trudi kao niko pre njega. To mi je jedino merilo.“ Uprkos sna\u017enom utisku da Vojkan la\u017ee i masti i da od SNS-a ponekad dobije bar sendvi\u010d, nastavio sam \u010dtenije komentara i ubrzo ustanovio da smo Vojkan i ja u neku ruku istomi\u0161ljenici, jer i moja malenkost – ba\u0161 kao i Vojkan – smatra (iako u obrnutom smeru) da je diktatura jedini izlaz za „ovako razoreno dru\u0161tvo“.<\/p>\n
Samo ne vidim gde Vojkan vidi diktaturu? Ako je vidi u vladavini Ace Srbina, onda treba promptno da vrati sendvi\u010de keteringu SNS-a, jer to isto misle i Acini karadu\u0161mani, od kojih – vreme leti – ubedljiva ve\u0107ina i ne pamti vreme kada je Srbija imala privilegiju (ovo nije ironija!) da tavori u diktaturi, dodu\u0161e „s ljudskim likom“. I – \u0161ta ka\u017eem? Kako „nam“ je bilo pod diktaturom? Tja! I ovako i onako. Ponekad guravo, ponekad veselo; bilo je u srpskoj diktaturi i dobrih i lo\u0161ih stvari, a po meni je najbolje bilo to \u0161to su mufljuzi (svih boja) bili saterani duboko u mi\u0161je rupe i \u0161to su se bljuvotine – koje se danas \u0161tampaju u Politici, gledaju na televizijama i \u010duju u Skup\u0161tini – u diktaturino vreme mogle \u010duti samo u bifeu Lijander i kafani Burdu\u0161 u \u017darkovu. I to pred fajront, u pola glasa.<\/p>\n
Ima tu jo\u0161 jedna, naoko sporedna stvar. U komunisti\u010dkoj diktaturi gradske novogodi\u0161nje jelke bile su mnogo jeftinije nego danas, verovatno ne\u0107u pogre\u0161iti ako ka\u017eem da su prakti\u010dno bile d\u017eabe. Komunalci bi, pretpostavljam, oti\u0161li do Ko\u0161utnjaka, tu bi – cap – odsekli jelku, potom je zapandr\u010dili na Terazije i novogodi\u0161nje slavlje je moglo da po\u010dne. Pomisao, recimo, da bi onda\u0161nji diktatorski gradona\u010delnici Grada Beograda, Branko Pe\u0161i\u0107 ili \u017dika Kova\u010devi\u0107, nekom svom jaranu „namestili“ da Gradu Beogradu utrapi plasti\u010dnu jelku po bagatelnoj ceni od 83.000 evra, u ono vreme je mogla pasti na pamet samo nekom pacijentu Laze Lazarevi\u0107a, a nije isklju\u010deno da je taj svat Laze i dopadao zbog sli\u010dnih pomisli.<\/p>\n
Nije OVO, Vojkane, istomi\u0161ljeni\u010de, diktatura, ovo je endookupacija – o kojoj sam ovde ve\u0107 pisao – \u0161to \u0107e re\u0107i plja\u010dka i otima\u010dina svih resursa jednog dru\u0161tva od strane jednog njegovog otu\u0111enog dela, na isti na\u010din na koji to rade i strani okupatori. To je lo\u0161a vest. Ali ima i jedna jo\u0161 gora: o endookupaciji sam (u vi\u0161e navrata) pisao u vreme kada su endookupatori bili oni koji kukaju da je Aco Srbin diktator i koji sada od studenata \u017eute patke i slobodnih gra\u0111ana o\u010dekuju da ih ponovo vrate na vlast.<\/p>\n