Stručnjaci tvrde da 300.000 izbeglica radi „na crno”
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Pažljivom posmatraču nije mogao da promakne romski bračni par u kasnim četrdesetim kako iz prikrajka gleda da li će neko od dve porodice koje se sele iz jedne ulice u centru Hajdelberga, prilikom iznošenja stvari, ostaviti nešto što im nije potrebno.
„Da li vam je potrebna crna sofa? Moramo odmah da je iznesemo, a u novom stanu smo kupili novu, pa nemamo gde da je stavimo. A nemamo vremena da tražimo kupca. Hoćete sofu”, ponovo ih je pitala na nemačkom žena koja se seli, ne uspevši da iz njih izvuče ni glasa.
Uporna da im objasni da je u pitanju crni kauč, pokaza na svoj crni šorts, na šta se zainteresovani došljaci oduševiše i krenuše za njom, ali i dalje bez puštenog glasa. U očaju, žena progovori na svom maternjem jeziku: „Odakle ste? Koji jezik pričate”. Čuvši jezik, bračni par najpre razgorači oči, pa razvuče osmehe i odgovori: „Pa srpski, naravno.”
„Mi smo izbeglice”, sa izvesnim ponosom reče Ahmet koji je sa suprugom Samirom smešten u centru za tražioce azila u mestu nadomak Hajdelberga.
Oni su među više od 1,1 milion ljudi koji su prošle godine tražili azil u Nemačkoj i koji svaki dan pokušavaju nekako da popune. Neki sede po parkovima, drugi šetaju u potrazi za starim stvarima koje mogu da iskoriste, a pojedini za poslom koji mogu da rade samo „na crno”.
„Ma neće nama niko da da posao. Ni na crno”, kaže Samira, koja objašnjava da idu po gradu u potrazi za nešto stare garderobe ili malih stvari koju mogu da ponesu, a koje žitelji žele da bace. „Ti pokaza na crni šorts, pa ja mislila imaš nešto stare garderobe.”
Iako puni parkovi izbeglica potvrđuju da oni zasad ne uspevaju da nađu posao, nemački stručnjaci tvrde da „na crno” radi čak oko 30 odsto od 1,1 miliona izbeglica koje su prošle godine došle u Nemačku. Prema saznanjima nemačkog regionalnog javnog servisa NDR, u tome im pomažu zaposleni u izbegličkim centrima, koji govore arapski, ali u zamenu za novčanu naknadu ili neki drugi vid mita.
NDR, doduše, priznaje da ne postoje pouzdani podaci o tačnom broju tražilaca azila koji u Nemačkoj rade ilegalno, dodajući da je svoj izveštaj zasnovao na razgovorima sa socijalnim radnicima, aktivistima i zaposlenima u izbegličkim centrima, te izbeglicama i stručnjacima u Hamburgu i Berlinu i u pokrajinama Donja Saksonija i Saksonija-Anhalt.
Prema proceni NDR-a, najmanje 100.000 izbeglica u Nemačkoj radi nelegalno, dok stručnjaci sa univerziteta u Tibingenu i Lincu smatraju da bi to moglo da bude i oko 300.000 izbeglica, to jest do 30 odsto od novopridošlih u 2015. Istovremeno, aktivisti i socijalni radnici u Donjoj Saksoniji i Berlinu procenjuju da čak 50 odsto izbeglica radi „na crno”.
„Oni (izbeglice) moraju da zarade novac za svoje porodice koje su ostale kod kuće i da plate krijumčarima ljudi”, tvrdi za NDR jedna od socijalnih radnica u Hamburgu, dodajući da „neki od njih postaju zaista očajni i napuštaju smeštaj i nema ih po dve do tri nedelje ili odlaze ujutru, a vraćaju se uveče”.
Tražioci azila napuštaju smeštaje u manjim mestima i odlaze u velike gradove, gde uglavnom rade kao perači sudova, čistači i fizički radnici. Prema iskustvu ove socijalne radnice, proteklih deset godina do 50 odsto tražilaca azila je u nekom trenutku pokušalo da nađe ilegalan posao. Nasuprot ovim procenama, nemačke vlasti mesečno otkriju tek oko 10 slučajeva izbeglica koje rade nelegalno.
U razgovoru za NDR jedan tražilac azila iz Burkine Faso koji je pre dve godine došao u Nemačku rekao je da od dolaska radi ilegalno budući da još čeka na odgovor da li mu je odobren azil, zbog čega nema pravo da legalno radi.
„Mi želimo da radimo. Ne želimo da sve vreme budemo u kampu i samo spavamo i jedemo, jedemo i spavamo. Na kraju ćemo tamo poludeti”, rekao je on, pri čemu je napustio izbeglički smeštaj i „zbog boljih mogućnosti za posao” otišao u Hamburg, gde od zarađenog novca mesečno plaća 150 evra za stan koji deli sa drugima. „Ne želim da radim ilegalno i znam da je to što radim pogrešno, da je krivično delo. Međutim, na drugi način ne mogu da nađem posao.”
NDR tvrdi da im u pronalaženju poslova „na crno” pomažu aktivisti humanitarnih organizacija koji posećuju izbegličke centre i zaposleni u centrima, i to za određeni deo plate. U hamburškoj policiji tvrde je jedan od bivših zaposlenih u izbegličkom centru u gradiću Noj Vilmštorf osumnjičen za „iskorišćavanje izbegličkih muka za sticanje lične koristi”. Ovaj bivši zaposleni organizacije Hjuman ker, koji govori arapski jezik, optužen je da je nudio jednom izbeglom smeštaj i privilegije u izbegličkom centru i posao „na crno”, ali da mu zauzvrat daje mito. U policiji kažu da je čovek izbeglome ponudio „neregistrovani posao u jednoj diskoteci u hamburškom naselju Reperban” u zamenu za to da izbegli „pola plate daje njemu”, što je ovaj odbio.
Vlasti u Hamburgu kažu da nisu primetile ovakve nelegalne šeme zapošljavanja, a u međuvremenu je početkom avgusta stupio na snagu novi zakon koji olakšava legalno zapošljavanje izbeglica za malu nadnicu. Stručnjaci, međutim, sumnjaju da će ovaj zakon nešto promeniti.
Ipak, procene da nekoliko stotina hiljada izbeglica radi „na crno” čine se zasad preteranim, jer bi naglo pojavljivanje ovako velikog broja radnika na tržištu rada sigurno uticalo da se umanje šanse legalnih radnika da nađu posao kao i da dnevnice budu manje. Međutim, zasad se to ni na koji način ne oseća na nemačkom tržištu rada, pri čemu je stopa nezaposlenosti u Nemačkoj ponovo dotakla rekordno nisku vrednost od ujedinjenja – 6,1 odsto. (politika.rs)
