Саркози приведен због Гадафијевог новца

Никола Саркози је политичка прошлост као и његова партија, која је након последњег изборног краха прелетела код актуелног шефа Јелисејске палате. Али, сага о француским републиканцима неће бити исписана док се не стави тачка на поглавље о доприносу либијског новца њиховом успону и паду. Врхунац тог поглавља тек следи јер је Саркози, иако га већ деценију прате политички скандали о корупцији и малверзацијама, јуче први пут приведен на саслушање због сумње да је примао новац од либијског лидера Муамера Гадафија.

„Монд” из правосудних извора сазнаје да је бивши француски председник одговарао на питања истражитеља због оптужби да је добио 50 милиона евра од режима Гадафија за финансирање успешне председничке кампање 2007. године. То је 29 милиона евра више него што француски прописи дозвољавају кандидатима да приме од странаца. У склопу истраге, коју већ пет година води канцеларија за борбу против корупције и финансијских и фискалних малверзација, јуче је саслушан и Саркозијев близак пријатељ а бивши министар Брис Ортеф.

„Фајненшел тајмс” јавља да Саркози у притвору може остати највише 48 сати, након чега судије могу покренути пуну истрагу, што би имплицирало постојање конкретних доказа о случају. Овај корак водио би, иако не нужно, до суђења. Преурањено је говорити о историјском судском процесу иако потенцијални сведоци већ дуже време отворено тврде да је Саркозија либијски новац увео у Јелисејску палату, а потом и утицао на бројне политичке потезе које је у њој направио.

Одавно се отворено прича и пише у медијима, захваљујући и изјавама саучесника – званичника Гадафијевог режима, да је Саркозију новац уплаћиван преко пореских рајева попут Панаме, потом са рачуна у швајцарској банци и, како су саучесници тврдили, доношен његовим људима у џаковима из Либије у Париз. Последњи је пре непуне две године бизнисмен Зијад Такиједин сликовито причао како је три пута из Триполија у Париз крајем 2006. године доносио кофере са око два милиона долара да „подмаже” прву председничку рунду.

Претходно је угледни француски информативни сајт „Медијапарт” пред други круг председничких избора 2012. године, на којима је Саркозија поразио Франсоа Оланд, објавио либијски документ којим Гадафи одобрава подршку кампање са 50 милиона евра. Редакција је тврдила да је документ о састанку одржаном 10. октобра 2006. године, с потписом Гадафијевог шефа обавештајне службе Мусе Кусе, добила од бивших либијских високих политичара у егзилу. Преговорима су на либијској страни присуствовали Абдала Сенуси, шеф тајне полиције, и Башир Салех, некадашњи шеф Гадафијевог кабинета. Саркозија је заступао управо будући министар унутрашњих послова – Брис Ортеф.

Прашина око афере „Гадафи” слегла се неко време, све док почетком ове године на британском аеродрому „Хитроу” није ухапшен француски бизнисмен алжирског порекла, шармантни Александар Ђури. Овај швајцарски држављанин, који се налази у фокусу поменуте истраге, појавио се пред британским судијама, које су га након саслушања и плаћене милионске кауције пустиле да се с наногвицом шета по ужем центру Лондона и у луксузном стану своје ћерке чека следеће рочиште заказано за 17. април. Ђурија, блиског пријатеља бројних политичких моћника, париске власти терете са бар девет оптужби, укључујући употребу лажних докумената, заверу и злоупотребу јавних средстава, прање новца и подмићивање функционера.

Око Саркозија се стеже обруч, а он годинама негира оптужбе које је нешто пред смрт Гадафи изрекао за „Фигаро” признавши да је он дојучерашњег француског пријатеља довео на власт. Ако се неки шеф државе дружио са либијским вођом, то је био Саркози, којег су већ у првим месецима председниковања критиковали јер је Гадафију уприличио издашну петодневну посету Паризу и дозволио му да монтира свој шатор у бедуинском стилу поред Јелисејске палате.

Пуковник је том приликом освежио везе са западним силама. Његово гостовање и шетање по Паризу, а потом Саркозијеве хвале да ће њих двојица потписати уговоре вредне неколико стотина милиона евра објављени су у свим националним медијима. Бивша директора државног предузећа „Арева”, гиганта у производњи нуклеарних електрана, потврдила је да је Саркози хтео да прода Либији ту компанију, о чему су преговарали све до 2010.

Убрзо потом нешто је запело у блиским пријатељским односима. Кад је избио грађански рат у Либији, Саркози је предложио бомбардовање Гадафијевог командног штаба и, у склопу међународне коалиције, тамо послао француске снаге. Пуковник је свргнут, а потом побуњеничком руком разапет пред очима свог народа и целог света, а дух из боце је пуштен. Француска је прва признала либијску опозицију као пуноправног представника земље која је убрзо још дубље утонула у грађански рат и економски хаос. Резултати војне интервенције у земљи су раст исламизма и избегличка криза који дестабилизују Европу.

А Гадафијева породица није одустајала. Претили су да ће обелоданити доказе да су финансирали Саркозијеву кампању. Његов син тражио је од „кловна да врати новац либијском народу”, јер су му „помогли како би радио за либијски народ, а он их је разочарао”. Саркози је разочарао и своје гласаче, који су га напустили 2012. године када је постао најнепопуларнији председник у историји Пете републике и други који није реизабран. Али, не би био први председник Француске и републиканац којем би било суђено, иако је већ требало да му се суди у засебном случају – наводних лажних финансијских извештаја и прекорачења лимита у финансирању друге и последње кампање. (POLITIKA)