U susret zovi
ZOVA – BAZGA –
Sambucus nigra
Biljke Drugi nazivi: baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika…
Latinski naziv: sambucus nigra Eng – elder
Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta.
Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne.
Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican.
Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. … ,
Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. . Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. ..
Upotrebljivi delovi: Cvetovi,
plodovi
i kora.
Sakupljanje: Cvetovi se beru u maju-junu, kada su potpuno
formirani. Seče se cela cvast, suši se u senci ili na suncu, pokrivena
hartijom, a zatim se cvetovi otresu i proseju u situ. Čuvaju
se u sanducima obloženim hartijom i daleko od vlage. Plodovi se
beru zreli, u septembru-oktobru i suše se u zagrejanim prostorijama.
Sušenje se može obaviti i u pećnici. Kora se skida u septembru-
oktobru.
Aktivna svojstva: Plodovi: glikozid, sambunogrozid, kalijumnitrat
u velikim količinama, karotin, jabučna kiselina, limunska
kiselina, taninska kiselina, pigment sambukozid. Cvet: esencijal-
no ulje, terpen, sluzaste materije, tanin, kalijum-nitrat, holin,
glukozid. Kora: tanin, valerijanska kiselina.
Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), sudorifik
(izaziva znojenje), antireumatizmatik (ublažava reumatske
bolove), laksativ (podstiče pražnjenje creva), emoliens (sredstvo
za umekšavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), galaktogen
(sredstvo koje pomaže stvaranje mleka), behik (smiruje kašalj).
Terapijske indikacije: Edem (otok), ascites (trbušna vodena
bolest), hronični nefritis (hronična upala bubrega), litijaza (ka –
men u mokraćnoj bešici), cistitis (upala mokraćne bešike), kos –
tobolja, reumatizam, konstipacija (zatvor), konjunktivitis (upala
sluzokože oka), blefaritis (upala očnih kapaka), čmičak, ekcem,
urtikarija (koprivnjača), furunkul (čir), bronhitis (upala bronhija
– dušnica), astma, rubeole (ospice), šarlah, grip.
Način upotrebe:
– Infuzija: 1 kašika cvetova treba da odstoji u 250 ml vrele
vode 3 minuta. Piti 3 šolje čaja dnevno, zaslađene medom, uvek
posle jela kod bronhitisa, rubeola, šarlaha, reumatizma, kostobolje.
Spolja:
– Rastvor za ispiranje kod očnih infekcija, a u slučaju rinitisa
(upale nosne sluznice, kijavice) – za inhalaciju. Pripremanje: 50
g cveta kuvati 3 minuta u 1 litar vode, zatim ostaviti da odstoji 10
minuta i procediti.
– Sok, dobijen od 20 g plodova, zaslađen jednom kašikom
me da, preporučuje se kao laksativ. Pije se ujutru, u mlakom stanju.
– Kora sadrži supstance koje imaju laksativno i diuretično
dej stvo. U terapeutske svrhe se priprema u obliku dekokta:
kuvati koru (2 šake) u 1 litar vode dok tečnost upola ne ispari.
Ostatak se pije 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uveče. Ujutru se
pije odvojeno na prazan stomak. Uspešno deluje kod hidropsije
(vodena bolest), zadržavanja mokraće, nefritisa sa edemima
(upa le bubrega praćene otocima), kolika (bubrežnih napada),
re umatizma, kostobolje.https://tetkasaveta.wordpress.com
