Medicina
Tokom istrazivanja koje je obavljeno, analizirano je devetsto dvadeset sedam porodicnih stabala porodica iz Evrope i Severne Amerike, sve do pocetka sedamnaestog veka. Istrazivanje pokazuje da muškarci od svojih roditelja nasleduju sklonost da imaju više muške ili zenske dece. Proucavanje porodicnih stabala pokazalo je da se verovatnoca za rodenje decaka ili devojcice nasleduje. Istrazivaci veruju da ljudi imaju gen koji odreduje da li ce muška polna celija sadrzati više X ili Y hromozoma i tako uticati na pol novorodenog deteta.
Bobice brusnice pozitivno deluju na infekcije mokracnih puteva, snizavaju holesterol, pomazu kod srcanih bolesti i sprecavaju kvarenje zuba. Lekari rade na otkrivanju uzroka zbog kojih bi njihov hemijski sastav mogao smanjiti prekomernu upotrebu antibiotika. Profesor Teri Kamesano, na institutu Vorcester Politehnik, predvodio je istrazivanje kojem je cilj bio otkriti ucinak hemijskih veza kod brusnica na molekularnom nivou. Rezultat je bio otkrice hemijskog spoja koji menja strukturu bakterije Ešerihije koli, uzrocnika infekcije mokracnog sistema.
Fizicka aktivnost utice na povecanje proizvodnje hemijskog jedinjenja koje ima antidepresivne efekte u mozgu miševa, zakljucili su americki strucnjaci sa Univerziteta Jejl. Kod miševa koji su tokom nedelju dana redovno trenirali na tocku za trcanje, ustanovljena je promenjena aktivnost 33 gena, od kojih vecina nikad ranije nije identifikovana. Narocito se povecala aktivnost gena koji se dovodi u vezu sa VGF proteinima, vaznim za razvoj i odrzavanje nervnih celija. Kada su istrazivaci miševima u mozak ubrizgali sinteticku verziju VGF došlo je do snaznog antidepresivnog efekta.
Telesna masnoca kljucan je faktor u razvoju raka, mnogo vazniji nego što se to dosad verovalo. Cak i oni koji nisu gojazni, a imaju viška, moraju izgubiti na tezini ako zele smanjiti opasnost od raka, kaze se u velikom medunarodnom istrazivanju. Svetski fond za istrazivanje raka sproveo je dosad najvece ispitivanje odnosa nacina zivota i raka i izdao nekoliko oštrih upozorenja. Ljudi treba da paze da se u starijem dobu ne ugoje, izbegavaju zasladena pica i alkohol i ne jedu šunku ili slaninu.
Redovno konzumiranje masnih polinezasicenih kiselina omega-3 smanjuje za 20 odsto opasnost od smrti izazvane srcanim problemima, pokazalo je istrazivanje grupe naucnika sa kanadskog univerziteta Alberta. Naucnici su došli do tih rezultata, analizirajuci podatke iz više istrazivanja, kojima je bilo obuhvaceno 30.000 pacijenata u svetu. Oni preporucuju da se omega-3, kojih najviše ima u morskoj ribi, ukljuce najmanje dva do tri puta sedmicno u ishranu. Osim što štite srce, omega-3 ublazavaju i simptome više oboljenja nervnog sistema, kao što su epilepsija, Alchajmerova bolest i depresija.
Strucnjaci sa belgijskog Univerziteta Gent, skrecu paznju na opasnost od dugorocnog korišcenja kontraceptivnih tableta jer dovodi do naslaga na unutrašnjosti arterija. Naslage na arterijama mogu dovesti do stvaranja ugruška koji ce podstaknuti mozdani ili srcani udar. Zene koje su koristile pilulu u proseku 13 godina imale su 20 do 30 posto više arterijskih naslaga za svakih 10 godina korišcenja, posebno u velikoj arteriji na vratu i nogama.
Istrazivanja na muzjacima monogamnih ptica otkrila su da nivo testosterona naglo opada od trenutka kada zenka i muzjak formiraju porodicnu zajednicu i pocnu da brinu o mladuncima. Veštacki podignut nivo testosterona utice tako da muzjak odmah pocinje da zanemaruje obaveze prema zenki i mladuncima, i krece u potragu za novom partnerkom. Antropolog Piter Grej sa Univerziteta Harvard ustanovio je da se to isto dogada i kod muškaraca. Kod svih ispitivanih muškaraca nivo hormona opao je u toku dana, medutim kod ozenjenih smanjenje nivoa testosterona bilo je znacajno vece.
Autizam je kompleksan poremecaj u radu mozga koji onemogucava osobu da pravilno komunicira, interaguje sa okolinom i razvija socijalne odnose, a cesto je pracen ekstremnim ponašanjem i izlivima besa. Naucnici su dugo sumnjali da autizam izazivaju greške u genetskom kodu. Istrazivanjem je utvrdeno da su za autizam odgovorni region hromozoma broj jedanaest i poseban gen po imenu neureksin jedan. Neureksin jedan pripada porodici gena koji pomazu razmeni elektrostimulansa medu nervnim celijama i naucnici veruju da on ima presudnu ulogu u nastanku autisticnih poremecaja.
Uz pomoc genetski modifikovanih biljaka moze se dobiti jeftiniji insulin koji je skoro identican onom koji proizvodi ljudski organizam. Insulin se trenutno uglavnom proizvodi u laboratorijama uz pomoc genetski modifikovanih bakterija. Zbog ocekivanog daljeg povecanja broja osoba sa dijabetesom ocekuje se i porast potraznje za insulinom, hormonom koji je nuzan za regulaciju nivoa šecera u krvi. Nove metode uzimanja insulina, na primer putem inhalacije, zahtevaju vece kolicine hormona nego što je to slucaj sa klasicnim injekcijama
Ljudi koji ne peru zube redovno imaju veci rizik od srcanog udara. Loša higijena usne šupljine dovodi do krvarenja desni, što za više od 700 tipova štetnih bakterija znaci direktan dodir sa krvnim celijama, objavili su naucnici sa Univerziteta u Bristolu. Bakterije ulaze u krvotok i pogoduju razvoju bolesti srca, nezavisno od prethodnog zdravstvenog stanja i fizickog stanja. Kardiovaskularne bolesti najcešci su uzrok smrti u zapadnom svetu. Oralne bakterije streptokok gordoni i streptokok sangvinis cest su izvor infekcija i predstavljaju nezavisne faktore rizika u razvoju bolesti srca.
Lekari sa kalifornijskog Univerziteta Berkli objavili su svoja saznanja o uticaju folne kiseline na smanjivanje broja spermatozoida sa pogrešnim brojem hromozoma. Kod zdravog muškarca 4% spermatozoida nosi višak ili manjak hromozoma, što se naziva aneuploidija, a vezana je za probleme sa zacecem, pobacaje i malformacije fetusa koje rezultiraju Daunovim, Tarnerovim ili Klinefelterovim sindromom. Folnu kiselinu sadrzi spanac, kelj, blitva, brokoli, orah, grašak i voce. Osim promene jelovnika buduci ocevi moraju da prestanu da puše, smanje unos alkohola i jedu umereno.
Zene koje nikada nisu uzimale hormonsku terapiju u menopauzi, a imaju prekomernu telesnu tezinu imaju veci rizik za razvoj raka. Istrazivaci su uocili da medu zenama koje nikada nisu uzimale hormonsku terapiju u menopauzi, a gojazne su imaju gotovo 80% veci rizik za rak jajnika. Veza izmedu telesne tezine i raka jajnika kod zena koje su uzimale hormonsku terapiju u menopauzi nije pronadena. Prekomerna telesna tezina kod zena u menopauzi vodi do povecane produkcije estrogena. Estrogen moze stimulisati rast celija jajnika te igrati vaznu ulogu u razvoju raka jajnika.
Ljudi koji boluju od migrene, imaju strukturne promene u mozgu, posebno u regiji korteksa, centra za bol i druge senzacije u organizmu. Naucnici su tokom istrazivanja otkrili da osobe sa migrenom imaju za 21 odsto tanji somatosenzorni deo korteksa, regije koja prima informacije o bolu, dodiru i spoljnoj temperaturi. Migrena je jaka glavobolja, koju cesto prate muka, povracanje i osetljivost na svetlost i zvuk. Zene više boluju od migrene od muškaraca, a mnogi pacijenti je dobijaju kao naslednu bolest,.
Americki tim iz Medicinskog centra u Severnoj Karolini je tokom serije eksperimenata ustanovio da slepo crevo sluzi kao zašticeni rezervoar korisnih bakterija, koji se aktivira kada se prorede korisne bakterije u debelom crevu. Korisne bakterije pomazu odrzavanju metabolicke ravnoteze u crevima i uništavaju štetne mikrobe. Cesto se tokom lecenja antibioticima, ili posle njega, kod pacijenata javljaju gastrointestinalni problemi, jer su ti lekovi, uz patogene koji su izazvali infekciju, uništili i korisne bakterije.
Lekari sa Univerziteta Alabama su otkrili zašto konzumiranje belog luka odrzava zdravo srce. Rešenje je u alicinu, supstanci odgovornoj za ozloglašeni sumporni zadah. Alicin se razgraduje na manje sastojke koji reaguju sa crvenim krvnim zrncima i stvaraju spoj koji opušta krvne sudove i omogucava dobar protok krvi. Osim toga, smanjuje pritisak i omogucava da se putem krvi prenosi više kiseonika do organa, pa tako olakšava rad srca. Lekari medutim upozoravaju da koncentrati belog luka koji se prodaju u apotekama u prevelikim dozama mogu prorediti krv i uticati na krvarenje.
Novo istrazivanje pokazuje da bi povišeni krvni pritisak kod starijih osoba mogao biti povezan sa smanjenjem kognitivne funkcije. Zbog toga bi pripadnici starijeg doba mogli biti onemoguceni u jasnom razmišljanju tokom stresnih situacija. Ispitanici sa prosecnim krvnim pritiskom od 130 mm zivinog stuba ili višim pokazali su znatno smanjenje mentalnog kapaciteta kada se njihov krvni pritisak još povisio, a oni sa prosecnim ili nizim krvnim pritiskom nisu pokazali nikakve promene u kognitivnom funkcionisanju, cak i kada se njihov krvni pritisak naglo povisio.
Prevremeno rodena deca izlozena su povecanom riziku od anksioznosti, depresije i drugih psihijatrijskih poremecaja u adolescenciji i ranom odraslom dobu, zakljucili su strucnjaci iz Stokholmske decije bolnice Saks. Deca rodena izmedu 24. i 28. nedelje trudnoce su tom riziku izlozenija za cak 68 odsto, dok su ona rodena samo dve do tri nedelje pre roka izlozena svega osam odsto vecem riziku od psihickih poremecaja. Istovremeno se pokazalo da alkohol i uzimanje droge nisu bili cešci uzroci hospitalizacije kod osoba koje su prevremeno rodene, nego što su to kod dece rodene na vreme.
Rak bi do 2010. godine mogao da postane glavni svetski ubica, veci od kardiovaskularnih oboljenja, kaze se u izveštaju Medunarodnog centra za istrazivanje raka. Broj slucajeva raka vec se udvostrucio izmedu 1975. i 2000. godine, a mogao bi ponovo da bude udvostrucen i u periodu od 2000. do 2020. godine. Do 2030. godine bi mogao da bude skoro utrostrucen. Godišnje od raka oboli od dvadeset do dvadesetšest miliona ljudi, a više od polovine slucajeva oboljenja i dve trecine smrtnih slucajeva izazvanih tom bolešcu registrovano je u zemljama sa slabim i srednjim primanjima.
Osobe koje cesto i dugo borave pred kompjuterom imaju veliku opasnost od razvoja glaukoma. Opasnost je još veca za kratkovidne osobe. Glaukom nastaje zbog povišenog pritiska u ocima koji potiskuje zivce koji se nalaze u pozadini oka i ako se ne leci, moze dovesti i do gubitka vida. Oci su jako osetljive na vremenski period koji se provodi gledajuci u monitor jer se prestane treptati onoliko koliko se inace to cini, pa se oko postepeno suši. Zbog toga se oci još više naprezu. Lekari preporucuju da se svakih nekoliko minuta skloni pogled sa monitora i sklope oci kako bi se odmorile.
Cetrdesetdvogodišnji Amerikanac zahvaljujuci kompleksnom i rizicnom zahvatu transplantacije koštane srzi vec skoro dve godine zivi osloboden AIDS-a i leukemije, od kojih je bolovao 10 godina. Njemu su presadene maticne celije iz koštane srzi donatora sa prirodnom rezistencijom na HIV, koja sprecava da se virus razvije u bolest. Pre zahvata bolesniku je uništena sopstvena koštana srz kako bi se uklonio virus. Zahvat za sada ne moze postati standardni tretman za lecenje od HIV-a, jer pacijent za vreme njegovog trajanja ostaje bez ikakvog imunološkog štita.
Svaka sedma zena pati od depresije pre, za vreme ili posle trudnoce. Depresija moze imati teške posledice za porodilju, bebu i celu porodicu. Zene pogodene depresijom imaju poteškoce u emocionalnom povezivanju sa bebom, odnosu sa ocem bebe i u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Istrazivaci isticu da je za mnoge zene depresija hronicno stanje, a vezu izmedu trudnoce i povecanih izgleda za pojavu depresije objašnjavaju hormonskim promenama i psihološkim prilagodavanjem.
Americki naucnici iz Centra za istrazivanje raka “Fred Hacinson” uspeli su da spasu zivot pacijentu koji je primljen u bolnicu sa metastaziranim tumorom koji je zahvatio limfne zlezde ispod pazuha i jedno plucno krilo. Iz krvi bolesnika prvo su izvukli T limfocite: CD4+, koji predstavljaju glavnu komponentu imunološkog sistema, a potom ih u laboratoriji klonirali, da bi ih ponovo ubrizgali pacijentu u dozi od pet milijardi celija. Posle dva meseca svi simptomi melanoma su nestali. Od tada je prošlo dve godine, a pacijent je i dalje u odlicnom stanju.
Istrazivanje sprovedeno u Nemackoj pokazalo je da odlazak na odmor moze da pojaca teznju ka samoubistvu kod ljudi koji boluju od klinicke depresije. Promena mesta boravka ne pomaze ljudima sa depresijom i novo okruzenje moze da im pogorša tegobe. Depresivne osobe na odmoru mogu se osetiti usamljenim i razmišljati o samoubistvu. Izmedu 10 i 15 posto pacijenata sa klinickom depresijom tada izvrši samoubistvo.
Zadah iz usta (halitoza) cesto je uzrokovan razlaganjem bakterija u ustima, ciji je nusprodukt jedinjenje sumpora neprijatnog mirisa. Tokom studije koja je spovedena u periodu od 28 dana, studenti škole za Dentalnu medicinu Bafalo pri njujorškom univerzitetu, zakljucili su da pranje zuba dvaput dnevno pastom koja sadrzi triklosan i “struganje” jezika, eliminišu taj problem. Triklosan je antibakterijski agens koji se koristi u medikamentima protiv akni, sapunima za pranje ruku, deterdzentima i dezodoransima.
Švedsko istrazivanje, tokom kojeg su devet godina pracene navike u ishrani 19000 zena srednjih godina, potvdila je da obrano mleko ne utice na smanjenje telesne tezine. Osobe koje svakodnevno konzumiraju punomasno mleko i sireve manje ili uopšte, ne dobijaju u tezini, za razliku od onih koji uzimaju obrano mleko. Masnoce iz punomasnog mleka cuvaju sve hranjive sastojke — kalcijum i mlecne kiseline koje povoljno uticu na metabolizam. Dobar metabolizam lako se bori sa viškom masnoca iz mleka i drugih namirnica i izbacuje ih iz organizma.
Eksperti sa Univerziteta na Tajlandu,u saradnji sa naucnicima iz americkog Ministarstva poljoprivede, dokazali su da vocni kokteli nisu samo ukusni, vec mogu biti i zdravi. Voce sadrzi materije koje organizam štite od srcanih bolesti, raka i artritisa, a dodavanjem etanola, koji se nalazi u svim alkoholnim picima, aktivnost korisnih sastojaka se povecava. Alkohol poboljšava svojstva antioksidanata iz voca i podstice njihovu sposobnost da neutrališu štetne slobodne radikale. Konzumiranje vecih kolicina alkohola na duze vreme je vrlo štetno.
Becki profesor Hademar Bankhofer savetuje kako da se preplanulost pojaca prirodnim putem. Intenzitet tamnjenja koze zavisi od kolicine pigmenta melanina koji je organizam u stanju da stvori. Na to moze da se utice i bez intenzivnog suncanja ako se u svakodnevni jelovnik uvrste namirnice bogate karotinoidima, kao što su šargarepa i paradajz. Oni pomazu da se uz manje suncanja dobije preplanula boja, kao i da ona duze traje. Ako se izgori na suncu, treba stavljati obloge od jogurta , hladnog crnog caja, ili cist sok od aloje vere, koji se nanosi na upaljene delove koze.
U Juznoafrickom institutu u Pretoriji obavljena su istrazivanja odnosa šecera u krvi i dobijanja potomstva na miševima. Ispostavilo se da su jedinke koje su tretirane preparatima za smanjivanje nivoa šecera u krvi znatno cešce dobijale potomstvo zenskog pola. Uz pomoc deksametazona steroida, koji sprecava prodor glukoze u krvotok, naucnici su menjali nivo šecera u krvi miševa u vreme oplodjenja. Naucnici su utvrdili da je 53 odsto mladunaca iz kontrolne grupe bilo muškog pola, dok je medju potomstvom miševa sa smanjenim šecerom u krvi muških potomaka bilo 41 odsto.
Uzimanjem vitamina A odnosno beta karotena moze da se zaštite neke mozdane funkcije kao što su pamcenje i ucenje, ciji gubitak dovodi do Alchajmerove bolesti. U rezultatima istrazivanja objavljenim u SAD, strucnjaci navode da su otkrili da se kognitivne sposobnosti mogu ocuvati ako se redovno uzima beta karoten najmanje deset godina. Beta karoten moze da bude znacajno rešenje u sprecavanju pojave gubitka pamcenja, što kasnije dovodi do Alchajmerove bolesti ili nekog drugog oblika demencije.
Istrazivanje sprovedeno u Australiji na 1 500 zena od 70 do 85 godina tokom 5 godina, o uticaju konzumiranja caja na cvrstinu kostiju, pokazalo je da zene koje redovno piju caj imaju 2.8 posto vecu cvrstinu kostiju od onih koje ga ne piju. U petogodišnjem razdoblju, zene koje su koristile caj izgubile su prosecno 1,6% koštane gustine u poredenju sa ostalima koje su izgubile 4%. Lekari predpostavljaju da sastojak caja antioksidans flavonoid deluje preventivno na kosti. Flavonoidi imaju stimulativan efekat na koštane celije, kao i fitoestrogeni koji povecavaju nivo estrogena.
Otkrivena su podrucja u mozgu koja ucestvuju u izrazavanju optimizma i pozitivnog razmišljanja. U buducnosti bi se moglo razjasniti šta se dogada sa ljudima koji pate od depresije. Istrazivaci su koristeci visokorazvijenu opremu u dijagnostici mozga pratili mozdanu aktivnost kod 15 mladih ljudi, sedam muškaraca i osam zena, koji su morali zamišljati zadate scenarije. Kada su ispitanici zamišljali pozitivne dogadaje, dve mozdane regije bile su pojacano aktivne. Naucnicima je u istrazivanju bilo zanimljivo to što su podrucja koja se aktiviraju prilikom zamišljanja optimisticne buducnosti ista ona koja su aktivna i u slucaju depresije.
Tokom prošle godine je u Srbiji od bolesti srca svakog dana prosecno umiralo 35 ljudi, a od šloga šestoro. U poslednjih sedam godina ucestalost obolevanja od raka porasla je kod muškaraca za 21 odsto, a kod zena za 16 odsto. Muškarci najviše obolevaju od raka pluca, debelog creva, prostate, mokracne bešike, zeludca i pankreasa, a kod zena je maligni proces najcešce bio lokalizovan na dojci, debelom crevu, plucima, grlicu materice, telu materice i zeludcu. U porastu su svi maligni tumori osim raka zeludca, koji je u opadanju i u vecini evropskih zemalja.
Nemacki institut za istrazivanje raka i Univerzitetska bolnica u Hamburgu objavili su rezultate studije kojom je dokazano da visok nivo D vitamina u organizmu štiti od raka dojke. Vitamin D ima preventivan uticaj na rak dojke, jer poništava podsticajno delovanje estrogena na razvoj tumorskih celija. Zaštitni ucinak D vitamina jaci je kod zena koje nisu uzimale hormone za ublazavanje simptoma menopauze.
Tajna dugog zivota krije se u genima. Naucnici sa Univerziteta u Njujorku uspeli su da identifikuju varijacije DNK koje omogucavaju duzi zivot. Genetske mutacije za dug zivot ekskluzivno su prisutne u zenskoj DNK i determinišu visinu nizu za 2,5 cm u odnosu na srednju vrednost populacije. Dve genetske mutacije identifikovane su kod stogodišnjaka koji pripadaju potomcima Aškenazija, populacije hebrejskog porekla iz Evrope. Obe mutacije naslonjene su na receptor za faktor rasta koji determiniše rast i sazrevanje posebno u pubertetu.
Istrazivaci su otkrili gen koji je u tesnoj vezi sa gubitkom kose, navedeno je u clanku objavljenom u naucnom casopisu ‘Nejcer dzenetiks’. Mutacija na genu P2Y5 sprecava proizvodnju proteina neophodnog za razvoj receptora u korenu kose. Nedovoljno razvijeni receptori ne prepoznaju supstance koje su potrebne za rast dlake, tako da ih njen koren i ne dobija, što dalje dovodi do opadanja kose i celavosti. Nova terapija zasnivala bi se na tome da se korenu sa oštecenim receptorima dopreme proteini koji bi obezbedili potreban rast dlake.
Dobrocudno povecanje prostate, kod muškaraca starijeg doba, izaziva ucestalo mokrenje i slab mlaz. Zahvaljujuci holandskom naucniku Timu Idzengi, dosadašnji bolan i rizican metod merenja tih simptoma kateterom uskoro bi mogao da se zameni jednostavnijim i bezbolnim postupkom. Idzenga je otkrio nov nacin merenja pomocu mikrofona smeštenog iza skrotuma: spektar snimljenih zvukova pokazuje koliki je pritisak prostate na uretru.
Vecina gaziranih voda u flašama nije prirodno gazirana vec im je ugljen-dioksid dodat pre punjenja u flaše. Mehurici mogu da nadraze sluzokozu organa za varenje, zbog cega se onima s osetljivim zelucem, kao i onima koji su skloni podrigivanju, preporucuje da izbegavaju gaziranu vodu.
Britanski naucnici su otkrili da se u kori ploda mandarine nalaze jedinjenja koje mogu strategiju borbe protiv tumora obogatiti novim pristupom. Naime, ljudske celije raka koje sadrze enzim P 450 CYP1B1 razorene su supstancom salvestrol Q40, koju sadrzi kora mandarine. Ovo otkrice moglo bi dovesti do novih nacina lecenja tumora dojke, pluca i jajnika. Lekari napominju da je ovo tek prvi korak prema otkricu leka koji bi na trzište mogao doci za pet do sedam godina.
Istrazivaci sa Univerziteta Adelaida tvrde da ishrana bogata mastima moze da dovede do oštecenja jajnih celija u jajnicima. Vec duze vreme se sumnja da gojaznost moze da onemoguci zacece. Testiranja sprovedena na zivotinjama su pokazala da masti imaju znacajan uticaj na jajne celije pre oplodnje i da im mogu onemoguciti normalan razvoj u embrione. Uzrok toj pojavi je protein prisutan u celijama koje bi jajnim celijama trebale da osiguraju hranjive materije. Naucnici veruju da je manipulacijom tog proteina uz pomoc lekova moguce otkloniti negativni uticaj loše ishrane na zacece.
1919.godine otkriveno je mocno i efikasno sredstvo za borbu protv bakterijskih infekcija — bakteriofage. Bakteriofage su virusi koji uništavaju bakterije na inficiranim mestima, ne škodeci ljudskim tkivima, i na koje bakterije ne mogu da postanu rezistentne. Lek je uspešno isproban na teško bolesnim pacijentima. Nakon drugog svetskog rata, ovaj metod je gotovo zaboravljen. Medicinski institut Eliava u Tbilisiju je jedini sacuvao izvornu tehniku, usavršio je i razvio i primenjuje je i dan danas lececi uspešno infekcije kod bolesnika gde antibiotici ne mogu da pomognu.
Koenzim Q 10 sadrzi supstancu ubihinon, koji je sastojak svake celije u organizmu. Ova supstanca neophodna je za proces celijskog disanja, za proces pretvaranja hrane u adenozin trifosfat – osnovni izvor celijske energije. Energija nastala ovim putem omogucava zivot i normalno funkcionisanje citavog organizma. Koenzim Q 10 je i antioksidans koristan u usporavanju procesa starenja, jacanju imuniteta, prevenciji oboljevanja srcanog mišica i paradontopatije, u regulaciji pormecene cirkulacije krvi i krvnog pritiska i jacanju mišicne izdrzljivoti.
Naucnici sa Vašington Univerziteta u Sent Luisu otkrili su da, iako socijalni faktor ima najvecu ulogu kada ce devojke uzeti prvo pice, brzina kojom se sa povremene konzumacije alkohola u mladom dobu prelazi u zavisnost, velikim delom zavisi od genetske sklonosti. Poznavanje “zavisnih” gena ima znacajnu preventivnu ulogu, omogucava pravovremenu promenu ponašanja pre nego što se razvije zavisnost.
U endometrijumu materice koji se izbacuje tokom svake menstruacije, pronadene su maticne celije s velikom sposobnošcu deferenciranja u razlicita tkiva i organe. Prema rezultatima jednog istrazivanja, maticne celije iz menstrualne krvi veliki su potencijal za upotrebu u regenerativnim transplantacijiskim terapijama, a njihova je prednost što su lako dostupne i što je nacin prikupljanja nekontroverzan i ne iziskuje velike troškove.
Istrazivaci s Univerziteta Ratgers iz Nju Dzersija ustanovili su da upotreba losiona koji sadrzi kofein ili slican sastojak smanjuje za više od 50 odsto rizik od nastajanja raka koze. Za razliku od krema za suncanje sa zaštitnim faktorom koje štite kozu tako što upijaju ultravioletne zrake, kofein deluje direktno na celije.Kofein blokira genetske promene u celijama, koje inace izazivaju ultravioletni zraci i deluje selektivno samo na obolele celije, ne i na zdrave. Ako se ovo otkrice potvrdi i u klinickim uslovima, kofein bi mogao da postane novo oruzje u borbi protiv raka koze.
Rezultati istrazivanja sprovedeni na Univerzitetu u Misuriju pokazali su da crno vino pomaze u zaštiti od štetnih bakterija, kao što su ešerihija koli i listerija. Crno vino ubija te bakterije i sprecava njihovo razmnozavanje, a ne oštecuje korisne bakterije u stomaku. Najvaznije je umereno konzumiranje, a to znaci jedna caša crnog vina dnevno za zene i dve za muškarce.
Naucnici iz Sidneja uocili su da oštecenje tkiva nije nuzno, a ni dovoljno da bi izazvalo osecaj bola. Deset pacijenata sa otecenom rukom gledalo je svoje ruke kroz socivo koje je uvecavalo ili smanjivalo. Ako je ruka izgledala vece, pacijentov dozivljaj bola bio je jaci. Kada je otok izgledao manji i stvaran otok bi splasnuo, pa bi pacijent osetio manje bola. Odgovor je u tome da mozak reaguje na unos podataka i prema njima se i ponaša. Dakle, kada se udarite u glavu, ruku ili nogu, ne gledajte se u ogledalo i ne cudite se velicini modrice. Ako ne zelite da osetite bol, zamislite da oteklina uopšte ne postoji.
U potrazi za rešenjem protiv epidemije gojaznosti americki naucnici došli su na ideju da upotrebe novo mocno sredstvo za mršavljenje — novac. Istrazivanje je pokazalo da strah od gubitka novca ili mogucnosti zarade moze biti efikasno sredstvo za skidanje kilograma. Pedeset sedam ucesnika slucajno je odabrano za program u kome se, u zavisnosti od gubitka kilograma, novac poklanjao ili uzimao. Cilj je bio da se izgubi osam kilograma za što krace vreme, a ucesnici programa u kom se novac davao za svaki izgubljen kilogram u proseku su izgubili dva kilograma više od kontrolne grupe.
Protiv naleta toplote, valunga, koji se cesto javlja kod zena u menopauzi efikasna je i najniza doza estrogena koja se apsorbuje preko flastera, zakljucili su strucnjaci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta iz Nju Dzersija. Ukupno 41 odsto zena koje su na taj nacin primale estrogen prijavilo je 75 odsto rede dnevne nalete toplote, dok je u placebo grupi takvih bilo 24 odsto. Tretman mikro dozom estrogena moze za mnoge zene da predstavlja odlican pocetak hormonske terapije u menopauzi, kojim se ostvaruje efikasno otklanjanje nezeljenih simptoma, uz zanemarljive propratne efekte.
Istrazivanje je pokazalo da se cak i najstrastveniji poljubac ne moze porediti sa osecajem koji izaziva cokolada koja se topi u ustima. U trenutku kada cokolada pocinje da se topi u ustima, mozak je mnogo jace stimulisan nego uzbudenjem koje izaziva poljubac, i to za vremenski period koji moze da bude do cetiri puta duzi. Cokolada ubrzava srcani ritam, pri cemu otkucaji od 60 u minutu u stanju mirovanja mogu da dostignu 140 u minutu nakon njenog konzumiranja. Poljubac takode ubrzava rad srca, ali je efekat mnogo kraci.
Istrazivanjem dece rodenom sa tezinom ispod jednog kilograma, koje je vodio americki Nacionalni institut za zdravlje deteta i ljudski razvoj, obuhvaceno je 773 americke dece. Prevremeno rodenoj deci u bolnicama se hrana davala intravenozno, a jednom delu beba davana je i razlicita kolicina majcinog mleka. Opšta inteligencija te dece testirana je kada su dostigla uzrast od dve i po godine. Rezultati su pokazali da su deca koja su dobijala i majcino mleko inteligentnija od one koja nisu i da je nivo inteligencije bio veci što je bila veca kolicina majcinog mleka koju su deca dobijala.
Ekstrakt kore magnolije pokazao se najdelotvornijim eliminatorom bakterija koje uzrokuju loš zadah. U laboratoriji proizvodaca zvakacih guma Vriglej, testirana je korisnost magnolije. Došlo se do senzacionalnog otkrica. Magnolija je neutralisala 99,9 posto bakterija koje uzrokuju zadah, iz tri sorte oralnih mikroorganizama, u roku od 5 minuta. Kod devet ispitanika koji su posle rucka jeli mint bombone sa dodatkom magnolijinog ekstrakta za 30 minuta nestalo je 61% bakterija. Ekstrakt je uništavao i bakterije koje uzrokuju zubni kamenac.
Iako je uvrezeno mišljenje da su jaja zdrava jer su puna vitamina, najnovija istrazivanja pokazuju da baš i nije tako. Istrazivanje koje su sproveli lekari iz Bostona na 57.000 muškaraca i zena pokazalo je da jedno kuvano jaje povecava rizik od dijabetesa 60 odsto kod muškaraca i cak 77 odsto kod zena. Dijabetes je jedna od najrasprostranjenijih bolesti današnjice, a izazvan je poremecajem zlezde pankreasa koji povecava nivo šecera u krvi.
U zimskom periodu, kad ljudima preti opasnost od prehlade i gripa, beli luk nije samo dodatak jelima nego i delotvoran lek koji pomaze organizmu da pobedi infekcije i jaca njegov imunitet. Lekari i nutricionisti preporucuju beli luk jer snizava visok krvni pritisak i holesterol, deluje protiv bakterija i mikroba, sprecava formiranje trombova i leci prehladu.
Istrazivanja na laboratorijskim zivotinjama, potvrdila su da vece kolicine šecera mogu da prouzrokuju zavisnost kao i kokain ili heroin. Kod zivotinja kojima su naucnici davali velike doze šecera došlo je do promena na mozgu i ponašanju. Šecer je, kod njih izazvao povecano prisustvo neurotransmitera dopamina u mozgu, slicno efektu koji daju heroin i kokain, a kada je zivotinjama šecer uskracen bile su anksiozne i povlacile su se u sebe, kao i osobe koje se odreknu alkohola, cigareta ili droga.
Više od pet šoljica kafe dnevno za 81 posto povecava rizik od karcinoma jajnika zena u menopauzi, dokazalo je istrazivanje u kojem je ucestvovalo više od 29.000 zena. Rezultati su pokazali da na rizik podjednako utice kafa sa i bez kofeina, što ukazuje da neka druga supstanca iz crnog napitka izaziva karcinom.
Suncokret zahvaljujuci mikroorganizmima u korenu, moze da razgradi cak i radioaktivni uran. To je potvrdilo istrazivanje sprovedeno tokom šest nedelja u napuštenoj fabrici urana u Ohaju. Kontaminacija otpadnih voda u zemljištu na kojem je gajen suncokret smanjena je sa 200 mikrograma po litri na 20. Sa druge strane sveta, u blizini cernobilskog reaktora suncokret je apsorbovao 95 posto radioaktivnog stroncijuma i cezijuma za deset dana. Ovi rezultati su vec pokrenuli istrazivanja koja bi trebalo da utvrde kako ova osobina suncokreta moze da se iskoristi u zdravstvene svrhe.
Americki naucnici,posle istrazivanja na 7600 ispitanika, došli su do zakljucka da povecana telesna masa i gojaznost 1,5 puta povecavaju rizik za pojavu glavobolje,a kod dva posto ucesnika istrazivanja sa manjom telesnom masom postoje dvostruko veci izgledi za glavobolju nego kod ispitanika sa idealnom tezinom.Istrazivaci napominju da ova stopa rizika za glavobolju u odnosu na telesnu tezinu nije povezana sa polom, pušenjem, nekom cašicom više, fizickom aktivnošcu, dijabetesom ili nivoom holesterola u krvi.
Za zdrav zivot neophodna je polusatna šetnja, tri puta nedeljno. Kvin Univerzitet iz Belfasta je sproveo istrazivanje koje se sastojalo od toga da 93 odraslih, zdravih ljudi, izmedu 41 i 60 godina, najmanje tri puta nedeljno ide u polusatne šetnje u malo oštrijem tempu. Posle nekoliko nedelja došlo je do opadanja sistolnog krvnog pritiska, kao i do mršavljenja, bez dijete. Ucesnici istrazivanja su mogli da podele šetnju u tri dela, ne kraca od 10 minuta, ali najmanje 3 puta nedeljno. Zakljucili su da je za odrzavanje zdravlja potrebno, po 10 minuta šetnje posle rucka, pre i posle posla.
Stimulacija mozdane kore moze da bude veoma efikasna u lecenju teškog oblika depresije, pokazalo je istrazivanje sprovedeno na 325 pacijenata iz Kanade, Australije i SAD. Pacijentima je vršena stimulacija mozdane kore uz pomoc prijemnika povezanih sa uredajem koji emituju magnetne stimulanse. Stimulansima su neutralizovani neki neuroni i emitovani su signali u najdublje delove mozga koji su povezani sa depresijom. Taj nov metod u lecenju mogao bi da bude rešenje za 20 do 40 odsto pacijenata ciji organizam ne reaguje na antidepresive i psihoterapiju.
Najnovije istrazivanje ukazuje da zacinska biljka Šafran moze biti dobar lek za predmenstrualni sindrom. Istrazivanje je sprovedeno na 50 zena sa teškim PMS-om, koje su tokom dva menstrualna ciklusa uzimale kapsule šafrana ili placebo tablete. 76 posto zena u grupi koja je uzimala šafran je imalo upola manje simptoma PMS-a, za razliku od 8 posto onih koje su uzimale placebo. Osim što umiruje bol u trbuhu, šafran deluje i kao antidepresiv, jer deluje na mozdani seratonin. Šafran podjednako dobro deluje na tretiranje blage i umerene depresije.
Kalcijum, sam ili u kombinaciji sa vitaminom D, smanjuje za najmanje 20 odsto opasnost od raznih fraktura kod pacijenata sa osteoporozom, saopštili su naucnici u studiji objavljenoj u Parizu. Ukoliko se kalcijum uzima redovno tri do pet godina, smanjuje se rizik od fraktura kao i gubitak koštane mase u predelu kukova i kicme. Ispitano je 64.000 pacijenata, kod pacijenata koji su redovno uzimali dodatak kalcijuma, za oko 24 odsto se smanjila opasnost frakture. Naucnici su rekli da bi dnevne doze kalcijuma trebalo da budu iznad 1.200 miligrama, a vitamina D više od 800 miligrama.
Rezultati istrazivanja pokazala su da mleko ima nezeljene posledice po zdravlje. Galaktoza, koja se stvara dok se vari laktoza iz mleka, moze da prouzrokuje rak jajnika,a mleka bogata zasicenim mastima povecavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.Medutim, zagovornici mleka kao zdrave hrane isticu da jednom cašom belog napitka zadovoljavamo 30 posto preporucene dnevne potrebe za kalcijumom, 11 posto za kalijumom, 20 posto za vitaminom B2, 25 posto za vitaminom D, 13 posto za vitaminom B12 i 16 posto potreba za belancevinama.
Proucavajuci uticaj muzike na strukturu vode dr Masaru Emoto je u laboratoriji, izmedu dva zvucnika stavio flašu destilovane vode i pustio muziku Baha i Mocarta. Vodu je zamrznuo i fotografisao kristale. Voda je oblikovala pravilne kristalne strukture. Kada je vodu izlozio hevi-metal muzici, kristal vode je oblikovao raštrkanu, zbrkanu formu. Dr Emoto je izucavao i kako ljudske misli, emocije i reci uticu na stvaranje kristala u destilovanoj vodi. Na pozitivne reci, misli i imena kao što su: ljubav, andeo, nebo ili Majka Tereza voda je odgovorila pravilno formiranim kristalima, a na negativne misli, imena i reci kao davo ili Hitler formom bez kristala.
Becki naucnici su uz pomoc vakcine usporili rast melanoma kod zivotinja. Njegova podloga je struktura mimotop, koja deluje na imunološki sistem. Struktura mimotop sastoji se od devet aminokiselina i odgovara delu strukture melanomskih celija. Do sada su lekari pacijente vakcinisali vakcinom protiv raka, a nova vrsta vakcine trebala bi izazvati zaštitnu reakciju imunološkog sistema. Nakon što su vakcinisali zivotinje njihov imunološki sistem je stvorio anitela koja su se borila protiv melanoma.
Biohemicar Lari Jang objavio je u casopisu Nature da bi biolozi uskoro mogli ljubav svesti samo na lanac biohemijskih pojava. Ubrizgavanjem doze odredenih hormona moze se drasticno promeniti odnos u vezi.
Hormon oksitocin ili hormon grljenja igra kljucnu ulogu u povezivanju ljudi. Oksitocin je ukljucen u seksualnu privlacnost i stvara osecaj poverenja i pouzdanja i pomaze u smanjenju osecaja straha. U krv se pušta za vreme trudnoce i aktivira proizvodnju majcinog mleka, te na taj nacin pomaze i majci i bebi da stvore cvršcu vezu.
Smanjeni dotok krvi do mozga ima tedenciju ka stvaranju plocica proteina, koji su jedni od uzrocnika Alchajmerove bolesti. Naucnici sa Medicinskog fakulteta u Cikagu navode da je za sprecavanje bolesti dobro baviti se fizickim aktivnostima, smanjiti nivo holesterola u krvi i drzati krvni pritisak pod kontrolom. Alchajmerova bolest je neizlecivo oboljenje, ne zna se tacan uzrok njenog nastajanja. Obicno se javlja u obliku demencije, ili gubitka pamcenja, loše koncentracije i otezanog govora.
Tek rodena beba Kirsti Colier imala je problem sa poremecajem krvnih sudova, koji joj je onemogucavao normalno snabdevanje srca kiseonikom. Do 4. meseca zivota pretrpela je bezbroj infarkta, a njeno je srce nabubrilo do dvostruke velicine. Lekari bolnice u Oksfordu odlucili su da je operišu kako bi ispravili abnormalnost. Šanse za prezivljavanje bile su joj gotovo nikakve. Nakon što su otvorili prsa bebe, odstranili su cak trecinu srca i zašili ranu. Skoro deset godina nakon operacije, Kirsti je zdrava devojcica, a njeno srce normalno radi.
Zene koje imaju neredovni menstrualni ciklus imaju veci rizik od dobijanja astme ili poremecaja rada pluca, saopštili su naucnici u studiji objavljenoj u SAD-u. Naucnici su utvrdili da postoji veza izmedu plucnih bolesti i poremecaja lucenja polnih hormona. Zene sa neredovnim ciklusom, duzim od tridesetdva dana, imaju znacajno vecu opasnost od razvijanja simptoma astme od zena sa normalnim ciklusom. Gojaznost, nedovoljna fizicka aktivnost i neredovni menstrualni ciklus predstavljaju faktore rizika za plucne bolesti.
U studiji o uticaju sna na zdravlje coveka, koju su sproveli Grcki naucnici u Atini, analizirani su podaci dvadesettrihiljada zdravih odraslih osoba. Ispitanici koji su spavali tokom dana tri puta nedeljno umanjili su rizik od smrti zbog srcanih problema za tridesetsedam odsto u odnosu na one koji nisu dremali tokom dana. Ustanovljeno je da popodnevni odmor posebno donosi dobrobit zaposlenim muškarcima. Istrazivaci takode smatraju da popodnevno dremanje moze da poboljša zdravlje srca, zbog toga što tokom sna dolazi do smanjenja stresa.
Prema ekspertskom izveštaju iz 2003. godine naslovljenom “Smrt od medicine”, koji su pripremili doktori Gari Nal, Kerolin Din, Martin Feldman, Debra Rasio i Doroti Smit, 783.936 ljudi u Americi te godine umrlo je zbog medicinskih grešaka , od tog broja oko 106.000 smrtnih slucajeva je izazvano lekovima prepisanim receptima. Koliko je to velika cifra govori podatak da je broj poginulih u saobracajnim nesrecama te godine bio oko 45.000. Prema jednom izveštaju iz 1995. godine, više od milion pacijenata u americkim bolnicama svake godine dozivi neko oštecenje, a oko 200.000 njih godišnje umire od posledica tih oštecenja.
Opšte mišljenje je da je za prosecno produzenje zivota do kojeg je došlo u današnje doba zasluzan veci stepen higijene, dok su antibiotici na drugom mestu. Glavni uzroci kratkog zivotnog veka, posebno u srednjem veku, pored izuzetno visokog procenta umiranja pri porodaju, bili su veoma nehigijenski uslovi zivota . Polovina bolesti i smrtnih slucajeva medu decom je tada bila prouzrokovana bakterijama koje dospevaju u usta preko hrane, vode i prljavih ruku. Danas se prevencija putem higijene smatra jednom od osnovnih strategija za ocuvanje zdravlja.
Naucnici sa americkog Univerziteta u Kentakiju tvrde da ekstrakt semenki grozda ima snagu da ubije celije zlocudne bolesti leukemije.
Ekstrakt semenki grozda u roku od 24 sata ubio je 76% celija leukemije. On izaziva samouništenje celija leukemije tako što aktivira JNK, protein koji uništava celije zlocudne bolesti. Ljuska i semenke grozda dosad su se pokazale korisnim u laboratorijskom lecenju razlicitih vrsta raka, raka koze, creva, pluca, cak i raka dojke ,a ovo je prvo ispitivanje koje je dokazalo pozitivan ucinak grozda na hematološke bolesti.
Lekari iz St. Luisa uspešno su presadili jajnik jedne bliznakinje drugoj i time joj omogucili da rodi zdravu devojcicu. Jedna bliznakinja je ušla u menopauzu u 15. godini, ali je presadeni jajnik potpuno obnovio njenu plodnost pa je rodila u 38. godini. Lekari iz tog centra ranije su presadili samo spoljašnju opnu jajnika i utvrdili da i ona moze vratiti plodnost. Osam zena koje su se koristile tom tehnikom do sada je rodilo šestoro dece. Dve trecine jajašaca umire zbog nedostatka krvi koja prolazi kroz tkivo jajnika tada je rešenje presadivanje jajnika.
Istrazivaci sa Harvarda,na celu sa dr Stefanom Eldzom, identifikovali su 273 proteina kljucnih za reprodukciju virusa HIV, izazivaca AIDSa. Virus HIV-a ima sopstveni genetski materijal, a kada inficira celiju – da bi se mnozio i širio -“preotima” genetski kod celije koju je inficirao. Identifikovani su proteini celije koje virus koristi u procesu mnozenja i širenja. Organizmu su potrebni odredeni proteini, a ako se spreci postojanje nekih od tih proteina, koje virus HIV-a koristi za umnozavanje i širenje u ljudskom organizmu, nedostatak moze izazvati neko drugo obolenje.
Plasticni hirurg Alan Bitner smislio je kako da smanji troškove za gorivo u svom automobilu, te je salo izvadeno operacijom liposukcije pretvarao u gorivo. Od litre sala dobija se litra bio-dizela, a daljina koja se prede sa litrom bio-dizela jednaka je onoj koja se prede sa gorivom. Zivotinjska i biljna masnoca sadrzi triglicerid koji moze biti pretvoren u bio-dizel. Snalazljivi doktor kaze kako je izveo 7 hiljada liposukcija što znaci da ima mnogo goriva. Medjutim njegove aktivnosti vlasti su zaustavile, jer je u SAD-u zabranjena proizvodnja goriva od ljudskih ostataka koji se dobiju nakon operacija.
Doktori iz Medicinskog centra Beth Israel Deaconess došli su do zakljucka da su osobe koje su pile od jedne do šest caša alkoholnih pica nedeljno, upola manje izlozene opasnosti od razvoja demencije od onih koje uopšte nisu pile alkoholna pica. Kod osoba koje tvrde da piju manje od jedne caše alkoholnog pica nedeljno utvrdeno je da postoji malo manja opasnost od demencije nego kod osoba koje uopšte ne piju alkohol. Jednim picem se smatra 3.5 decilitra piva, 1.7 decilitara vina ili jedna cašica zestokog pica.
Psiholozi tvrde da je covekoljublje kljuc za dobro zdravlje jer oslobada organizam od stresa. Altruizam, koji se definiše kao “nesebicna briga za dobrobit drugih”, jaca odbrambeni sistem i štiti od bolesti. Oni objašnjavaju da blazenstvo koje osecamo zbog cinjenice da smo nekog usrecili smanjuje negativne emocije, što blagotvorno deluje na zdravlje. Strucnjaci sa Univerziteta Majami, smatraju da covekoljublje deluje kao antidepresiv jer izaziva lucenje hormona srece serotonina i drugih supstanci neophodnih za dobro funkcionisanje organizma.
Eksperimentima, analizama i psiho testovima ustanovljeno je da dugogodišnja konzumacija marihuane moze izazvati fizicko smanjivanje vaznih delova mozga i gubitak funkcija do 12 odsto, objavili su australijski naucnici sa univerziteta u Melburnu. Hipokampus reguliše pamcenje i emocije, dok amigdala ima vaznu ulogu u upravljanju strahom i agresijom. Oni koji su koristili marihanu loše su prošli i na testovima memorije, gde su trebali da zapamte spisak od 15 reci. Ovi rezultati dovode u pitanje rašireno verovanje da pušenje marihuane ima mali ili nikakav uticaj na mozak.
Epiduralna anestezija je postupno ubrizgavanje lokalnog anestetika porodilji kroz plasticnu cevcicu u prostor oko tvrde ovojnice ledne mozdine, a svrha je umrtvljenje donjeg dela tela kod trudnica. Nova metoda epiduralne anestezije je bolja jer neke zene kod kojih se primeni njen klasicni oblik ponekad ipak mogu osecati snazne bolove. Profesor Alex Sia, direktor Odeljenja za anesteziologiju u singapurskoj bolnici je osmislio prototip sprave zahvaljujuci kojoj se moze nadzirati koliko je cesto trudnica pritisnula dugme kako bi pojacala dozu anestetika, a ta se doza prilagodava potrebama.
Prema istrazivanju koje je obuhvatilo zene i muškarce izmedu 32 i 59 godina, naucnici su utvrdili da oni koji uobicajeno spavaju 5 sati ili manje imaju oko dva puta vece šanse da dobiju hipertenziju, nego oni koji spavaju 7 ili 8 sati. Istrazivaci Njujorške Prezbiterijanske bolnice su došli do zakljucka da popodnevno dremanje ne smeta dobrom snu, a nedostatak ili manjak sna moze smanjiti seksualnu zelju kod zena izmedu 45 i 55 godina. Zene koje spavaju 7 ili više sati dobijaju manje kilograma tokom godina nego zene koje spavaju manje. Manjak sna utice na hormone koji regulišu apetit — grelin i leptin.
Nekontrolisani rast malignih celija u plucnim krilima, u ranom stadijumu vrlo teško se otkriva. Nemacki naucnici su predstavili metodu koja bi mogla omoguciti otkrivanje raka pluca proverom vlaznosti daha. Korišcenjem nove metode otkrivanja raka pluca, pacijenti se više ne bi morali izlagati rendgenskom snimanju, niti bronhoskopiji. Dovoljno bi bilo da pacijent 15 minuta diše u aparat koji bi analizirao njegov dah. Cestice vlage skupljene na taj nacin, podvrgnule bi se ispitivanju kojim se utvrduje postojanje molekula belancevina, koje su siguran pokazatelj prisustva tumora na plucima.
Novi lek za melanom pokazuje obecavajuce rezultate. Ipilimumab moze dovesti do produzenja zivota i dugotrajne stabilnosti bolesti. Pacijenti ga uglavnom dobro podnose, a pokazuje i dobro dejstvo na malignost tumora. Americki naucnici proucili su 88 pacijenata sa neoperativnim metastatskim melanomom. Više srednjih doza leka dalo je najbolje rezultate. Istrazivanja su pokazala da je prosek prezivljavanja, zahvaljujuci ipilimumabu, u odnosu na vecinu nelecenih pacijenata produzen za 13 meseci.
Hiv virus koji izaziva AIDS mogao bi biti eliminisan za oko deset godina ako bi ljudi koji zive u zemljama sa visokom stopom zarazenosti bili testirani i leceni. Naucnici Svetske zdravstvene organizacije kazu da novi matematicki model pokazuje da bi broj zaraza virusom AIDS-a mogao biti smanjen za 95 posto u roku od deset godina od pocetka primene takvog programa. Model podrazumeva da bi 90 posto populacije u visoko zarazenim zemljama bilo testirano na AIDS, te da bi zarazeni odmah bili podvrgnuti lecenju anti-retroviralnim lekovima.
Britanski naucnici smatraju da Alchajmerovu bolest mozda uzrokuje virus usnog herpesa. Naucnici sa Univerziteta u Mancesteru još su ranije shvatili da postoji veza izmedu virusa herpesa i Alchajmerove bolesti, najcešceg oblika staracke demencije, od koje u Velikoj Britaniji boluje 400.000 ljudi. Prema najnovijim saznanjima, virus herpesa prisutan je u 60 posto slucajeva obolelih od Alchajmerove bolesti pa bi lekovi koji se sada koriste protiv herpesa, mogli predstavljati osnovu preventivnih vakcina protiv ove bolesti u buducnosti.
Naucnici iz španskog Nacionalnog zdravstvenog centra tvrde da bi se uz pomoc enzima telomeraze koji telo proizvodi mogao produziti covekov zivotni vek.”Fontana mladosti” kako su naucnici nazvali svoje otkrice mogla bi biti lek protiv starackih bolesti i uveliko produziti zivotni vek. Kako telo stari, celije se troše i propadaju ,a zaštitne kapice na krajevima hromozoma se istanjuju tako da celija na kraju umre. Uz pomoc enzima smrtna celija pretvara se u besmrtnu. Povecanjem nivoa telomeraze u telu coveka primeceno je da se zaštitne kapice na hromozomima same obnavljaju i tako spašavaju celije od propadanja.
En Vojcicki izmislila je proizvod uz pomoc koga, za 399 dolara, svaka osoba moze da sazna kakve su joj šanse da oboli od preko 90 bolesti, u rasponu od celavosti do slabijeg vida. Zamišljeno je da posle testiranja svako pošalje svoje genetske informacije, radi formiranja velike baze podataka koja ce omoguciti brza i lakša otkrica u vezi sa lecenjem i napraviti znacajan preokret na polju genetike.
Istrazivanje Univerziteta Vašington pokazalo je da Mocartova muzika, kao i muzika za opuštanje snizava pritisak. Ispitanici su tri puta nedeljno po 12 minuta slušali Mocartove sonate ili zvuke okeana, što je uticalo na znacajno smanjenje njihovog visokog pritiska. Medutim, strucnjaci kazu da Mocart nije dovoljan i da ne treba zanemariti zdrav nacin zivota koji ukljucuje ishranu, redovnu fizicku aktivnost i apstiniranje od pušenja.
Americki naucnici otkrili su kod miševa gen koji imaju i ljudi, a koji ima presudnu ulogu u proizvodnji antitela koja neutralizuju retroviruse kao što je HIV, uzrocnik AIDS-a. Gen nazvan Apobec 3, koji imaju i ljudi, kod miševa jedini kontroliše sposobnost proizvodnje antitela koja uništavaju retroviruse, što im omogucuje da se uspešno bore sa infekcijama. Naucnici smatraju da bi taj gen i kod ljudi mogao imati istu ulogu i uništiti retrovirus. Belancevine koje proizvodi Apobec 3, uništavaju HIV i segment njegovog hromozoma koji utice na sposobnost virusa da zarazi organizam.
Ubrzo po rodenju, lekari uzimaju od beba krv iz peta da bi utvrdili da li ima nekih urodenih mana i da bi proverili nivo šecera. Davanjem šecera saharozem bol se moze malo ublaziti, ali dojenjem se svodi na minimum, tvrde autori studije tokom koje su ta dva nacina uporedivana na 101oj bebi. Bebe koje su dojene, plakale su na pocetku procedure u proseku 3 sekunde, a one kojima je davan šecer sedam puta duze, a nakon završetka procedure, plakale su 8 odsto vremena, a bebe kojima je davan šecer 56 odsto vremena. Slican odnos zabelezen je i kod merenja broja otkucaja srca i kolicine kiseonika u krvi.
Japanski naucnici uzgojili su maticne celije uz pomoc tkiva iz zuba desetogodišnje devojcice. Istrazivaci iz Nacionalnog Instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju kazu da zubi mogu postati alternativni izvor terapeutskih maticnih celija, umesto ljudskih embriona. Dosadašnja istrazivanja su ukazala na potencijal maticnih celija u tretiranju niza bolesti, ali korišcenje ljudskih embriona, kao izvora materijala koji je moguce transformisati u bilo koji tip tkiva u organizmu, za mnoge je eticki sporno. Japanski naucnici kazu da ce rezultati njihovog rada naci svoju primenu u praksi u roku od 5 godina.
Tinejdzeri koji spavaju manje od šest i po sati tokom noci, dva puta su skloniji dobijanju visokog krvnog pritiska, a kod onih koji pritom imaju i nemiran san, rizik od te bolesti je cak tri puta veci nego kod onih koji dobro spavaju, upozorili su naucnici sa Univerziteta u Klivlendu.
Visok krvni pritisak moze oštetiti arterije i bubrege, a time dovesti do mozdanog udara i drugih bolesti. 14 odsto ispitanika u dobu izmedu 13 i 16 godina imalo je povišen krvni pritisak ili im je pritisak bio na granici, što se naziva pre-hipertenzija. Iako im je u tom dobu neophodno devet sati sna dnevno, ispitanici su spavajuci provodili u proseku 7,7 sati.
Norveški naucnici ispitivali su stope invazivnog raka dojke na uzorku od 120.000 zena u dobu od 50 do 64 godine koje su odlazile na preglede mamografom svake dve godine u periodu od šest godina. Uporedivši otkrivene tumore sa drugom skupinom zena, koje su otišle na jedan pregled u tih šest godina, otkriveno je da je uprkos slicnom rasponu godina u njihovoj grupi 22% manje slucajeva obolevanja. Ovi naucnici tvrde da mnogi oblici raka spontano nestanu, ili se povuku, s obzirom da ih na narednim snimanjima nisu detektovali.
Misaone i društvene aktivnosti muškaraca u srednjim godinama mogu znacajno da smanje rizik od demencije, pokazalo je istrazivanje Centra za starenje i zdravlje Dzon Hopkins Blumberg škole za javno zdravlje. Rizik se smanjuje ucestvovanjem u kucnim i porodicnim aktivnostima, druzenju sa prijateljima i rodbinom, bavljenjem hobijima. Aktivnosti kao što su citanje, pohadanje kurseva, gledanje televizije, slušanje radija, odlazak u bioskop, takode smanjuju rizik od demencije, ali u manjoj meri u odnosu na aktivnosti koje se obavljaju u društvu. Ranija istrazivanja smanjenja rizika od Alchajmerove bolesti kod zena, dala su slicne rezultate.
Prednost ultrazvucne liposukcije je što se ovom procedurom ne mogu povrediti druge strukture tkiva. Pomocu specijalnog ultrazvucnog uredaja, kompresionim talasom mast se dovodi u tecno stanje i istiska iz tkiva bez krvi. Ultrazvucni sistem deluje tik ispod koze, a pri tom se ne stvaraju jamice i druge uobicajene deformacije koze. Ovo je idealna metoda za terapiju celulita. Ultrazvucna liposukcija se odvija pod lokalnom ili epiduralnom anestezijom, što znaci da pacijentu nije potrebno davanje narkoze ili sredstava protiv bolova. U toku primene ultrazvuka celije sala se razgraduju, što je uslov da se masno tkivo moze usisati brzo.
Istrazivanje sprovedeno u Rusiji pokazalo je da alkohol brze oštecuje mozak zena nego mozak muškaraca. Istrazivaci su vec dokazali da alkohol brze uništava jetru i srce zena, cak i ako ga konzumiraju u manjim kolicinama. Zene su, u poredenju sa muškarcima, imale lošije rezultate na testovima vizuelnog pamcenja, zakljucivanja i rešavanja problema. Zensko telo izmedu ostalog sadrzi manje vode od muškog pa zbog toga muški organizam lakše uklanja posledice alkohola.
Nekoliko univerziteta se bavilo istrazivanjem koristi od kurkumina, supstance koja se nalazi u zacinu kurkumi. U casopisu Kancer je objavljeno da je kurkumin u laboratorijskim testovima uspeo da zaustavi proizvodnju proteina unutar belih krvnih zrnaca koji podsticu razvoj raka pankreasa. Naucnici sa Univerziteta Teksas su otkrili da kurkumin zaustavlja rast raka koštane srzi. Preliminarna istrazivanja bolesti organa za varenje, kao što su kolitis i rak debelog creva, pokazala su da takodje kurkumin deluje pozitivno. Kurkumin blagotvorno deluje i na labijalni herpes, blokirajuci infekcije virusom herpes simplex-a.
U istrazivanju delovanja ekstrakta biljke ginko, otkriveno je da oni ne pomazu u poboljšanju memorije i sprecavanju demencije kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. U istrazivanju je ucestvovala grupa od 3000 starijih ljudi koji su imali probleme sa pamcenjem i koncentracijom. Pola grupe je uzimalo preporucenu dnevnu dozu od 120 miligrama ekstrakta ginko bilobe, dok je druga polovina uzimala placebo. Nakon cak šest godina pracenja pacijenata, dokazano je da su razlike u pamcenju i koncentraciji kod pripadnika grupe koja je uzimala ginko, bile zanemarljive.
Samo jedna konzerva energetskog napitka moze da poveca rizik od srcanog napada ili šloga, cak i kod mladih ljudi, upozoravaju naucnici. Napitak pun kofeina zgrušava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme. Naucnici su ispitivali kardiovaskularne sisteme 30 mladih i odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od cetvrt litra energetskog napitka bez šecera. Sat vremena pošto su popili energetski napitak, krv konzumenata je bila kao kod kardiovaskularnih bolesnika. Napitak moze biti smrtonosan ako je u kombinaciji sa stresom ili visokim pritiskom.
U SAD i Evropi zabelezeno je povecanje broja slucajeva obolele dece zbog cestog odbijanja roditelja da vakcinišu decu protiv malih boginja. Naucnici Univerziteta Kolumbija u Njujorku i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, tragali su za dokazima genetskog materijala virusa malih boginja u uzorcima intestinalnog tkiva uzetih od dvadesetpetoro autisticne dece koja su imala probavne tegobe. Zatim su rezultate uporedili sa rezultatima analize uzoraka uzetih od 13 mališana slicne dobi koji su imali slicne tegobe, ali nisu bolovali od autizma. Nije pronadena nikakva vezu izmedu primanja vakcine i pojave probavnih tegoba ili autizma.
Peglati lice injekcijama Botoxa, koji blokira prenos nervnog stimulansa i izaziva paralizu pojedinih mišica, nije bezopasno. Evropska agencija za lekove utvrdila je da je više od 600 osoba koje su dobijale injekcije Botoxa imalo ozbiljnih tegoba, a u 28 slucajeva su pacijenti umrli. Botox, koji blokira prenos nervnog stimulansa i izaziva paralizu pojedinih mišica, te time dovodi do popuštanja grca, koristi se u kozmetickoj industriji i ubrizgava se za brisanje bora i podmladivanje lica. Strucnjaci upozoravaju da je po svom poreklu to otrovna materija, 40 miliona puta toksicnija od cijanida.
Kontracepcijske tablete uzrok su smrti 24-godišnje devojke iz Australije. Cetiri meseca ih je koristila kao deo terapije protiv akni i ignorisala je simptome ostajanja bez daha i snazan, oštar kašalj, dok se nije iznenada srušila i samo pet sati posle, umrla od krvnog ugruška u plucima. Prof. Grejem Tomson, rekao je kako je uzrok njene smrti krvni ugrušak do kojega su doveli faktori povezani sa uzimanjem kontracepcijske tablete. Iako u pakovanju Dzasmin kontracepcijskih tableta stoji, kako je ostajanje bez daha jako redak propratni efekat, lekari smatraju da bi rizike od uzimanja trebalo jasnije istaknuti na kutiji.
Dvadesetsedmogodišnja Britanka rodila je prvu genetski modificiranu bebu, koja pouzdano nikada nece oboleti od raka dojke jer su joj taj gen odstranili. Roditelji su se odlucili na takvu oplodnju jer su poslednje tri generacije zena u njihovoj porodici imale rak dojki. Lekari su skenirali embrion buduce majke i odstranili nasledeni gen BRCA-1 kojim je dete imalo 50 do 85 posto mogucnosti da u nekom zivotnom dobu razvije rak. Strucnjaci navode da je ovo prvi slucaj koji ce doneti nadu hiljadama porodica, kod kojih je prisutna ova opaka bolest.
Pojacana zelja za hranom koja se oseca nakon treninga, nije posledica stvarne gladi. Americki naucnici otkrili su dvostruko viši nivo proteina koji umanjuje apetit u organizmu osoba koje redovo vezbaju, tri puta nedeljno, nego kod nevezbaca. Vezbaci su dnevno uzimali oko 300 kalorija manje nego nevezbaci. Vecina ljudi jede posle treninga zbog toga što veruju da zasluzuju nagradu, ili zato što smatra da treba da povrate energiju. Ukoliko niste vezbali praznog zeludca, a trening nije bio izuzetno dug i iscrpljujuci, ne postoji objektivna potreba za hranom.
Jedno britansko istrazivanje o odnosima parova pokazalo je da je ljubljenje najbolji lek za neraspolozenje i da mnogo doprinosi zdravlju. Naime, poljupci stimulišu deo mozga koji oslobada hormon oksitocin u krvotok i stvara osecaj zadovoljstva. Ovaj hormon se ne aktivira samo poljupcima, vec se javlja i prilikom porodaja i dojenja, a prirodno ga zene imaju više od muškaraca.
Osobe koje cesto pate od bolesti desni izlozene su 14 odsto vecem riziku od kancera pluca, bešike i pankreasa od onih koje nemaju problema sa desnima. Reakcija imunološkog sistema na infekciju gingive utice na razvoj kancera. Oboljenja desni dvostruko povecavaju rizik da se razvije rezistentnost na insulin. Karijes i oboljenje desni mogu da uzrokuju povecanje broja oralnih bakterija koje dospevaju u krvotok. To povecava rizik od endokarditisa, infekcije srcanog zaliska koja povecava rizik od mozdanog udara.
Enzimi u sastavu grejpfruta blokiraju sposobnost organizma da razgradi odredene lekove — što znaci da njihova koncentracija moze da postane visoka i da izazove nuspojave. Samo jedna caša soka ili jedan plod grejpfruta moze da uzrokuje ove probleme. Štaviše, njegovo dejstvo ponekad traje tri ili cak više dana i zato ga ne treba jesti tokom terapije odredenim lekovima. U slucaju da se radi o lecenju hronicne bolesti, konsultujte se sa lekarom da li postoji negativna interakcija izmedu lekova i ovog voca.
Pri pomisli na štanglu cokolade koja se topi u ustima naš mozak ispušta b-endorfin, jak antidepresiv. U cokoladi je prisutno oko 300 supstanci, koje poboljšavaju pamcenje i raspolozenje. Crna cokolada je najzdravija, jer sadrzi najveci procenat kakaoa. Istrazivanja u Institutu “American Heart Association” pokazala su da flavonoidi iz kakaoa pomazu kod kardiovaskularnih bolesti. Teobramin, hemijska materija koju sadrzi crna cokolada, moze da zaštiti od povišenog krvnog pritiska u trudnoci, snizi krvni pritisak i smanji opterecenje kardiovaskularnog sistema.
Osobe u braku su zdravije od ostalih, kazu podaci koje je objavio americki Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku. U izveštaju, zasnovanom na uporedivanju zdravstvenih podataka 125.000 osoba, statisticari tvrde da postoje dve teorije. Po jednoj, brak štiti zdravlje. Bracni parovi su uspešniji kad je rec o ekonomskim resursima, socijalnoj i psihološkoj podršci i zdravijem nacinu zivota. Druga teorija zasniva se na mogucnosti izbora bracnog partnera, na teoriji da se zdrave osobe vencavaju i ostaju u braku, dok manje zdrave osobe ne sklapaju brakove ili se lako razvode.
Nedijagnostikovane infekcije mogu da budu uzrok prevremenih porodaja, upozoravaju americki strucnjaci sa Univerziteta Stenford. Analizom uzoraka plodove vode zena koje su se porodile pre vremena utvrdeno je da cak petnaest odsto imalo bakterijsku ili gljivicnu infekciju. Što je infekcija teza, to je veca verovatnoca da ce se trudnica ranije poroditi i da ce dete biti bolesnije. U SAD se cak dvanaest odsto dece rada pre vremena. Prerano rodene bebe podlozne su problemima sa disanjem, infekcijama, nedovoljnoj razvijenosti organa i cerebralnoj paralizi.
Tim lekara koji je sproveo istrazivanje, identifikovao je gen koji izaziva nasledne oblike neuroblastoma. Otkrice upucuje na nove nacine lecenja te retke, visokosmrtonosne vrste raka od kog oboljevaju iskljucivo deca. Istrazivaci su utvrdili da postoji veza izmedu mutiranog gena ALK i neuroblastoma. Kod petnaest odsto dece obolele od raznih vrsta raka, uzrok smrti je neuroblastom, a stepen prezivljavanja obolelih od tog malignog obolenja je cetrdeset odsto. Tim lekara je utvrdio koje mutacije gena ALK cine da gen konstantno aktivira razmnozavanje celija raka.
Najviše srcanih udara se belezi u jutarnjim satima, posebno za vreme poslednje, REM, faze sna, kazu naucnici sa Harvarda. Izmedu šest sati ujutro i podneva dogada se cetrdeset procenata svih srcanih udara, a u prva tri sata nakon budenja rizik za srcani udar je utrostrucen. Naucnici to objašnjavaju prisutnošcu niza cinioca, povezanih sa povecanom aktivnošcu autonomnog nervnog sistema, koji dovode do stezanja krvnih sudova i povecane potrošnje kiseonika u organizmu u jutarnjim satima, što uzrokuje i smanjeno snabdevanje srca kiseonikom, a povecava i mogucnost za razvoj krvnih ugrušaka i rizik za mozdani udar.
Osamnestogodišnji Gejvin Bruk je tokom operacije tumora na mozgu slušao iPod. Doktor koji je obavljao šestosatnu operaciju, tokom operacije je svo vreme pricao sa pacijentom. Mladic je dobio anesteziju, ali je bio dovoljno budan da bi mogao razgovarati. Lekari su morali da se osiguraju da ne naprave loš potez zbog kojeg bi mogao ostati paralizovan. Gejvina je muzika iz iPoda odrzavala u budnom stanju, ali i on se osecao ugodnije i smirenije pa je mogao misliti i na neke druge, lepše stvari. Mladic se nakon operacije osecao dobro
Britanski nutricionisti smislili su novu anti-age formulu: (paradajz + maslinovo ulje + piletina + masna riba + voda) – slatkiši + fizicka aktivnost = mlade lice i figura. Paradajz bogat likopenom sprecava ubrzano starenje koze. Maslinovo ulje bogato je masnim kiselinama, koje su neophdne za odrzavanje elasticnosti i volumena koze. Piletina odrzava tonus koze, dok omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi, podsticu formiranje zdravih celija epiderma. Voda je od esencijalnog znacaja. Slatkiši mogu da se konzumiraju samo u specijalnim prilikama. Fizickim aktivnostima se treba baviti bar tri puta nedeljno.
Ukoliko cuvate jaka negativna osecanja stres ce uticati i na vaše telo. Pustite da izvetre sve negativne emocije i sa njima ce se za 27 odsto smanjiti nesanice, glavobolje i stomacni problemi, tvrde istrazivaci sa Stanford Univerziteta. Pridruzuju im se i kolege sa Ajdaho Univerziteta koji su došli do zakljucka da cete ako oprostite i zaboravite smanjiti i regulisati krvni pritisak u rekordnom roku.
Redovno uzimanje acetilsalicilne kiseline smanjuje izglede za obolevanje od raka dojke za 13 odsto, objavili su kanadski naucnici. Po njihovim recima, osnov je u tome što acetilsalicilna kiselina deluje protiv upalnih procesa u organizmu.
Voce i povrce moze kod starijih muškaraca uticati na sporiji gubitak koštane mase i frakturu kuka, tvrde americki naucnici. Za stanje kostiju vazne su mnoge hranjive materije, a ne samo kalcijum. Vitamin C smanjuje rizik od fraktura jer pomaze stvaranje kolagena, kljucnog elementa za jacanje kostiju. Zaštitna uloga vitamina C nije uocena kod zena.
Kada se sastojci — tianin i kofein — sadrzani u crnom caju, nadu u kombinaciji, kao u ovom slucaju, rezultat je pojacanje alfa mozdanih talasa. Oni dokazano uticu na poboljšanje koncentracije i do cetiri sata! Crni caj sadrzi i druge supstance koje aktiviraju neurotransmitere zaduzene za bolju memoriju. Naucnici trenutno izucavaju nacine primene crnog caja u prevenciji Alchajmerove bolesti, a tri šoljice ovog caja dnevno mogu smanjiti rizik do srcanog udara i do 11 odsto.
Zene ne samo da nemaju viši prag bola od muškaraca, vec ga osecaju jace, duze i cešce, a doktori i farmaceutska industrija to zanemaruju, tvrdi se u novom istrazivanju. Ustanovljeno je da cesto korišceni lekovi protiv bolova, paracetamol pa i morfijum, imaju slabije dejstvo na zene i da lekari površno tretiraju zenske pacijente. Prošlogodišnja studija iz Švedske pokazala je primere kako se zene sklone srcanim udarima zale na bolove u ramenima i ledima, umesto na klasicne probadajuce bolove u grudima i levoj ruci. Farmaceutska industrija testiranja novih lekova protiv bolova sprovodi uglavnom na miševima muškog pola.
Deca izlozena duvanskom dimu skoro duplo više oboljevaju od raznih infekcija od ostale dece, a trecina novorodencadi, koja su zrtve pasivnog pušenja, završava na bolnickom lecenju tokom prve godine zivota, pokazali su rezultati istrazivanja grupe naucnika sa Medicinskog fakulteta u Hong Kongu. Rezultati su pokazali da je polovina dece izlozene pasivnom pušenju, bila na bolnickom lecenju najmanje jednom tokom osam godina pracenja njihovog zdravstvenog stanja. Kod 50,7 odsto njih radilo se o plucnoj infekciji, a medu 33,9 odsto o infektivnom problemu nekog drugog porekla.
Jedna kriška lubenice moze imati slicne efekte kao vijagra, lek protiv muške impotencije, saopštili su americki naucnici. Lubenica ima sastojak citrulin, koji pospešuje proizvodnju hemikalija u telu, a koje pomazu opuštanju krvnih sudova, kao što to cini vijagra. Citrulin, koji se nalazi u jestivom delu lubenice, reaguje zajedno sa enzimima organizma. Oni se potom menjaju u arginin, amino kiselinu koja blagotvorno utice na srce, krvotok i imunološki sistem. Arginin podstice drugu hemikaliju – azotnu kiselinu, koja opušta krvne sudove, što u osnovi isto cini i vijagra, koja leci poremecaj erekcije.
Dr Šimazaki i tim strucnjaka sa Univerziteta Kjušu procenili su odnos izmedu tezine paradentoze kod 942 maškarca i zene, starosti od 40 do 79 godina, i njihovog unosa mleka, sira i hrane bogate mlecnom kiselinom. Ustanovili su da na desni blagotvorno deluju jogurt i drugi napitci koji sadrze mlecnu kiselinu, ali ne i sir i mleko. Ispitanici koji su svakog dana konzumirali 55 grama ili više jogurta ili drugih napitaka bogatih mlecnom kiselinom, imali znatno manje pokazatelja teške paradentoze od ostalih ispitanika. Japanski naucnici smatraju da blagotvoran efekat na zdravlje desni verovatno ima probioticko delovanje bakterije lactobacilus.
Razlicita su mišljenja kada je u pitanju konzumiranje vode u toku dana. Ranije su roditelji deci zabranjivali da piju vodu u toku jela, jer su smatrali da ona zbog toga gube apetit. Danas se osobama koje imaju pojacan apetit ili jedu veoma brzo savetuje da piju vodu u toku obroka kako bi ubrzale metabolizam. Ukoliko ste mršavi, nemojte piti vodu pre i u toku obroka, a ako imate problema sa viškom kilograma, onda vam savetujemo da je konzumirate u toku jela. Ako ne spadate ni u jednu od ovih grupa, a imate utisak da vam ne smeta, slobodno pijte vodu kako god vam odgovara.
Izraelski naucnici su na osnovu istrazivanja u kome je ucestvovalo 255 zena obolelih od raka i 367 zdravih ispitanica, zakljucili da zene kod kojih preovladava pozitivan stav imaju manji rizik obolevanja od raka dojke. Rezultati pokazuju da stresni dogadaji poput gubitka voljene osobe ili razvoda braka znacajno povecavaju taj rizik. Pozitivan stav je povezan sa prosecno 25 odsto manjim izgledima za rak dojke, dok traumaticni dogadaji u zivotu mogu rizik od razvoja karcinoma povecati cak za 60 odsto.
Beli caj ima sposobnost da onemoguci nastanak kancera debelog creva. Svakodnevno pijenje nekoliko šoljica belog caja ima isto dejstvo kao uzimanje salindaka, leka koji se koristi u borbi protiv ove bolesti, navode rezultati istrazivanja sa Drzavnog univerziteta u Oregonu. Supstance iz belog caja blokiraju jedinjenja koja dovode do malignih mutacija, objašnjava voda istrazivanja, profesor dr Gejl Orner.
Farmaceutska industrija vodi mrtvu trku sa bakterijama koje neprekidno mutiraju, razvijajuci rezistentne sojeve. 1946. godine britanske bolnice su upozorile da penicilin ne deluje na 14 odsto stafilokoka. Do 1949. godine taj procenat je porastao na 59. odsto, a 1955. godine je Švajcarski farmaceutski zurnal objavio da je 70-80 odsto stafilokoka otporno na penicilin. U Velikoj Britaniji danas godišnje umire 1400 ljudi od infekcija stafilokokama, a o drugim bakterijama da i ne govorimo. U SAD je 1991. godine od takvih infekcija umrlo 15.000 ljudi, a 2001. godine taj broj je iznosio vec 90.000. Svetska zdravstvena organizacija je zvanicno upozorila da bi rezistentnost bakterija na antibiotike mogla da poništi ukupan napredak medicine.
Šest svezih smokava sadrzi 891 mg kalijuma, što je cetvrtina dnevnih potreba za ovim elementom ciji nedostatak izaziva umor, slabost mišica, povremeno lupanje srca, povišen krvni pritisak ili zatvor. Smokve potpomazu i jacanje kostiju jer su odlican izvor kalcijuma.
Respiratorne infekcije i sezonski grip, mogu da uticu na pojavu kardiovaskularnih problema i dovedu do vaskularnih cerebralnih napada. Ta opasnost je mnogo veca kod srcanih bolesnika u prvoj nedelji nakon infekcije, pokazalo je istrazivanje koje su sproveli profesori Tim Klejton i Tom Mid sa Londonskog fakulteta. Respiratorne infekcije tokom prve sedmice udvostrucuju opasnost od infarkta miokarda i vaskularnih cerebralnih napada. Osobama koje pate od nekog kardiovaskularnog oboljenja preporucuje se da se vakcinišu protiv gripa, potencijalnog ubice.
Naucnici sa londonskog King koledza su proucili 2.400 blizanaca, muškaraca i zena. Uzet je uzorak DNK od svakog ispitanika kako bi se utvrdila duzina telomera u belim krvnim zrncima. Telomeri su elementi koji se nalaze na hromozomima i oni cine imunski sistem u organizmu. Telomeri se skracuju posle svake replikacije hromozoma tokom celijskog ciklusa zivota. Naucnici su utvrdili da je duzina telomera smanjena u proseku za 21 nukleotiod svake godine. Blizanci koji su malo vezbali u slobodno vreme, imali su krace, deset godina biološki starije telomere od braca i sestara koji su bili fizicki aktivniji.
Magnetnom rezonancom je ustanovljeno da se kod ljudi koji pate od hronicnog bola neki regioni mozga odmaraju u mnogo manjoj meri nego kod osoba koje ne muci bol, a prednji region korteksa, koji je zaduzen za emocije, je konstantno aktivan. Cikaški istrazivaci Univerziteta Severozapad su pratili rad mozga 15 dobrovoljaca sa hronicnim bolom u ledima i 15 zdravih ljudi, koji su dobili jednostavan zadatak da na ekranu kompjutera prate pokretni objekt. Ispostavilo se da su osobe koje pate od hronicnog bola za to aktivirale cak 50 puta veci deo mozga od ispitanika iz kontrolne grupe.
Kontraceptivne pilule su, od lansiranja na trzište, pre skoro 50 godina, uspele da sprece 200.000 slucajeva raka jajnika i 100.000 smrtnih slucajeva, koji bi bili izazvani tom bolešcu. Korišcenje kontraceptivnih pilula tokom 10 godina moglo bi, u razvijenim zemljama, da smanji pojavu raka jajnika kod zena pre navršene 75. godine zivota sa 12 na 8 promila, a smrtnost sa 7 na 5 promila. Prof. Valeri Beral sa univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji, došla je do tih rezultata izvršivši analizu 45 epidemiološka istrazivanja o raku jajnika, obavljena u 21 zemlji, kojima je obuhvaceno 23.300 zena obolelih od raka jajnika i 87.300 zdravih zena.
Zivotni vek dece u Francuskoj kod kojih je gensko oboljenje cisticna fibroza ili mukoviscidoza registrovano po rodenju, produzen je sa nekadašnjih sedam na 46 godina. U Francuskoj se godišnje rodi 200 dece obolele od te bolesti koju karakterišu promene na plucima i pankreasu gde se stvara gusti, mukozni sekret koji moze da dovede do zapušenja bronhiola i pankreasnih kanala, što dovodi do cestih zapaljenja i insuficijencije ta dva organa. Cisticna fibroza moze da dovede do poremecaja semenh kanalici u testisima, organa za varenje, moze da izazove dijabetes i druge zdravstvene probleme.
Novija istrazivanja su potvrdila da je kruška idealna vocka za one koji su stalno pod stresom i iscrpljuju se na poslu. Pre svega zbog toga što brzo daje dodatnu energiju, jer sadrzi znacajne kolicine fruktoze i glukoze, kao i levuloze (najsladeg prirodnog šecera). Kruška je istovremeno bogata kompleksom vitamina B, koji pomazu organizmu da se nosi sa stresom, hrane nervni sistem i ucestvuju u stvaranju energije iz ugljenih hidrata.
Pronadjeno je 16 gena koji uticu na biološke promene nivoa glukoze u krvi i cine osobe prijemcivim za dobijanje dijabetesa tipa 2. Rizicni faktori za dobijanje te bolesti su prekomerna telesna tezina, hipertenzija i fizicka neaktivnost. Osobe koje naslede sve gene i njihove mutacije, imaju tri puta vecu opasnost da dobiju dijabetes. Naucnici su naveli da su ovi geni umešani u proizvodnju celija koje proizvode insulin u pankreasu. Ukoliko se ne leci tabletama ili injekcijama insulina, dijabetes ugrozava krvne sudove, što u nekim slucajevima dovodi do amputacija ekstremiteta, mozdanog i srcanog udara i moze da ugrozi rad bubrega, kao i vid.
Loši odnosi u bracnim zajednicama i sa bliznjima povecavaju opasnost od srcanih problema za 34 odsto. Grupa londonskih istrazivaca je došla do tih rezultata podelivši uzorak od 9.000 ispitanika na tri grupe prema ucestalosti negativnih dogadjaja u njihovim intimnim odnosima. Ispitanici kod kojih su ti dogadjaji bili najucestaliji bili su izlozeni 34 odsto vecoj opasnosti od srcanih problema tokom 12 godina, koliko je kontrolisano njihovo zdravstveno stanje.
Strucnjaci sa finskog univerziteta Aulu zakljucili su da kecap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstice normalan rad srca. Tokom ispitivanja na ljudima sa povišenim holesterolom, njegov nivo znatno se smanjio posle tri nedelje svakodnevne upotrebe manje kolicine kecapa. Paradajz sadrzi niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujuci kome ovo povrce ima crvenu boju. Likopen je snazan antioksidant, koji cuva celije od razornog uticaja aktivnih masnoca.
Zene trenutno cine cak 80 odsto pacijenata obolelih od multipleks skleroze, upale centralnog nervnog sistema pokazali su rezultati statisticke analize koju je obavio profesor sa Univerziteta u Alabami, Geri Kater. Zivotna sredina i virusne infekcije mogu da uticu na pojavu multipleks skleroze kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju,kao i korišcenje raznih kozmetickih preparata i upotreba vitaminiskih dodataka kao zamena za obroke.
Strucnjaci Medicinskog centra cikaškog Raš univerziteta ustanovili su da redovno konzumiranje vecih kolicina povrca znatno smanjuje probleme sa pamcenjem u starijim godinama. Najmanji gubitak memorije registrovan je kod onih ispitanika koji su jeli najviše zelenog lisnatog povrca, potom najviše zutog povrca, kao što je bundeva, a zatim kod ljubitelja – brokolija, karfiola i kupusa. Konzumiranje mahunarki, kao što su socivo ili kikiriki, je imalo najmanje povoljnog dejstva na ocuvanje memorije, dok jedenje voca nema nikakvo ocigledno dejstvo na pamcenje.
Testiranje koje je sprovedeno na americkom Univerzitetu Nebraska je ukazalo na veliki potencijal vakcine namenjene borbi protiv pušenja, koja se nalazi u srednjoj fazi testiranja. Vakcina deluje tako što pušacima oduzima osecaj zadovoljstva koji inace prati delovanje nikotina. Pokazalo se da davanje vakcine pet puta u periodu od šest meseci kod ispitanika moze za 250 posto povecati izglede za prestanak pušenja u roku od godinu dana. Prve doze vakcine NicVAX pripremaju imunološki sistem, a kasnije doze prouzrokuju proizvodnju antitela, koja se u krvotoku vezu uz nikotin i tako mu onemogucavaju da dospe u mozak.
Dijabetes ima 250 miliona osoba u svetu. Godišnje 70.000 dece mlade od 15 godina razvije dijabetes tipa 1, ciji je uzrocnik visokoselektivno razaranje beta celija pankreasa koje luce insulin i omogucavaju normalan metabolizam šecera. U velikom broju zemalja primecena je medu mladima i pojava dijabetesa tipa 2 – metabolickog oboljenja koje karakteriše otpornost na insulin, a koje se do sada uglavnom javljalo kod odraslih osoba. Dijabetes tipa 2, ciji se nastanak vezuje za gojaznost i nedovoljno kretanje, moze da dovede do oštecenja bubrega i povišenog krvnog pritiska.
Britansko istrazivanje je pokazalo da vecina ispitanih zena, pri samopregledu dojke trazi cvorice ali ne i druge simptome tumora. Samo 10% trazi inverziju bradavice, 14% posmatra nije li se pojavila koza nalik narandzinoj kori, 16% pazi na izliv iz bradavice, 22% pazi na promene u izgledu bradavice i samo 23% gleda nije li došlo do promene u obliku i velicini dojke. Uz to samo nešto više od polovine ispitanih gleda na cvorice u podrucju pazuha. Vaznost samopregleda i odlaska na mamografiju nakon 50-te godine zivota izuzetno je vazno jer rizik se povecava sa godinama, a otkrivanje prvih simptoma znacajno povecava šanse za prezivljavanje.
Dojenje sprecava gastrointestinalne infekcije i ekceme tokom prve godine nakon rodenja deteta i jaca njegov imunološki sistem, ali ne štiti, od pojave alergija i astme, pokazali su rezultati istrazivanja grupe naucnika sa kanadskog univerziteta MekGil. Naucnici su došli do tih rezultata prateci, zdravstveno stanje 13.900 beba od njihovog rodenja. Istrazivanje je pokazalo da je kod dece, koja su dojena, došlo do povecanja opasnosti od koznih alergija. Strucnjaci savetuju majkama da doje svoju decu zbog mnogo veceg pozitivnog uticaja koje majcino mleko ima na zdravlje beba, ali i samih majki ,kod kojih se smanjuje opasnost od pojave raka dojke.
Naucnici sa londonskog Juniverziti koledza razvijaju lek koji ce oporaviti tkivo nastalo oštecenjima posle srcanog udara. Lek deluje tako da blokira destruktivne posledice reaktivnog proteina- CPR koji je inace,u krvi prisutan samo u tragovima. Posle infarkta dolazi do naglog povecanja nivoa CPR-a, a pacijenti kod kojih je nivo najviši imaju i najveci rizik od fatalnog ishoda. Ovaj protein dovodi do povecanja oštecenja koje tkivu donose upalni procesi, a posle srcanog udara uvek dolazi do stvaranja njegovih naslaga unutar srca i oko njegovog oštecenog tkiva.
Istrazivaci sa Nacionalnog Instituta za probleme starenja, isticu kako je duze lecenje visokog krvnog pritiska kod pacijenata smanjivalo izglede za pojavu demencije. U istrazivanju koje je trajalo 26 godina ucestvovalo je 848 ispitanika starije dobi. Ucesnici istrazivanja ciji je visok krvni pritisak bio lecen najmanje 12 godina imali su u odnosu na svoje vršnjake koji takode pate od hipertenzije za 60% manji rizik od demencije. Naucnici kazu kako se radi o novom podsticaju da starije osobe redovno kontrolišu svoj krvni pritisak i da se o njemu savetuju sa svojim lekarom.
Doktori sa Univerziteta Micigen su otkrili, da je ukupan broj dnevno popušenih paklica i ukupan broj godina pušenja u strogoj povezanosti sa obimom pricinjene štete na kozi pušaca. Analize pokazuju da pušenje doprinosi prevremenom starenju koze lica. Kod ispitanika u starosnoj grupi od 45 do 65 godina i starijih od 65 godina pušaci su bili znatno više izborani od nepušaca. Dim cigareta dovodi do suzavanja potkoznih krvnih sudova i time do smanjenja dotoka krvi u kozu. Pušenje uništava i vezivno tkivo koje pomaze kozi i unutrašnjim organima.
Selen se preporucuje kao dodatak antiretroviralnoj terapiji koju primaju seropozitivni pacijenti. Istrazivanje je sprovodeno tokom devet meseci na 91 pacijentu sa HIV-om. Oni su dnevno dobijali 200 mikrograma selena, a 83 pacijenta primala su placebo kapsule. Na pocetku istrazivanja pacijentima iz obe grupa izmeren je jednak nivo selena u krvi, ali je posle terapije, nivo znatno povecan kod grupe koja je dnevno primala 200 mikrograma tog minerala. Kod pacijenata sa visokim nivoom selena u vecini slucajeva primecen je manji nivo virusa HIV-a, kao i veca koncentracija celija CD4 koje imaju kljucnu ulogu u borbi protiv infekcije.
Istrazivanje, obavljeno na 295.000 muškraca medu kojima je 8.765 obolelih od lokalizovanog raka prostate a 1.476 od raka prostate sa metastazama, neocekivano, pokazalo je da svakodnevno konzumiranje multivitamina povecava za 30 odsto opasnost od razvoja raka prostate, a udvostrucuje opasnost od smrtnog ishoda izazvanog tom bolešcu. Naucnici, medutim, nisu otkrili nikakav uticaj uzimanja multivitamina na prevenciju raka prostate.
Rezultati istrazivanja pokazuju da divlja articoka ima vrlo povoljno dejstvo na krvne sudove. Rezultat je bio isti i kod mladih i kod starijih ispitanika na kojima su istrazivanja vršena. Divlja articoka povecava elasticnost krvnih sudova, prvenstveno velikih arterija nogu i vrata jer sadrzi luteolin i aligenin koji povoljno deluju na elasticnost krvnih sudova. Moze se uvrstiti u grupu biljnih namirnica koje preventiraju mozdani i srcani udar.
U americkom Medicinskom Centru , sabrani su rezultati 88 studija u cijem su fokusu bila bezakloholna gazirana pica. Potvrdeno je da su ona jedan od glavnih uzroka epidemije gojaznosti. Rec je i o lancanoj metabolickoj reakciji koja blokira druge prirodne potrebe organizma za hranljivim materijama. Zbog visoke koncentracije sode, konzumenti gaziranih napitaka gube potrebu za mlekom i ne unose ga u organizam koji zbog toga trpi, najviše zbog manjka kalcijuma. Ova pica su puna aditiva, veštackih boja i ukusa, koji su štetni za osetljivu sluznicu zeludca i creva, a neki su i potencijalno kancerogni.
Grupa istrazivaca sa Medicinskog fakulteta u Nju Dzersiju otkrila je da bi se dezaktiviranjem gena koji utice na stvaranje proteina AC5 mogao produziti ljudski zivot. Ispitivanja sprovedena na miševima pokazala su da miševi-mutanti bez proteina AC5 manje oboljevaju od povišenog krvnog pritiska i da je njihov zivotni vek 30 odsto duzi nego kod obicnih divljih miševa. Istrazivaci su ustanovili da su miševi bez tog proteina zašticeniji ne samo od srcanih, vec i od koštanih oboljenja, kao što je osteoporoza, do kojih dolazi sa starošcu. Oni su u starosti i mršaviji od ostalih, iako više jedu, jer imaju bolji metabolizam.
Rezultati istrazivanja americkih naucnika doveli su do zakljucka da su zene sa silikonskim grudima cak tri puta sklonije samoubistvu od zena sa prirodnim grudima. Istrazivanje je zasnovano na detaljnim podacima o 3.527 Švedanki koje su ugradile silikon u grudi i u proseku je stopa samoubistava tih zena tri puta veca nego u citavoj populaciji. Naucnici tu cinjenicu povezuju sa manjkom samopouzdanja koji je uobicajen kod zena koje se opredele za estetsku operaciju grudi. Upravo zbog toga su i sklonije alkoholu, cigaretama i drogama, pa osim zbog samoubistava, umiru i od bolesti prouzokovanih alkoholom i drogom.
U Australiji je razvijen specijalni gel koji sadrzi antitela, efikasna u borbi protiv bakterija, koje izazivaju smrtonosnu bolest antraks. Posle nanošenja gela na inficirana mesta, bakterija i opasne spore pocnu da se nagomilavaju i stvaraju bezopasne gomilice ,koje se mogu odstraniti obicnom krpom. Antraks je akutna infektivna bolest, koja je cešca i opasnija kod nekih domacih zivotinja nego kod coveka, kod koga se javlja kao lokalno oboljenje u vidu promena na kozi – crni prišt, ili sa lokalizacijom u unutrašnjim organima, kao plucni i crevni antraks, a moze se razviti i u antraksnu sepsu.
Kanadski strucnjaci tvrde da deca koja su dobijala antibiotike kao bebe imaju povecanu opasnost obolevanja od astme do sedme godine. Doktori sa Univerziteta Manitoba u Vinipegu i Univerziteta MekGil u Montrealu proucavali su upotrebu antibiotika kod 13.000 dece od rodenja do sedme godine. Simptomi respiratornih bolesti u ranom uzrastu mogu biti znak buduce astme, a da bi se to kontrolisalo, lekari su odvojili decu koja su dobijala antibiotike za druge bolesti osim respiratornih. Medu njima se rizik za astmu do sedme godine udvostrucio u odnosu na decu koja nisu dobijala antibiotike pre prve godine.
Kubanski naucnici proizveli su vakcinu koja produzava zivot obolelima od raka pluca. To je prva vakcina te vrste koja je odobrena za upotrebu. Vakcina produzava pet meseci zivot obolelih od raka pluca, ako se kombinuje sa uobicajenim nacinima lecenja. Olakšava disanje i ublazava bol, a ne izaziva sporedne efekte kao hemoterapija i zracenje. Osnova su joj dva proteina koja izazivaju snaznu reakciju imunog sistema obolelog i napadaju celije raka.
Na Evropskom kongresu o gojaznosti u Zenevi, istrazivaci su istakli da bi dodavanje vazduha u prehrambene proizvode mogao biti zdrav i efikasan nacin za gubitak telesne tezine. Istrazivaci su odabrali 24 dobrovoljca kojima su distribuirane po dve vrste obroka – jedan normalan, a drugi uz dodatak vode i kiseonika. Ucesnici koji su dobijali obrok obogacen kiseonikom brze su osecali sitost od onih koji su dobijali normalan obrok. Izostanak osecaja sitosti je glavni uzrok problema do kojih dolazi tokom sprovodenja dijeta, zbog cega i postoji veliko interesovanje za namirnice koje mogu doprineti brzem osecaju sitosti.
Patriku Breneru je 2003. godine otkriven tumor na mozgu, prognoze su bile da ce ziveti samo još nekoliko meseci. Kada je uobicajena terapija zakazala, a tumor nastavio da raste, Brener se prijavio za klinicko ispitivanje u Institutu za rak na Floridi, gde se obolelim pacijentima ubrizgava protein izdvojen iz precišcenog otrova velike zute izraelske škorpije. Tri godine kasnije zdravstveno stanje pacijenta 10 puta je bilo bolje. Protein iz otrova škorpije se pokazao delotvornim i u ispitivanjma dejstva na druge tipove celija raka.
Institut Karolinska u Stokholmu razvio je vakcinu koja bi trebalo odvracati ljude od pušenja. Uz pomoc sredstva nazvanog Nicin ljudski bi imunološki sustem trebao razviti antitela protiv nikotina i time spreciti njegovo dospevanje u mozak. Time bi se onemogucilo stvaranje osecaja zadovoljstva u mozgu izazvanog konzumiranjem nikotina. Strucnjaci razmišljaju da se u slucaju uspeha daljih istrazivanja, vakcina ponudi kao preventivna mera i kao pomoc u odvikavanju.
Svakodnevno slušanje muzike moze da pomogne pacijentima koji se oporavljaju od mozdanog udara. Finski naucnici u studiji objavljenoj u pariskom medicinskom casopisu ‘Brejn’ naveli su da slušanje dva sata dnevno muzike moze da pomogne pacijentu u oporavku i u popravljanju verbalnih i drugih kognitivnih funkcija. Blagotvorna dejstva muzike za lecenje anksioznosti, depresije i bola, cak i šizofrenije, demencije i autizma, vec su poznata, ali ova studija prvi put sugeriše da je muzika dobra posle mozdanog udara
Naucnici medicinskog koledza Vejl, pri univerzitetu Kornel, u Njujorku, uspeli su da jednog 38-godišnjeg pacijenta povrate iz polukome elektrostimulacijom mozga. U stanje minimalne svesti pacijent je zapao posle teške povrede mozga. Dubinska elektrostimulacija mozga, koja se obicno koristi u lecenju neurodegenerativnog oboljenja Parkinsonove bolesti, vrši se nakon ugradivanja elektroda u odredeni deo mozga, preko kojih se vrši elektrostimulacija mozga. Stimulacija mozga pacijenta u polukomi vršena je šest meseci nakon cega je on poceo da uzima hranu i da prica.
Rezultati istrazivanja dva americka tima naucnika pokazali su da estrogeni i ftalati, supstance koje se nalaze u farbama, bojama, kozmetickim preparatima, deterdzentima, plastici i drugim proizvodima za svakodnevnu upotrebu, uticu na gojaznost. Rezultati studija su predstavljeni na Medjunarodnom toksikološkom kongresu u Montrealu. Americki naucnici su ispitujuci više meseci uticaj estrogena i ftalata na laboratorijskim zivotinjama, registrovali povecan broj masnih celija kod mladunaca zivotinja koje su bile izlozene tim materijama.
Lekari iz Univerzitetske bolnice u Cirihu su prvi put u Švajcarskoj obavili operaciju uz pomoc robota, i to na jednom šestogodišnjem pacijentu. Radi se o detetu koje je imalo problem suzenog mokracnog kanala. Operacija je uspešno izvedena, a pacijent je samo nekoliko dana posle intervencije mogao da napusti bolnicu. Tokom operacije je korišcen metod kojim se na telu pacijenta napravi mali otvor, kroz koji hirurg ulazi u organizam sa mini instrumentima i malom kamerom. Ciriški hirurzi su istakli da je pomenuta tehnika preciznija i bezbednija od klasicnih, uskoro ce uz pomoc nje moci da operišu i jednogodišnju decu.
Broj mladeza na telu moze biti jasan pokazatelj brzine starenja tela, navodi se u najnovijoj studiji britanskih naucnika. DNK osoba koje imaju više mladeza bolje se odupire starenju od DNK osoba koje imaju manje mladeza. Medutim,što ih ima više, veci je rizik od melanoma, raka koze. Na kozi belaca prosecno se moze naci 30 mladeza iako ih pojedinci imaju i više od 400. Postoji sprega izmedu nestajanja mladeza i starenja organa poput srca, mišica, krvnih sudova i arterija, pri cemu se pokazalo da oni koji imaju 100 i više mladeza stare do sedam godina sporije od onih koji imaju manje od 25 mladeza.
Tri grupe francuskih naucnika iz Nacionalnog centra za naucna istrazivanja, otkrile su supstancu koja blokira razmnozavanje kancerogenih celija, istovremeno zaustavljajuci formiranje novih krvnih sudova koji omogucavaju njihov razvoj i stvaranje tumora. Radi se o novom eksperimentalnom jedinjenju HB-19, sa dvostrukim dejstvom koje nema nikakvog toksicnog uticaja na tkivo. HB-19 ne prodire u jezgro celije tako da ne izaziva toksicno dejstvo za razliku od drugih aktuelnih terapija koje se koriste u kancerologiji.
Stres u trudnoci ugrozava razvoj imunološkog sistema bebe pokazali su rezultati istrazivanja grupe americkih naucnika sa Harvarda. Ispitivali su nivoe stresa kod 387 trudnica i njihovu izlozenost respiratornim alergenima, kao i nivo antitela imunoglobulina E koji ukazuje na mogucnost pojave astme i rinitisa, upale sluznice nosa koja je posledica izlaganja alergenima. Najviši nivo imunoglobulina E registrovan je u pupcanoj vrpci zena koje su tokom trudnoce bile izlozene intenzivnom stresu, a koje nikada nisu bile u vecoj meri izlozene alergenima.
Grupa švedskih naucnika otkrila je protein koji podstice stvaranje masnih celija, koji bi mogao da se iskoristi za lecenje gojaznosti. Protein TRAP podstice formiranje novih masnih celija i na taj nacin ubrzava razvoj gojaznosti. Istrazivaci su obavili ispitivanje tog proteina na miševima i na masnim celijama gojaznih zena. I kod miševa i kod zena je nivo tog proteina bio veoma visok. Naucnici su na osnovu tih rezultata zakljucili da protein TRAP podstice gojaznost.
Novim poremecajima i bolestima pridruzio se još jedan strah koga su strucnjaci nazvali ‘nomofobija’, a dolazi od izraza ‘no mobile’ –bez mobilnog telefona. Od ove nove fobije pate milioni ljudi širom sveta, a blazi oblici zahvataju cak 53% populacije koja se koristi mobilnim uredajima. Najnovije istrazivanje sprovedeno u SAD-u pokazalo je kako cak 48% zena i 58% ispitanih muškaraca priznaje da oseca napetost, nervozu i laganu paniku kad im se isprazni baterija, zaborave aparat kod kuce ili se nalaze na mestu na kojem nema signala.
Irski lekari su otkrili novi terapijski pristup u lecenju upalne crevne bolesti (Kronova bolest). U normalnim okolnostima gastrointestinalni sistem je oblozen celijama koje ne dopuštaju crevnom sadrzaju prolaz iz creva u okolna podrucja, ali kod ovih bolesti te celije su uništene pa crevni sadrzaj slobodno izlazi iz creva. Primenom lekova iz grupe inhibitora enzima hidroksilaze crevo se navedi da reaguje kao da mu nedostaje kiseonik pa zato aktivira zaštitne procese u celijama koje ga oblazu. Do sada se Kronova bolest sanirala samo hirurškim intervencijama.
Kardiolozi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Micigen istrazivali su pogubno delovanje izlozenosti zagadenom vazduhu. Medu zagadivacima vazduha posebno su opasne cestice cadi kao i do sada zanemarivane posledice ‘pasivnog pušenja’ koji direktno prodiru u pluca i krvotok ljudi.. Osmogodišnje istrazivanje na 5.000 odraslih osoba pokazalo je da ljudi koji zive u blizini autoputeva i u delovima grada sa gustim saobracajem cešce od drugih osoba umiru od kardiovaskularnih bolesti.
Naucnici sa Univerziteta u Alabami su uporedili fizicke i mentalne funkcije 16.000 pacijenata sa takozvanim tihim simptomima mozdanog udara i grupu pacijenata koji su imali manje mozdane udare. U studiji se navodi da je fizicko i mentalno stanje pacijenata sa tihim simptomima bilo isto ugrozeno kao kod onih koji su vec imali tu bolest u blazem obliku. Simptomi mozdanog udara su velika slabost, ograniceno fizicko kretanje i teškoce u govoru , izrazavanju i razumevanju drugih. Takvi simptomi ukazuju da je osoba imala manji mozdani udar i da je povecan rizik za vecim.
Istrazivanje sprovedeno u Francuskoj sugeriše da zene, koje su na radnom mestu izlozene stresu, ulaze u menopauzu ranije nego što je to uobicajeno. Objavljeni rezulati zasnivaju se na pracenju 1.500 zena koje su prošle menopauzu. Menopauza je u proseku pocinjala u 52. godini, a kod devet odsto ispitanica koje su izjavile da su izlozene stresu na radnom mestu menopauza je pocinjala prosecno godinu dana ranije, u 51. godini. Visokim nivoom stresa se smatrala potreba za brzim obavljanjem zadataka, obavljanje više zadataka odjednom i potreba cestih prekida vec zapocetog rada.
Posle zapazanja da se kod konzumenata vina karijes rede javlja, u labaratorijama za ispitivanje bolesti zuba uradeno je više istrazivanja. Ako bi se eliminisao alkohol iz crnog i belog vina, mogli bi pomoci u borbi protiv bakterija koje izazivaju karijes. Naucnici su u laboratoriji prvo iz vina izdvojili alkohol, a zatim su u vino uronili bakterije koje izazivaju karijes, posle cega je utvrdeno da su i crno i belo vino delovali nepovoljno na bakterije, s tim da je crno vino bilo uspešnije. Posle toga, naucnici su iz vina izolovali kiseline, koje su se pokazale još boljim u borbi protiv bakterija od samog vina.
Posle višegodišnjih pokušaja grupa americkih naucnika uspela je da napravi vakcinu protiv raka na bazi biljaka, a rezultati njihovog rada mogli bi da uticu na stvaranje potpuno novih nacina lecenja i najtezih oblika te opake bolesti, i to bez ikakvih nezeljenih efekata. Pocetni rezultati su neocekivano dobri ali istazivaci još ne znaju da li je reakcija imunološkog sistema posle vakcinacije dovoljna da bi se pacijenti oboleli od raka potpuno izlecili. Onkolozi širom sveta sa nestrpljenjem ocekuju publikovanje rezultata istrazivanja.
Grupa dr Mehmeta Tonera sa Harvardskog Univerziteta je razvila specijalan mikrocip koji moze da detektuje ostatke malignih celija koje cirkulišu u krvi. Ti ostaci su opstale epitelne celije prvobitno razvijene u tumoru. Tumorske celije lako metastaziraju i stoga su njihovi ostaci u krvi indikatori malignog procesa. Ovaj silikonski mikrocip analizira upravo metastatske celije. Velicine kreditne kartice, sadrzi mikroskopska udubljenja, svaki sa posebnim antitelom koje moze da prepozna razlicite proteine specificne za razlicite tipove malignih celija.
Zene, koje tokom trudnoce dozive jak stres, imaju opasnost da rode bebu koja bi kasnije mogla da ima predispoziciju za šizofreniju, saopštili su naucnici u najnovijoj studiji. Pod jakim stresom, koji bi mogao da izazove kasnije šizofreniju kod deteta, podrazumevaju se prirodne katastrofe, teroristicki napad ili iznenadna smrt bliske osobe, s tim da je opasnost veca ukoliko se iznenadni gubitak bliske osobe dogodi zeni u prvom tromesecju trudnoce. Americki naucnici, koji su sproveli studiju, ispitali su 88.000 osoba rodenih u Jerusalimu, medu njima je 637 imalo šizofreniju.
Naucnici su uspeli da razviju novu tehniku stvaranja maticnih celija iz ljudskog embriona, bez njegovog oštecenja. Obicnim metodom za otkrivanje genetskog defekta embriona, izvukli su celiju embriona, a potom u nju ubrizgli protein, laminin, kako bi celija sacuvala pluripotenciju, osobinu embrionskih maticnih celija. Takve celije posle mogu da se pretvore u bilo koje drugo tkivo organizma, cime se otvara put ka lecenju do sada neizlecivih bolesti i ukljanjanju oštecenja pojedinih organa.
Povišen krvni pritisak i veci indeks telesne mase u srednjim godinama povecavaju rizik od slabosti srca, odnosno njegove nesposobnosti da pumpa dovoljno krvi u kasnijem zivotnom dobu, pokazuje americko istrazivanje obavljeno na Medicinskom fakultetu Bostonskog univerziteta.
Naucnici su nekoliko godina analizirali podatke sa rutinskih kontrola zdravlja. Slabost srca se vremenom razvila kod 57% ispitanika. Konstatovano je da su cak i najstariji podaci ovih ljudi, narocito visina gornjeg pritiska i puls ukazivali na buduce oboljenje srca.
Americki naucnici su otkrili da redovno uzimanje odredjenih doza vitamina E moze smanjiti rizik od pojave krvnih ugrušaka kod zena.
Rezultati ispitivanja su pokazali da, zene koje uzimaju vitamin E imaju 21 odsto manje izgleda da pate od pojave krvnih ugrušaka. Naucnici su uporedili podatke ispitivanja 39.876 zena starijih od 45 godina koje su dobijale 600 medjunarodnih jedinica vitamina E iz prirodnih izvora, ili placebo, svaki drugi dan tokom perioda od 10 godina.
Nemacki naucnici su u laboratoriji u Kelnu, otkrili novu doping supstancu koja još nije na popisu Svetske anti-dopinške agencije. Supstanca nazvana S107 proizvedena je u SAD-u, a prvobitno je bila namenjena lecenju srcane aritmije. S107 moze poboljšati izdrzljivost organizma prilikom teških fizickih napora. Naucnici su potvrdili i pronalazak metode za otkrivanje S107.
Americki specijalisti za bolesti zglobova sa Instituta Rotman iz Filadelfije tumace vezu vremenskih uslova i bolova u zglobovima kod ljudi koji imaju osteoartritis ili reumatoidni artritis. Najcešci bolovi su u kukovima, kolenima i ramenima, jer su tu smešteni takozvani baro-prijemnici koji reaguju na promenu spoljnog pritiska. Osobe sa artriticnim zglobovima osecaju ih mnogo izrazenije, jer imaju manje hrskavice koja sluzi kao podloga kostima. Bol koji se oseca,na promenu vremena, javlja se zbog upaljenih medijatora oko zgloba i moze se ublaziti grejanjem zgloba ili hladenjem, kao i masazom i sedativima.
Koza, usne i oci daju pouzdane informacije o zdravstvenom stanju coveka, tvrde istrazivaci. Konstantno plave ili plavicaste usne mogu da budu posledica uzimanja protivupalnih lekova. U vecini slucajeva, to je opasnost za postojanje bronhitisa ili drugog oboljenja disajnih puteva. Ispucala koza, oko uglova usana, koja boli, ukazuje na mogucnost pocetnog dijabetesa, ili nedostatak gvozda i vitamina B2. Stalno bleda boja lica moze ukazati na oslabljen ili bolestan bubreg, a stalno crvena boja lica sa malim napuklim kapilarima,na povišen krvni pritisak.
Radosno srce je zdravije srce, zakljucak je ispitivanja koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji. Osobe boljeg raspolozenja imale su manji nivo hormona kortizola, koji se naziva i hormonom stresa. Povišen nivo hormona kortizola, moze da izazove povecan krvni pritisak, gojaznost i pad imuniteta. Rezultati studije pokazuju da zene koje ispoljavaju više pozitivnih emocija imaju manji nivo i dva proteina u krvi — C-reaktivnog proteina i interleukina šest , koji ukazuju na opštu upalu organizma, a cije hronicno prisustvo dovodi do srcanih smetnji.
Ljudi koji zele da povecaju nivo dobrog holesterola, odnosno, HDL holesterola, uz pomoc fizicke aktivnosti, trebalo bi da se njom bave najmanje dva sata nedeljno, pokazuje istrazivanje obavljeno na tokijskom Univerzitetu Okonamicu. Japanski tim istrazivaca je hteo da što preciznije utvrdi odnos izmedu intenziteta i trajanja fizicke aktivnosti i nivoa hdl holesterola, pa je analizirao rezultate cak 25 studija. Pokazalo se da se fizickom aktivnošcu mora sagoreti najmanje 900 kilokalorija nedeljno da bi ona imala pozitivno dejstvo na HDL holesterol.
Zene koje se napijaju drasticno povecavaju mogucnost da dozive srcani udar, pokazala je studija britanskih naucnika. Medju zenama koje su prezivele srcani udar bilo je 8,5 odsto onih koje su povremeno pile toliko da je dolazilo do trovanja alkoholom, u poredjenju sa 1,3 odsto takvih medju zdravim zenama. Sa druge strane, zene koje se napiju najmanje jednom mesecno imaju tri puta veci rizik od srcanog udara u odnosu na zene koje ne piju i šest puta veci rizik u poredjenju sa zenama koje piju, ali se ne opijaju.
Strucnjaci japanskog Istrazivackog centra za alergiju i imunologiju mozda su otkrili put za sprecavanje alergijskih reakcija, pošto su identifikovali molekul STIM1, u cijem odsustvu organizam više nije podlozan alergijama. Alergeni izazivaju nagomilavanje kalcijuma u celijama zvanim mastociti, koje se nalaze ispod koze, što izaziva osip, kijanje, svrab i oticanje. Istrazivaci su vršenjem analiza na laboratorijskim miševima, ustanovili da koncentracija kalcijuma zavisi od prisustva molekula STIM1.
Hronicna bolest bubrega koja zahteva dijalizu smanjuje kognitivne funkcije, medutim,primanje novog bubrega moze poboljšati mozdanu funkciju. Dr. Mark Unruh sa Univerziteta u Pensilvaniji, istrazivao je kognitivne sposobnosti kod 37 pacijenata pre i nakon transplantacije bubrega, kao i kod 23 pacijenta sa hronicnom bolešcu bubrega, koji nisu bili na transplantaciji. Dr. Unruh je pronašao znatno poboljšanje u testovima verbalnog ucenja i pamcenja, koncentraciji i jeziku nakon primanja transplantata.
Varijante DNK prisutne na 15. hromozomu uticu na pojavu raka pluca, pokazali su rezultati medunarodnog istrazivanja. Naucnici iz 19 zemalja su utvrdili da se genska predispozicija za nastanak raka pluca povecava ukoliko se radi o pušacima, a ostaje velika i kod bivših pušaca. Oni su ustanovili da cak i kod osoba koje nemaju promene na 15. hromozomu, ukoliko puše, dolazi do velike opasnosti da obole od raka pluca ili drugih bolesti vezanih za duvan. Otkrice medunarodne grupe naucnika trebalo bi da omoguci razvoj efikasnijih dijagnostickih metoda i lekova koji ce blokirati gene izazivace raka pluca.
Poremeceni san utice na povecanje opasnosti od dobijanja dijabetesa, jer se tada smanjuje sposobnost organizma da asimiluje glukozu, otkrili su naucnici. Ako zdrava osoba nema dubok san tri noci zaredom, smanjuje se tolerancija organizma na glukozu. Iako organizam ima sposobnost da se prilagodi na asimilaciju glukoze kada osoba ima hronicno loš san, poremeceni san moze biti veoma vazan faktor u razvoju dijabetesa, posebno kod starijih ljudi. Naucnici smatraju da je dubok san ona vrsta sna koja oporavlja organizam i zbog toga je vrlo vazan za fizicko i mentalno zdravlje.
Naucnici donose novu nadu za lecenje gluvoce nastale izlozenošcu preglasnom zvuku. Gluvoca bi mogla biti izlecena za tri dana konzumiranjem vitaminskog koktela. Tabletom koja sadrzi antioksidante, vitamine C i E i betakaroten moglo bi se spreciti uništavanje celija u dlacicama koje su odgovorne za pretvaranje zvuka u elektricni impuls i slanje dalje u mozak na dešifrovanje.
Naucnici su razvili novu metodu testiranja pomocu koje trudnice mogu da otkriju da li njihovo dete boluje od Daunovog sindroma. Test, razvijen u Hong Kongu, zasniva se na uzorcima krvi majke i predstavlja napredak u odnosu na opasan metod koji se sada koristi i koji moze da prouzrokuje pobacaj. Dosadašnja istrazivanja pokazala su da metod precizno dijagnostikuje bolest deteta u 90 odsto slucajeva, a istovremeno je u 97 odsto slucajeva tacno utvrdeno da dete ne boluje od Daunovog sindroma. Nov pouzdan test uskoro ce postati rutinski pregled za sve trudnice.
Respiratorne infekcije, a pogotovo sezonski grip, mogu da uticu na pojavu kardiovaskularnih problema i dovedu do vaskularnih cerebralnih napada, pokazali su rezultati podrobne analize lekarskih izveštaja jednog britanskog istrazivackog tima. Ta opasnost je mnogo veca kod srcanih bolesnika u prvoj nedelji posle infekcije. Respiratorne infekcije tokom prve nedelje udvostrucuju opasnost od infarkta miokarda i vaskularnih cerebralnih napada. Zato se osobama koje pate od nekog kardiovaskularnog oboljenja preporucuje da se redovno vakcinišu protiv gripa.
Akupunktura deluje efikasnije od standardne terapije za uklanjanje i ublazavanje bolova u donjem delu leda ,objavili su nemacki lekari. Gotovo polovina pacijenata podvrgnutih akupunkturi osecala je olakšanje koje je trajalo mesecima. Za razliku od njih olakšanje je osecala samo cetvrtina pacijenata na standardnoj terapiji lekovima. Ne samo da je bol bila smanjenog intenziteta, vec su i pacijenti bili pokretljiviji. Akupunktura predstavlja dobar tretman za bolesnike sa hronicnim bolovima u ledima. Rezultati istrazivanja u skladu su sa teorijom da se uz pomoc stimulacije, poruke o boli koje odlaze u mozak mogu blokirati.
Zagadenje i sitne cestice iz izduvnih gasova podsticu stvaranje krvnih ugrušaka i mogu da izazovu mozdani ili srcani udar,zakljucili su americki lekari u svom pokušaju da objasne uticaj zagadenja na slucajeve srcanih i mozdanih udara. Istrazivanja na velikom delu americke populacije pokazala su da izduvni gasovi kamiona, autobusa, termoelektrana i industrije povecavaju rizik od fatalnih mozdanih i srcanih udara. Upala koja je reakcija na oštecenje celija pluca, moze biti fatalna jer upalni proces utice na lucenje jedinjenja koji podstice zgrušavanje u krvnim sudovima i moze dovesti do stvaranja ugrušaka.
Cak i male kolicine kofeina mogu da udvostruce opasnost od pobacaja. Naucnici su došli do tog rezultata ispitujuci konzumiranje kofeina medu 1.060 zena. Istrazivaci su objavili da je kod 164 zene, koje su dnevno konzumirale napitke koji su sadrzali ukupno više od 200 miligrama kofeina, opasnost od pobacaja bila 25 odsto, dok je kod onih koje uopšte nisu konzumirale takve napitke bila samo 12 odsto. Kofein smanjuje dotok krvi do placente što sprecava dobar razvoj fetusa.
Vezbe disanja mogu pomoci u olakšavanju simptoma astme i poboljšati kvalitet zivota smanjujuci stres. Istrazivanje sprovedeno u Škotskoj ukljucilo je 200 odraslih osoba koje su lecene zbog blage do umerene astme. Pola ispitanika radili su vezbe disanja tri puta nedeljno zajedno sa fizioterapeutom, a ostali su primali informacije i savete o svojoj bolesti. Nakon 6 meseci, pacijenti koji su bili u grupi koja je radila vezbe disanja bili su manje anksiozni i depresivni, i bili su skloniji boljoj kontroli svoje astme.
Tim singapurskih naucnika otkrio je zašto mozak proizvodi štetne depozite plaka, koji u kasnijem zivotu dovode do Alchajmerove bolesti. U mladim godinama te naslage ne štete mozdanoj funkciji, ali u starosti mogu da budu fatalne. Alchajmerova bolest pocinje slabljenjem memorije, a na kraju bivaju ugrozene sve vitalne funkcije organizma. Singapurski tim je utvrdio da proces proizvodnje novih mozdanih celija ima za posledicu talozenje plaka, što objašnjava zašto se kod obolelih od Alchajmera registruje višak novih celija mozga.
Tajvanski naucnici su utvrdili da pušenje moze ubrzati androgenu alopeciju, uobicajen proces gubitka kose kod muškaraca. Pušenje moze uništiti folikule dlake, omesti cirkulaciju krvi i hormona u kozi lobanje ili povecati lucenje estrogena. Ispitivanjem 740 tajvanskih muškaraca utvrdeno je da pušenje ima znacajnu ulogu u razvoju umerenog ,ili velikog gubitka kose u slucaju pušenja više od 20 cigareta dnevno.
Francusko ministarstvo zdravlja upozorava da mobilni telefoni posle intenzivnijeg i duzeg korišcenja mogu da izazovu loše posledice po zdravlje korisnika. Upotreba mobilnih telefona moze da ima termicko dejstvo, odnosno da izazove opekotine kod korisnika, dok rezultati nekih nepotvrdenih istrazivanja ukazuju cak i na mogucnost pojave raka. Ministarstvo zato preporucuje da se ne telefonira u uslovima lošeg prijema, kao i da se telefon udalji od osetljivih delova tela korišcenjem slušalica sa gajtanom.
Švedski strucnjaci su pronašli novi, uspešan nacin uklanjanja raka dojke. Mali tumori se uništavaju neposredno nakon otkrivanja. Umesto hirurškog zahvata pod narkozom, nova metoda uklanja tumor tako što se u dojku uvuce igla sa visokofrekventnim elektricnim ugrejanim zracenjem. Ono uništava celije raka ,a ne oštecuje okolno zdravo tkivo. Kod pet pacijentkinja koje su podvrgnute eksperimentalnoj terapiji, celije tumora i citavo bolesno tkivo nestali su nakon samo jednog zahvata.
Prvi genski test koji se sprovodi uzimanjem uzoraka urina i na taj nacin omogucava otkrivanje raka prostate, lansiran je na belgijskom trzištu. Test koristi prisustvo PCA3, genskog markera kancerogenih celija prostate, kako bi se ustanovila dijagnoza. Uzimanje uzoraka urina omogucice velikom broju pacijenata da izbegnu biopsiju, kao i njene eventualne sekundarne efekte. Do sada su se pacijentima obavljale analize krvi, odnosno utvrdivano je prisustvo specificnog prostaticnog antigena PSA ciji povecan nivo u krvi ukazuje na pojavu te bolesti, a potom je vršena i biopsija.
Britanske vlasti odobrile su stvaranje hibridnih ljudsko-zivotinjskih embriona za potrebe istrazivanja u vezi sa lecenjem genetskih bolesti. Sluzba za humano oplodjivanje i embriologiju prihvatila je istrazivanja u okviru kojih se ljudska DNK, koja je genetski zapis ljudske rase, ubaci u zivotinjsku jajnu celiju, najcešce krave ili zeca, iz koje je prethodno uklonjen genetski materijal. Takvi embrioni, kao hibridi razlicitih rasa, takozvani ‘sajbridi’, bili bi 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto zivotinjski i moraju da budu uništeni posle 14 dana.
Medicinski tretman koji se primenjuje u lecenju muškog srca mogao bi da pogorša zdravstveno stanje, pa cak i da ugrozi zivot zene sa istim tegobama, istaknuto je na simpozijumu Evropskog udruzenja kardiologa u Becu. Zene imaju mnogo više šanse da prezive srcani napad od muškaraca, ali ako se primeni intenzivnija intervencija, poput operacije ili ugradnje bajpasa, smrtnost kod zena je mnogo veca. Operacije na zenama je teze izvesti, jer one imaju manje srce i krvne sudove, kao i vecu sklonost ka krvarenju, pa i najmanja greška hirurga moze dovesti do ozbiljnih problema.
Svetska zdravstvena organizacija objavila je alarmantne procene da epidemija HIV-a u srednjoj i istocnoj Evropi raste po godišnjoj stopi od 40 posto, i da je veca od stope rasta u subsaharskoj Africi. Svetska zdravstvena organizacija i agencija ujedinjenih nacija za AIDS poseduju statisticke podatke, po kojima je krajem dvehiljade šeste godine na podrucju pedeset tri zemlje šire Evropske regije bilo dva koma cetrdesetcetiri miliona obolelih od AIDS-a, od cega jedan koma sedam miliona u zemljama istocne Evrope i centralne Azije.
Dva tima istrazivaca,japanski i americki, uspela su da obicne celije koze ucine sposobnim za kameleonske transformacije, za kakve su inace sposobne samo maticne celije embriona. Tehnika takozvanog direktnog reprogramiranja omogucava da se izbegnu eticke, politicke i prakticne prepreke koje obelezavaju pokušaje da se ljudske maticne celije dobiju kloniranjem embriona. U svom istrazivanju, dr Jamanaka je reprogramirao celije koze lica neidentifikovane zene stare 36 godina, dok je americki tim koristio celije koze novorodenceta. I jedan i drugi tim su koristili slicnu tehniku,upotrebili su viruse kao transportere cetiri specificna gena u kozne celije.
Ceste glavobolje mogu biti simptom nedostatka kalijuma, a onda je najbolji lek banana. Ukoliko vam je potreban kalijum svako jutro pojedite jednu bananu. Grašak, mleko, soja, avokado, brokoli, articoka, narandza, krompir, bogati su izvori kalijuma. 2 kašicice instant-kafe takodje je dovoljan izvor kalijuma, medjutim više od dve kašicice instant kafe dnevno dovodi do poremecaja ravnoteze elektrolita.
U istrazivanju o upotrebi veštacki proizvedenih vitamina uradjenom na 250.000 ljudi došlo se do frapantnih saznanja. Korišcenje vitamina E povecava rizik od smrti za cetiri procenta, betakarotena za sedam, a vitamina A za 16 odsto. Uzimanjem dnevne doze vitamina A dvostruko vece od preporucene, udvostrucila se pojava osteoporoze. Vitamini C, E i betakaroten su povecali nivo LDL lošeg holesterola. Ucesnici istrazivanja koji su uzimali povecane doze betakarotena, oboleli su od tumora za celih 18 odsto više od prosecne populacije. Vece doze vitamina D uticale su na povecano zgrušavanje krvi, cime se povecava rizik od tromboze.
Istrazivanje Univerziteta u Bathu dovela je u vezu gradu zenskog tela i radanje autisticnih potomaka. Za sada su krivi muškarci koji odabiraju partnerke bez oblina, odnosno sa manje estrogena. Na uzorku od 100 muškaraca koji imaju autisticne potomke radena je analiza njihove sklonosti ka zenskim figurama. Vecina oceva autisticne dece kao svoj idealni tip zene nije odabrala klasicnu zensku figuru sa oblinama. Zene ciji je struk širi od njihovih bokova imaju visok nivo testosterona. Uz genetski faktor na autizam utice i visok nivo testosterona tokom razvoja deteta u materici.
Naucnici su identifikovali više od 50 genetskih anomalija malignih tumora pluca i otvorili put dešifriranju bolesti. Analizirajuci DNK u 528 kanceroznih tumora, lekari su otkrili da u tome ucestvuje gen NKX2-1, na koji dosad nisu sumnjali. Taj se gen nalazi na hromozomu 14 u velikom broju adenokarcinoma pluca. Naucnik sa Broad Instituta,Majerson je uveren da ce identifikacija 57 genetskih alteracija koje su cesto uocene kod pacijenata obolelih od raka pluca omoguciti izradu nove strategije za dijagnostikovanje raka i za njegovo lecenje.
Virus side došao je u SAD oko 1969. godine, sa Haitija, a doneo ga je jedan zarazeni imigrant. Sida se širila Amerikom 12 godina pre nego što je 1981. zvanicno priznata kao bolest, došlo se do zakljucka genetskom analizom sacuvanih uzoraka krvi nekih od americkih pacijenata obolelih od side tokom 1982. i 1983. godine, kao i uzoraka krvi još 117 pacijenata iz celog sveta. Procenjuje se da je virus side prvi put zarazio ljudsku populaciju još tridesetih godina prošlog veka u centralnoj Africi. Potom je oko 1966 iz Afrike dospeo na Haiti, a odatle u SAD.
Inhibitori proteaze, lekovi koji se koriste za lecenje obolelih od side, mogli bi u buducnosti da se koriste i u borbi protiv nekih vrsta kancera, tvrde strucnjaci sa americkog Nacionalnog instituta za rak. Najefikasnijim se pokazao lek Nelfinavir ili Viracept. Ovaj medikament je usporio rast celija raka dojke. Još dva inhibitora proteaze usporavaju razvoj celija raka – Ritonavir ili Norvir i Sakinavir ili Inviraz. Inhibitori proteaze usporavaju širenje HIV virusa i smanjuju rizik od razvoja sekundarnih oboljenja a deluju na protein ukljucen u razvoj mnogih vrsta raka.
Naucnici sa Univerziteta u Bristolu su izolovali protein JAM-1 u mozgu i otkrili da on blokira bela krvna zrnca, uzrokujuci upalu, koja potom ugrozava krvotok i smanjuje dovod kiseonika u mozak. Vaskularno i upalno oboljenje mozga dovodi do hipertenzije, povišenog krvnog pritiska. Rezultati studije otvaraju mogucnost da se pronadu terapije za one pacijente koji ne reaguju na postojece lekove protiv hipertenzije koja se smatra klasicnom psihosomatskom bolešcu. Britanski naucnici su zakljucili da bi trebalo smanjiti upalni proces krvnih sudova i poboljšati krvotok prema mozgu.
Istrazivanje u Australiji je pokazalo da je kod pacijenata koji dobijaju velike doze ribljeg ulja došlo do drasticnog smanjenja simptoma bolesti artritisa nego kod onih koji uzimaju samo lekove. Posle dva meseca lecenja ribljim uljem, simptomi reumatskog artritisa bili su slabiji, pojedini pacijenti su se osecali prijatnije i pokretnije i imali su manju potrebu za uzimanjem analgetika, koji posle duzeg povecavaju kardiovaskularni rizik i izazivaju probleme probavnog trakta. Riblje ulje je korisno kod reumatskog inflamatornog artritisa ali ne pomaze kod osteo artritisa.
Restriktivne bolesti pluca astma, emfizem i bronhitis karakteriše smanjena kolicina izdahnutog vazduha. Kod opstruktivnih plucnih bolesti se regustruje smanjenje ukupne kolicine kiseonika koje su pluca u stanju da zadrze. Strucnjaci iz Kolumbije su sproveli istrazivanje, ispitanici kod kojih su konstatovane restriktivne ili opstruktivne plucne bolesti su znatno cešce imali i mentalne zdravstvene probleme. Pri tome su oni sa opstruktivnim poremecajem uglavnom imali osecaj da im je ukupno stanje loše, dok su oni sa restriktivnim plucnim oboljenjima uz to pokazivali manju samokontrolu i cešce su bili depresivni.
Tokom istrazivanja koje je obavljeno, analizirano je devetsto dvadeset sedam porodicnih stabala porodica iz Evrope i Severne Amerike, sve do pocetka sedamnaestog veka. Istrazivanje pokazuje da muškarci od svojih roditelja nasleduju sklonost da imaju više muške ili zenske dece. Proucavanje porodicnih stabala pokazalo je da se verovatnoca za rodenje decaka ili devojcice nasleduje. Istrazivaci veruju da ljudi imaju gen koji odreduje da li ce muška polna celija sadrzati više X ili Y hromozoma i tako uticati na pol novorodenog deteta.
Bobice brusnice pozitivno deluju na infekcije mokracnih puteva, snizavaju holesterol, pomazu kod srcanih bolesti i sprecavaju kvarenje zuba. Lekari rade na otkrivanju uzroka zbog kojih bi njihov hemijski sastav mogao smanjiti prekomernu upotrebu antibiotika. Profesor Teri Kamesano, na institutu Vorcester Politehnik, predvodio je istrazivanje kojem je cilj bio otkriti ucinak hemijskih veza kod brusnica na molekularnom nivou. Rezultat je bio otkrice hemijskog spoja koji menja strukturu bakterije Ešerihije koli, uzrocnika infekcije mokracnog sistema.
Fizicka aktivnost utice na povecanje proizvodnje hemijskog jedinjenja koje ima antidepresivne efekte u mozgu miševa, zakljucili su americki strucnjaci sa Univerziteta Jejl. Kod miševa koji su tokom nedelju dana redovno trenirali na tocku za trcanje, ustanovljena je promenjena aktivnost 33 gena, od kojih vecina nikad ranije nije identifikovana. Narocito se povecala aktivnost gena koji se dovodi u vezu sa VGF proteinima, vaznim za razvoj i odrzavanje nervnih celija. Kada su istrazivaci miševima u mozak ubrizgali sinteticku verziju VGF došlo je do snaznog antidepresivnog efekta.
Telesna masnoca kljucan je faktor u razvoju raka, mnogo vazniji nego što se to dosad verovalo. Cak i oni koji nisu gojazni, a imaju viška, moraju izgubiti na tezini ako zele smanjiti opasnost od raka, kaze se u velikom medunarodnom istrazivanju. Svetski fond za istrazivanje raka sproveo je dosad najvece ispitivanje odnosa nacina zivota i raka i izdao nekoliko oštrih upozorenja. Ljudi treba da paze da se u starijem dobu ne ugoje, izbegavaju zasladena pica i alkohol i ne jedu šunku ili slaninu.
Redovno konzumiranje masnih polinezasicenih kiselina omega-3 smanjuje za 20 odsto opasnost od smrti izazvane srcanim problemima, pokazalo je istrazivanje grupe naucnika sa kanadskog univerziteta Alberta. Naucnici su došli do tih rezultata, analizirajuci podatke iz više istrazivanja, kojima je bilo obuhvaceno 30.000 pacijenata u svetu. Oni preporucuju da se omega-3, kojih najviše ima u morskoj ribi, ukljuce najmanje dva do tri puta sedmicno u ishranu. Osim što štite srce, omega-3 ublazavaju i simptome više oboljenja nervnog sistema, kao što su epilepsija, Alchajmerova bolest i depresija.
Strucnjaci sa belgijskog Univerziteta Gent, skrecu paznju na opasnost od dugorocnog korišcenja kontraceptivnih tableta jer dovodi do naslaga na unutrašnjosti arterija. Naslage na arterijama mogu dovesti do stvaranja ugruška koji ce podstaknuti mozdani ili srcani udar. Zene koje su koristile pilulu u proseku 13 godina imale su 20 do 30 posto više arterijskih naslaga za svakih 10 godina korišcenja, posebno u velikoj arteriji na vratu i nogama.
Istrazivanja na muzjacima monogamnih ptica otkrila su da nivo testosterona naglo opada od trenutka kada zenka i muzjak formiraju porodicnu zajednicu i pocnu da brinu o mladuncima. Veštacki podignut nivo testosterona utice tako da muzjak odmah pocinje da zanemaruje obaveze prema zenki i mladuncima, i krece u potragu za novom partnerkom. Antropolog Piter Grej sa Univerziteta Harvard ustanovio je da se to isto dogada i kod muškaraca. Kod svih ispitivanih muškaraca nivo hormona opao je u toku dana, medutim kod ozenjenih smanjenje nivoa testosterona bilo je znacajno vece.
Autizam je kompleksan poremecaj u radu mozga koji onemogucava osobu da pravilno komunicira, interaguje sa okolinom i razvija socijalne odnose, a cesto je pracen ekstremnim ponašanjem i izlivima besa. Naucnici su dugo sumnjali da autizam izazivaju greške u genetskom kodu. Istrazivanjem je utvrdeno da su za autizam odgovorni region hromozoma broj jedanaest i poseban gen po imenu neureksin jedan. Neureksin jedan pripada porodici gena koji pomazu razmeni elektrostimulansa medu nervnim celijama i naucnici veruju da on ima presudnu ulogu u nastanku autisticnih poremecaja.
Uz pomoc genetski modifikovanih biljaka moze se dobiti jeftiniji insulin koji je skoro identican onom koji proizvodi ljudski organizam. Insulin se trenutno uglavnom proizvodi u laboratorijama uz pomoc genetski modifikovanih bakterija. Zbog ocekivanog daljeg povecanja broja osoba sa dijabetesom ocekuje se i porast potraznje za insulinom, hormonom koji je nuzan za regulaciju nivoa šecera u krvi. Nove metode uzimanja insulina, na primer putem inhalacije, zahtevaju vece kolicine hormona nego što je to slucaj sa klasicnim injekcijama
Ljudi koji ne peru zube redovno imaju veci rizik od srcanog udara. Loša higijena usne šupljine dovodi do krvarenja desni, što za više od 700 tipova štetnih bakterija znaci direktan dodir sa krvnim celijama, objavili su naucnici sa Univerziteta u Bristolu. Bakterije ulaze u krvotok i pogoduju razvoju bolesti srca, nezavisno od prethodnog zdravstvenog stanja i fizickog stanja. Kardiovaskularne bolesti najcešci su uzrok smrti u zapadnom svetu. Oralne bakterije streptokok gordoni i streptokok sangvinis cest su izvor infekcija i predstavljaju nezavisne faktore rizika u razvoju bolesti srca.
Lekari sa kalifornijskog Univerziteta Berkli objavili su svoja saznanja o uticaju folne kiseline na smanjivanje broja spermatozoida sa pogrešnim brojem hromozoma. Kod zdravog muškarca 4% spermatozoida nosi višak ili manjak hromozoma, što se naziva aneuploidija, a vezana je za probleme sa zacecem, pobacaje i malformacije fetusa koje rezultiraju Daunovim, Tarnerovim ili Klinefelterovim sindromom. Folnu kiselinu sadrzi spanac, kelj, blitva, brokoli, orah, grašak i voce. Osim promene jelovnika buduci ocevi moraju da prestanu da puše, smanje unos alkohola i jedu umereno.
Zene koje nikada nisu uzimale hormonsku terapiju u menopauzi, a imaju prekomernu telesnu tezinu imaju veci rizik za razvoj raka. Istrazivaci su uocili da medu zenama koje nikada nisu uzimale hormonsku terapiju u menopauzi, a gojazne su imaju gotovo 80% veci rizik za rak jajnika. Veza izmedu telesne tezine i raka jajnika kod zena koje su uzimale hormonsku terapiju u menopauzi nije pronadena. Prekomerna telesna tezina kod zena u menopauzi vodi do povecane produkcije estrogena. Estrogen moze stimulisati rast celija jajnika te igrati vaznu ulogu u razvoju raka jajnika.
Ljudi koji boluju od migrene, imaju strukturne promene u mozgu, posebno u regiji korteksa, centra za bol i druge senzacije u organizmu. Naucnici su tokom istrazivanja otkrili da osobe sa migrenom imaju za 21 odsto tanji somatosenzorni deo korteksa, regije koja prima informacije o bolu, dodiru i spoljnoj temperaturi. Migrena je jaka glavobolja, koju cesto prate muka, povracanje i osetljivost na svetlost i zvuk. Zene više boluju od migrene od muškaraca, a mnogi pacijenti je dobijaju kao naslednu bolest,.
Americki tim iz Medicinskog centra u Severnoj Karolini je tokom serije eksperimenata ustanovio da slepo crevo sluzi kao zašticeni rezervoar korisnih bakterija, koji se aktivira kada se prorede korisne bakterije u debelom crevu. Korisne bakterije pomazu odrzavanju metabolicke ravnoteze u crevima i uništavaju štetne mikrobe. Cesto se tokom lecenja antibioticima, ili posle njega, kod pacijenata javljaju gastrointestinalni problemi, jer su ti lekovi, uz patogene koji su izazvali infekciju, uništili i korisne bakterije.
Lekari sa Univerziteta Alabama su otkrili zašto konzumiranje belog luka odrzava zdravo srce. Rešenje je u alicinu, supstanci odgovornoj za ozloglašeni sumporni zadah. Alicin se razgraduje na manje sastojke koji reaguju sa crvenim krvnim zrncima i stvaraju spoj koji opušta krvne sudove i omogucava dobar protok krvi. Osim toga, smanjuje pritisak i omogucava da se putem krvi prenosi više kiseonika do organa, pa tako olakšava rad srca. Lekari medutim upozoravaju da koncentrati belog luka koji se prodaju u apotekama u prevelikim dozama mogu prorediti krv i uticati na krvarenje.
Novo istrazivanje pokazuje da bi povišeni krvni pritisak kod starijih osoba mogao biti povezan sa smanjenjem kognitivne funkcije. Zbog toga bi pripadnici starijeg doba mogli biti onemoguceni u jasnom razmišljanju tokom stresnih situacija. Ispitanici sa prosecnim krvnim pritiskom od 130 mm zivinog stuba ili višim pokazali su znatno smanjenje mentalnog kapaciteta kada se njihov krvni pritisak još povisio, a oni sa prosecnim ili nizim krvnim pritiskom nisu pokazali nikakve promene u kognitivnom funkcionisanju, cak i kada se njihov krvni pritisak naglo povisio.
Prevremeno rodena deca izlozena su povecanom riziku od anksioznosti, depresije i drugih psihijatrijskih poremecaja u adolescenciji i ranom odraslom dobu, zakljucili su strucnjaci iz Stokholmske decije bolnice Saks. Deca rodena izmedu 24. i 28. nedelje trudnoce su tom riziku izlozenija za cak 68 odsto, dok su ona rodena samo dve do tri nedelje pre roka izlozena svega osam odsto vecem riziku od psihickih poremecaja. Istovremeno se pokazalo da alkohol i uzimanje droge nisu bili cešci uzroci hospitalizacije kod osoba koje su prevremeno rodene, nego što su to kod dece rodene na vreme.
Rak bi do 2010. godine mogao da postane glavni svetski ubica, veci od kardiovaskularnih oboljenja, kaze se u izveštaju Medunarodnog centra za istrazivanje raka. Broj slucajeva raka vec se udvostrucio izmedu 1975. i 2000. godine, a mogao bi ponovo da bude udvostrucen i u periodu od 2000. do 2020. godine. Do 2030. godine bi mogao da bude skoro utrostrucen. Godišnje od raka oboli od dvadeset do dvadesetšest miliona ljudi, a više od polovine slucajeva oboljenja i dve trecine smrtnih slucajeva izazvanih tom bolešcu registrovano je u zemljama sa slabim i srednjim primanjima.
Osobe koje cesto i dugo borave pred kompjuterom imaju veliku opasnost od razvoja glaukoma. Opasnost je još veca za kratkovidne osobe. Glaukom nastaje zbog povišenog pritiska u ocima koji potiskuje zivce koji se nalaze u pozadini oka i ako se ne leci, moze dovesti i do gubitka vida. Oci su jako osetljive na vremenski period koji se provodi gledajuci u monitor jer se prestane treptati onoliko koliko se inace to cini, pa se oko postepeno suši. Zbog toga se oci još više naprezu. Lekari preporucuju da se svakih nekoliko minuta skloni pogled sa monitora i sklope oci kako bi se odmorile.
Cetrdesetdvogodišnji Amerikanac zahvaljujuci kompleksnom i rizicnom zahvatu transplantacije koštane srzi vec skoro dve godine zivi osloboden AIDS-a i leukemije, od kojih je bolovao 10 godina. Njemu su presadene maticne celije iz koštane srzi donatora sa prirodnom rezistencijom na HIV, koja sprecava da se virus razvije u bolest. Pre zahvata bolesniku je uništena sopstvena koštana srz kako bi se uklonio virus. Zahvat za sada ne moze postati standardni tretman za lecenje od HIV-a, jer pacijent za vreme njegovog trajanja ostaje bez ikakvog imunološkog štita.
Svaka sedma zena pati od depresije pre, za vreme ili posle trudnoce. Depresija moze imati teške posledice za porodilju, bebu i celu porodicu. Zene pogodene depresijom imaju poteškoce u emocionalnom povezivanju sa bebom, odnosu sa ocem bebe i u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Istrazivaci isticu da je za mnoge zene depresija hronicno stanje, a vezu izmedu trudnoce i povecanih izgleda za pojavu depresije objašnjavaju hormonskim promenama i psihološkim prilagodavanjem.
Biotehnološka kompanija iz Lijeza u Belgiji razvila je dva nova testa efikasna u otkrivanju raka bešike i debelog creva. Radi se o markerima koji omogucavaju da se kod raka bešike preko urina i kod raka debelog creva preko stolice otkriju geni, koje je modifikovalo prisustvo raka. Testovi su, tokom klinickih ispitivanja pokazali veoma dobre rezultate omogucivši rano otkrivanje raka bešike u 88 odsto slucajeva i raka debelog creva u 86 odsto slucajeva.
Lekovi protiv bolova koji se dobijaju bez recepta kao aspirin mogu da smanje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. Radi se o grupi nesteroidnih protivupalnih lekova. Naucnici sa Univerziteta u Kaliforniji su sproveli istrazivanje na petstoosamdeset osoba, a rezultati su pokazali da su svi oni koji su povremeno uzimali neke od lekova protiv bolova u kategoriji osoba sa smanjenim rizikom za oboljevanje od Parkinsona u odnosu na one koji ih nisu nikada uzimali. Posebno su bili zašticeni oni koji su lekove uzimali tokom dvogodišnjeg ili višegodišnjeg razdoblja.
Naucnici su otkrili da cesta upotreba mobilnog telefona usporava mozdanu aktivnost nalik na Alchajmerovu bolest, ali povecava sposobnost mozga da se usresredi na specificnu temu. Istrazivanje je sprovela grupa nezavisnih holandskih naucnika koji se bave istrazivanjem mozga. Oni su uporedili stotinu osoba koji cesto koriste mobilni telefon, stotinu osoba koje ga ne koriste i još stotinu onih koji ga neredovno koriste. Cestim korisnicima smatraju se oni koji veoma cesto razgovaraju mobilnim telefonom i to cine vec nekoliko godina.
Osobe koje piju vino u umerenim kolicinama manje su podlozne riziku od prerane smrti od onih koje vole pivo ili uopšte ne uzimaju alkohol. Naucnici su kontinuirano ispitivali 36.250 muškaraca izmedu 40 i 60 godina. Zakljucak je da i pivo i vino uticu na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Rezultati pokazuju da nekoliko caša vina nedeljno mogu blagotvorno da uticu na zdravlje.
Deca do devet godina, koja imaju povišeni holesterol, kasnije imaju povecanu opasnost da dobiju neko kardiovaskularno oboljenje, saopštili su naucnici u studiji objavljenoj u Francuskoj. Naucnici su ustanovili da davanje statina, molekula koji smanjuje holesterol, utice na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Strucnjaci predlazu da bi radi prevencije bilo dobro da se detetu vec izmedu prve i druge godine ispita nivo holesterola u krvi.
Sterilitet se sa godinama javlja i kod muškaraca, pa se njihove šanse da postanu ocevi smanjuju vec posle 40. godine, pokazali su rezultati najnovijeg istrazivanja koje je sproveo francuski Centar za vantelesnu oplodnju Ejlo. Do tog zakljucka su došli analizom uzoraka sperme uzetih od cetrdesetogodišnjih muškaraca, koja je pokazala da veliki broj sadrzi odredene promene koje mogu da uticu na pobacaj. Proporcijalno sa starošcu degradacija DNK sperme raste. Lekari moraju da imaju u vidu i godište muškaraca i da ubuduce o uticaju tog faktora na zacece upozore parove koji zele decu.
Nakon revolucionarne transplantacije koštane srzi na HIV bolesniku, doktori su iskoristili maticne celije za obradu donatorskog dušnika. Kolumbijka Klaudia Kastilo je zapocela disati punim plucima nakon eksperimentalne transplantacije donatorskog organa uzgojenog kombinacijom maticnih celija primaoca. Po pronalasku i ocišcenju donatorskog organa, strucnjaci su iz koštane srzi pacijentkinje izvadili maticne celije kako bi uzgojili hrskavicu za predvideni deo. Tim je obradio dušnik ovim celijama uz pomoc posebnog uredaja razvijenog na politehnickom Institutu u Milanu.
Stokholmski tim proucio je slucajeve 82.000 Švedana, koji su popunili upitnik o ishrani, a potom je njihovo zdravstveno stanje praceno narednih sedam godina. U tom periodu medu njima je registrovano 139 slucajeva raka zeludca. Uoceno je da je rizik od raka zeludca bio znatno manji kod onih ispitanika koji su kroz hranu uzimali najviše vitamina A, retinola i alfa i beta karotena, kao i kod onih koji su uzimali ovaj vitamin kao dodatak ishrani. U poredenju sa ispitanicima koji su konzumirali najmanje vitamina A, oni koji su ga najviše unosili imali su za oko 50 odsto manji rizik da obole od raka zeludca.
Potreba za bojenjem sedih vlasi više nece postojati, jer ce je zameniti šampon koji vraca prirodni pigment. Eksperimentišuci sa sredstvom KDPT, naucnici su u laboratoriji na uzorcima kose zena koje su se podvrgle fejsliftingu, uspeli sedim vlasima povratiti prirodni pigment. Problem je što je lek delotvoran samo na vlasima koje su bolesne, na primer iz temena sklonog alopeciji, pa takve kad ponovo narastu cesto budu bele i sive boje, odnosno bez pigmenta. Strucnjaci smatraju da postoji opravdana mogucnost da se kosi posedeloj od starenja vrati izgubljeni pigment.
Istrazivaci sa Harvard Medicinske Škole pronašli su medu skoro 12.000 dece i tinejdzera koje su proucavali, da su oni cije su majke dobile više od preporucenih kilograma, tokom trudnoce imali 42% vece izglede da ce biti debeli. Poslednji rezultati dokazali su da okolina fetusa moze imati kontinuiran uticaj na regulaciju telesne mase deteta. Naucnici tvrde da zene sa normalnom telesnom masom trebaju dobiti od 11 do 16kg tokom trudnoce, zene koje imaju višak kilograma pre trudnoce, samo od 7 do 11 kg,a premršave zene 13 do 18 kg.
Hidrantne kreme koje svakodnevno koristi više miliona osoba povecale su u proseku za 69 odsto opasnost od razvoja cestih oblika raka koze kod miševa, tokom istrazivanja grupe naucnika sa americkog univerziteta Rutgers u Nju Dzersiju. Naucnici su tokom istrazivanja utvrdili da hidrantne kreme povecavaju kancerogeno dejstvo sunca, odnosno ultravioletnih zraka, kojima su bili izlozeni miševi. Miševima, izlozenim ogromnim kolicinama UV zraka, koje covek moze da apsorbuje za ceo svoj zivot, nanošene su hidrantne kreme koje su kod njih povecale opasnost od pojave tumora.
Deca koja od malena nisu pocela da konzumiraju kikiriki izlozena su deset puta vecoj opasnosti od razvoja alergije na tu namirnicu, nego oni koji ga jedu od ranog detinjstva. Istrazivaci su došli do tih rezultata uporedivši ucestalost alergije na kikiriki medu 8.600 dece u Velikoj Britaniji i Izraelu.Tokom istrazivanja je utvrdeno da je stopa alergija medu decom u Velikoj Britaniji 1,85 odsto, a u Izraelu 0,17 odsto.Ti rezultati se, prema recima doktora, objašnjavaju cinjenicom da je sa navršenih devet meseci 69 odsto izraelske dece jelo kikiriki, a u Velikoj Britaniji 10 odsto.
Tim iz Bridz centra u Londonu ponudice vec sledece godine buducim roditeljima specijalan test koji po ceni od 1.500 funti otkriva genetski potencijal za 15.000 bolesti u roku od samo nekoliko nedelja.
Ovaj test ne samo što ce dati spisak urodenih poremecaja i anomalija još nerodenog deteta, nego ce povecati brzinu i tacnost testiranja i olakšati roditeljima koji su se podvrgli veštackoj oplodnji da izaberu embrione koji imaju najvece šanse da se razviju normalno. Nova tehnika je univerzalna, odnosno analizira hromozome i moze se primeniti na sve embrione.
Ljubitelji crvenog mesa i mleka mogu biti podlozniji zarazi jednom vrstom bakterije ešerihija koli, koja izaziva tešku dijareju, porucili su australijski istrazivaci sa Univerziteta Monaš. Crveno meso i kravlje mleko sadrze jedan tip šecera za koje se vezuje šiga, toksigenska bakterija ešerihije koli. Stalni unos crvenog mesa i mleka omogucava talozenje u celijama saharida koji sadrzi N-glikolilneuraminicku kiselinu. Ova vrsta ešerihije koli vezuje se iskljucivo za tu vrstu šecera, što dovodi do visoke intoksikacije organizma i velike zaraznosti.
Interleukin-12 je molekul sposoban za zaštitu od alergijskih reakcija na hranu, a antialergijsku moc je otkrio italijanski naucnik Klaudio Nikoleti, šef imunologije na Institutu za prehrambena istrazivanja u Norvicu. Tokom eksperimenata istrazivaci su primetili da eliminacijom interleukina – 12 kod imunih miševa na prehrambene alergije, dolazi do alergijskih reakcija. Kod alergicnih miševa dendriti u intestinalnom aparatu ne proizvode interleukin – 12. Blokira li se taj molekul kod zdravih jedinki, one ce postati osetljivije i razvijace alergije.
Dojenje pomaze u smanjenju telesne tezine posle porodaja, tako da ce mame brze povratiti staru liniju ako doje svoje bebe. Dr Anderson je sa kolegama uporedio telesnu tezinu pre trudnoce i nakon porodaja, sa tezinom 12 nedelja nakon porodaja kod 24 majke, izmedu 19 i 42 godine. Rezultati su pokazali da su tokom prve cetiri nedelje nakon porodaja više smršale majke koje su bebe i prehranjivale, ali se nakon 8 do 12 nedelja, promenilo u korist majki koje su svoje bebe samo dojile. Uoceni gubitak telesne tezine bio je prisutan uprkos povecanom unosu kalorija medu majkama koje doje.
Kanadska vlada upozorava na štetnost bisfenola A. Hemikalija bisfenol A u limenkama i plasticnim proizvodima, ukljucujuci i decije bocice, moze biti povezana sa ranim pubertetom, kao i razvojem raka dojke i prostate. Do ispuštanja štetnih hemikalija u deciju hranu dolazi zbog izlozenosti bocica visokim temperaturama. Bisfenol A je toksican za ljude cak i u niskim kolicinama, a posebno je opasan za decu. Zato je najbolje,izbegavati hranu koja je došla u kontakt sa plastikom. Gotovo sve decije plasticne bocice sadrze taj sastojak, a prepoznatljiv je po broju 7 unutar trougla.
Britanski strucnjaci za premecaje u ishrani u poslednjih pet godina beleze porast od šezdesetsedam odsto kod muškaraca koji pate od anoreksije. Medu obolelima najzastupljeniji su tinejdzeri. Strucnjaci u Britaniji, po prvi put nakon godina bavljenja anoreksijom , psihickim poremecajem usled koga pacijent svesno ne uzima hranu kako bi oslabio , beleze veci broj slucajeva kod muškaraca, nego kod zena. 5 do 10 odsto ukupnog broja pacijenata koji pate od poremecaja u ishrani cine muškarci. Muškarci smatraju da je anoreksija zenska bolest, pa se zbog nje retko obracaju lekaru.
Pacijenti koji dozive manji mozdani udar izlozeni su opasnosti da u roku od nedelju dana dozive jaci mozdani udar i trebali bi hitno biti podvrgnuti terapiji. Mini-mozdani udari su samo manje verzije jacih mozdanih udara i uzrokuju simptome kao što su ošamucenost, utrnulost jedne ruke ili noge, kao i poremecaj vizualne percepcije. Takvi simptomi nisu jaki i ljudi ih cesto zanemaruju. Jaci mozdani udar moze uzrokovati paralizu, gubitak sposobnosti govora, kognitivnu konfuziju, cak i smrt. Vecinu mozdanih udara uzrokuje blokada jedne od arterija koje vode do mozga.
Istrazivanje sprovedeno na Londonskom Kraljevskom Koledzu pokazuje da miris ulja lavande ublazava teskobu pre posete zubaru. Vec su ranija istrazivanja dokazala da lavanda pozitivno utice na san i ublazava glavobolje. Nova studija, sprovedena na 340 ispitanika, pokazala je kako miris ulja lavande smanjuje nervozu pre sedanja na zubarsku stolicu za priblizno 50 odsto. Istrazivaci smatraju da lavanda treba da bude u cekaonicama stomatoloških ordinacija da bi se smanjila potreba za hipnoterapijom i drugim postupcima namenjenim pacijentima koji se uzasavaju odlaska zubaru.
Bol u nozi moze da bude simptom opasnog krvnog ugruška skrivenog duboko u venama, poznatog kao duboka venska tromboza. Formira se u nekoj velikoj veni i moze da bude smrtno ozbiljna stvar ako ude u pluca gde postaje plucni embolizam. Od 350.000 do 600.000 Amerikanaca su svake godine zrtve duboke venske tromboze, a barem 100.000 zbog toga izgubi zivot. Njeni znaci i simptomi zavise od stepena zacepljenja venskog protoka, ali ništa od toga nije dovoljno za postavljanje dijagnoze, tako da ova bolest moze da se pojavi neupadljivo i brzo prekine zivot naizgled zdravih osoba.
Sedišta koja se greju su nezdrava za muškarce, jer uticu na preterano povecanje temperature testisa, a samim tim i na plodnost muškaraca. Za normalnu proizvodnju sperme temperatura testisa treba da bude nešto niza od temperature tela, a nemacki istrazivaci su utvrdili da je 90 minuta provedenih na toplom sedištu automobila dovoljno da bi se temperatura testisa povecala iznad te granice. Zbog toga bi automobilska sedišta koja se greju vremenom mogla da uticu na plodnost muškaraca, istakao je doktor Andreas Jung, voda nemackog tima koji je sproveo istrazivanje.
Lekovi ublazavaju tegobe kod artritisa, ali strucnjaci savetuju i blagu masazu. Pravilna masaza doprinosi vecoj pokretljivosti zglobova, opušta mišice i podstice protok krvi u kozi i tkivima koja se nalaze ispod nje. Ukoliko se tokom masaze oseti jak bol u odredenom podrucju, treba prestati ili ublaziti pokret. Dve tehnike koje se preporucuju su blago stiskanje bolnog mišica izmedu palca i ostalih prstiju, i prelazenje preko mišica sporim pokretom, sa više ponavljanja. U lecenju tegoba izazvanih artritisom koristi se i gel sa dodatkom mentola koji hladi kozu.
Zene koje tokom trudnoce dozive jak stres mogu da rode bebu sa predispozicijom za šizofreniju, saopštili su americki naucnici u svojoj najnovijoj studiji. Šizofrenija je psihicka bolest koja oboleloj osobi otezava ili sasvim onemogucava razlikovanje stvarnih od nestvarnih dozivljaja i iskustava, a pod jakim stresom koji bi mogao da izazove šizofreniju kod deteta podrazumeva se neka prirodna katastrofa, teroristicki napad ili iznenadna smrt bliske osobe, s tim da je opasnost utoliko veca ukoliko se iznenadni gubitak bliske osobe dogodi zeni u prvom tromesecju trudnoce.
Ne treba vezbati iskljucivo zbog mršavljenja. Mršavljenje pomocu vezbanja je vrlo sporo, pa mnogi zbog slabih rezultata odustaju od vezbanja. Oni uporniji uspeju da ostvare svoj cilj, ali prestaju da vezbaju kada ga dostignu, posle cega im se kilogrami vrate. Trebalo bi redovno vezbati, bez opterecivanja velikim ciljevima, da bi se dozivele sve prednosti koje donosi redovna fizicka aktivnost, kao što su poboljšano stanje srca i krvnih sudova, normalizacija krvnog pritiska, bolji imunitet i san. Smanjenje stresa i poboljšanje ostalih zdravstvenih faktora vremenom dovode do toga da kilogrami sami nestaju.
Naucnici su po prvi put u istoriji uspeli da proizvedu veliku kolicinu crvenih krvnih zrnaca u laboratoriji, što bi moglo da ukine donaciju krvi. Razvili su tehnologiju koja iz maticnih celija proizvodi crvene krvne celije krvne grupe A, B i 0. Laboratorijski proizvedene celije jednako su dobre kao i prirodne kada je u pitanju prenošenje kiseonika, što je inace njihova osnovna funkcija. Ovo moze dovesti i do stvaranja univerzalnog donatora, odnosno, proizvodnje krvi krvne grupe 0, koja se bez ikakvih posledica moze koristiti kod svih osoba bez obzira na krvnu grupu.
Inspirisani pacijentom koji je posle prezivljenog šloga potpuno zaboravio svoju naviku da puši dve paklice cigareta dnevno,naucnici pokušavaju da pronadu nov nacin odvikavanja od pušenja. U oblasti mozga koji se zove insula telesne reakcije se pretvaraju u osecanja. U insuli se na primer osecanje anksioznosti pretvara u ubrzanje rada srca. Kada su takve reakcije posledica unošenja odredene supstance u organizam, insula je glavni centar za osecanje potrebe za tom supstancom. Izvršena skeniranja mozgova mnogih pušaca i bivših pušaca dalo je odgovore na mnoga pitanja i osvetlilo nove mogucnosti rešenja velikog problema.
Depresija kod muškaraca moze biti znacajan simptom nedostatka testosterona. Testosteron je muški seksualni hormon koji utice na radni elan, libido i erekciju. Ako nivo ovog hormona padne ispod normale, ne samo da je ugrozen seksualni zivot, nego i raspolozenje. Umesto antidepresivnih lekova moze da pomogne terapija testosteronima. Testosteron moze da se u telo unese u vidu gela. Gel se primenjuje samo jednom dnevno i to spolja — nanosi se na nadlaktice, ramena i stomak i tako preko koze dospeva u telo. Ova terapija pomaze vec posle nekoliko nedelja cak i kod teške depresije.
U Srbiji je oko 200.000 parova suoceno sa sterilitetom, a pozajmljivanje tude materice da bi se dobilo dete nije dozvoljeno domacim Zakonom o porodici. Iz Ministarstva zdravlja porucuju da je izrada novih sistemskih zakona u toku. Parovi koji to zele mogu da potraze surogat majke preko interneta uz odgovarajucu nadoknadu, ali mali broj zemalja dozvoljava sticanje potomstva na taj nacin. Zbog toga mnogi parovi materice za iznajmljivanje pronalaze u inostranstvu, i to uglavnom u siromašnim zemljama gde se do zeljenog cilja moze doci relativno jeftino preko specijalnih agencija.
Savremena medicina se sve više fokusira na znacaj biljnih vlakana i njihovu ulogu u prevenciji i lecenju brojnih bolesti. Biljna vlakna u tankom crevu ne podlezu procesu varenja, dok se u debelom crevu samo delimicno razgraduju. Rastvorljiva biljna vlakna snizavaju nivo holesterola u krvi i na taj nacin umanjuju rizik od pojave srcanih oboljenja, dok ona koja se ne rastvaraju podsticu proces praznjenja creva, pa su vrlo korisna u dijetama. Rastvorljivim vlaknima bogati su pasulj, grašak, kikiriki, prokelj, šargarepa, jabuke, orasi, kupus, paprika i zelena salata.
Dr Lari Jang, profesor neurologije u Atlanti, kaze da je ljubav koktel hemijskih jedinjenja koje naš organizam proizvodi u specificnim situacijama. Strucnjaci ce razviti afrodizijake na naucnoj bazi, hemikalije koje ce moci coveka da navedu da se zaljubi u prvu osobu na koju naide. Nesrecno zaljubljeni dobijace antidot, koji ce im pomoci da zaborave na neuzvracenu ljubav i dobiju novu šansu. Bice moguce napraviti i neku vrstu genetskog ljubavnog testa, koji bi trebalo da utvrdi da li su dve osobe stvorene jedna za drugu, odnosno, da li su predodredene da imaju srecan brak.
Istrazivaci sa Mek Mastera su dokazali da mali muzicari imaju bolje rezultate na testovima pamcenja, kao i na testovima iz maternjeg jezika i matematike. U istrazivanju je uz pomoc magnetoencefalografije utvrdeno da je kod dece koja su imala casove iz muzickog vec u roku od 4 meseca došlo do promena u nacinu na koji mozak deluje u celini. Naucnici zakljucuju da muzicko obrazovanje utice na pripremu mozga za opšte kognitivno funkcionisanje, koje je povezano sa pamcenjem i koncentracijom. Casovi muzike imaju pozitivan uticaj na koeficijent inteligencije kod dece.
Lekari iz Majamija su saopštili da je jedna cetrnaestogodišnja Amerikanka posle neuspešne transplatacije srca zivela cetiri meseca bez srca ocekujuci novu transplantaciju. U meduvremenu su je prikljucili na mašinu koja ima dve pumpe — jedna je slala krv u pluca, a druga je rasporedivala krv po celom telu. U prva dva meseca bez srca Zana Simons je imala problema sa bubrezima, jetrom i infekcijom pluca, ali se njeno zdravstveno stanje kasnije poboljšalo, a druga transplantacija je uspela. Bolovala je od teškog srcanog oboljenja koje se naziva dilatativna kardiomiopatija.
Engleski naucnici prave tablete za moral. Dr Šon Spens sa Univerziteta u Šefildu istice kako brojni lekovi za suzbijanje bolova aktivno uticu i na ponašanje ljudi koji ih koriste. On smatra da je neophodno napraviti tablete koje ce ljude uciniti ne samo snaznijima i pametnijima, nego i moralnijima. To bi dovelo do velikog preokreta u lecenju raznih psihickih bolesti, pogotovo onih koji su povezani sa takozvanim poremecajima ponašanja. Tablete za moral bi intenzivirale osecanja društvene pripadnosti i izrazavanja pozitivnih karakteristika, kao što je, na primer, ljubaznost.
U vreme kada ljudi sve manje veruju u religijski raj na onom svetu, nova medicinska tehnologija koja je pocela da se razvija kako bi se pomoglo obolelima od Parkinsonove bolesti mogla bi da postane vrlo korisna onima koji zele da stvore naucno-tehnološki raj na ovom svetu. Ako se njen razvoj uspešno nastavi, u bliskoj buducnosti ce postizanje svih mogucih zadovoljstava biti vrlo lako ugradivanjem cipa u mozak. Taj cip odašilje mini impulse u deo mozga koji je povezan sa osecajem uzivanja, na primer, u jelu, picu ili seksu, a moze da se ukljucuje i iskljucuje po potrebi.
Ako ne mozete da se obuzdate pred tortama i kolacima, verovatno imate problem sa genetskim nedostatkom koga istrazivaci sa Univerziteta u Torontu nazivaju “slatki gen”. Prema njihovoj naucnoj studiji, osobe sa ovim genetskim nedostatkom piju za cetrdesetcetiri odsto više zasladenih napitaka, jedu za tridesetcetiri odsto više slatkiša i unose dodatnih od sto do dvesta kalorija dnevno iz šecera. Svi oni imaju višak kilograma i veliki obim struka, jer slatki gen im ne dozvoljava da osete promene nivoa šecera u krvi, pa im do mozga ne stize signal da moraju prestati da jedu.
Za odrzavanje hormonalnog statusa kod muškaraca nakon cetrdesete godine lekari savetuju ekstrakt bundevinih koštica. On sadrzi biološki aktivne fitosterole koji deluju na prostatu tako što pomazu regulaciji hormonskog statusa i pravilnom radu organa za izlucivanje. Redovnim uzimanjem ublazava tegobe ucestalog mokrenja, jaca mišicni tonus i normalizuje praznjenje mokracne bešike. Zahvaljujuci polinezasicenim masnim kiselinama snizava visinu holesterola u krvi i sprecava razvoj ateroskleroze, pa samim tim štiti od srcanog infarkta i mozdanog udara.
Lecenje pomocu maticnih celija postaje sve znacajnije, a tim naucnika iz San Dijega je otkrio da maticne celije izvadene iz menstrualne krvi mogu da poprave oštecene udove u jednakoj meri kao što to cine maticne celije izvadene iz koštane srzi. Proizveli su slab dotok krvi kod 16 zdravih miševa, a potom su u razmaku od dva dana dva puta u njih ubrizgali maticne celije iz menstrualne krvi. Kod miševa koji su primili tretman udovi su ostali zivi, iako su neki od njih imali poteškoca u kretanju. Rezultati su pokazali da te endometrijalne maticne celije stimulišu rast krvnih sudova.
Najnovije istrazivanje londonskog Instituta za zdravlje dece je pokazalo da nacin zivota muškaraca u mladosti uzrokuju DNK mutacije, koje se prenose na buduce generacije, tako da zivotni stil muškaraca u mladosti ostavlja posledice i na njihove sinove i unuke. Na osnovu analize pet hiljada oceva pušaca i njihove dece, otkriveno je da su sinovi ciji su ocevi propušili pre puberteta deblji od ostalih. Analizirani su i podaci o porodicama kroz tri generacije, na osnovu cega je utvrdeno da su sinovi oceva koji su u mladosti proziveli nestašice hrane ziveli duze od ostalih.
Nivo selena u organizmu smanjuje se sa godinama, što moze da ima za posledicu opadanje neuroloških sposobnosti. Buduci da je oksidacioni stres jedan od uzroka pogoršanja stanja mozga, selen, koji je antioksidant, mogao bi da predstavlja zaštitu od opadanja kognitivne funkcije. Kognitivna funkcija objedinjuje razumevanje, donošenje odluka, pamcenje i ucenje. Naš organizam ne proizvodi selen i zato ga treba unositi u organizam. Namirnice bogate proteinima su ujedno i veoma bogate selenom: plodovi mora, riba (tuna), teleca dzigerica, jaja, crveno meso i zitarice.
Mada je gojaznih ljudi sve više, sve je lakše izgubiti suvišne kilograme. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem dijeta, lekova i vakcina. Najnoviji lek tesofensin blokira neurotransmitere: neoradrenalin, dopamin i serotonin u mozgu, zaustavlja glad i topi višak masnog tkiva u telu, a najnovija vakcina deluje na hormon grelin, glavni krivac za osecaj gladi, kao i na ostale hormone koji ucestvuju u procesu regulacije glukoze. Nedavno je otkriven i gen za gojaznost, a naucnici su blizu razotkrivanja slozenih mehanizama u mozgu koji regulišu telesnu tezinu.
Pušenje je dokazano štetno po zdravlje, ali cak i ono ima dobru stranu — smanjuje rizik od nastanka Parkinsonove bolesti. Ovaj zakljucak harvardskog tima istrazivaca pociva na podacima od preko stocetrdeset hiljada muškaraca i zena koji su praceni tokom devet godina. Istrazivanje je pokazalo da su bivši pušaci bili izlozeni dvadesetdva odsto manjem riziku da obole od te bolesti od onih koji nikad nisu pušili, dok je kod aktuelnih pušaca taj rizik bio cak sedamdesettri odsto manji. Posle dvadesetpet godina od ostavljanja cigareta, zaštitno dejstvo od Parkinsonove bolesti se gubi.
Više od polovine stanovništva inficirano je citomegalovirusom — vrstom herpes-virusa koji moze da prouzrokuje probleme kada se prenese sa majke na fetus tokom trudnoce. Naucnici su ispitali povezanost izmedu ove infekcije i gubitka sluha kod dece kod koje je otkrivena ova infekcija, pri cemu se pokazalo da je rizik od gubitka sluha uzrokovan ovom infekcijom veci kada je trudnica inficirana u toku prva tri meseca trudnoce nego kasnije. Gubitak sluha se pojavio kod osamdeset odsto dece rodene posle majcine infekcije koja se dogodila tokom prvog tromesecja trudnoce.
Profesor urologije na drzavnom univerzitetu u Njujorku, dr Jefim Šejnkin, upozorava da laptop izaziva muški sterilitet i da ga zato nikako ne treba drzati na krilu. Povišena temperatura u testisima pogubno deluje na kvalitet i kolicinu sperme koju oni proizvode. Dr Šejnkin i njegov tim istrazivali su grupu od dvadesetdevet zdravih volontera izmedu dvadesetprve i tridesetpete godine kojima su merili temperaturu testisa i analizirali kvalitet sperme pre i posle korišcenja laptopa. Zbog povišene temperature u testisima kod svih ispitanika je došlo do promene parametara sperme.
Utvrdeno je koja mozdana supstanca ucestvuje u suocavanju sa iznenadnim gubitkom partnera ili prekidom dugogodišnje veze. Na osnovu eksperimenata na miševima, tim americkih strucnjaka je došao do zakljucka da ce odgovarajucim blokatorima u buducnosti moci da se spreci pojava simptoma depresije i anksioznosti. Miševi kojima je dato jedinjenje za blokiranje signala u mozgu nisu pokazivali znakove depresije kada su bili odvojeni od partnera, a nivo jedne supstance u mozgu, jedne vrste kortikotropina, neurotransmitera koji ucestvuje u odbrani od stresa, nije im bio povišen.
Broj pušaca u svetu ce porasti na milijardu i trista miliona u sledecoj godini, što je porast za dvesta miliona u odnosu na hiljadudevetsodevedesetosmu godinu. Za godinu dana ce broj pušaca iz industrijski razvijenih zemalja biti oko dvadesetdevet odsto, dok ce pušaca iz zemalja u razvoju biti oko sedamdesetjedan odsto. Porast svesti o štetnom uticaju pušenja na zdravlje uticace na lagano opadanje potrošnje duvana u bogatim zemljama, dok ce potrošnja duvana u zemljama u razvoju nastaviti da raste po stopi od jedan zarez dva odsto godišnje. Na vrhu liste broja pušaca ce se naci Kina.
Rak štitne zlezde je izleciv ako se otkrije na vreme i adekvatno leci, ali problem je upravo u tome što on kod vecine pacijenata dugo ne pravi nikakve smetnje, tako da je bolest vec uzela maha kada se registruje. U osamdeset odsto slucajeva se razvija kao uvecani cvor u štitnoj zlezdi, a glavni faktori rizika za ovu bolest su: genetika, nuklearno zracenje, ozracivanje vrata i grudnog koša. Ako se pojavi izraslina u vratu kod onih koji se ozrace, uvek se preporucuje operacija. Terapija radioaktivnim jodom primenjuje se u pojedinim slucajevima, a u svim slucajevima se daje hormon tiroksin.
Brokoli je veoma zdrava biljka, jer podstice izlucivanje enzima koji štite krvne sudove i smanjuje delovanje štetnih molekula koji uzrokuju znatno oštecenje celija. Njegov sastojak sulforafan, koji se do sada povezivao sa prevencijom raka, moze poništiti i štetne efekte dijabetesa na krvne sudove srca. Americki istrazivac dr Anderson utvrdio je posebnu dijetu za dijabeticare na bazi corbe od brokolija. Dvadesetjedan dan svako jutro u litar vode kuva se trista do petsto grama brokolija pet minuta. Od toga pola dobijene tecnosti popije se odmah posle kuvanja, a druga polovina u vecernjim satima.
Cetuksimab je prvi biološki agens koji je pokazao efikasnost u lecenju karcinoma glave i vrata posle skoro trideset godina neuspelih pokušaja lecenja lekovima. Dodavanje Cetuksimaba radioterapiji rezultira znacajnim produzenjem prezivljavanja bolesnika u poredenju sa pacijentima koji su bili izlozeni samo mono radioterapiji. Temeljnom naucnom studijom je potvrdeno da cetrdesetpet odsto bolesnika koji dobijaju Cetuksimab zivi duze od pet godina, za razliku od mono radioterapije gde je lecenje uspešno na petogodišnjem nivou kod tridesetšest odsto bolesnika.
Deca cije su majke u trudnoci svakodnevno jele koštunjavo voce imaju pedeset odsto veci rizik za dobijanje astme. Istrazivaci sa Univerziteta u Utrehtu su proucavali navike ishrane cetiri hiljade trudnica i pratili zdravlje njihove dece do navršene osme godine zivota. Jaki alergeni prisutni u ovakvoj hrani mogu kod fetusa da povecaju sklonost ka alergijama. Istrazivanje je sa druge strane pokazalo da cešce konzumiranje ne-koštunjavog voca u trudnoci smanjuje rizik kasnijeg oboljevanja od astme. Dve jabuke nedeljno smanjuju rizik od astme za tridesetdva odsto zahvaljujuci obilju zaštitnih polifenola.
Razlog zbog kojeg svi imaju barem jedno lepo secanje na dogadaje koje su doziveli pod uticajem alkoholnih pica je taj što alkohol deluje na stvaranje secanja. To znaci da ce se bolje zapamtiti svi lepi dogadaji na pocetku vecernjeg izlaska kada se sa prvim picem uzivalo u društvu i brzo zaboraviti oni sramotni, do kojih dolazi nakon što se pretera sa ispijanjem pica. Male kolicine alkohola sprecavaju mozak da formira nova secanja i time ucvršcuju ona do kojih je došlo pre nego što se pocelo intezivnije piti. U velikim kolicinama, alkohol intezivno menja hemijske procese koji su vazni za stvaranje pamcenja.
Autisticna deca imaju više sive materije u nekim zonama mozga zaduzenim za empatiju ili ucenje u odnosu na drugu decu, otkrili su americki naucnici koristeci novu naprednu tehniku. Refleksivni neuroni su cerebralne celije koje postaju aktivne kada osoba vrši neku radnju i uz to dozivljava neku emociju i osecanje, kao i kada je ta ista osoba svedok identicnih akcija, emocija ili osecanja kod drugih. U normalnom mozgu, velika kolicina sive materije je povezana sa višim IQ-om, ali u autisticnom mozgu to povecanje ne odgovara vecem IQ jer siva materija ne funkcioniše normalno.
Jedna vrsta antidepresiva koja dokazano utice na produzenje zivotnog veka crva nematoda, verovatno utice i na produzenje ljudskog zivota. Ovi crvi imaju sistem za varenje, a antidepresiv mianserin, koji oponaša dejstvo izgladnjivanja, produzio im je zivotni vek za trideset odsto. Oni sadrze gen PHA-4 koji omogucuje toleranciju na unos vrlo male kolicine hrane i štiti ih od osecaja izgladnjivanja. Redukcijom unosa kalorija, uz istovremeno unošenje u organizam vitamina, minerala i drugih korisnih materija, zivotni vek moze da im se produzi za još cetrdeset odsto.
Nova naucna studija pokazuje da štedljivost i strah od gubitka novca nisu stvar pohlepe, vec fiziološka reakcija. Ispitanici su igrali kompjutersku igricu za novac. Iako je dobitak bio zagarantovan, igraci su verovali da mogu da izgube. Kada bi odigrali, ekran bi zasvetleo razlicitim bojama za dobitak i gubitak. Kada bi se pojavila boja gubitka, ispitanici su dozivljavali nešto slicno blagom elektro-šoku. Merenje mozdane aktivnosti, kolicine znojenja i pritiska pokazalo je da organizam identicno reaguje na gubitak novca kao i na bilo koji drugi fizicki bol.
Stres na poslu koji rezultira iznenadnom smrcu ili samoubistvom zove se karoshi sindrom. Rizicna granica za pojavu ovog sindroma je rad koji ukljucuje 80 prekovremenih sati mesecno, a naglašen je kod radnika starijih od 40 i 50 godina koji imaju male mogucnosti za drugi posao. Zapošljavanje honorarnih radnika još je jedan od uzroka za pojavu ovog sindroma jer je tada lakša mogucnost otpuštanja. Ljudi koji pate od ove bolesti posle prekovremenog rada ne znaju da se odmore, otudeni su od porodice, uglavnom se nepravilno hrane, ponekad se prekomerno opijaju i koriste amfetamine.
Hrkanje i nocna opstruktivna apnea, to jest kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja, susrecu se i kod dece, a najcešce je uzrokovano uvecanim krajnicima, devijacijom nosne pregrade ili polipima nosa i sinusnih prostora. Anoreksija, neuroza, ucestalost nocnog mokrenja, nemiran san, sisanje palca i grickanje noktiju, cesto su propratne pojave kod dece sa ovim problemom. Najcešce primenjivana terapija je hirurško odstranjivanje sva tri krajnika, a najsavremenija metoda je koblator plazma hirurgija kojom se krajnici odstranjuju bez krvarenja i na minimalno bolan nacin.
Umerena fizicka aktivnost je višestruko korisna: smanjuje nivo estrogena, ucvršcuje kosti i podize nivo endorfina i serotonina. Previše visok nivo zenskog hormona estrogena moze da prouzrokuje rak dojke i druge bolesti, hormon endorfin izaziva dobro raspolozenje, a relaksirajuci hormon serotonin omogucava bolje spavanje. Oni koji redovno vezbaju rede imaju probleme sa osteoporozom i starackim oboljenjima kostiju. Ako se upraznjava neposredno posle jakog obroka, fizicka aktivnost utice na metabolizam masti i umanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih poremecaja.
Kako bi se izbeglo iskakanje prišta po licu neophodno je koristiti kozmeticke proizvode koji odgovaraju tipu koze. Alkohol je uobicajeni sastojak vecine proizvoda za negu koze, ali alkohol zapravo iritira kozu. Isušuje gornji sloj koze i izaziva naglo zamašcivanje, što dovodi do prištica. Kozmetika koja se kupuje ne sme biti masna, jer pod uticajem masnih krema i masnih tecnih pudera koza pocinje da proizvodi potkozne ciste koje zacepljuju pore. Savetuje se da se obavezno skida šminka pre spavanja i koristi nemasni, bezalkoholni tonik ili losion za skidanje šminke.
Zdrav jezik treba da bude tople, ruzicaste boje. Ako je citav jezik ili neki njegovi delovi prekriven belim mrljama, to moze upozoravati na neku infekciju. Jedan od cestih uzroka je kandidijaza. Neprirodno bled i gladak jezik moze biti znak slabokrvnosti izazvane manjkom gvozda. Afte, mali cirevi u ustima, mogu se javiti i na jeziku ili ispod njega, a najcešce se javljaju tokom prehlada i virusa. Cišcenje jezika cetkicom ili strugalicom vrlo je bitno jer smanjuje broj bakterija u ustima za pedeset odsto, loš zadah za sedamdesetpet odsto i štiti od nastanka karijesa.
Promene hormonskog statusa zbog porasta nivoa estrogena i progesterona koje se dešavaju kod zene tokom trudnoce od drugog meseca pa do kraja trudnoce imaju znacajnog uticaja na tkivo desni. Tkivo desni reaguje na prisutne bakterije u zubnim naslagama i u mnogim slucajevima moze da dovede do oboljenja koje je poznato kao gingivitis. Simptomi su otok, crvenilo i krvarenje iz desni prilikom pranja zuba. U tom slucaju treba prati zube i ispirati usnu duplju pre odlaska u krevet, jer postoji opasnost da zbog gingivitisa dode do prevremenog porodaja i niske porodajne tezine novorodencadi.
Leciti pacijente putem bakterija mogao bi biti delotvoran nacin za smanjenje rizika od ucestalog razvijanja bolnih bubreznih kamenaca. Osobe koje po prirodi u telu sadrze bakteriju Oxalobacter formigen imaju sedamdeset odsto manje šanse da obole od kamena u bubregu. Ona uništava oksalat u crevnom sistemu i prisutna je u velikom broju odrasle populacije. Bubrezni kamen je mali tvrdi grumen otpadnih sastojaka koji se nalaze u urinu. Nakon što se formira moze putovati kroz druge delove mokracnog sistema gde moze da prouzrokuje tešku bol, pa cak i prestanak rada bubrega.
Kozne sekrecije sa juznoamericke smanjujuce zabe, koja naraste do dvadestsedam centimetra kao punoglavac pre nego što se smanji na svega cetiri centimetra u odraslom dobu, mogle bi da se koriste kao lek protiv dijabetesa drugog tipa. Materija koja je izolovana sa ove zabe stimuliše lucenje insulina. Dijabetes nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili kada proizvedeni insulin ne deluje kako treba, a testiranjem sinteticke verzije pseudina dva, materije koja ovu zabu štiti od infekcije, otkriveno je kako ona stimuliše sekreciju insulina u celijama gušterace.
Hirurzi sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu iskoristili su novu vrstu intervencije — oralnu operaciju — kako bi pacijentu uklonili upaljeno slepo crevo. Lekari su koristili roboticko crevo za prolaz hirurških instrumenata i kamere od usta do abdomena, a kameru su ubacili kroz mali otvor na pupku. Potom su provukli dugacko crevo kroz pacijentovo grlo, napravili usek u zidu stomaka, odvojili slepo crevo i izvukli ga kroz pacijentova usta. Citava procedura je obavljena za tri sata, a Dzef Šolc, prvi pacijent podvrgnut ovoj intervenciji, kaze da je oporavak trajao samo tri dana.
Multipla skleroza je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem organizma pocinje da napada celije mozga i kicmene mozdine. Neuroni vremenom pocinju da odumiru i u organizmu se javljaju mnogobrojni problemi, od poremecaja vida do slabosti mišica. Dr Ronda Voskuhl otkrila je vrstu estrogena koja sprecava posledice multiple skleroze na mozgu. Pre toga je korišcenje spojeva koji spadaju u grupu steroidnih hormona obicno proizvodilo maligne celije u dojci i nekim drugim zlezdama, a ovaj novi estrogen se veze samo za jednu vrstu receptora koji nema nikakvu ulogu u nastanku raka.
Japanska farmaceutska industrija Shiseido izbacila je na trzište preparat koji delotvorno suzbija staracki zadah. Ljudsko telo sadrzi palmitoleinsku kiselinu, vrstu masne kiseline, a nju razgraduju bakterije u kozi i lipidni peroksidi, materije koje su u organizmu starijih osoba prisutne u vecim koncentracijama. Konacni produkt te razgradnje je nonenal — prljava i masna materija ciji specificni zadah ima nijanse mirisa zelene trave. Kod osoba u cetrdesetim i pedesetim godinama lucenje nonenala naglo raste, a vremenom se sve više povecava.
Deca rodena carskim rezom izlozena su vecem riziku obolevanja od astme nego bebe rodene prirodnim putem, upozoravaju švajcarski strucnjaci iz Decije bolnice u Cirihu. Samo devet odsto pracene dece rodeno je carskim rezom, ali je kod njih ustanovljen 80 odsto veci rizik obolevanja od astme nego kod dece rodene prirodnim putem. Taj rizik je još veci kod dece rodene carskim rezom ciji roditelji pate od nekih alergija. Bebe rodene carskim rezom nisu izlozene majcinim bakterijama, a one su izgleda bitne za pokretanje imunološkog sistema deteta. Izostanak njihovog delovanja moze da bude objašnjenje vece izlozenosti astmi dece rodene carskim rezom.
Svaka trudnica moze da se podvrgne amniocentezi i sazna hoce li beba imati Daunov sindrom — poremecaj nastao neadekvatnom podelom hromozoma. Pod kontrolom ultrazvucne sonde, iglom se kroz stomak majke ulazi u matericu i uzima plodova tecnost u cilju ispitivanja. Pre same puncije odreduje se polozaj bebe i posteljice kako bi se izbeglo povredivanje fetusa. Grupa istrazivaca sa Univerziteta Stenford otkrila je nov metod provere da li u plodu postoji višak hromozoma 21 koji ukazuje na Daunov sindrom — dovoljno im je da od majke uzmu uzorak krvi, a genetska anomalija utvrduje se analizom.
Tri potpuno nezavisna tima istrazivaca pronašla su gene na osnovu kojih bismo mogli da objasnimo zašto neki pušaci obole od raka pluca dok drugi ne obole. Lekari se slazu da je pušenje povezano sa nastankom raka pluca, ali statistike pokazuju da samo 15 posto pušaca na kraju oboli od ove bolesti. Analizirani su genetski materijalihiljade pušaca od kojih su neki imali rak pluca i otkrivene su tri genetske varijante koje, ukoliko su nasledne, povecavaju rizik od razvijanja karcinoma pluca od 30 do 80 posto, zavisno od toga da li su nasledene od jednog ili oba roditelja.
Mešavina javorovog sirupa i ekstrakta nara revitalizuje sve celije. Javorov sirup sadrzi razne minerale, visoki procenat kalcijuma, gvozda, kalijuma, malicne kiseline i fenola, koji obnavljaju hrskavice i koštana tkiva, a ekstrakt nara je pun vitamina C, kalijuma, polifenola i tanina, antioksidantnih supstanci koje eliminišu toksine, smanjuju nivo holesterola, vrše drenazu organa i pripremaju organizam za odbranu od gripa, reume i bola u zglobovima i kostima. Nar ne ublazava samo zapaljenje zglobova, nego smanjuje i enzime koji uništavaju hrskavicu.
Kanadski lekari sa Univerziteta u Kalgariju veruju da prolaktin, hormon koji se javlja u trudnoci, moze pomoci pri tretiranju multiple-skleroze. Prolaktin podstice proizvodnju mijelina, supstance koja izgraduje zaštitni omotac oko nervnih celija u mozgu i kicmenoj mozdini, jer dovodi do znatnog povišenja nivoa oligodendrocita, celija koje su kljucne za proizvodnju mijelina. Kod osoba obolelih od multiple-skleroze imuni sistem greškom napada mijelinski omotac te tako uzrokuje otezanu komunikaciju izmedu mozga i drugih delova organizma koju prati niz teških simptoma.
Ljudi koji boluju od dismorfobije su uvereni da je jedan deo njihovog tela nepodnošljivo ruzan cak i posle odgovarajuce plasticne operacije ili kozmeticke korekcije. Razlog je u tome što oni drugacije preraduju vizuelne informacije. Uporedivane su dve grupe ljudi — sa poremecajem i bez njega. Ispitivanje se sastojalo u posmatranju slika lica, pri cemu je ispitanicima snimana aktivnost mozga. Oni sa dismorfobijom su se mnogo više oslanjali na levu (analiticku) polutku mozga i fokusirali se na detalje koji se ne uklapaju u kontekst celog lica, pa su dobijali iskrivljenu sliku.
Za dobar imunitet je potrebno svakodnevno unositi tri vitamina — A, C i E. — Nutricionisti preporucuju takozvanu ACE salatu od šargarepe, paradajza, paprike i iseckanog peršuna, u koju se dodaje marinada od limunovog soka, ulja od pšenicnih klica, so i biber. Preporucuje se i ACE koktel koji treba popiti za dorucak, a sadrzi cetvrt litra sveze cedenog soka pomorandze, decilitar i po soka od šargarepe i dve kašicice ulja od klica pšenice. Vitamin A pozitivno deluje na oci i disajne puteve, vitamin C štiti od prehlade i ublazava posledice stresa, a vitamin E jaca srce i krvotok.
Trudnice koje uzimaju kalcijum smanjuju rizik od pojave preeklampsije. Medutim, kalcijum ne štiti od prevremenog porodaja ili rodenja mrtvog deteta. Dr Hofmajer i njegove kolege sproveli su studiju medu 15.500 zena u kojoj su neke dobijale barem jedan gram kalcijuma dnevno tokom trudnoce, a druge su primale placebo. Vecina zena u drugoj grupi imala je mali rizik od komplikacija u trudnoci, ali su imale ishranu sa malo kalcijuma. U poredenju sa grupom koja je dobijala placebo, nadoknada kalcijuma bila je povezana sa nizim krvnim pritiskom i manjim brojem slucajeva preeklampsije.
Cetiri puta vece doze vakcine od uobicajenih bolje štite starije ljude od gripa. Skorašnja istrazivanja su pokazala da standardna vakcina protiv gripa ne umanjuje znacajno smrtnost medu starijima, koji obuhvataju vecinu od 36.000 umrlih godišnje od gripa u SAD. Slabi rezultati klasicne doze vakcine na starije osobe su zbog toga što njihov imunološki sistem nije tako aktivan kao kod mladih ljudi. Ustanovljeno je da po ubrizgavanju vece doze vakcine organizam starijih osoba proizvodi dvostruko više antitela od organizama njihovih vršnjaka koji su dobili standardnu dozu vakcine.
Istrazivanja koja su sprovedena od strane strucnjaka sa Univerziteta Makmaster u Ontariju su pokazala kako je ishrana bogata przenom hranom i mesom bila uzrok cak 35 odsto srcanih udara. Bilo je ukljuceno 16.000 dobrovoljaca od kojih je 6.000 prezivelo srcani udar. Svima su uzeti uzorci krvi i podaci o nacinu ishrane. Osobe koje su u ishrani koristile voce, povrce i hranu koja je bogata vitaminima i hranljivim sastojcima bile su izlozene 30 odsto manjem riziku od infarkta, dok su osobe koje su se hranile nezdravom hranom bile izlozene visokom riziku od srcanog udara.
Drzaci na korpama i kolicima u samouslugama nalaze se na prvom mestu po broju bakterija. Udruzenje za zaštitu potrošaca Juzne Koreje testiralo je šest predmeta koji se najcešce koriste u svakodnevnom zivotu kako bi utvrdilo koji od njih sadrzi najviše bakterija. Na prvom mestu našli su se drzaci na kolicima u supermarketima sa 1.100 kolonija bakterija na 10 kvadratnih centimetara. Drugo mesto su zauzeli kompjuterski miševi u internet kafeima. Na trecem mestu se se našli drzaci u autobusima, a na cetvrtom kvake u javnim toaletima. Na dnu liste su dugmici na liftu i drzaci u podzemnoj zeleznici.
Najnovija istrazivanja pokazuju da muškarci radije biraju zene svetlijeg tena, jer im svetliji ten na podsvesnom nivou znaci nevinost, skromnost, neznost, cistocu i dobrotu. Tamnijim zenama okrecu se muškarci koje podsvesno privlaci opasnost, rizik, otvorena seksualnost, misterija i vatrenost. Zene su pak sklonije muškarcima tamnijeg tena, jer tamniji ten njihovoj podsvesti znaci muzevnost, sigurnost, snagu i zestinu. Bledolike muškarce dozivljavaju sasvim suprotno i njima su sklonije tamnopute, dominantne zene, u kojima takvi partneri bude materinske instinkte.
Britanski naucnici smatraju da bi genska injekcija mogla da spase vid hiljada ljudi. Svoje naucne eksperimente su sproveli na tri mlada pacijenta sa naslednom bolešcu ociju koja je uzrokovala slepilo u njihovim tinejdzerskim godinama. Ubrizgali su im gensku injekciju pravo u ocnu retinu i vec u roku od mesec dana se kod sve trojice vid bitno poboljšao. Terapija genima pokazala se posebno efektivnom kod nocnog slepila. Leberova urodena amauroza je bolest nastala abnormalnim razvojem fotoreceptora u oku deteta, a dosad se smatrala neizlecivom.
Hronicni bolovi u trbuhu kod bolesnika sa funkcionalnom dispepsijom obicno se pogoršavaju nakon obroka. Obroci pogoršavaju stalnu bol u podrucju gornjeg dela abdomena, osecaj punoce, nadutost, mucninu i druge simptome. Istrazivanja iz Belgije koja su ukljucivala 218 pacijenata, procenjivala su ucestalost simptoma vezanih za obroke i povezanost izmedu obroka i specificnih simptoma. Intenzitet svih simptoma povecao se 15 minuta nakon obroka i trajao je tokom 4 sata trajanja studije. Kod 79 odsto pacijenata, izrazen osecaj punoce nakon obroka bio je najizrazeniji simptom.
Pušenje povecava rizik oboljenja od psorijaze, kao i intenzitet te kozne bolesti. Naucnici sa Univerziteta Utah istrazivali su ucestalost pušenja i prekomerne tezine kod 557 pacijenata obolelih od psorijaze. Njih 37 odsto bili su pušaci, dok je procenat zavisnika od nikotina u drugim skupinama bio manji i kretao se izmedu 13 i 25 odsto.
Prekomerna tezina izmerena je u 34 odsto obolelih od psorijaze i analiza je pokazala da je debljina posledica, a ne uzrok psorijaze. Za razliku od gojaznosti, pušenje ima veliki uticaj na psorijazu jer slabi imunološki sistem organizma.
Bolovanje od metabolickog sindroma moze povecati rizik od hronicne bolesti bubrega kod pojedinaca sa dijabetesom tipa dva. Metabolicki sindrom odnosi se na uzrocnike rizika za dijabetes i bolesti srca — abdominalnu debljinu, visok krvni pritisak, visok šecer u krvi, niske nivoe dobrog HDL holesterola i visoke trigliceride. Kardiovaskularni cinioci rizika istovremeno su i uzrocnici problema sa bubrezima. Pacijenti sa cetiri komponente metabolickog sindroma imali su 1,5 puta povišen rizik od razvoja bolesti bubrega, a oni sa pet komponenti 2,5 puta povišen rizik.
Naucnici sa Jejl univerziteta smatraju da je ogranicavanje broja ukusa koje koristimo najbolji nacin za mršavljenje. Ljudi prestaju da jedu nakon što centar za apetit u mozgu registruje zasicenost organizma. Ako konzumiramo hranu ciji ukusi variraju u velikoj meri, unecemo previše hrane, jer ce u tom slucaju biti potrebno da razliciti senzori shvate da je uzeta dovoljna kolicina hrane. Zbog toga se preporucuje konzumacija hrane slicnog ukusa u jednom danu. Ova dijeta je u razdoblju od 12 nedelja testirana na 20 osoba koje su u proseku izgubile oko sedam kilograma telesne mase.
Obrezivanje muškog polnog organa moze pomoci u sprecavanju zaraze HIV-om. Mogucnost da se obrezani muškarci inficiraju ovim smrtonosnim virusom smanjena je za 65 odsto. Naucnici kazu da je to zbog toga što je kozica muškog polnog organa prekrivena celijama podloznim lakoj zarazi — virusu je lakše da opstane u toploj i vlaznoj okolini, poput onog ispod kozice na vrhu polnog organa. Kako bi dokazali ovu teoriju, francuski strucnjaci su analizirali 3000 zdravih muškaraca starosti izmedu 18 i 24 godine. Deo njih vec je bio obrezan, dok su ostali zahvat obavili posle 20 meseci.
Po nalazima dr Brus Hoking-a, šefa u medicinskom centru Telekom Australia, deca koja zive u blizini TV repetitora imaju povecanu stopu oboljevanja od limfoblastne leukemije. Po izveštaju Poljske armije pojava leukemije i limfoma kod vojnika koji su radili u blizini radarskih postrojenja osam puta je veca u odnosu na celokupnu vojnicku populaciju. Nalaz vojnog lekara Izraelske armije dr Rikter-a govori da je od 25 vojnika koji su radili na radarskim postrojenjima njih 7 razvilo kancer. Zbog posledica mikrotalasnog nejonizujuceg zracenja sve se više u svetu radi na uvodenju posebnih mera prevencije.
Prema najnovijim istrazivanjima americkih naucnika, Vijagra ne pomaze samo muškarcima sa erektilnom disfunkcijom, vec moze pomoci i depresivnim zenama koje imaju i seksualne probleme. Americki naucnici su uporedili uticaj Vijagre i placeba za lecenje seksualne disfunkcije povezane sa upotrebom antidepresivakod devedesetosam zena od tridesetsedam godina. Seksualna disfunkcija ukljucivala je zakasneli orgazam i nedostatak uzbudenosti. Zene koje su uzimale Vijagru pokazale su vece poboljšanje u seksualnom zivotu od zena koje su uzimale placebo.
Naucnici su na osnovu detaljnih DNK analiza i analiza lezija kosti u ljudskim ostacima starim devethiljada godina dokazali da su ti ljudi bolovali od tuberkuloze. To znaci da je ova bolest starija trihiljade godina više nego što su to naucnici do sada mislili. Ovo otkrice moze da pokaze na koji je nacin tuberkuloza evoluirala tokom više hiljada godina i da omoguci bolje lecenje ove zarazne bolesti koja do danas nije iskorenjena. Naucni testovi su potvrdili da je rec o bakterijama koje napadaju samo ljudsku vrstu i da su slicne bakterijama koje danas uzrokuju tuberkulozu.
Rezultati studije naucnika sa univerziteta u Indijani pokazuju da fizicka aktivnost koja se upraznjava neposredno posle jakog obroka utice na metabolizam masti i umanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih poremecaja. Studija je obuhvatila veci broj dvadesetpetogodišnjaka koji su navikli na obilan dorucak sa jajima, kobasicom i pecenim krompirom. Kada su ispitanici nakon masnog obroka dzogirali 1 sat, rezultati biohemijske analize krvi bili su bolji nego u vreme kada su se zdravo hranili, jer krv posle fizicke aktivnosti protice brze i ne dozvoljava nagomilavanje masti.
Kineska metoda analize zdravstvenog stanja na osnovu izgleda lica stara je nekoliko hiljada godina. Kao i u drugim kineskim naukama, tako se i u ovoj sve zasniva na kosmickoj energiji pet elemenata i principima Yin i Yang. Oni u ovoj metodi simbolišu kvalitet unutrašnje energije koja se ispoljava na licu. — Na primer, na osnovu boje tena moze da se odredi koji organ je oboleo: ako je lice zelenkasto, problem je u jetri — ako je crvenkasto, problem je u srcu ili visokom krvnom pritisku — ako je zuto, problem je u organima za varenje — ako je tamno, problem je u bubrezima — ako je bledo, problem je u plucima.
Smeh je izuzetno zdrav, a utice i na smanjenje kilograma. Jedan sat smeha potroši jednaku kolicinu kalorija kao i pola sata aktivnog dizanja tegova. Smeh pokrece više mišica u predelu stomaka, a i samo srce brze kuca i brze šalje krv u vene. Grudni koš se u toku smeha podize i spušta, pa mišici više napinju stomak i troše kalorije. Smeh aktivira i više od 10 mišica na licu zbog cega lice postaje lepše, a koza kvalitetnija i sjajnija. Osim toga, smeh štiti od virusa, jer se tokom smeha luce neuropeptidi endorfina koji stvaraju osecaj zadovoljstva stimulišuci imuno i hormonski sistem.
Sve zitarice treba konzumirati u integralnoj formi. — Integralna pšenica, na primer, ima snazno antikancerogeno dejstvo, sprecava rast polipa koji mogu da se razviju u rak debelog creva i poboljšava funkcionisanje jetre. — Integralni pirinac sadrzi protide bogate esencijalnim aminokiselinama, masne kiseline, vitamine B grupe, vitamin PP, lipide, kalijum, magnezijum i selen. — Integralni jecam smanjuje nivo holesterola, jaca imunitet i sadrzi snazne antioksidante. — Integralna raz povecava snagu i izdrzljivost, potpomaze rast noktiju i kose, jaca kosti i zubnu gled.
Osobe u braku rede imaju zdravstvene probleme i rede se ponašaju riskantno po zdravlje nego osobe koje nisu u braku, osim ako se izuzme sklonost ka gojenju, i to narocito kod muškaraca. Ustanovljeno je da osobe u braku rede imaju probleme i sa bolovima u ledima, glavoboljom i psihološkim stresovima. Istrazivaci kazu da je najnegativniji zdravstveni pokazatelj zabelezen kod nevencanih parova koji zive zajedno — oni se cešce zale na loše zdravlje, ogranicenu aktivnost kao posledicu zdravstvenih problema, bolove u ledima, glavobolje i zabrinjavajuce psihološke stresove.
Testosteronski gel pomaze kod multipleks skleroze. Naucnici su došli do ovog zakljucka jer muškarci rede obolevaju od ove bolesti nego zene. To je autoimuna bolest, odnosno, oboljenje pri kojem imuni sistem ne štiti coveka vec napada sopstveni organizam, u ovom slucaju, centralni nervni sistem. Muškarci obuhvaceni testiranjem, prosecne starosti 46 godina, imali su najcešcu formu multipleks skleroze. Testiranja su pokazala da su se od upotrebe testosteronskog gela njihove kognitivne funkcije popravile, kao i da se atrofija mozdane mase smanjila do nivoa koji se normalno registruje sa procesom starenja.
Mlade osobe koje su obolele od dijabetesa tipa jedan ili tipa dva su cesto gojazne, a neke od njih bez savetovanja sa lekarom pribegavaju nezdravim dijetama, upozoravaju americki strucnjaci iz bolnice Kajser Permanent u Pasadeni. Oni su proucavali slucajeve 1.850 decaka i 1.600 devojcica, prosecne starosti oko petnaest godina. Prilican broj je pribegavao gladovanju, lekovima za slabljenje koji se dobijali bez recepta, korišcenju laksativa, povracanju ili cak izbegavanju propisanog insulina, pri cemu nisu dovoljno vodili racuna o nivou šecera u krvi.
Kombinacija ulja dumbira i ribe moze pomoci ljudima koji pate od bolova u kolenima, bez obzira na starosnu dob i uzroke tegoba. Bolovi nisu uvek uzrokovani istrošenošcu zglobova koja je karakteristicna za stariju populaciju, javljaju se kao posledica opterecenja, a nekada i zbog uticaja naslednih faktora. Utrljavanje ulja od kamilice, kantariona i maslina, umiruju bolove u kolenima, dok narocito blagotvorno dejstvo ima koren dumbira. Priprema se tako što se od svezeg korena ove biljke odsece jedan komad, potom se izrenda i sa tom masom namaze zglob kolena.
Americka Uprava za kontrolu lekova i prehrambenih proizvoda odobrila je prodaju Librela, prve kontraceptivne pilule americke farmaceutske kompanije Vajet koja prekida menstrualne cikluse kod zena. Efikasnost i bezbednost Librela utvrdjena je na osnovu ispitivanja sprovedenih na više od 2.400 zena. Zene koje ga budu koristile prvo ce imati slabija krvarenja ili iznenadne odlive krvi koji ce posle godinu dana korišcenja medikamenta postajati sve redi, da bi na kraju menstruacija potpuno izostala. Medutim, moze biti podjednako opasan kao i klasicne kontraceptivne pilule.
Strucnjaci za tradicionalnu kinesku medicinu saopštili su da akupunktura moze da ublazi bolove i poboljša pokretljivost ramena koja je cesto smanjena nakon operacije tumora na vratu, u usnoj šupljini, nosu, sinusima i u gornjem delu grla. Smanjuje i suvocu usta, koja se cesto pojavljuje nakon hemoterapije. Naucnici iz Onkološkog centra u Njujorku su ispitali 70 bolesnika nakon operacije uklanjanja tumora i hemoterapije i utvrdili smanjenje bolova i povecanje pokretljivosti za 39 odsto u grupi koja je išla na akupunkturu u poredenju sa grupom koja je išla na standardnu terapiju.
Tim naucnika sa Univerziteta u Severnoj Karolini je ispitao tacnost mišljenja da oni koji se intenzivno bave sportom nemaju problema sa telesnom tezinom. Ispitanici su bili podeljeni u cetiri grupe: u prvoj grupi ljudi nisu bili fizicki aktivni, u drugoj su redovno pešacili, u trecoj su dzogirali, a u cetvrtoj su intenzivno vezbali. Oni koji su trcali, kao i oni koji su redovno vezbali, izgubili su na tezini, a nivo holesterola i triglicerida im je smanjen. Medutim, cim su prestali sa ovim aktivnostima, brzo su povratili kilograme, a broj masnih cestica u krvi naglo je porastao.
Jedna vrsta leka protiv raka moze da prouzrokuje teška i dugotrajna oštecenja na mozgu, tvrdi jedna nova naucna studija. U pitanju je 5-flurouracil, koji se koristi protiv raka dojke, jajnika, zeludca, gušterace i bešike. Ovaj lek uništava vitalne celije u mozgu koje imaju kljucnu ulogu u centralnom nervnom sistemu jer proizvode mijelin, zaštitnu oblogu koja nervna vlakna drzi pod kontrolom, tako da bez njih nervi ne mogu normalno da funkcionišu. Posledice ukljucuju gubitak pamcenja i slabu koncentraciju, a u tezim slucajevima napade, slab vid, pa cak i senilnost.
Makularna degeneracija koja je se javlja sa godinama cesti je uzrok slepila i povezana je sa rastucim rizikom od srcanog i mozdanog udara. Utice na centar mreznice na zadnjoj strani oka koji je odgovoran za centrirani istancani vid, što je bitno za svakodnevne rutinske zadatke. Njen uzrok je verovatno u istim problemima zbog kojih nastaju i kardiovaskularne bolesti, a to su upale, debljanje arterija ili opšta šteta na tkivu ciji su razlog nestabilne cestice zvane slobodni radikali. Druga mogucnost je da lekovi protiv makularne degeneracija podsticu pojave srcanog i mozdanog udara.
Odstranjivanje koštane srzi iz kostiju moze da ih ojaca i ubrza njihovo zarastanje. Iako je koštana srz bogata maticnim celijama koje pomazu pri zarastanju fraktura, miševi koji su leceni ovom metodom brze su se oporavljali. Tim strucnjaka sa Jejla je jednoj grupi miševa odstranio koštanu srz iz prednje nozice, dok je drugoj grupi dat hormon koji pospešuje rast nove kosti. Mada su u pocetku obe grupe pocele da proizvode nove koštane celije u prostoru gde se pre nalazila koštana srz, na kraju se koštana srz u potpunosti regenerisala samo kod onih miševa koji nisu primali dodatni hormon.
Medunarodni ekspertski tim je ustanovio da deca izlozena magnetnom polju preko limitirane jacine od cetrdeset miliTesla imaju dva puta vece šanse da obole od leukemije. Mobilni telefoni prilikom njihovog korišcenja prekoracuju dozvoljeni limit u zavisnosti od modela dva i više puta. U eksperimentima sa zivotinjama evidentirani su biohemijski, hematološki i imunološki poremecaji. Tim smatra da se moraju naznaciti upozorenja o opasnosti korišcenja mobilnih telefona, da se na svakom proizvodu oznaci jacina magnetnog polja koje emituje i specificni stepen apsorpcije ovog polja u ljudskom organizmu.
U lecenju celavosti sve cešce se koriste i hirurške metode koje mogu pomoci korekciji stanja izazvanog bilo prirodnim gubitkom kose, bilo gubitkom kose zbog povrede glave, opekotina i slicno. Prilikom transplatacije kose od zdravog davaoca se uzima trakica kose i premešta na primaoca. Davaocu ostaje tanak oziljak. Ubrzo nakon transplatacije kosa koja se presadi otpadne da bi ponovo pocela da raste nakon dva meseca. Posle šest meseci transplatirana kosa na primaocu izgleda prirodno. Metoda pri kojoj se sece deo koze koji je ogoljen naziva se redukcijom vlasišta.
Cesto korišcenje mobilnog telefona tokom pet godina moze za 50 posto povecati rizik od razvoja raka usta u poredenju sa onima koji ga nikad nisu koristili. Naucnici su nakon istrazivanja došli do zakljucka da je tumor parotidne zlezde u ustima bio je najcešci kod onih koji su najviše razgovarali mobilnim telefonom. Najvecem riziku su izlozeni ljudi u ruralnim podrucjima u kojima moraju imati jaci signal kako bi uspostavili kontakt sa najblizom baznom stanicom. Mobilni telefoni zracenjem uništavaju DNK i mogu izazvati oštecenje mozga i sluha. Preporucuju se hands-free slušalice.
Ljudi koji imaju sporadicnu hemiplegicnu migrenu (retku i cesto veoma bolnu podvrstu migrene sa napadima koji se povezuju sa slabošcu jedne strane tela) treba da idu na gensko testiranje. Naucnici ovo predlazu jer su otkrili porodicne gene za taj tip migrene, i to kod ljudi koji nemaju medu clanovima porodice one koji boluju od ove bolesti. Genskim ispitivanjem na 39 muškaraca i zena sa SHM-om, otkivene su mutacije na tri nasledna gena povezanih sa hemiplegicnom migrenom. Ljudima sa ovim retkim oblikom migrene cesto daju pogrešne dijagnoze i lece ih pogrešnim lekovima.
Otkrivena je materija Cyclo, koja oslobada holesterol koji se u prekomernim kolicinama talozi u celijama, cime je napravljen znacajan korak u borbi sa vrlo opasnom bolešcu metabolizma, Niemann-Pickovom bolesti tipa C. Ljudi sa ovom bolešcu imaju genetsku mutaciju koja uzrokuje talozenje velikih kolicina holesterola u lipozomima. To izaziva brojne posledice, kao što su bolesti jetre, neurodegeneracija i demencija. Samo jedna doza ubrizgane materije Cyclo utice na otpuštanje holesterola i njegovu normalnu probavu jer poništava genetski defekt odgovoran za njegovo talozenje.
Istrazivaci sa univerziteta Minesota uspeli su da stvore srce koje kuca koristeci se spoljašnjom strukturom mrtvog srca pacova u koji su ubrizgali srcane celije drugog pacova. Oni su od mrtvog srca ostavili samo spoljašnju, belu, zelatinoznu ovojnicu. Kao sredstvo za odstranjivanje celija korišcena je obicna sapunica. Obnova srca pocinje ubrizgavanjem novih srcanih celija mladog pacova, koje se pumpaju kroz srce. Uz posebno tretiranje tih celija i upotrebu pejsmejkera, uspeli su nakon dve nedelje da dobiju srce koje kuca, obnovivši njegovo unutrašnje tkivo.
Istrazivanje je otkrilo da stres do kojeg dolazi zbog preteranog razmišljanja prouzrokuje prejedanje jer nam telo trazi dodatne kalorije. Meren je spontani unos kalorija kod studenata koji su obavljali razlicite zadatke kao što su odmaranje, citanje i sastavljanje teksta. Nakon 45 minuta obavljanja svakog od zadataka studenti su mogli jesti šta god su hteli. Pokazalo se da nakon obavljanja intelektualno zahtevnog zadatka postoji potreba za unošenjem mnogo vece kolicine kalorija nego nakon odmaranja, jer intelektualni rad uzrokuje mnogo vecu fluktuaciju glukoze i insulina.
U trudnoci za odrzavanje zdravog ploda je jako bitna ishrana. Treba birati nemasno meso, sa zivinskog mesa skidati kozu i kuvati, odnosno, peci na minimumu masnoce, a barem jednom nedeljno jesti ribu. Hleb, ostale zitarice i krompir treba da budu glavni deo svakog obroka i bilo bi pozeljno da su od integralnog brašna. Mleko i mlecni proizvodi sadrze kalcijum i druge hranljive materije bitne za razvoj bebe. Treba birati niskokaloricne proizvode i unositi 3-4 jedinice dnevno. U vocu i povrcu se nalaze vitamini i minerali, kao i vlakna koja pomazu varenje i sprecavaju zatvor.
Kako bi se u svakodnevnoj ishrani izbegli štetni uticaji pojedinih prehrambenih aditiva, strucnjaci upozoravaju da se aditivi moraju unositi samo u ogranicenim kolicinama. Temelj ishrane moraju da budu sveze i prirodne namirnice. Konzervisanu hranu i proizvode sa produzenim rokom trajanja ili proizvode koje sadrze potencijalno štetne veštacke boje, konzervanse i pojacivace ukusa treba izbegavati, a posebno se to odnosi na decu. Pri kupovini hrane korisno je citati deklaracije proizvoda i birati proizvode koji sadrze prirodne arome, boje i konzervanse.
Izlozenost plavom svetlu povecava samopouzdanje i cini ljude srecnijima. Eksperimentom na volonterima koje su izlagali razlicitim svetlima otkriveno je da izlozenost zelenom i plavom svetlu muškarce cini srecnijima, dok kod zena nivo srece podizu plavo, ljubicasto i narandzasto svetlo. Plavo i crveno svetlo kod muškaraca povecavaju samopouzdanje, dok na isti nacin na zene deluje ljubicasto i plavo svetlo. Ispitanici izlozeni svetlima svetlijih boja rešavaju testove cak 25 odsto brze, a poboljšana im je i brzina reagovanja za 12 odsto. Deluje i na bolju koordinaciju.
Naucna istrazivanja pokazuju da postoje bitne razlike izmedu muškaraca i zena, i to ne samo u fizickoj snazi, nego i u psihickim funkcijama. Muškarci u proseku imaju oštriji vid, manje su osetljivi na ekstremnu hladnocu, imaju brze reakciono vreme i snalazljiviji su u prostoru. Zene, sa druge strane, od vecine muškaraca bolje vide u mraku, osetljivije su na dodir po celom telu, imaju oštriji sluh i izrazeniju manuelnu sposobnost. Muškarci su agresivniji i hladniji i iskazuju vecu sposobnost rešavanja matematickih zadataka, a zene su emotivnije i superiornije u govoru i citanju.
Japan je sve zabrinutiji padom nataliteta, a jedan od razloga mogao bi da bude i taj što veliki deo stanovnika te zemlje uopšte nema seksualne odnose. Anketa koju je sprovelo Drušvo za planiranje porodice pokazala je da cetrdeset odsto Japanaca od šesnaest do cetrdesetdevet godina mesecima nije imalo seksualne odnose. Strucnjaci smatraju da je manjak zelje za seksom posledica izlozenosti stresu na radnom mestu, ali takode i slabljenja veština telesne komunikacije, jer danas ljudi širom sveta, pa i u Japanu, sve više koriste Internet kao jedino sredstvo za komunikaciju.
Mešavina bakterija u crevima beba moze pokazati hoce li dete u buducnosti biti gojazno. Bebe sa velikim brojem bifidobakterija i sa malim brojem Staphylococcus aureusa mogle bi biti zašticene od dobijanja viška kilograma. Bifido-bakterije nalaze se u velikim kolicinama u crevima dojenih beba. Ispitivanje je obavljeno na deci od kojih je polovina bila gojazna. Kada su pregledali uzorke izlucevina, prosecna kolicina bifido-bakterija bila je dvostruko veca kod dece normalne tezine u poredenju sa gojaznom, a kolicine Staphylococcus aureusa bile su male.
Više od polovine nove generacije majki pokazuje znakove postporodajne depresije, jer se moraju boriti same za sebe posle porodaja. Pre dvadesetak godina zene su uvek uz sebe imale clanove porodice kao pomoc u podizanju dece i u kucnim poslovima. Današnje zene su u tim poslovima prepuštene same sebi. Strucnjaci tvrde kako je upravo to razlog što cak 50 odsto zena nakon porodaja pokazuje znakove postporodajne depresije. Na to utice i to što današnje zene po prvi put postaju majke u svojim 30-im godinama kada vec imaju ostvarene karijere, pa moraju da napuste svoje radno mesto.
Bivša britanska klizacica Dzejn Soliman carskim je rezom rodila devojcicu dva dana nakon što joj proglašena mozdana smrt. Ona je kolabirala u 25. nedelji trudnoce, pala u komu, a samo nekoliko sati nakon toga proglašena je klinicki mrtvom. Lekari su dva dana veštackim putem odrzavali njen puls, boreci se za detetov zivot. Prevremeni porodaj je rezultat mozdanog udara koji je prouzrokovao agresivni tumor. U telo trudnice lekari su ubrizgali veliku kolicinu steroida koji su pomogli da se u 48 sati razviju pluca fetusa. Porodaj je obavljen carskim rezom, a beba je bila teška samo 0,95 kg.
Ljudski mozak pocinje da popušta vec u dvadesetsedmoj godini, rezultat je istrazivanja profesora Timotija Salthausa sa Univerziteta u Virdziniji. Mentalne sposobnosti kvaliteta i brzine rezonovanja i prostorne vizualizacije opadaju mnogo ranije. Doktor Rebeka Vud otkrila je da je covek u najboljoj intelektualnoj formi u dvadesetdrugoj godini, da bi tokom narednih pet godina stagnirao, pre nego što pocne intelektualno da “propada”. Pamcenje je dobro u proseku do tridesetsedme godine, a sve što je vezano za steceno znanje odoleva do šezdesete godine.
Pionir u razvoju regenerativne medicine, Kolin Mekgakin, pre dve godine uspeo je da od maticne celije iz krvi pupcanika stvori trodimenzionalnu mini jetru. Od tada su stvorena tkiva mnogih organa, a koriste se za testiranje lekova. Iz maticnih celija tokom razvoja nastaju sve vrste celija, na primer, srcanog mišica ili roznjace oka, a u kasnijoj fazi zivota one obnavljaju oštecena tkiva. Celije uzete iz pupcanika neposredno po rodenju deteta cuvaju se u posebnim uslovima, na minus 196 stepeni Celzijusa. Za sada se primenjuju u lecenju sedamdesetpet razlicitih bolesti.
Ljudskom organizmu je san preko potreban, jer telo ne moze izdrzati neprekidne dvadesetcetvorocasovne napore. Aktivnosti tela se nikada sasvim ne iskljucuju. Za vreme sna mozak je izuzetno aktivan. Postoje dva tipa spavanja: non REM i REM spavanje. Oba su obelezena karakteristicnim fiziološkim promenama. Non REM cini 75-80 odsto citavog spavanja kod odraslih — to je takozvano ortodoksno spavanje koje se karakteriše opadanjem metabolicke aktivnosti, krvnog pritiska i broja otkucaja srca. Ortodoksno spavanje mozemo dalje podeliti na lagan i dubok ortodoksni san.
Zene se najseksepilnije osecaju u 34. godini, sudeci po rezultatima nove studije, koja je pokazala i da u dvadesetim i tridesetim pripadnice lepšeg pola najcešce vode ljubav u proseku 10 puta mesecno. Sa druge strane, zene koje su prešle 30. carima seksa prepuštaju se 4 do 5 puta mesecno, ali u njemu znatno više uzivaju. Više od polovine starijih ispitanica, 56 odsto njih, izjavilo je da u seksu uzivaju neuporedivo više nego u mladosti. Ovo istrazivanje potvrdilo je ubedenje da mladi ljudi imaju cešce seksualne odnose, ali da seks s godinama postaje kvalitetniji. Potrebe se tokom vremena menjaju.
Naucnici veruju da bi uticanjem na hemijske procese koji regulišu zivotni ciklus celija mogli da uspore degeneraciju tkiva i organa i time produze zivotni vek coveka. Moguce je da su kod onih relativno retkih pojedinaca koji zive duze od sto godina ti procesi manje efikasni. Sa druge strane, kod dece koja pate od progerije, retkog genetskog poremecaja koji izaziva ubrzano starenje organizma, situacija je obrnuta. Ovo otkrice vezano za starenje, bolnu tacku citave ljudske vrste, trebalo bi da doprinese razvijanju novih tehnika kojima bi se ovaj proces mogao zaustaviti.
Više od jednog veka je proteklo od kada je španski Nobelovac, Santiago Ramon Cajal, opisao strukturu centralnog nervnog sistema i njegove osnovne jedinice — nervne celije ili neurone. Od uopštenih opisa do današnjih naprednih tehnika skeniranja mozdane anatomije i fiziologije, saznanja o strukturi, funkcijama i komunikaciji izmedu nervnih celija su se eksponencijalno proširivala. Medutim, tek pre deset godina jedna dogma o neuronima je opovrgnuta — nova istrazivanja su pokazala da je neurogeneza , nastanak novih nervnih celija, u izvesnim regijama centralnog nervnog sistema ipak moguca.
Godine 1966. dvojica americkih psihologa, Calvin Hall i Robert van de Castle, razvili su metod pracenja sadrzaja snova i primenili je na ispitivanje snova 100 studenata i 100 studentkinja koledza. Ustanovili su da se radnja zenskih snova obicno odvija u dobro poznatim, zatvorenim prostorima, a muških na nepoznatim mestima, na otvorenom. Muškarci cešce sanjaju o grupama ljudi, zene o pojedincima koji su im dobro poznati. U muškim snovima prisutnije je nasilje, seks, fizicka aktivnost i uspeh; u zenskim finiji oblici nasilja, više osecaja i verbalnih aktivnosti.
Melanom je trenutno najucestalija vrsta raka medu mladim Britankama, objavio je britanski Centar za istrazivanje raka. To je najtezi oblik raka koze, pre svega zbog svoje sposobnosti da metastazira, a medu mladim Britankama se po ucestalosti nalazi ispred raka grlica materice. Uzrok ove pojave je u naglom povecanju broja solarijuma kojima sve više hrle mlade Britanke. Prema predvidanjima Centra za istrazivanje raka, solarijumi su uzeli tolikog maha u Britaniji, da bi melanom mogao do 2024. godine da postane cetvrti uzrok raka medu celokupnim stanovništvom u toj zemlji.
U pokušaju da se zaštite od bolesti, ljudi pribegavaju raznim sredstvima. Oni koji razmišljaju unapred, smatraju da je vakcina pravo rešenje. Lekari tvrde da ona predstavlja prirodni metod prevencije i da je vazno poštovati preporuke kada je rec o programu obavezne vakcinacije. Ukoliko se samo osam odsto mališana jedne generacije ne bi vakcinisalo, za deset godina bismo imali veliki broj preosetljive dece. U naucnom svetu apsolutno nema dileme o efikasnosti ove metode, a trenutno se koristi oko šesdesetsedam razlicitih kombinacija vakcina u programima imunizacije.
Rizik za nastanak ispucalih usana povecava se usled stresa i nedostatka vitamina A i E. Usne postanu rapave kada ih vlazimo jezikom. Za razliku od ostale koze one nemaju masne zlezde koje bi mogle da ih odrzavaju mekim. Koza usana je tanja nego ostala koza. Usne treba negovati kremom za usne koji sadrzi kamfor. Blagotvorno je umasirati malo meda pre spavanja. Isto tako dobro je masirati usne sirovim krompirom, uljem pšenicnih klica ili kakao-puterom. Još delotvornije je bademovo ulje i hladno cedjeno maslinovo ulje. Preporuka je i svakog dana piti 2 litra negazirane mineralne vode ili nezasladjenog biljnog caja.
U današnjoj Evropi, gde je prosecan zivotni vek muškaraca sedamdesetosam godina, a zena osamdesettri godine, dobro zdravstveno stanje pocinje da se narušava u proseku od šesdesetsedme godine zivota kod muškaraca, a od šesdesetdevete godine zivota kod zena, tvrde naucnici. Zenama veliki problem predstavlja menopauza, koja je cesto pracena valunzima, poremecajem sna i osteoporozom. Strucnjaci preporucuju kao prevenciju od osteoporoze, kojoj prethodi osteopenija, trideset minuta brzog hoda ili trcanja svakog dana, kao i vece kolicine proizvoda bogatih kalcijumom.
Zene koje rode kao tinejdzerke pod vecim su rizikom od gojaznosti od svojih vršnjakinja koje nisu radale, porucuju strucnjaci iz Ouklenda u Kaliforniji. I kod starijih zena trudnoca povecava rizik od gojaznosti, ali je taj rizik još veci kod tinejdzerki. U ukupnoj americkoj populaciji, u osamnaestoj ili devetnaestoj godini oko trideset odsto belih i oko pedeset odsto crnih devojaka ima višak kilograma, a medu onima koje su ostale trudne u tinejdzerskom dobu ovaj procenat medu belim devojkama je cetrdeset, a medu crnim pedesetsedam odsto.
Duvan bi u dvadesetprvom veku mogao da prouzrokuje smrt oko milijardu ljudi — deset puta više nego u dvadesetom veku, istice se u analizi koju su strucnjaci Svetske zdravstvene organizacije napravili za potrebe Ujedinjenih nacija. Upotreba duvana je pocetkom ovog veka svake godine bila uzrok smrti 5,4 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da ce oko 2030. godine pušenje biti uzrok smrti osam miliona ljudi godišnje. Oko dve trecine pušaca u svetu zivi u deset drzava. Najviše zavisnika od duvanskog dima imaju Kina, Indija, Indonezija, Rusija, SAD, Japan, Brazil, Bangladeš, Nemacka i Turska.
Napredna nano-tehnologija, koja svodi proizvode na molekularni nivo, mogla bi sobom da nosi zdravstvenu katastrofu, upozorio je Australijski savez sindikata. Savez sindikata zahteva registrovanje kompanija koje se bave nano-tehnologijom i uvodenje testova bezbednosti i obelezavanje proizvoda koji sadrze nano-cestice. Nano proizvode sto hiljada puta sitnije od promera ljudske vlasi, ni mikroskop ne moze da detektuje. Mogu se udahnuti ili biti apsorbovani kroz kozu i biti potencijani izazivaci bolesti godinama kasnije. Nano-tehnologija ima trzište vredno milijarde dolara, a nalazi primenu i u zdravstvenoj i u prehrambenoj industriji.
PAPAnikolau brisevi su nedovoljni za otkrivanje raka grlica materice jer je oko trideset posto nalaza lazno negativno. U svetu se sve više koristi nova metoda, LBC tehnologija u kombinaciji s HPV testiranjem, koja je devedeset devet posto sigurna. Programom ginekoloških pregleda u kombinaciji s primarnom prevencijom i vakcinacijom moguce je smanjiti nastanak raka grlica materice za više od 80 posto. Edukacija zena i program sistematskih pregleda su najvazniji preduslovi da se ova opaka bolest iskoreni. Pozitivan primer kako se treba ophoditi prema ovoj bolesti je Finska.
Strucnjaci vec dugo znaju da obicne celije koze mogu da se pretvore u maticne celije, ako se u tom procesu koriste odredeni geni. Da bi gene ubrizgali u te celije, naucnici moraju da koriste viruse što moze dovesti do infekcije celija i kasnije do pojave raka. Postoji i alternativni pristup koji zaobilazi tu vrstu rizika i kasnije abnormalnosti. U perspektivi se vidi prestanak korišcenja ljudskih embriona kao izvor za dobijanje maticnih celija. Medicinski velikan, geneticar Ijan Vilmut, poznat po kloniranju ovce Doli, medutim smatra da ce proci još mnogo vremena dok takve celije ne budu mogle da se koriste za lecenje.
Francuska farmaceutska kompanija “Sanofi-Aventis” sklopila je sporazum o kupovini americke bio-farmaceutske kompanije “BiPar sajensiz” po ceni koja bi mogla da dostigne 500 miliona dolara. “BiPar” je specijalizovan za proizvode koji regenerišu DNK oštecen kancerogenim celijama, a glavni “Sanofijev” proizvod je “BSI-201″, koji bi mogao da bude glavni kandidat nove vrste preparata protiv raka. “BSI-201″ se trenutno nalazi u drugoj fazi klinickih ispitivanja njegovog dejstva protiv raka dojke s metastazama, raka jajnika i drugih oblika kancera.
Uprkos uvrezenim mišljenjima da su muškarci ti koji imaju averziju prema bracnom zivotu, psiholog Neil Jacobson sa Univerziteta u Vašingtonu smatra da bracni zivot više godi muškarcima. Zene uglavnom u brak ulaze prepune velikih ocekivanja, što vodi u razocarenje. One su te koje su sklone menjanju svojih osobina, jer nastoje udovoljiti tradicionalnoj ulozi supruge i tako osobine koje je muškarac volio zamene nekim drugim. I muškarci i zene imaju biološki sat koji s vremenom postaje sve nepouzdaniji, ali ozenjeni muškarci upola manje padaju u depresiju nego udate zene.
Najcešci uzrok oštecenja krvnih sudova u mozgu koja dovode do mozdanog udara je ateroskleroza. Ateroskleroza je bolest koja dovodi do stvaranja naslaga masnoca, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma i drugih materija u lumenu krvnih sudova, što uzrokuje suzavanje, zacepljenje i slabljenje lumena krvnog suda. Na zivotno doba ne moze se uticati, ali postoji mnogo korisnih stvari koje se mogu preduzeti. Pušenje, prekomerno pijenje alkohola, nezdrava ishrana, neaktivnost i gojaznost glavni su otklonjivi uzroci bolesti. Prilikom mozdanog udara mnogo štete moze se spreciti i pravovremenim odlaskom kod lekara.
Trend savremene medicine je lecenje bolesnika invazivnim tehnikama i metodama, sa minimalnom “agresivnošcu”. Osnovni princip invazivnosti je da se isti ili bolji efekat, u poredenju sa klasicnim hirurškim zahvatima, postigne uz manju dozu «agresije» po organizam bolesnika. Ovako se mogu leciti brojna oboljenja krvnih sudova, vršiti zahvati vadenja delova creva, slezine, kamena iz zucne kesice, bubrega. Jedna u nizu tih minimalno agresivnih, invazivnih tehnika je i Perkutana vertebroplastika, koja se radi pod kontrolom rendgenskog zracenja, a primenjuje se u lecenju bolnih preloma kicmenog stuba.
Brojne naucne studije identifikovale su stotine biološki aktivnih komponenti prisutnih u pivu koje imaju koristan uticaj na zdravlje coveka. 90 odsto piva je voda, pa se moze smatrati znacajnim dnevnim doprinosom unosu tecnosti. Pivo se proizvodi od prirodnih sastojaka i sirovina — slada, zitarica, hmelja i kvasca. Fitohemikalija ksantohumol, koja predstavlja gorku materiju u pivu, poseduje antikarcinogeno delovanje. Inace pivo ima slicnu energetsku vrednost kao mleko i za razliku od uvrezenog mišljenja nema nikakvih “skrivenih” veza koji bi podsticali debljanje.
Vezbe snage doprinose zdravlju, a proteinski dodaci ne. Muškarci sa povišenim holesterolom mogu da doprinesu svom zdravlju upraznjavajuci vezbe, a da pri tom ne moraju da koriste proteinske dodatke ishrani, ukazuje jedna americka studija obavljena na Drzavnom koledzu “Bafalo” u Njujorku. Vec je poznato da vezbe snage povecavaju mišicnu masu i podsticu gubitak kilograma i smanjenje nivoa holesterola, a strucnjaci sa “Bafala” ustanovili su da proteinski prehrambeni dodaci na bazi surutke ili na bazi soje ne mogu dodatno da koriste gojaznim ljudima sa visokim holesterolom.
Jetra ima veliki broj funkcija i moze da bude uzrocnik više teških oboljenja, a transplantacija jetre, osim što zavisi od donacije organa, moze da ima i negativne efekte. Zbog toga je u Evropi pokrenut istrazivacki projekat ciji je cilj pronalazenje alternative transplantaciji. Prioritet tog projekta bice proces dobijanja ljudskih celija jetre (hepatocita) od maticnih celija kako bi se razvijale celijske terapije, preneli su francuski mediji. Cilj je da se uvedu inovativni i standardizovani protokoli kako bi se do 2011. godine obezbedile celije za banku ljudskih hepatocita.
Iako i zene i muškarci uglavnom misle kako su pametniji muškarci, Adrian Furnham, britanski profesor psihologije, proanalizirao je rezultate studija u kojima su se merili i uporedivali koeficijenti inteligencije muškaraca i zena, i ustanovio da nema velikih odstupanja kada je u pitanju nivo inteligencije, ali je primetio velike razlike u percepciji inteligencije. U razlicitim kulturama pripadnici oba pola smatraju inteligentnijima vlastite sinove, oceve i dedove od kceri, majki i baka. Dok su muškarci skloni precenjivanju vlastitih intelektualnih sposobnosti, zene uglavnom svoje kvalitete podcenjuju.
Davanje velikih doza paracetamola osobama koje su dozivele šlog i imaju povišenu temperaturu izgleda povecava njihove izglede da se oporave bez vece invalidnosti, zakljucili su strucnjaci Medicinskog centra pri Univerzitetu Erazmo u Roterdamu. Oni su utvrdili da na pomenuto sredstvo protiv bolova, koje je u širokoj primeni, treba gledati i kao na jeftinu terapiju za šlog. Od hiljadu i cetristo ispitivanih osoba koje su prezivele šlog cetrdeset odsto ispitanika sa temperaturom izmedju trideset sedam i trideset i devet stepeni, kojima je davan paracetamol, oporavilo se preko svih ocekivanja.
Prema svetskoj statistici, u uzrastu od pet godina svako cetvrto dete ima enurezu — problem sa nocnim mokrenjem. U Srbiji oko 150.000 zdrave dece ima taj problem, a oko 18.000 njih zivi u Beogradu. Kod dece sa tim problemom bešika je potpuno normalna, njeno praznjenje je kompletno, ali se umokravanje dešava mimo volje deteta, u snu, jer je dete u budnom stanju suvo i nikada nema problema sa mokracnim infekcijama. Najznacajniji uzroci nocnog mokrenja kod zdrave dece su genski faktori, cvrst san, povecano stvaranje mokrace u snu ili relativno smanjen kapacitet mokracne bešike.
Mobilna telefonija predstavlja ispunjenje ljudskog sna o neposrednoj komunikaciji sa odredenom osobom na bilo kojoj tacki zemljine kugle, tako da ne cudi što su njeni korisnici sve brojniji. Medutim, opasnost od elektromagnetnog polja mobilnih telefona je utoliko veca što su posledice njegovog delovanja na zdravlje coveka neprimetne u kratkom vremenskom intervalu. Nauka i medicina svakim danom sve više upozoravaju na realna opasnost od mobilnih telefona. Nakon izlaganja elektromagnetnom zracenju registrovane su brojne promene na mozdanom, reproduktivnom i drugim tkivima.
Vecina ljudi kad-tad u zivotu dozivi digestivne tegobe koje produ same od sebe, pa nije potrebna dodatna obrada i terapija: nadutost, iritaciju zelucane sluznice, kiselinu … U slucaju da simptomi traju duze od sedam dana, svakako se treba obratiti lekaru. Sumnja na gastritis moze se postaviti i vec nakon uzete anamneze i klinickog pregleda, a za konacnu dijagnozu je neophodna kompletna analiza krvne slike, jetre i bubrega, šecera u krvi, stolice, gvozda … — Gastritis moze nastati naglo i tada govorimo o akutnom gastritisu, a kada traje godinama, radi se o hronicnom gastritisu.
Kompresivni prelomi pršljenskih tela nastaju kao posledica slabljenja njegove grade, odnosno, gubitka koštanog tkiva što rezultira smanjenom cvrstinom. Najcešci uzrok ovih promena je osteoporoza. Ne retko, ovakvi prelomi pršljenskog tela su prvi klinicki znak osteoporoze. Broj ovakvih preloma koji se godišnje javljaju u SAD je oko dvestapedesethiljada. Isto tako, ukoliko su pršljenska tela zahvacena metastazama malignih tumora ili benignim tumorima krvnih sudova doci ce do razaranja koštanog tkiva sa takode posledicnim smanjenjem njegove cvrstine.
Tokom jedne noci na snove otpada cak dva sata spavanja, a ljudi koji tvrde da ne sanjaju su oni što se ne bude odmah nakon REM spavanja, vec ulaze u novu fazu ortodoksnog spavanja. REM spavanje u proseku traje oko petnaest-dvadeset minuta, zatim sledi šesdeset-devedeset minuta ortodoksnog spavanja. Spavaci koji su eksperimentalno bili lišavani REM spavanja, tako što su ih budili kad god bi ušli u REM fazu, postajali su sve nervozniji, razdrazljiviji i agresivniji, a teško su se koncentrisali. Neki su imali halucinacije. Kasnije su to nadoknadivali dodatnim i duzim razdobljima spavanja.
Najopasniji bolovi nisu mnogo intenzivni, pa ih ignorišemo. — Na primer, ono što se cini kao probavna smetnja nakon konzumiranja masne ili przene hrane moze biti zucna kesa koja pokušava da proizvede zuc kako bi svarila tu hranu, ali zuc ne izlazi zbog zucnog kamenca koji blokira izlaz i ono što osoba moze osetiti jeste tup neodredeni bol ispod rebara na desnoj strani koji se moze proširiti i do desne lopatice. — Bolovi u grudima mogu biti posledica upale pluca ili srcanog udara i zato kardiolozi upozoravaju da se srcane bolesti po pravilu javljaju kao nelagoda, a ne kao bol.
Istrazivanjem koje je sprovedeno nad 284 osobe, strucnjaci Minhenskog Helmholc centra su ustanovili da u metabolickim procesima kljucnu ulogu verovatno imaju samo cetiri gena. Najvecu primenu ovo saznanje moze da ima u lecenju bolesti koje su u tesnoj vezi sa metabolizmom, kao što su oboljenje koronarnih arterija i gojaznost. Ovo otkrice moze da omoguci lekarima da jednog dana primenjuju terapiju koja je prilagodena metabolizmu i genotipu pojedinacnog pacijenta, jer kod lecenja odredenih stanja odgovor organizma na neki tretman nije kod svih isti.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se elektronske cigarete ne koriste, jer nema dokaza da su bezbedne za korišcenje, niti da mogu pomoci pušacima pri odvikavanju od pušenja. Elektronske cigarete, najpre napravljene u Kini, najcešce su kupovane putem Interneta. I pored nerešenih regulatornih pitanja, u Brazilu, Velikoj Britaniji, Kanadi i Izraelu, veoma brzo su postale popularne. Tipicna elektronska cigareta, sastoji se od metalne cevcice sa komorom u koju se stavlja punjenje tecnog nikotina. Prilikom pušenja, dim se “povlaci”, ali ništa ne treba da se upali.
Dve trecine ljudi koji umru u Srbiji, umiru od bolesti koje bi se mogle spreciti primarnom prevencijom, pri cemu je bitna promena ponašanja, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljevic na otvaranju simpozijuma povodom Svetskog dana borbe protiv mozdanog udara u svecanoj sali Starog dvora. Na simpozujumu je ukazano da je najniza ucestalost mozdanog udara u Švajcarskoj, oko hiljaduišesto na milion stanovnika. a najviša u Rusiji i Bugarskoj, oko trihiljade na milion stanovnika. Takva razlika u oboljevanju se tumaci dobrom, odnosno, lošom primarnom prevencijom.
U martu je Evropski parlament uveo amandman propisa o neškodljivosti hrane, kojim se od proizvodaca zahteva da na svojim produktima jasno naznace ukoliko sadrze nano-cestice. Uz to se Evropska uprava za bezbednost hrane zalozila za nova testiranja, kojima bi se procenila eventualna toksicnost nano-cestica i njihova stabilnost u prehrambenim proizvodima, kao i da se nano-cestice stave na vrh liste supstanci od kojih se treba zaštititi. Francuska vlada upravo razmatra uvodenje zakona kojima bi se regulisali proizvodnja, uvoz i marketing produkata nano-tehnologije.
U klinickoj praksi je zabelezen širok spektar aktivnosti u toku mesecarenja, od kratkotrajnog uspravljanja u krevetu, do naizgled smislenih aktivnosti koje obuhvataju zahtevne operacije, kao što su voznja automobila ili korišcenje aparata za domacinstvo. To obicno ne traje duze od pola sata. Poseban oblik mesecarenja su slozene aktivnosti koje obuhvataju konzumiranje hrane ili pica, kao i obavljanje seksualnih aktivnosti. Osoba koja se razbudi u toku epizode mesecarenja uglavnom nece odreagovati burno i nasilno, ali su zabelezeni slucajevi teškog povredivanja, pa cak i ubistva.
Premalo kalcijuma, D vitamina i telesnih vezbi prouzrokuje slabljenje kostiju do tridesete, a posle tridesete kosti svakako pocinju da se brze raspadaju nego što se obnavljaju. Specijalisti upozoravaju da mozda milioni naoko zdrave dece ne razvijaju snazne kosti — današnja deca cešce slamaju ruke nego pre cetrdeset godina. Polovina potpuno izgradene koštane mase razvija se tokom adolescencije, a loš razvoj tokom detinjstva opasan je za zrele godine — cak i desetopostotni deficit koštane mase u adolescenciji moze povecati rizik za pojavu osteoporoze i preloma za pedeset odsto.
Rak grlica materice sporo napreduje, dostupan je pregledu i ima mogucnost relativno jednostavne dijagnostike. To je drugi po redu najcešci oblik raka u Evropi, a ujedno oblik raka koji je najjednostavnije spreciti jer sporo napreduje, dostupan je pregledu i ima mogucnost relativno jednostavne dijagnostike. U Evropi 80 zena svaki dan umre od raka grlica materice, a svake godine se pojavi novih 60.000 slucajeva. S obzirom da se najcešce javlja oko 35 godine zivota nije potrebno govoriti koji uticaj ima na reproduktivno zdravlje i reproduktivne funkcije zena!
Pocetni simptomi mozdanog udara ponekad su teško prepoznatljivi i pacijent moze doziveti teško oštecenje mozga. Kasnije simptomi postaju sve upadljiviji: utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvacena jedna strana tela; poremecaji govora — otezano i nerazumljivo izgovaranje reci, potpuna nemogucnost izgovaranja reci i otezano razumevanje govora druge osobe; naglo zamagljenje ili gubitak vida narocito na jednom oku ili u polovini vidnog polja; naglo nastala jaka glavobolja pracena povracanjem bez jasnog uzroka; gubitak koordinacije.
Ispitivanje dejstva vakcine protiv raka prostate, kompanije “Dendrijon” sa sedištem u Sijetlu, dalo je pozitivne rezultate. Ispitivanje sprovedeno na 512 muškaraca sa rakom prostate u poznom stadijumu pokazalo je da vakcina “provendz” produzava zivot tih pacijenata. “Provendz” nije kao tradicionalne vakcine koje sluze za sprecavanje pojave oboljenja, vec je to terapijska vakcina koja leci rak stvaranjem imunološkog sistema spremnog za borbu protiv tumora. Samo u SAD se godišnje registruje 186.000 novih slucajeva oboljenja od raka prostate u poznom stadijumu, kao i 28.660 smrtnih slucajeva izazvanih tom bolešcu.
Tim francuskih hirurga uspeo je da prvi put na svetu tokom jedne operacije izvrši transplantaciju kompletnog lica i ruku. Operacija u bolnici “Henri Mondor” u pariskom predgradu trajala je trideset sati i u njoj je ucestvovalo cetrdeset lekara i medicinskog osoblja. Pacijent je u jednom pozaru zadobio opekotine treceg stepena na licu. Pored toga, lekari su morali da mu amputiraju sve prste na rukama. Tokom operacije izvršena je transplantacija citavog lica, osim usana. Posebno delikatan deo predstavljala je transplantacija ocnih kapaka kao i pravilno spajanje suznih kanala.
Grupa istrazivaca na celu s Peterom Paleseom s Mount Sinai Skula of Medicin u New Yorku u ogledima na zamorcima otkrila je da niska vlaznost vazduha i temperature oko pet Celzijusevih stepeni podsticu zarazu virusom gripa. Grip se na severnoj zemljinoj polulopti javlja izmedu novembra i marta, a na juznoj od maja do septembra. Pri visokoj vlaznosti vazduha iznad 80 posto virus se uopšte ne prenosi. Pri temperaturama od oko pet stepeni stopa zarazenosti je daleko viša nego pri temperaturi od 20 stepeni. Kad bi temperatura dosegla oko 30 stepeni, prenos zaraze bi prestao.
“Neposlušna ruka”, Alien Hend sindrom, je neurološki sindrom do koga dolazi zbog oštecenja srednje frontalne motorne regije mozga, i cesto je posledica operacije na mozgu, mozdanog udara ili upale mozga. Bolesnik nema nikakvu kontrolu niti svest o postupcima i pokretima ruke. Osoba se oseca nepovezano sa svojom rukom, i oseca kao da ruka nije njegova. Ruka moze raditi i kompleksne pokrete, kao što je otkopcavanje košulje. Ne postoji nikakva poznata metoda lecenja ovog sindroma, ali se smatra da je najbolje ruci dati neki predmet da se igra s njim, kako ne bi ucinila ništa nazao svojem vlasniku.
Rasvetljavanje patofizioloških mehanizama kojima elektromagnetno polje deluje govori o potrebi opreza u upotrebi mobilnih telefona. U eksperimentalnom modelu je uoceno da postoji granicni prag za nastanak štetnih efekata. Epidemiološke studije potvrduju znatno vece stope morbiditeta u osoba koje su bile izlozene jacem intenzitetu magnetnog polja od pragovnih vrednosti. Po nalazu dr Trosko-a, sa Micigenskog univerziteta in vitro izlaganje hematopoeznog tkiva magnetnom polju od cetrdeset miliTesla dovodi do slicnih efekata kao i izlaganje hemijskim tumorskim promoterima.
Rak grlica materice moze izazvati petnaest onkogenih tipova virusa od sveukupno stotinak tipova Humanih papilomavirusa. Cetiri tipa ovog virusa su odgovorni za preko osamdeset posto slucajeva raka grlica materice. Dokaz onkogenosti Humanog papilomavirusa otkriven je kod devedeset devet koma sedam posto zena s rakom grlica materice. On se lako prenosi polnim kontaktom koze genitalnog podrucja tako da i kondom nije zaštita. Pojavljivanje raka grlica materice vece je u zena starijih od 35 godina, cime se sugeriše na polagano napredovanje trajne virusne infekcije prema raku.
Nocni strahovi su ceste parasomnije decjeg uzrasta. Javljaju se iz stadijuma dubokog spavanja. Karakteriše ih iznenadno delimicno razbudivanje praceno krikom ili vriskom, preznojavanjem, odbrambenim pokretima, i intenzivnim strahom ili plakanjem. Iako na izgled dramaticna, nema trajne posledice. Otklanjanje stresa, blagovremeno pripremanje za bitne promene u zivotu, izbegavanje neispavanosti i promena u ciklusu spavanja moze biti vrlo korisno. Ukoliko su epizode ceste, i aktivnosti kompleksne i repetitivne, preporucuje se polisomnografsko i specijalizovano elektroencefalografsko snimanje.
Deca cije su majke u trudnoci imale snizen nivo vitamina D cešce pate od poteškoca sa zdravljem zuba, objavili su kanadski naucnici. Istrazivanje sprovedeno na Univerzitetu Manitoba temelji se na pracenju nivoa vitamina D kod ispitanica koje su bile u drugom tromesecju trudnoce. Samo deset posto zena je imala adekvatan nivo vitamina D, najviše zbog nedovoljnog konzumiranja mleka i prenatalnog uzimanja dodatnih vitamina. Snizen nivo vitamina D kod majki u vezi je sa vecim izgledima za oštecenja zubne gledi kod njihove dece, ali i opšte lošim zdravljem zuba vec u ranom detinjstvu.
Veoma je vazno “osluškivati” svoj organizam i ici na redovne kontrole kod lekara. — Strucnjaci ukazuju na to da mnogi ljudi boluju od dijabetesa, a da to i ne znaju, niti im je bolest dijagnostikovana. Kod njih se kao jedan od znakova moze pojaviti periferalna neuropatija, odnosno, osecaj peckanja ili trnci u nogama i stopalima, što moze ukazati na oštecenje zivaca. — Jaki grcevi slicni menstrualnim, mogu ukazivati na endometriozu koja moze da bude uzrok neplodnosti, alergija, astme i imunoloških bolesti, ali jaki grcevi ne znace automatski da osoba ima endometriozu.
Muškarac u Srbiji tokom zivota prosecno provede šesto sati upraznjavajuci seks, ali je sve više onih koji imaju problem s impotencijom. Najcešci uzrok impotencije kod mladih u Srbiji je poljuljano samopouzdanje i stres. Ako impotencija traje duze, neophodno je izvršiti analize koje bi ukazale na uzroke. Uzrok mogu da budu razne upale i infekcije, šecerna bolest, kao i ateroskleroza. Mladi cesto pribegavaju onaniji, kao “vezbi” za ojacavanje penisa. Onanija je korisna medutim kada se penis navikane na grubu ruku, pa kad se nade u toploj i vlaznoj sredini vagine, odmah eksplodira i ejakulira.
Psihicki problemi u ranom detinjstvu povecavaju rizik od samoubistva kasnije u zivotu kod muškaraca, ali ne i kod zena, zakljucak je istrazivanja obavljenog u Univerzitetskoj bolnici grada Turku u Finskoj. 78 odsto mušakraca koji su izvršili samoubistvo je do osme godine imalo psihicke probleme, dok je kod zena koje su se ubile ili to pokušale samo 11 odsto imalo psihicke probleme u istom uzrastu. Muškarci su najcešce u detinjstvu doziveli raspad porodice ili su njihovi ucitelji smatrali da imaju psihološke probleme ili su patili od hiperaktivnosti i imali poteškoce u sferi ponašanja i emocija.
U Srbiji svake godine od raka oboli više od trista dece, što cini oko dva odsto od ukupnog broja obolelih. Deca obolela od karcinoma, pored Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, lece se u Institutu za majku i dete, Univerzitetskoj decjoj klinici u Tiršovoj i u dva manja odeljenja u Nišu i Novom Sadu. Svetske statistike govore da trajno izlecenje pacijenata iznosi oko sedamdeset procenata, a taj broj se u našoj zemlji krece od pedeset do šesdeset odsto. Polovina obolele dece boluje od leukemije, mekotkivnog tumora, raka kostiju i oka, a najtezi su tumori centralnog nervnog sistema.
Osobe koje puše i bivši pušaci izlozeni su povecanom riziku od nepravilnosti srcanog ritma, poznatog kao atrijalna fibrilacija, upozoravaju holandski strucnjaci iz Medicinskog centra Erazmus u Roterdamu. Rec je o najcešcem tipu aritmije, koji samo u SAD pogada oko dva miliona ljudi. Tokom epizode atrijalne fibrilacije abnormalna elektricna aktivnost srca cini da dve gornje komore rade ubrzanim i nekoordinisanim ritmom. Sama aritmija nije opasna po zivot, ali vremenom moze da doprinese pojavi šloga ili srcanoj insuficijenciji, napominju holandski strucnjaci.
Astma je posledica kombinacije spoljašnih i genetskih faktora. Uobicajeni pokretaci simptoma astme su: polen, dlake zivotinja, bud, grinje, bubašvabe, zagadivaci vazduha i iritansi, dim, mirisni proizvodi ili hemikalije, respiratorne infekcije, prehlada, fizicki napor, vezbanje, jake emocije, stres, hladan vazduh, odredeni lekovi, beta blokatori, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, konzervansi dodati u lako kvarljivu hranu, gastroezofagealna refluksna bolest kod koje se zelucana kiselina vraca u jednjak i sinusitis.
Ako igracka stvara buku koja nadmašuje onu u diskoteci, sluh deteta je sasvim sigurno u opasnosti. Buka osim toga negativno deluje i na emocionalno stanje ukucana koji postaju agresivniji. Igracke koje stvaraju veliku buku oštecuju detetov sluh. Jedan tim kanadskih audiologa koji je vršio ispitivanja na cetrdeset igracaka namenjenih deci mladoj od tri godine utvrdio je da najmanje dvadeset pet od tih igracaka stvara buku koja moze oštetiti sluh malog deteta. Ucestalo izlaganje zvukovima iznad osamdeset do devedeset decibela moze dovesti do postupnog gubitka sluha.
Mesecarenje i nocni strahovi se cesto prenose kroz generacije u istoj porodici. Nocne more se javljaju u fazi spavanja u kojoj sanjamo, REM fazi koju odlikuje brzo pokretanje ocnih jabucica. Uznemiravajuci snovi su cesto vezani za prezivljeno traumaticno iskustvo, ali se ponekad javljaju kao posledica korišcenja lekova: levodopa, dopaminskih agonista, beta-blokera, inhibitora serotonina, hipnotika, statina i antiholinergika. Nocne more ne ugrozavaju zdravlje, ali su ponekad indikator potencijalnih psiholoških problema, i lecenje je usmereno ka njihovom identifikovanju i otklanjanju.
Uzrocnici impotencije su najcešce psihicki problemi. Naš vrhunski strucnjak za probleme plodnosti zena i muškaraca primarijus doktor Savo Bojovic, savetuje muškarcima da za seksualnu aktivnost uvek budu odmorni i ispavani. Svaka fizicka i sportska aktivnost je pozeljna i dobrodošla. Primarijus doktor Savo Bojovic upozorava da se lekovi ne uzimaju na svoju ruku. Samo na Balkanu od preteranog uzimanja viagre umrlo je oko stoosamdeset ljudi. Muškarci kod kojih je uzrok impotencije fizicki, ovaj problem mogu da reše korišcenjem razlicitih proteza i pomagala.
Rizik od aritmije kod bivših pušaca je isti kao kod ljudi koji još uvek puše. Istrazivanjem je bilo obuhvaceno pet hiljada i sedamsto bivših i sadašnjih holandskih pušaca, starosti od pedeset pet godina i naviše. Pušaci su izlozeni pedeset odsto vecem riziku da obole od aritmije nego njihovi vršnjaci nepušaci. Uzeti su u obzir i faktori kao što su godine, da li ispitanik pati od hipertenzije, ili je preziveo srcani udar. Iako se ostavljanjem pušenja ne smanjuje rizik od aritmije, znatno se smanjuje rizik obolevanja od brojnih drugih bolesti – ukljucujuci rak pluca i srcani udar.
Humani papilomavirus je mali virus iz grupe DNK virusa. Postoji više od 100 tipova ovog virusa. Nekoliko tipova ovog virusa su onkogeni, tj. mogu izazvati nastanak raka. Za razvoj raka grlica materice potrebna je trajna infekcija onkogenim tipovima virusa. Humani papilomavirus stvara onkoproteine. “Loše” belancevine koje proizvodi virus, ometaju prirodni imunološki odgovor i normalno odumiranje celija grlica materice, cime zarazene epitelne celije mogu biti izlozene ponovnom “napadu” virusa, nakon cega nastaju oštecenja koja mogu napredovati do raka.
Konstantna buka srednjeg stepena uzrokuje oštecenje slušnog kanala, stres, malaksalost i razdrazljivost. Studija sprovedena u Austijskoj pokraji Tirol na hiljadu i cetristo dece u dobu od osam do jedanaest godina pokazala je da buka saobracaja moze negativno uticati na akademske uspehe dece, njihovo raspolozenje i sposobnost koncentracije. U jednom drugom istrazivanju narucenom od britanske vlade upitali su zrtve zagadenja bukom šta osecaju prema onima koji su odgovorni za to, zrtve su govorile intenzivnim negativnim emocijama poput mrznje, osvete, pa cak i o ubistvu.
Hirurški tim Instituta za bolesti digestivnog sistema Klinickog centra Srbije, uz primenu unutarstomacne hemoterapije, višestruko produzava zivote ljudi. Metoda se primenjuje kod uznapredovalih tumora s bezbroj sitnih metastaza rasutih po celoj trbušnoj šupljini i svim njenim organima. Vece tumorske promene se uklanjaju sa svih organa u abdomenu, delovi creva, materice, jajnika, zatim se zatvori stomak i u stomacnu šupljinu pacijenta uvede cev kroz koju se upumpava perfuzijski rastvor zagrejan na 42 stepena Celzijusa, obogacen visokim koncentracijama hemoterapeutika.
Švajcarska farmaceutska kompanija “Roš” podigla je u prvom tromesecju ove godine promet za sedam odsto, na sedam koma šest milijardi evra. To je postignuto zahvaljujuci dobroj prodaji glavnih proizvoda, lekova “tamiflu” i “avastin”. Rast prodaje je veci od rasta trzišta. “Roš” veruje u ostvarenje ciljeva postavljenih za dvehiljade devetu godinu. “Roš”, koji je kupio celokupnu americku biotehnološku kompaniju “Dzenentek” za tridesetšest koma pet milijardi evra nije, medutim, davao nova predvidanja za ovu godinu, jer ocekuje integrisanje sa poslovnim rezultatima “Dzenenteka”.
Akupunkturna ili akupresurna stimulacija perikardijuma šest — jedne tacke koja se nalazi na clanku ruke — bezbedan je i efikasan nacin da se smanje postoperativna mucnina i povracanje, ukazuje studija obavljena na Kineskom univerzitetu u Hongkongu. Hongkonški tim je, analizirajuci cak cetiri hiljade osamsto slucajeva postoperativnog oporavka, došao do zakljucka da, u poredenju sa laznim tretmanom, stimulacija pomenute tacke smanjuje mucninu za dvadesetdevet odsto, povracanje za tridest procenata, a nuznost da se uzme neki lek za suzbijanje mucnine za tridesetjedan odsto.
Hemofilija je kongenitalna anomalija vezana za koagulaciju krvi kod muškaraca. Zene su cešce nosioci mutiranih gena izazivaca hemofilije koje mogu da prenesu na svoju decu ne razvijajuci i same simptome hemofilije. Kod pacijenata obolelih od hemofilije je mnogo teze zaustaviti krvarenja nego kod drugih ljudi. Danas, na srecu, postoje terapije koje poboljšavaju zivot hemofilicara koji sada zive isto toliko dugo kao i ostali ljudi. Hemofilija je nasledna bolest koja se javlja kod jednog do dva novorodenceta muškog pola na njih desethiljada, objavili su francuski mediji.
Tim sa Londonskog univerzitetskog koledza utvrdio je da novi lek protiv Alchajmerove bolesti, lek sitnih molekula CPHPC, izaziva nestanak iz mozga proteina SAP, koji se dovodi u vezu sa Alchajmerom. Testiranje je obavljeno na petorici obolelih, koji su pomenuti lek uzimali tokom tri meseca. U svakom slucaju, potrebna su istrazivanja dejstva ovog leka na vecem uzorku. Pronalazenje leka za ovo oboljenje predstavlja san svake farmaceutske kuce. Eksperimentalni lek za Alchajmera “bapineuzumab” je prošlog leta dao veoma loše rezultate prilikom klinickog testiranja.
Muškarci koji jedu dosta mesnih preradevina i punomasnih mlecnih proizvoda imaju semenu tecnost lošijeg kvaliteta od onih koji su u ishrani više orijentisani na voce, povrce i posne mlecne proizvode, ukazuje španska studija, obavljena na Institutu Bernabeu u Alikanteu. Antioksidanti iz voca i povrca, vitamin C i likopen, pomazu da se sperma sacuva od oštecenja. Meso i masna hrana izlazu organizam višem nivou ksenobiotika, ukljucujuci steroide i razlicita hemijska jedinjenja iz prirodne sredine, koji deluju kao estrogen. Ksenobiotici imaju tendenciju da se akumuliraju u masnoj hrani.
Uporedivanjem mozga preminulih pušaca i nepušaca, kod pušaca su ustanovljene hemijske promene cak i kod onih koji su prestali da puše godinama ranije. Analiziran je nivo dva enzima kojih ima u neuronima. Ti enzimi pomazu celijama mozga da obrade hemijske signale, kao što su oni koje stvara dopamin, jedinjenje zaduzeno za prenošenje poruka u mozgu. Kod sadašnjih i bivših pušaca nivo ta dva enzima je visok, a to je konstatovano i kod zivotinja tretiranih kokainom ili heroinom. Strucnjaci koji se bave problemom pušenja, vec duze vremena tvrde da nikotin stvara zavisnost ravnu onoj koju izaziva heroin.
Studija o navikama u ishrani trudnica i kako se one odrazavaju na neurološki razvoj i ponašanje dece u dobi do osam godina, koju je objavio britanski casopis D Lanset, istice nutricionisticke prednosti dijete sa povecanim konzumiranjem ribe, iako isti autori ne osporavaju potencijalnu opasnost od zive. Studija nije dokazala da konzumiranje više od tri porcije ribe nedeljno tokom trudnoce negativno utice na razvoj ili ponašanje dece. Naprotiv, prema istoj studiji, nedeljna konzumacija ribe u kolicini vecoj od trista cetrdeset grama kod trudnica pozitivno deluje na neurološki razvoj deteta.
Opasni oblici tuberkuloze narocito su cesti u regionima bivšeg Sovjetskog saveza i u nekim oblastima Kine, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. Dok u visoko razvijenim zemljama samo jedan odsto tuberkuloznih oboljenja ne moze da se izleci korišcenjem dva ili više lekova takozvane “prve linije”, dotle u Azerbejdzanu, Moldaviji, Estoniji i Letoniji tuberkulozu otpornu na više vrsta lekova ima dvadeset odsto obolelih. U njima postoji “ozbiljna i rasprostranjena epidemija” tuberkuloze, a pri tom je procenat visokootporne tuberkuloze najveci koji se pamti.
Nezeljeni propratni efekti pojavili su se kod eksperimentalnog leka za multiplu sklerozu FTY sedamstodvadesetšvajcarske kompanije “Novartis”. Naime, kod jednog pacijenta, koji je ucestvovao u trecoj fazi klinickog ispitivanja ovog leka, došlo je do hemoragicnog fokalnog encefalitisa. Do ove pojave došlo je sedam meseci pošto je doticni pacijent ukljucen u testiranje leka. Prošle godine su dva pacijenta, koja su ucestvovala u kilinickom ispitivanju ovog leka, dozivela infekciju, a jedan od njih je umro, ali je ostalo nejasno da li je pomenuti lek bio uzrok tih pojava.
Lekovi za snizavanje holesterola smanjuju rizik od šloga za oko petinu, ukazuju analize rezultata dvadeset cetiri klinicke studije, kojima je bilo obuhvaceno stošesdesetpethiljada osoba. Lekovi za snizavanje holesterola usporavaju kretanje naslaga na karotidnim arterijama, kojima se krv sprovodi u mozak, porucuju francuski strucnjaci sa pariskog Univerziteta Didro. Sa svakim smanjenjem nivoa LDL holesterola po litru krvi, smanjuje se i rizik od šloga. Sledeci korak bi trebalo da bude procena bezbednosti i efikasnosti eventualnog daljeg snizavanja LDL holesterola posle pretrpljenog šloga.
Hronicno oboljenje koze, neurodermatitis (pecati koji svrbe na potiljacnom delu vrata, prednjoj strani noznog clanka i podlakticama), trista posto više se javlja medu decom razvedenih roditelja, saopštilo je Nemacko udruzenje alergologa i klinickih imunologa. Ostanak roditelja bez posla ne povecava rizik od neurodermatitisa kod deteta, a teška bolest u porodici smanjuje rizik od izbijanja ovog koznog oboljenja. Rizik obolevanja je veci ukoliko su od toga patili i jedan ili oba roditelja. Deca koja su dojena tokom prvih šest meseci zivota pod manjim su rizikom da obole od neurodermatitisa.
Studija tima sa kalifornijskog univerziteta pokazuje da postoji veza izmedu niskog testosterona i ranije smrti, ali nije ustanovljeno da ljudi sa natprosecnim nivoom testosterona zive duze od ostalih. Neke ranije studije su pokazale da smanjeni nivo testosterona prethodi razvoju zbira rizicnih faktora za dijabetes i srcane bolesti, gojaznost, visok pritisak i povišen nivo holesterola. Nizak testosteron je pracen abdominalnom gojaznošcu i nekim aspektima metabolickog sindroma, ali kad su ti faktori bili iskljuceni, pokazalo se da je sam nizak testosteron u nezavisnoj vezi sa ranijim umiranjem.
Procenjuje se da je broj obolelih od limfoma dva do tri puta veci u odnosu na broj dijagnostikovanih. Limfom je peti na listi najcešcih maligniteta. Preko milion ljudi u svetu zivi sa limfomom. Limfom je maligna bolest limfocita, celija krvi koje su sastavni deo odbrambenog sistema organizma. Simptomi ove bolesti su: uvecane limfne zlezde (na vratu, preponama ili pazuhu), neobjašnjivi gubitak tezine, povišena telesna temeperatura, konstantan umor, pojacano znojenje (posebno nocu), kašalj, svrab. Rano otkrivanje limfoma je od izuzetnog znacaja za uspeh lecenja.
Krojcfeld-Jakobova bolest koja uništava ljudski mozak pogodila je pacijenta u klinici za bolesti nervnog sistema u Lincu. To je drugi slucaj ovog obolenja nakon što je u aprilu pacijentkinja te klinike umrla od iste bolesti. Dvehiljade trece godine su takode zabelezena dva slucaja iste bolesti. Krojcfeld-Jakobovu bolest izaziva deformisana belancevina, prion. Naucnici veruju da tu bolest, koja uništava ljudski mozak, uzrokuje konzumiranje proizvoda od govedeg mesa od stoke zarazene govedom spongioformnom encefalopatijom poznatijom pod nazivom kravlje ludilo.
Antigenska izmena nastaje rekombinacijom ljudskog i nekog zivotinjskog soja virusa kod zivotinje kada se zivotinja zarazi sa dva razlicita podtipa virusa. Hiljadu devetsto osamnaeste godine je vladao grip ogromnih razmera nazvan španska groznica. Brojni virolozi tvrde da je virus koji je izazvao ovu pandemiju virus konjske anemije. Zbog toga se moze reci da je to bio konjski grip i upravo zato je bio tako pandemijski i smrtonosan. Meksicki svinjski grip nastao je od svinjske kuge i svinjskog virusa gripa. Nove antigenske varijante stalno izlaze iz zivotinjskog rezervoara u slobodnoj prirodi.
Ekipa lekara i biohemicara iz ceške bolnice “Motol” uspela je da napravi vakcinu, koja, za razliku od dosadašnjih lekova, prepoznaje celije raka, napada ih i uništava ili potpuno sprecava njihovo napredovanje i metastaziranje u telu obolelog. Praški lekari su u pocetku pošli od cinjenice da imunitetski sistem u telu napadnutog pacijenta ne zapaza karcinom. Od pacijenta koji boluje od raka oni uzimaju zdrave krvne celije i deo kanceroznog tkiva, a zatim uz pomoc hemijskih sredstava, neguju nove, specificne celije koje imaju izuzetnu sposobnost da prepoznaju i napadaju kancerozno tkivo.
Prirodno starenje ne utice toliko na broj, koliko na oblik i fiziologiju celija u centralnom nervnom sistemu. Ovo je posebno izrazeno u srednjem slepoocnom reznju i prefrontalnom korteksu. Razlika izmedu mladih i starijih neurona je i u njihovoj interakciji sa okolnim celijama. Starije celije imaju znacajno smanjen broj sinapsi koje su direktno odgovorne za njihovu komunikaciju sa okolinom. Neadekvatna kooperacija medu neuronima otezava brz protok informacija prenosom akcionih potencijala sa aksona jednog neurona na dendrite okolnih. Sa godinama starosti ova redukcija ide i do trideset odsto.
Dvadesettri miliona šestohiljada Amerikanaca boluje od dijabetesa, a pedesetsedam miliona ima povišen nivo šecera u krvi, i na granici je obolevanja. Oboleli od dijabetesa danas imaju na raspolaganju razna tehnološka pomagala, od pumpica za insulin do gotovo bezbolnog kontrolisanja nivoa šecera u krvi. Od kada je predsednik Amerike Barak Obama odobrio federalno finansiranje istrazivanja sa embrionskim maticnim celijama, doktorka Kolazo-Klavel kaze da je optimisticna prema mogucnosti pronalazenja leka za dijabetes, ali da ga ne ocekuje u bliskoj buducnosti.
Suvišne kilograme na stomaku nije lako skinuti — ako krenete na dijetu bez vezbi, izgubicete kilograme, ali ce stomak biti opušten; ako samo vezbate i nastavite da jedete istim tempom, necete ništa postici. Umesto gaziranih napitaka koji nadimaju stomak, popijte dva litra negazirane vode dnevno i stomak ce vam se vidno smanjiti. Masno tkivo se najbrze topi uz aktivnosti koje upošljavaju velike grupe mišica — trcanje, brzo hodanje, plivanje … Vezbajte svakog dana trideset minuta, a pri tome izbegavajte so, jer ovaj mineral vezuje vodu i samim tim napumpava tkiva.
Ukoliko covek dugo sedi za kompjuterom, kod njega se priblizno za godinu-dve moze razviti kratkovidost, u zavisnosti od naslednog faktora, od toga koliko dugo sedi i u koje doba dana. Oni koji menjaju dan za noc, poremetice ne samo svoj biološki sat, nego ce nauditi i svojim ocima. Pri veštackom osvetljenju, oci se mnogo više naprezu nego pri prirodnom. Kad covek mnogo cita, gleda televiziju ili radi na kompjuteru, mišici odgovorni za vid izbliza veoma su razvijeni, dok mišici koji se aktiviraju kad gledamo u daljinu postepeno atrofiraju, kao svaki drugi organ koji ne koristimo.
Sve vece zanimanje za alge pre svega je posledica naucnih spoznaja o njihovom zdravstvenom potencijalu. Bogate su jodom, kalijumom, gvozdem, kalcijumom, proteinima, esencijalnim aminokiselinama i vlaknima. Pored algi pakovanih u bocice poput leka, na trzištu se mogu naci i jednako dobre alge u obliku sušenih traka i rezanaca. Medu algama pakovanim u bocice, najtrazenija je spirulina — izvanredna kombinacija beta-karotena, hlorofila, vitamina B, belancevina GLA i mnoštva minerala i enzima. Izvrstan je izvor mešanih karotenoida i ostalih fito hranjivih materija.
Nedavno je obelodanjeno da neke zapadne firme sve više proizvode i izvoze kancerogene proizvode — na primer, margarin konzervisan kancerogenim emulgatorom E-tri tri nula. Poznato je da neke kompanije iz razvijenih zemalja proizvode tri varijante istog proizvoda: jednu za domace potrebe, drugu za izvoz u druge razvijene zemlje, a trecu za izvoz u zemlje u razvoju. Zalosna je cinjenica da ovoj poslednjoj varijanti pripada osamdeset odsto proizvoda za ishranu, a kada su u pitanju medikamenti koje Severna Amerika i Zapadna Evropa izvoze u Istocnu Evropu, Aziju, Afriku i Juznu Ameriku takvih je devedeset odsto.
Više od deset odsto ljudi izmedu cetrnaest i šezdesetpet godina ima perut, a još vlada stara predrasuda da ona nastaje zbog nedovoljne higijene kose. Uzrok te pojave je zapravo mikroorganizam nazvan Malasseria furfur ili Pitursporum ovale. Ta po sebi bezazlena klica kod vecine ljudi spada u prirodnu floru koze, a posebno dobro se oseca na temenu, gde se hrani lojem koji luce zlezde rasporedene po celijama koze. U normalnim prilikama klica ne stvara nikakve probleme, baš kao ni mnogobrojni drugi mikroorganizmi naseljeni na kozi. Tek kad se Malasseria furfur veoma razmnozi, koza pocne da luduje.
Americki specijalista za sterilitet, Danijel Poter, izvukao je jajnu celiju iz tela trideset dvogodišnje zene i oplodio je van njenog tela, iako je ona bila potpuno sposobna da zacne dete prirodnim putem. Na njen zahtev lekari su analizirali hromozome njenih embriona i izabrali samo muške embrione, tako da je kasnije rodila decaka, što je i zelela. U sto odsto takvih trudnoca roditelji dobijaju dete onog pola koji zele, ali mnogi lekari, eticari i aktivisti za ljudska prava smatraju da ne bi trebalo sprovoditi tu rizicnu proceduru ako ne postoje zdravstvene potrebe za njom.
Virusi mogu da naprave skok sa zivotinje na coveka pomocu pasaza kroz krvotok, bubrege ili druge organe. Razlika zivotinjskih virusa i virusa coveka, humanih virusa, je u specificnostima omotaca. Ako se pomešaju u uslovima bez kiseonika mogu da se izjednace na planu strukture omotaca. Tako postaju neprepoznatljivi za imunokompetentne celije i njihove komunikacione supstance. Sve nove varijante virusa sa osobinama ljudskih pandemijskih sojeva mogu se praviti ukrštanjem zivotinjskih i ljudskih sojeva i u laboratorijama u vakuumskim uslovima.
U Velikoj Britaniji je razvijena vakcina koja uz pomoc imunološkog sistema pacijenta moze uništiti agresivni oblik raka bubrega. Klinicka testiranja ove vakcine su do sada sprovedena na stopedeset pacijenata. Ispitanicima su date injekcije koje su sadrzavale bezopasan virus i gen koji potstice reakciju imunološkog sistema i dovodi do napada na celije raka. Organizam napada samo celije raka jer je iskljucivo na njihovoj površini prisutan protein po imenu 5T4. Tretman ukljucuje davanje 7 injekcija u periodu od cetrdesetjedne nedelje, a sprovodi se paralelno sa standardnom terapijom
Dvadeset odsto Amerikanaca kaze kako je u skorije vreme odlozilo neki oblik medicinske usluge, uglavnom odlazak lekaru, a petina njih priznaje da su troškovi glavni razlog tome, pokazalo je istrazivanje Tomson Rojtersa. Dvadeset i jedan odsto odraslih Amerikanaca predvida da ce u naredna tri meseca imati poteškoca u placanju zdravstvenog osiguranja ili medicinskih usluga. Gari Pikens, voda studije, izjavio je da ukoliko se ovakav trend nastavi, da ce to neizostavno biti od uticaja na ukupno nacionalno blagostanje. U studiji je intervjuisano dvanaest hiljada Amerikanaca.
Doktor sportske medicine Joahim Lac, tvrdi da je svakome hladno na drugi nacin. Svaki covek u kozi ima senzore za toplo i hladno, a zbog razlicitog rasporeda senzora, razlicito je i osecanje hladnoce. Pojedincima koji imaju više senzora u ušima, hladno je po ušima. Osecaj za hladnocu moze da prepozna samo hladnu temperaturu, dok su za toplotu zaduzeni drugi senzori. Preko krvi i nerava ovi senzori obaveštavaju mozak o hladnom ili toplom. U mozgu se takode registruje da li je temperatura prijatna za coveka. Temperatura od dvadesetpet do trideset stepeni je prijatna svim ljudima.
U mozgu Amerikanke Rozmari Alvares hirurzi su umesto tumora pronašli crva, a kako je on tu dospeo za sada je misterija. Nakon što je Rozmari pocela da oseca da joj trne ruka i da joj se vid muti, otišla je kod lekara. Magnetna rezonanca otkrila je tumor u mozgu. “Nešto je bilo duboko u njenom mozgu i verovali smo da je tumor, mada je izgledalo cudno”, rekao je neurohirurg Piter Nakai. Na snimku operacije cuje se kako se doktor Nakai smeje kada je otkrio da se radi o crvu. “Bio sam veoma zadovoljan kada sam shvatio da nije ono najgore,” rekao je. Posle toga Rozmari više nije imala nikakve probleme.
Krpelji su aktivni samo u periodu umerenih temperatura. Iako vole toplotu, njihov najveci neprijatelj je suv vazduh. Što ima više vlage, to oni duze mogu da se zadrze na mestima odakle vrebaju svoje zrtve. Na vlatima trave ili listovima oni mogu da borave i po cetrdeset sati. Najcešce vrebaju u grmlju na visini oko jedan metar. Pošto u trenutku uboda izlucuju neku vrstu anestetika, mi ga i ne osecamo. Višak krvi parazit ponovo ispušta na mesto uboda i preko nje nam prenosi bakterije i viruse koji se nalaze u njegovim crevima i pljuvacnim zlezdama, i to pre svega meningoencefalitis.
Bubrezi ucestvuju u uklanjanju viška vode i otpadnih tvari iz krvi, te njihovom pretvaranju u mokracu kojom izlaze iz organizma. Normalno, mokraca sadrzi tvari koje sprecavaju stvaranje kristala, ali kod nekih osoba taj mehanizam zakazuje, pa nastaju kamenci. Najcešce kamenci muce odrasle muškarce i zene u dobi od dvadeset do cetrdeset godina. Poznato je da povecani rizik u nastajanju bubreznog kamenca imaju oni u cijim porodicama ima ili je bilo osoba sa bubreznim kamencima, kao i osobe sa infekcijom mokracnog sistema i bubreznim metabolickim poremecajima.
Novi lek finasterid smanjuje rizik nastajanja raka prostate za cak dvadesetpet odsto, saopštila je firma “Pleon”. Direktor Instituta za urologiju i nefrologiju Klinickog Centra Srbije, profesor doktor Sava Micic, navodi da je studija pokazala da finasterid moze biti delotvorna preventivna terapija, pogotovo kod muškaraca starijih od pedeset godina koji u porodici imaju istoriju maligniteta prostate. Udruzenje urologa Srbije ce na predstojecem kongresu prihvatiti smernice Americkog i Evropskog udruzenja urologa u kojima se preporucuje upotreba ovog leka.
Svi bolesnici oboleli od koronarne bolesti srca svrstavaju se u dve jasno odvojene grupe: bolesnici sa akutnim tokom bolesti (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, tezi poremecaji srcanog ritma i popuštanje rada srcanog mišica) i bolesnici sa hronicnim tokom bolesti — stabilna angina pektoris. Kod infarkta miokarda je izuzetno vazno da se što pre zapocne primena lekova koji razgraduju tromb — fibrinoliticka terapija — a kod nestabilne angine pektoris da se zapocne antikoagulantna terapija. Bolesnik sa akutnim infarktom miokarda se leci iskljucivo u bolnici.
U najnormalnijim prirodnim uslovima, plodnost zene je neverovatno niska — ukoliko zdrav mladi par ima odnos tacno na ovulaciju, šansa da zena zatrudni je samo dvadeset odsto. Kod zena starijih od cetrdeset godina, ta je šansa mnogo manja — samo cetiri-pet odsto. Osim toga, cak pedeset-šesdeset odsto trudnoca se završava vrlo rano takozvanom biohemijskom trudnocom, kod koje je povišen hormon trudnoce u krvi, ali se trudnoca ubrzo obustavlja, a nivo ovog hormona pada. Ukoliko se trudnoca nastavi, krajnji uspeh i dalje nije siguran, jer su šanse za rani spontani pobacaj oko petnaest odsto.
Grupa japanskih naucnika objavila je da je proizvela vakcinu koja moze da deluje protiv virusa pticjeg gripa i njegovih mutacija. Od virusa H5N1 obicno oboljevaju osobe koje su u kontaktu sa zarazenim pticama, ali strucnjaci strahuju da bi mogao da mutira i izazove pandemiju. Medutim, ova vakcina još uvek nije spremna za upotrebu, jer prethodno treba obaviti detaljne testove na miševima i drugim zivotinjama da bi se ispitala njena bezbednost. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, virus pticjeg gripa je od registrovanja dvehiljade trece godine do danas za šest godina usmrtio dvesta-pedeset osoba.
Na Klivlendskoj klinici u Ohaju hirurzi koriste laserske sonde kako bi doprli do osnove lobanje i napali tumor duboko u mozgu. To im omogucava da okrecu laser u razlicitim smerovima kako bi tretirali vece delove zahvacene tumorom i zaštitili ostali deo mozga. Klinika ga opisuje kao minimalno invazivni laserski sistem koji hirurg moze da navodi preko skenera sa magnetnom rezonancom. Takav nacin snimanja pomaze lekarima da upere laser prema tumoru i da prakticno „skuvaju“ tumor. Mogu da prate porast temperature u tumoru iz sekunde u sekund dok snimaju pacijenta i da vide gde ubijaju tumor.
Još uvek nije jasno kako je izvesni Dzef Ingram, poznatiji kao Al Amnezija, završio više od hiljadu kilometara daleko od kuce, bez memorije o svojoj prošlosti. Medutim, u ovom slucaju se ne radi o obicnoj amneziji, vec o onome što lekari nazivaju disocijativna fuga, kada mozak bukvalno izbriše celokupnu memoriju. Strucnjaci kazu da dvoje na svakih hiljadu ljudi ima iskustvo tog tipa, ukljucujuci Šona Meknaltija, koji je zapao u takvo stanje na dan svog vencanja — pojavio se tri dana kasnije u jednom motelu, potpuno dezorijentisan. — Ovakvi problemi mogu da traju mesecima, pa cak i godinama.
Decji ekcem je najcešca kozna bolest decjeg uzrasta. Predstavlja hronicnu recidivirajucu dermatozu kod osoba sa naslednom sklonošcu alergijskim reakcijama. Najcešce se javlja nakon cetrdeset dana od rodenja i to uglavnom kod dece svetle puti, svetlih ociju i svetle ili ride kose. To je genetska bolest i javlja se zbog nedostatka jednog enzima koji ucestvuje u stvaranju sopstvenog koznog faktora koji štiti kozu od isušivanja. Kod decjeg ekcema imamo dva problema: suvu kozu koja svrbi i veliku mogucnost infekcije stafilokokama. Prvo se javljaju promene na obrazima i to u vidu crvenila.
Japanski strucnjaci sa Medicinskog fakulteta tokijskog Univerziteta Dzuntendo ustanovili su da lek vogliboz koji se koristi da snizi nivo šecera u krvi dijabeticara moze da se koristi i u prevenciji i odlaganju šecerne bolesti kod ljudi predisponiranih da je dobiju. Studija je trajala godinu dana, a u njoj je ucestvovalo hiljadu-sedamsto-osamdeset pacijenata za koje je procenjeno da su pod visokim rizikom da obole od dijabetesa. Njihova studija je pokazala da je u grupi koja je dobijala lek vogliboz manje njih obolelo od dijabetesa tipa dva u poredenju sa pacijentima koji su dobijali placebo.
Oftalmolozi se zale da im se pacijenti cesto javljaju prekasno, kad je ocni zivac vec mrtav ili kad im je mreznjaca zahvacena distrofijom. Kad je socivo neznatno zamuceno, covek to i ne primecuje. U slucaju glaukoma, kad ocni pritisak raste, mogu se javiti bolovi u ocima ili suzenje ociju, a iste tegobe ima osoba koja dugo radi za kompjuterom. Kod distrofije mreznjace vid se postepeno pogoršava i coveku se pred ocima pojavljuju izlomljene prave linije. Pacijent pretpostavlja da se premorio i da ce mu tegobe uskoro proci. Kad se na mreznjaci pojave prvi oziljci, nece ih ni primetiti dok to slucajno ne otkrije na redovnom pregledu u dispanzeru.
Sve veci troškovi zdravstvenog osiguranja u Sjedinjenim Drzavama sve više u prvi plan stavljaju preventivnu medicinu koja tezi da predupredi bolesti pre nego što se razviju. Sudeci prema podacima Brukings instituta, troškovi zdravstvene zaštite u Sjedinjenim Drzavama iznosice dvadeset odsto ukupnog društvenog proizvoda u narednih deset godina. Nacionalna koalicija za zdravstvenu negu saopštila je da su troškovi Amerikanaca za medicinske tretmane porasli za skoro sedam odsto u dvehiljade osmoj godini što je uzrokovalo da neki poslodavci smanje premije zdravstvenog osiguranja za zaposlene.
Uzrocnik legionarske bolesti su gram negativni aerobni bacili, a vrlo cesto su izvor infekcije kontaminirani zatvoreni vodeni ekosistemi. Pocetak bolesti je nagao sa skokom temperature, jezom, malaksalošcu. Bolesnik ubrzano diše, kašlje neproduktivno sa iskašljavanjem krvi. Oseca bolove u grudima, zali se na jaku glavobolju, bolove u zglobovima. Vrlo cesto se javlja mentalna konfuzija i halucinacije. Kao posledica toksemije prisutni su usporen rad srca, mucnina, povaracanje, vodenasti prolivi. Nelecena bolest vodi u respiratornu i bubreznu insuficijenciju i septicki šok.
Istrazujuci uzrocnike raka prostate, naucnici sa Univerziteta u Notingemu doveli su ga u vezu sa intenzivnom seksualnom aktivnošcu. Glavni “krivac” pritom je muški polni hormon testosteron, koji je direktno povezan sa snaznim libidom. Poznato je da prostata pretvara testosteron u još snazniji androgen dihidro-testosteron — koji podstice rast celija u zlezdanom tkivu, a mozda i podrzava stvaranje celija raka. Zbog toga su muškarci koji se izmedu dvadesetih i tridesetih godina cesto upuštaju u seksualne odnose ili masturbiraju izlozeniji raku prostate u kasnijoj dobi.
U menopauzi dolazi do poremecaja sna izazvanog, pre svega, smanjenjem proizvodnje melatonina, hormona koji olakšava san. Samo u Francuskoj lekove za spavanje uzima tri miliona ljudi, pri cemu je cak tridesetdva odsto korisnika tih proizvoda starije od sedamdesetpet godina. Problem je u tome što ti lekovi imaju i svoje sekundarne efekte kada se koriste tokom dana, kao što su poremecaj pamcenja i koncentracije. Strucnjaci isticu da je bolje pokušati ukloniti uzroke nesanice — promeniti dušek na kome se spava, ukinuti podnevne “dremke” i krace ostajati u krevetu.
Ako se virusi stave u vakuumski akvarijum sa pregradom od kvarcnog stakla i preko njih propuste UV zraci, dolazi do prenosa specificnosti sa omotaca zivotinjskih na omotace ljudskih virusa. Infektivnost i patogenost se prenose UV zracima, kao i tahjon energijama. Laboratorijski mogu da se pripreme i bakteriofazi i fagne cestice, prioni, sida, ebola, lasa, hepatitis C. U laboratorijama je moguce pripremiti strogo specificne viruse za odredene karakteristicne gene ili eritrocite. Razne moderne epidemije odnose relativno malo zivota, ali uz programiranu paniku, donose prihode farmaceutskim kompanijama reda više milijardi dolara godišnje.
Americki istrazivaci uspeli su po prvi put da dekodiraju ljudski gen raka. Lekari su uspeli da kod pedesetogodišnje pacijentkinje koja je bolovala od akutne mijelocitne leukemije otkriju deset gena povezanih s nastankom te njene bolesti. Zena je preminula dvadesettri meseca nakon što joj je dijagnostikovana leukemija, ali su naucnici prethodno uzeli od nje dva uzorka tkiva: iz koze, koja je bila zdrava, i iz koštane srzi, gde su bile maligne celije. Najnovije otkrice najavljuje ulazak u eru sveobuhvatnog razumevanja suštine ove opake bolesti, njene lakše dijagnostike i daleko efikasnijeg lecenja.
Cedomir Rosic, inzenjer novih racunarskih tehnologija, osmislio je kompjuterski program koji moze da dijagnostikuje epilepsiju. Ovaj uslovno govoreci inteligentni program koristi veštacku neuronsku mrezu koja se na osnovu uzorka “uci” da prepoznaje epilepticni signal i razlikuje ga od normalnog. Epilepsija je, inace, jedna od najucestalijih neuroloških bolesti. Svake godine u svetu se registruje oko dva miliona novih slucajeva. Podaci Medunarodne lige protiv epilepsije pokazuju da ovu bolest ima oko pedeset miliona ljudi u svetu, a oko osamdeset-hiljada u Srbiji.
Intenzivan bol u ocima, crvenilo i suzenje ociju, preosetljivost na jako svetlo, svetlucave tackice, mucnina i povracanje su samo neki od simptoma glaukoma, veoma opasne bolesti koja najcešce pogada ljude preko šesdeset godina starosti. Protok tecnosti iz oka je sprecen, što izaziva povecanje ocnog pritiska. Ovo oštecuje opticki nerv i nervna vlakna u mreznjaci. Zbog toga je veoma bitno blagovremeno posecivati ocnog lekara. Postoje kapi i tablete koje umanjuju proizvodnju tecnosti i smanjuju pritisak u ocima, a operacija se primenjuje samo kao krajnja mera.
Naucnici su konacno uspeli da naprave formulu pomocu koje ce moci da se izracuna koliko ce i da li ce neki brak opstati. Zasluga za to pre svega pripada profesoru matematike sa Univerziteta Oksford Dzejmsu Mareju. U istrazivanju u kojem je ucestvovalo sedamsto parova, profesor Marej je predvideo mogucnost razvoda s neverovatnom tacnošcu od devedeset-cetiri odsto. Njegova formula je zasnovana na najjednostavnijem modelu: petnaesto-minutnom razgovoru s parovima. Od bracnih partnera je trazio da sednu jedno naspram drugog i razgovaraju o nekom problemu, recimo o novcu, seksu ili porodicnim odnosima.
Više od pola miliona ljudi u našoj zemlji zivi sa nekom respiratornom bolešcu, i to uglavnom sa astmom i hronicnom opstruktivnom bolešcu pluca. Ova oboljenja karakteriše ogranicenje protoka vazduha u disajnim putevima. Astma je hronicno zapaljenje disajnih puteva koje se ispoljava ponavljanim epizodama gušenja i sviranja u grudima. Disajni putevi obolelih su crveni i osetljivi i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivacima astme. U kontaktu sa alergenima mišici u zidovima disajnih puteva se grce i nastaje zilava sluz.
Britanski strucnjaci sa Bristolskog univerziteta su merili trajanje povišene temperature kod sto cetrdeset šestoro dece, medu kojima je jedna grupa odredena da uzima “ibuprofen”, druga “paracetamol”, a treca kombinaciju oba leka. Tokom dvadeset cetiri casa, kombinacija oba leka je skratila trajanje povišene temperature za cetiriipo casa u odnosu na “paracetamol” i za dvaipo casa u odnosu na “ibuprofen”. Zakljucno, optimalan nacin da se snizi povišena temperatura kod dece je da se pocne sa “ibuprofenom”, a potom da se kombinuju “paracetamol” i “ibuprofen”.
Doktor Markus Neten, geneticar i upravnik Instituta za ljudsku genetiku na univerzitetu u Bonu, objašnjava da iako su mnoge bolesti kod pojedinaca genetski uslovljene, to ne vazi i za narode. Postoje bolesti koje su u nekim zemljama rasprostranjenije nego u drugima, ali medicina ne poznaje nacionalne bolesti. Gradani jedne drzave mogu biti u proseku deblji neko u nekoj drugoj drzavi, u Evropi je infarkt cešci nego u Aziji i tako dalje, ali sasvim je jasno da je ovde rec o faktoru koji je povezan sa kontinentalnim obicajima. Pravi uzrok takozvanih nacionalnih bolesti je u nacinu zivota.
Infekcija bešike se odlikuje urgentnim nagonom da se isprazni bešika, a uriniranje je cesto i bolno. Cak i kad je bešika prazna javlja se nagon za uriniranjem. Urin cesto ima jak neprijatan miris i zamucen je. Ako se ne leci dovodi do infekcije bubrega, što je ozbiljniji zdrastveni problem. Brusnica je jedan od najboljih biljnih lekova za urinarne infekcije. Kvalitetan sok od brusnice sprecava razvoj bakterija i njihovo prianjanje na zidove bešike. Lekari preporucuju jednu cašu ovog soka dnevno, a ako vam je sok nedostupan, mogu da se uzimaju i kapsule brusnice.
Genitalni herpes se najcešce prenosi seksualnim kontaktom, a inkubacija je od tri do deset dana. Posle toga se u genitalnoj regiji mogu zapaziti sitni plikcici, crvenilo okolne koze i sluzokoze, praceno bolom, svrabom, otezanim polnim odnosima. Cesto su prisutni i povišena telesna temperatura, opšta slabost i glavobolja. Bolest traje dve-tri nedelje i ne ostavlja nikakve posledice. Dijagnoza se postavlja na osnovu klinicke slike ili dokazivanjem virusa u uzorku tkiva posebnim laboratorijskim metodama. Terapija je još uvek nepouzdana i svodi se na upotrebu “aciklovira” ili “ribavitina”.
Grupa naucnika s Univerziteta u Pekingu otkrila je da virus pticjeg gripa H5N1 moze da se prenese s trudnice na fetus, i da zahvati ne samo pluca, vec i druge organe. Naucnici su došli do tih rezultata, pošto su obavili autopsiju jedne dvadesetcetvorogodišnje zene koja je preminula u cetvrtom mesecu trudnoce, devet dana nakon pojave prvih simptoma pticjeg gripa, fetusa i jednog tridesetpetogodišnjaka koji je preminuo dvadeset sedam dana posle prvih simptoma te bolesti. Virus H5N1 je kod fetusa pronaden u placenti, kao i plucima i jetri, dok je kod tridesetpetogodišnjaka otkriven u dušniku, plucima, mozdanim nervnim celijama, crevima i ganglijama.
Od pocetka ove godine u Africi je od meningitisa umrlo preko dveipohiljade ljudi, tako da bi to mogla da bude najgora epidemija te bolesti u poslednjih pet godina, saopštio je UNICEF. Meningitis je infekcija opne mozga i kicmene mozdine, a u Africi se svake godine od januara do maja javlja pre svega u takozvanom “pojasu meningitisa”, izmedu Senegala i Etiopije. Do sada se razbolelo oko pedesethiljada ljudi, i to uglavnom u Nigeriji, Nigeru, Burkini Faso i Cadu. Mada su znatne kolicine vakcina vec skinute sa svetskih zaliha i upucene u Afriku, samo u Nigeriji ih nedostaje još dvaipomiliona.
Rak prostate je posle raka koze najcešci oblik raka medu muškarcima. Dva odvojena ispitivanja genoma tumora prostate rezultirala su utvrdivanjem genske mutacije na 10. hromozomu koja utice na funkcionisanje gena MSMB koji proizvodi antitumorski protein. Nivo tog proteina se progresivno smanjuje u organizmu kada rak prostate pocne da se razvija. Uporedujuci uzorke krvi šest hiljada ljudi obolelih od raka prostate i šest hiljada zdravih ljudi, utvrdena je veoma “tesna” veza izmedu mutacije gena MSMB i razvoja raka. Utvrdeno je i da nijedna druga mutacija ne utice na funkcionisanje tog gena.
Srcani udar ili infarkt miokarda je najcešci uzrok smrti u svetu. To je zapravo poslednja faza u razvoju koronarne, odnosno ishemijske bolesti srca. Faktori rizika su porodicna sklonost ka srcanim oboljenjima, gojaznost, povišen nivo masnoca u krvi, visok krvni pritisak, pušenje, šecerna bolest, fizicka neaktivnost i stres. Najcešci simptomi su produzen jak bol, stezanje i pritisak u grudima i bol u levoj ruci, vratu ili vilici, koji je pracen slabošcu, malaksalošcu, znojenjem i jako izrazenim gušenjem. Siptomi obicno nastaju posle tezeg fizickog zamora ili nerviranja.
Pecenje je najcešci simptom cira na zelucu ili dvanaestopalacnom crevu — cesto se javlja i mucnina, a rede gorušica. Cir ili ulkus se definiše kao oštecenje sluznice koje u promeru zahvata više od pet milimetara. Najcešce je hronicne prirode. Danas je jasno da su Helicobacter pylori i nesteroidni antiinflamatorni lekovi najcešci uzroci ove bolesti. Zeludacna kiselina doprinosi oštecenju sluzokoze, ali primarnu ulogu imaju nasledni i faktori okoline — ishrana, stres, pušenje. Na sluznicu zeluca povoljno deluju banane, maslinovo ulje, caj od kupusa i med.
Od reumatoidnog artritisa boluje oko sedamdeset miliona ljudi u svetu, a više od polovine obolelih koristi neku komplementarnu terapiju za olakšavanje bolova i usporavanje progresije bolesti koja udara na zglobove i tako onemogucava cak i elementarne pokrete. Da bi ustanovili koji lek daje najbolje rezultate, naucnici su testirali cak dvadesetjedan alternativni preparat. Ispostavilo se da cak njih trinaest ne daje nikakav efekat — baršun roga jelena, ulje od semenki ribizle, ulje lana, kolagen, novozelandske dagnje … Najbolje su se pokazali oni koji u svojoj osnovi imaju riblje ulje.
Glavobolje, gnojav sekret iz nosa, otezano disanje, povišena telesna temperatura i malaksalost ukazuju na upalu sinusa ili sinuzitis. Sinusi su šupljine u kostima lica i prekriveni su iznutra sluznicom. Pošto je sluznica nosa preko ušca sinusa u kontinuitetu sa sluznicom sinusa, mnoga oboljenja sluznice nosa mogu da se prošire i na sinuse. Upravo zbog toga upala sluznice nosa moze da se završi kao sinuzitis ili neko još teze oboljenje. Jedan od najcešcih uzroka ove bolesti je virusna kapljicna infekcija sluznice nosa, na koju lako moze da se nadoveze bakterijska infekcija.
Osmoro od hiljadu ljudi boluje od hronicne opstruktivne bolesti pluca. Vecina pacijenata ima tegobe i po nekoliko godina, a da ne zna za bolest, koja vremenom napreduje i vodi do kolapsa disajnih puteva i u smrt. Pulmolog dr Dragoljub Paunovic objašnjava da hronicnu opstruktivnu bolest pluca karakteriše smetnja u strujanju vazduha pri izdahu. Najugrozeniji su pušaci i osobe alergicne na ambroziju i polen. Ako neko kašlje, kad se saberu dani, tri meseca godišnje, i tako dve godine zaredom, oseca sviranje u grudima, pojacano se zamara i kašljuca, siguran je znak da je došlo do hronicne opstruktivne bolesti pluca.
Oko pedeset odsto dece predškolskog uzrasta ima neki od poremecaja govora i jezika, a teške poremecaje, koji bez odgovarajuceg audiolingvistickog tretmana sigurno vode u invaliditet, ima oko dvadeset odsto dece. Na zalost, cesto se dogada da roditelji iz neznanja odlazu odlazak kod logopeda, išcekujuci da dete samo od sebe progovori. Veruju da ce deca progovoriti kasnije, jer je neko u njihovoj porodici takode kasno progovorio. Situacija bi bila mnogo bolja kada bi roditelji poznavali bar osnovne faze u razvoju govora, odnosno, za koji se uzrast vezuju odredeni elementi govora.
Spirala pruza prilicno pouzdanu zaštitu od nezeljene trudnoce. Najpre treba otici kod ginekologa na kontrolni pregled koji ce ukljuciti i uzimanje briseva ciji ce rezultati pokazati da li je sve u redu sa grlicem materice (Papanikolau test) i da li slucajno ima nekih infekcija u vagini i grlicu kroz koji se postavlja spirala. Postoje spirale sa metalima i spirala sa hormonom progesteronom, koja smanjuje obim menstrualnog krvarenja, tako da se narocito preporucuje zenama sa obilnim krvarenjima i pacijentkinjama koje imaju miome (dobrocudne izraštaje mišicnog tkiva materice).
Od posledica virusa gripa koji se javlja redovno svake sezone u svetu umre izmedu dvestapedeset i petsto hiljada osoba. Više faktora utice na smrtni ishod. Starije osobe su najpodloznije, ali se nekada dešava da umru i odrasli dobrog opšteg zdravstvenog stanja i deca. Nekada se dešava da virus gripa oslabi imunitet obolelog i time ga ucini podloznijim bakterijskim infekcijama, takozvanim sekundarnim infekcijama, što moze dovesti do smrti zbog nemogucnosti organizma da se u isto vreme bori i sa virusima i sa bakterijama. Virus gripa prenosi se kijanjem, kašljanjem i preko ruku.
Americki strucnjaci sa Univerziteta Minesote zakljucili su da Ljudi koji cesto jedu preprzeno ili nagorelo crveno meso imaju šezdeset odsto veci rizik obolevanja od raka pankreasa. Mogucnost lecenja te vrste raka je veoma ogranicena, tako da je vrlo vazno istraziti nacine njegove prevencije. Strucnjaci su tokom devet godina pratili ishranu šezdeset-dve-hiljade ljudi. Rak pankreasa pojavio se kod dvesta-osam ispitanika, a oni su najcešce pripadali grupi u kojoj se dobro przeno ili peceno meso najviše jelo. Utešno je da to meso ne povecava rizik od raka debelog creva.
Ziva u sivim plombama moze da proizvede otrovna isparenja, pa su ih neke zemlje zabranile. Medutim, najnovija studija koju je obavio americki Nacionalni institut za zdravlje pokazala je da ove plombe nisu nimalo opasne. Doktor Ed Hjulit iz americkog Udruzenja stomatologa kaze da je strah u vezi sa zivinim plombama iracionalan: “Da bi se pojavio i najmanji znak problematicnog uticaja plombi sa zivom, osoba bi trebalo da u isto vreme ima petsto plombi u svojim ustima.” Americko Udruzenje stomatologa smatra da su brojni dokazi do sada pokazali da je zivin amalgam bezopasan.
Bolesti ociju mogu da se podele u dva tipa. U prvi spadaju tegobe koje se razvijaju burno, pod dejstvom bakterija ili virusa koji su dospeli u organizam i izazivaju velike tegobe. Drugi tip su hronicne bolesti, koje nastaju postepeno i razvijaju se sporo. Otkrivaju se najcešce slucajno, kad covek dode kod lekara s nekim drugim problemom, na primer, kad kardiolog pošalje pacijenta kod oftalmologa da mu pregleda ocno dno. Dok nije bilo kompjutera i televizije, bilo je moguce precizno razlikovati bolesti ociju po uzrastima, ali danas tu više ne postoji nikakvo pravilo.
Spanac sadrzi odredene kiseline, koje kod neke dece izazivaju odbojnost, pa cak i alergije. U stvari, spanac i nije jelo za decu, vec pre za starije, da bi što duze ostali mladi i u formi, zbog cega ga becki profesor Hademar Bankhofer smatra idealnim sredstvom protiv starenja. Spanac sadrzi karotinoide, supstance koje nas cine mladim i koje hrane mreznjacu oka i štite od slepila. Takode, spanac sadrzi dosta magnezijuma vaznog za srce i krvotok. Samo pedeset grama spanaca pokriva dnevne potrebe za magnezijumom. Osim toga, spanac sadrzi vitamin E i mangan, koji jacaju nerve, kozu i kosu.
Grupa francuskih naucnika otkrila je jedinjenje koje bi moglo da omoguci borbu protiv širenja parazita izazivaca malarije od koje godišnje umire oko milion ljudi i toksoplazmoze, infektivne i smrtne bolesti koja kod odraslih prouzrokuje temperaturu, kozna oštecenja, bolove u zglobovima i mišicima i druge simptome. Jedinjenje F R tri dva pet dva dva dva moglo bi u velikoj meri da ogranici širenje tih parazita, isticu eksperti. Medutim, potrebno je obaviti još ispitivanja na zivotinjama i ljudima, a lek bi po grubim procenama mogao da se pojavi na trzištu tek za oko deset godina.
Najveci rast obolelih od Alchajmera ocekuje se u Aziji, gde sada ima dvanaest koma šest miliona obolenih. Azija ce do dve hiljade pedesete godine imati šesdeset miliona, ili šesdeset posto obolelih od Alchajmera u celom svetu. Tada ce šesnaest miliona amerikanaca imati Alchajmerovu bolest, prema pet miliona sada. U Africi broj obolelih do dvehiljade pedesete godine bice povecan petsto odsto sa sadašnjih jedan koma tri miliona na šest koma tri miliona, a u Latinskoj Americi sa dva na deset koma osam miliona obolelih, u Evropi se ocekuje rast sa sedam koma dva miliona na šesnaest koma pet miliona.
Autizam je retka ali teška bolest koja dovodi do povlacenja celokupnog duhovnog zivota u vlastiti unutrašnji svet. Ponekad je prisutan od samog rodenja, što nije pravilo, a ustanovljeno je da je ucestaliji kod muške nego kod zenske dece. U Velikoj Britaniji pogada svako stoto dete — na svakih desethiljada dece njih stošesnaest pati od autizma ili poremecaja srodnih autizmu. Britansko drzavno udruzenje za autisticne osobe izvestilo je kako se rezultati ovog istrazivanja u kojem je ucestvovalo blizu šesdesethiljada dece uzrasta izmedu devet i deset godina poklapaju s njihovim procenama.
Suncanje je veoma štetno i opasno i nikako ga ne treba praktikovati. Sunceva svetlost jeste neophodna ljudskom organizmu, ali je tu potrebu lako zadovoljiti i kratkom šetnjom tokom dana. Zbog nevodenja racuna o dobu dana kada se ljudi suncaju, u porastu je broj obolelih od melanoma koze, jednog od najmalignijih kancera. Umereno izlaganje suncu ima veoma korisne efekte i stimuliše krvotok, omogucava stvaranje vitamina D, povoljno deluje na nervni sistem, a leci i neka kozna oboljenja, ali treba se suncati samo do deset i posle sedamnaest sati, i to sa zaštitnom kremom.
Oko petnaest odsto parova je neplodno, a glavni uzrok je odlaganje radanja iza tridesete godine zivota. Objektivni uzroci neplodnosti su uglavnom oštecenje jajovoda, teška endometrioza, loš nalaz spermograma i nepostojanje ovulacije. Reproduktivni ginekolog ce u postupku obrade neplodnosti zatraziti minimalno sledece nalaze: papa test ne stariji od godinu dana, ultrazvucni pregled, cervikalne briseve, nalaze hormona zene i spermogram. Zavisno od ovih nalaza, mozda ce trebati i drugi, a kada se utvrde uzroci neplodnosti, bira se relativno najjednostavniji nacin lecenja.
Zestoka medijska halabuka oko pticjeg gripa koji je za šest godina odneo smešnih za svetsku populaciju dvesta-pedeset zivota, je ucinila svoje. Tokom dvehiljade šeste i sedme godine lek “tamiflu” je prodat u vrednosti od tri koma pet milijardi dolara. Švajcarska farmaceutska kompanija “Roš” ostvarila je u prvom tromesecju ove godine promet od sedam koma šest milijardi eura, sedam odsto više u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, objavljeno je u “onlajn” izdanju americkog dnevnika “Tribjun” na francuskom jeziku. “Roš”, je kupio celokupnu americku biotehnološku kompaniju “Dzenentek” za teško zamislivih trideset šest koma pet milijardi eura.
Epilepsija je povremeni poremecaj nervnog sistema koji se dogada zbog prekomernog i nepravilnog izbijanja nervnih impulsa u mozgu. Obicno se pojavljuje u detinjstvu i traje do kraja zivota. Njen naziv potice iz grckog jezika i znaci napad ili obuzetost, a prvi put se pominje još u drevnom Vavilonu. U Hamurabijevom zakonu “zavedena” je kao “sveta bolest”, a u kasnijim civilizacijama uglavnom je povezivana sa demonima i mistifikovana zbog svoje dramaticne klinicke slike. Da je to poremecaj nervnog sistema prvi je shvatio engleski neurolog Dzon Hagligs Dzekson 1875. godine.
NASTAVAK
Kada su kamenci u bubregu sasvim sitni, obicno se za njih ne zna, jer nesmetano mokracom putuju od bubrega preko mokracnog mehura i mokracovoda do mokracne cevi kojom izlaze iz organizma. Veci kamenci na tom putu iritiraju organe kroz koje prolaze, a mogu cak i zacepiti mokracovode, pa se javlja jak, grcevit bol u ledima i boku ili donjem delu stomaka, koja se moze širiti prema preponama, a to je najpoznatiji simptom bubreznih kamenaca. Kamenci nastaju talozenjem kalcijuma pa treba povesti racuna o konzumiranju namirnica bogatih tim mineralom i piti cetiri litra vode dnevno.
Mada optereceni dugim radnim danom i prevozom do posla i sa posla, Japanci u jedenju i pijenju uspevaju da provedu u proseku blizu dva sata, što ih stavlja na trece mesto u svetu iza Francuza i Novozelandana. Ono malo slobodnog vremena što im ostaje, Japanci vole da provedu gledajuci televiziju ili slušajuci radio. Te aktivnosti im oduzimaju cedtrdeset sedam odsto slobodnog vremena. Za razliku od njih, Turci provode više od trecine slobodnog vremena druzeci se s prijateljima. Italijani, imaju gotovo sat i dvadeset minuta slobodnog vremena više od Italijanki, koje su znatno više okupirane kucnim poslovima.
Dosad se znalo samo za nekoliko gena povezanih s pet odsto slucajeva karcinoma debelog creva. Britanski lekari su identifikovali gen cija je prisutnost povezana sa dvadesetoprocentnim povecanjem rizika obolevanja od raka debelog creva. Istrazivaci iz Londona i Edinburga su do ovih rezultata došli nakon analize DNK više od tridesethiljada ispitanika od kojih je pola imalo rak debelog creva. Njihove procene pokazuju da je otkriveni gen povezan s deset odsto svih slucajeva ovog tipa karcinoma, ali i s nekim slucajevima obolevanja od raka prostate.
Americki Nacionalni institut za rak procenjuje da je oko jedne trecine svih vrsta raka u vezi sa ishranom. Mnoge namirnice koje svakodnevno koristimo u ishrani bogate su sastojcima koji mogu da se bore protiv raka, od antiokisidanata koji neutralizuju oštecenja koja prave slobodni radikali do mocnih fitohemikalija koje naucnici još istrazuju. Ne postoji jedan svemoguci sastojak, niti namirnica koja moze da izleci rak, ali postoje mnoge koje mogu da pomognu u prevenciji ove bolesti. U medicinskom svetu najcenjenije su šargarepa, beli luk, zelenolisno povrce, grozde, maline i juzno voce .
Loša hrana (“dzank fud”) ne samo da je loša po zdravlje, nego i po moral. Kalifornijski kriminolog Stiven Šinteler obavio je u roku od deset godina više od osam stotina istrazivanja po americkim zatvorima i popravnim domovima. On je drasticno menjao ishranu zatvorenika i domaca. Umesto sintetickih pica uveo je vocne sokove, smanjio je procenat šecera, povecao procenat vitamina B i minerala. Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici na sudu u San Francisku priznali smanjenu uracunljivost zbog preteranog uzivanja “dzank fud” ishrane.
Osobe s viškom kilograma mogu da doprinesu da se emituje godišnje u atmosferu u proseku i do tonu ugljen-dioksida više od vitkih osoba, pokazali su rezultati jednog britanskog istrazivanja. Autori tog istrazivanja su ukazali na vecu potrošnju prehrambenih proizvoda prisutnu kog gojaznih osoba, kao i na nacin zivota tih ljudi koji obicno podrazumeva cešce korišcenje kola zbog otezanog kretanja. Te osobe moraju da koriste i veca kola koja imaju i vecu energetsku potrošnju. Zato ovi britanski naucnici smatraju da bi trebalo hitno zapoceti borbu protiv gojaznosti.
Broj karcinoma jezika, usne duplje i grla uzrokovanih HPV-om, koji je i jedan od uzrocnika raka grlica materice, porastao je od 1973. do 2004. godine za oko trideset odsto. Tim povodom je Mejr Gilison sa Univerziteta Dzons Hopkins proucavao trendove oralnih karcinoma prema registrima americkog Nacionalnog instituta za rak. Prethodni radovi ovog, ali i drugih naucnih timova, vec su ustanovili vezu izmedu odredenih vrsta virusa koji se uobicajeno prenose seksualnim odnosom i oralnih karcinoma. Ova studija je potvrdila povecanje raka usta i zdrela usled seksualnih aktivnosti.
Spirale u materici mogu da stoje izmedu tri i pet godina, a kod ginekologa treba ici na kontrole jednom godišnje, kao i ako se pojaca kolicina ili promeni izgled vaginalnog sekreta, da bi se predupredila infekcija. Stavljanje spirale, kao i njeno vadenje obavlja ginekolog i ono je skoro potpuno bezbolno, a u slucaju promene partnera neophodna je upotreba kondoma, jer spirala ne štiti od polno prenosivih bolesti. Spirala je pouzdan metod sprecavanja nezeljene trudnoce, stopa neuspeha je jedna do dve trudnoce na hiljadu zena, a efikasnost ove metode ne zavisi od korisnice.
Istrazivaci iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju saopštili su da su otkrili nacin na koji virus gripa napada ljudske celije. Zahvaljujuci snimku visoke rezolucije proteinske oblasti gde virus gripa moze da se razmnozava, naucnici su pratili virus koji kad zarazi jednu celiju odmah napada i druge, a u širenju mu pomaze virusni enzim polimeraza koji kopira genski materijal tog virusa. To kopiranje se odvija u delu polimeraze nazvanom PA. Ovo otkrice bi moglo da rezultira razvojem novih vakcina protiv gripa, od koga svake godine u svetu umire neverovatnih dvestapedeset do petsto hiljada ljudi.
Maligni melanom je maligni tumor melanocita i najzlocudniji je tumor koze i sluznica. Njegovo biološki zlocudno ponašanje ne ispoljava se toliko u lokalnoj agresivnosti koliko u njegovoj izrazitoj sklonosti ranom limfogenom i hematogenom metastaziranju. U oko pedeset odsto slucajeva se razvija na klinicki nepromenjenoj kozi, dok se u oko trideset odsto slucajeva razvija iz postojecih mladeza. Obicno je tamnosmede do plavocrne boje. Deo tumora moze da bude bez pigmenta. Ne postoji tipicni maligni melanom — oblik, velicina, dubina prodora i boja mogu da budu raznovrsne.
Do sada su definisana osamdesettri poremecaja sna, a najtezi je slip apnea, periodicni prestanak disanja tokom noci. Bolesnici koji pate od slip apnee su obicno gojazne osobe koje hrcu (mada hrkanje samo po sebi ne znaci i postojanje ovog poremecaja), cesto se bude nocu, kašlju, nemirno spavaju. Slip apnea drasticno smanjuje koncentraciju, što je narocito opasno kod profesionalnih vozaca, radnika na opasnim mestima i velikoj visini. Osobe sa tipicnim simptomima treba uputiti na ispitivanje, jer je uspešno lecenje u velikom broju slucajeva moguce.
Oko cetiri odsto svetske populacije boluje od fibromijalgije neprekidnog osecaja bola po celom telu. Na americkom koledzu za reumatologiju uradeni su prvi opisi ove bolesti. Njen uzrok je nepoznat i ne postoji lek, ali postoje teorije o uzrocima. Fibromijalgicari dozivljavaju prekide u najdubljem stadijumu sna, nazvanom delta talas. Drugi uzroci bi mogli da budu genetske prirode ili da se odnose na abnormalnosti u centralnom nervnom sistemu. Još jedna teorija je da se fibromijalgija razvija posle jakog fizickog i emocionalnog stresa kao što je saobracajna nesreca ili pojava teške bolesti.
Kada se zalisci ne otvore normalno, pritisak u srcu i u plucima raste, dok pacijenti gube dah. Pluca zatim zadrzavaju tecnost, a pacijenti mogu da osete i bol u grudima i nesvesticu. Tim lekara u Njujorku predvodio je klinicku probu zamene srcanih zalistaka bez hirurške operacije na otvorenom srcu. Nekoliko stotina ljudi u Sjedinjenim Drzavama bilo je podvrgnuto ovom zahvatu, i funkcionisanje njihovih novih zalistaka intezivno praceno. Procedura ce mozda zameniti tradicionalnu operaciju srca, koja je veoma slicna kateterizaciji kod ljudi koji imaju zapušene arterije.
Po mišljenju britanskog naucnika Pitera Menšfilda, veštacka hrana koja se zasniva na šeceru, hemijskim bojama i aditivima izuzetno loše utice na mlade Britance. Na drugoj strani sveta, japanski naucnik Nisamara Šinija, došao je kroz višegodišnja istrazivanja do saznanja da u Japanu samo dvadeset odsto potrošaca instant hrane ima šansu da prezivi kriticnu granicu proseka — cetrdesetu godinu. Napuštanje tradicionalne japanske ishrane — ribe, školjke, rakovi, sveze povrce i dosta integralnog pirinca — izazvalo je drastican porast rane smrtnosti od srcanih oboljenja i kancera.
Teško je izdvojiti coveka koji tokom svog zivota nije imao bar neke alergijske tegobe, ali je mali broj osoba (ukljucujuci i one koje su izrazito sklone alergijama) koje su dozivele po zivot opasnu reakciju poznatu kao anafilaksija. Simptomi se obicno pojavljuju naglo — oticanje, svrab, otezano disanje … Medu najcešce uzroke spadaju lekovi i ujedi insekata. Svako ko je vec jednom preziveo anafilakticki šok je potencijalni kandidat da mu se takva reakcija ponovi. Osobe alergicne na hranu i astmaticari su posebno ugrozeni, jer ne uzimaju svakodnevno anti-alergijske lekove.
Lekarski tim na celu sa doktorom Rudolfom Nisijem sproveo je istrazivanje na devestoosamdesetcetiri osobe. Podelili su ih u tri grupe zavisno od toga da li i koliko piju alkohol: apstinenti, umereni (pet-deset caša nedeljno) i izraziti (više od deset caša nedeljno). Rezultati su pokazali da je kod izrazitih alkoholicara rizik obolevanja od fibrilacije atrija povecan i iznosi dvadesetsedam odsto u poredenju sa sedamnaest odsto kod apstinenata. — Fibrilacija atrija (FA) je inace najcešci poremecaj srcanog ritma, a povezan je sa opasnošcu od srcanog i mozdanog udara.
Akne, kozna bolest koju karakterišu upala koze i formiranje mitesera, obicno se javljaju na licu, vratu, grudima, gornjem delu leda, ramenima i rukama. Ti delovi tela su najpodlozniji pojavi akni jer imaju najvecu koncentraciju lojnih zlezda. Kada ove zlezde stimuliše hormon androgen, pocnu pojacano da izlucuju masnoce. Osim androgena, koji se u pubertetu intenzivno luci i podstice lojne zlezde da pojacano proizvode sebum, osnovni uzroci akni su preterana konzumacija šecera. Takode i stres utice da telo proizvodi odredene hormone i poveca nivo štetnih toksina u telu.
Postoji više pravila za uspešnu mušku akciju, ali je najvaznije da muškarac ne sme da se takmici sa zenom. Takmicenje remeti normalan tok njenih misli i odvlaci je na drugu, aseksualnu stranu. Muškarac moze i treba da se nadmece sa drugim muškarcima, pa i sa samim sobom, ali nikako ne sa zenom, cak i kada ona to hoce. U stvari, zena se najcešce ne takmici sa muškarcern u koga je zaljubljena. Druga vazna stvar je da muškarac mora da bude u stanju da prepozna ljubavni lik zene. U tom stanju zena je mirna, sa poluosmehom na licu, uz ocigledno ali vrlo kratkotrajno išcekivanje koje se meri sekundama.
Danas u svetu ima cetristo miliona obolelih od hepatitisa A i B i sto sedamdeset miliona obolelih od hepatitisa C. U Beringovom institutu u Austriji su davali konju u jednu nogu, non A, u drugu, non B, i dobijali hepatitis C. I naš organizam je u stanju da stvara endogene viruse. Oni nastaju u celijama, kada im se uvode, recimo, mikrovezikule. Pošto celije vec sadrze retrovirusne genome, sasvim je moguce i formiranje retrovirusa unutar celije. Kada se u povoljnim uslovima, u laboratoriji, pomeša uzrocnik svinjske kuge sa virusom svinjskog gripa, dobija se bakteriofag vrlo visoke patogenosti i infektivnosti.
Bolje je imati niski, nego visoki krvni pritisak. Medutim, jedna nova studija pokazala je da postoji jedan kraci period vremena kada je bolje da pacijenti sa srcanim problemima imaju viši krvni pritisak, a to je u trenutku kada stignu u bolnicu. Doktor Mihai Georgiade razmatrao je podatke o skoro pedeset hiljada srcanih bolesnika širom Sjedinjenih Drzava. Ustanovio je da ukoliko osoba sa srcanim smetnjama koja stize u bolnicu ima srce koje dovoljno snazno upumpava krv da cini krvni pritisak visokim u vreme prijema, ima više šansi da prezivi od nekoga ko stigne u bolnicu sa niskim krvnim pritiskom.
Toksikomanija je bolesna, uglavnom trajna zelja za uzimanjem droga koje imaju euforicno ili umirujuce dejstvo, a cija produzena upotreba uvek stvara hronicnu intoksikaciju štetnu za pojedinca i društvo. Toksikomaniju karakterišu tri osnovna svojstva: Neodoljiva potreba za drogom koja nagoni toksikomana da je neprestano uzima i da je nabavlja svim mogucim sredstvima. Navikavanje na drogu i nagon toksikomana na uzimanje sve vecih i vecih kolicina droge i najzad potcinjavanje u potpunosti drogi i sticanje neodoljive zavisnosti od nje.
Mentalno stanje ljudi svugde u svetu sve više je ugrozeno. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje cetristopedeset miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Prošle godine ubilo se cak osamstoosamdesethiljada ljudi, pre sedam godina osamstopetnaesthiljada, i uvek je to duplo više od broja stradalih u oruzanim sukobima. Depresija se inace javlja iz mnogobrojnih razloga: socijalnih, materijalnih, porodicnih, zdravstvenih…
Nocne more same po sebi ne ugrozavaju zdravlje, ali su ponekad indikator potencijalnih psiholoških problema. Mnogo ozbiljniji poremecaj vezan za stadijum sanjanja je takozvana REM bihejvoralna parasomnija, koju karakterišu patološki pokreti u snu. REM spavanje normalno karakteriše potpuno odsustvo aktivnosti telesne muskulature, ali u odredenim neurološkim stanjima ovu neaktivnost zamenjuju periodi kada pacijenti takoreci “odigraju” svoje snove. Cesto su to snovi o nekim konfliktima, tako da posmatracu izgledaju kao borba sa zamišljenim neprijateljem.
Americki strucnjaci napravili su malu pilulu za koju veruju da ce uspešno leciti paradentozu i na taj nacin spreciti gubitak zuba. Pilula se smešta izmedu ugrozenog zuba i desni i sve vreme se iz nje oslobada lek koji uništava bakterije i smanjuje otok i bol. Plastika sluzi i kao barijera koja omogucava regeneraciju oštecenih desni i kosti. Pilula sadrzi salicilnu kiselinu (aktivni sastojak aspirina) i tri razlicite vrste antibiotika za borbu protiv bakterija koje izazivaju upalu desni. Na Univerzitetu u Nju Dzersiju u toku su ispitivanja efikasnosti ove metode na zivotinjama.
Malarija, bolest ciji su prenosioci komarci, moze da se spreci korišcenjem mreza protiv komaraca, ali od nje godišnje i dalje umire milion ljudi. U Africi od malarije, koju prate ceste groznice, drhtanje, bolovi u mišicima, mucnina i anemija, svakodnevno umre trihiljade dece. Deca koja prezive malariju mogu imati trajne posledice, kao što su zaostajanje u razvoju i neurološka oštecenja. Napredak je, medutim, ucinjen u prevenciji te bolesti, pre svega u distribuciji mreza za komarce u zemljama izlozenih malariji, ali još uvek manje od polovine tih drzava poseduje takve komarnike.
Oko stopedeset miliona ljudi pati od astme, a oko petsto astmaticara svakog dana umre u svetu. Potpuno izlecenje od ove bolesti za sada ne postoji — koriste se samo medikamenti koji omogucavaju pacijentima da lakše dišu. Mnogi od njih su postali zavisni od jakih doza steroida koji pomazu da njihovi disajni putevi ostanu otvoreni. Novi eksperimentalni tretman: bronhijalna termoplastija, mogao bi da olakša astmaticarima tegobe. Tretmanom se disajni putevi izlazu talasima toplote odredene temperature i izaziva se smanjenje tkiva koje blokira disajne puteve.
U Aziji je virusom side zarazeno više od osam miliona ljudi, a medu zarazenima je gotovo dva miliona dece. Polovina zarazenih je u starosnoj grupi izmedu petnaest i dvadesetdevet godina. Jan MekLiod iz Unicefa, regionalni koordinator za sidu u jugoistocnoj Aziji, smatra da je rec o tempiranoj bombi i upozorava da je preostalo još samo malo vremena da se spreci eksplozija zaraze virusom HIV u tom delu sveta. Prenosi se preko igala koje zajednicki koriste narkomani i prostitucijom, ali se virus ne zadrzava u rizicnim grupama, nego se širi na celokupno stanovništvo kao pozar.
Virusi bradavica (takozvani papilom-virusi) glavni su uzrok nastanka raka grlica materice, tako da vakcina koja štiti od infekcije tim virusima samim tim sprecava nastanak tog raka. — Ovo je otkrio doktor Harald Hauzen, osnivac instituta za virologiju na Univerzitetu Erlangen u Nirnbergu i upravnik nemackog centra za istrazivanje raka u Hajdelbergu. — Medutim, njegova vakcina je delotvorna samo dok se virusi bradavica još nisu nastanili u materici, što znaci samo kod mladih zena. — U Nemackoj ovu bolest ima šesthiljada zena, a godišnje od nje umire njih hiljaduosamsto.
Medu trista sedamnaest ispitanih korisnika droge u Beogradu, kod šesnaest njih ustanovljena je HIV infekcija. U Srbiji zivi oko osamnaest hiljada intravenskih korisnika droga, a tek svaki deseti bio je obuhvacen preventivnim programima kao što su nabavka sterilnog pribora i podela kondoma. Sida je bolest koja se dobija HIV infekcijom, a najcešce se prenosi seksualnim kontaktom bez zaštite ili razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika. Testiranje se obavlja u gotovo svim zdravstvenim institucijama i transfuzionim centrima. Test se obavlja na malom uzorku krvi, dobrovoljan je i anoniman.
Deset sati nakon budenja nocobdije, osobe koje se kasno bude, su efikasnije od ranoranilaca pokazali su rezultati jednog istrazivanja objavljenog u americkom naucnom casopisu “Sajens”. Naucnici su došli do tog rezultata obavivši snimanja mozga ranoranilaca i nocobdija magnetnom rezonancom. Snimanje je pokazalo da razlike u performansama mozga sat i po nakon budenja ne postoje izmedu nocobdija i ranoranilaca, ali da deset i po sati nakon budenja mozak nocobdija bolje funkcioniše od mozga ranoranilaca. Dve nervne oblasti mozga koje su medusobno anatomski povezane aktivno uticu na budno stanje.
Metastaziranje je aktivno ili pasivno prenošenje tumorskih celija po organizmu iz primarnog tumora u neka udaljena podrucja organizma sa razvitkom kolonije u udaljenoj regiji. Vecinu tumorskih celija koje se nalaze u organizmu uništi imuni sistem, a samo mali broj metastazira. Eksperimentima je dokazano da manje od 0,1 odsto tumorskih celija ubrizganih u krv prezivi. Geni odgovorni za proces metastaziranja su geni odgovorni za nastanak samih malignih celija, zatim geni koji nisu direktno vezani za maligni potencijal i tkivni geni koji suprimiraju metastaziranje.
Pejsmejker je jedna od najsavršenijih tehnoloških proteza — sretan spoj medicine i elektronike. Generator proizvodi elektricne impulse koji se prenose do srca preko elektrode i na taj nacin povecava srcanu frekvencu do zadovoljavajuceg nivoa. Ugraduje se potkozno u desnu ili levu potkljucnu regiju. Procedura se izvodi u lokalnoj anesteziji, pri cemu pacijent vec sledeceg dana moze da ide kuci. Previjanje rane je na treci dan, a konci se skidaju posle desetog dana. Savremeni pejsmejkeri traju i preko desetak godina zahvaljujuci mocnoj jodo-litijumskoj bateriji.
Kada vas boli donji deo palca na nozi, moguce je da vam urasta nokat. Jedan ili oba kraja oštrog nokta pritiskaju kozu, krajevi urastaju u okolnu meku i neznu kozu i postupno je probijaju. Pogodeni deo pocinje da crveni, boli i cesto dolazi do infekcija. Trenutno olakšanje bolnom palcu pruzice topla kupka — u vodu dodajte dosta soli i operite bolna mesta jednom ili dvaput dnevno. Pomaze i rastvor jodnom tinkturom. Nakon toga operite noge sapunom, isperite, osušite i nokat prekrijte suvom gazom. Mozda cete morati potraziti pomoc i hirurga i pretrpeti manji zahvat s lokalnom anestezijom.
Reuma je zbirni naziv za stotinak razlicitih oboljenja motorickog sistema pracenih bolovima i ogranicenjima u kretanju. Prvi simptomi su bolovi i oticanje zglobova praceni bolovima u mišicima i slicnim tegobama. Artroza je najcešce reumatsko oboljenje. Pogada zglobove kolena i kuka. Usled dugogodišnjeg preopterecenja, viška kilograma ili povreda, dolazi do trošenja zglobne hrskavice i deformacije kostiju. Artritis podrazumeva upalu nekoliko zglobova istovremeno. Osnovu terapije cine lekovi koji ublazavaju bolove, specijalne vezbe i masaza.
Lek protiv gojaznosti “eli”, koga proizvodi britansko-americki farmaceutski gigant “GlaksoSmitKlajn”, ostvario je uspeh u Sjedinjenim Americkim Drzavama dospevši medu deset najprodavanijih farmaceutskih proizvoda koji se ne izdaju na recept. Taj lek, sa aktivnim sastojkom “orlistatom”, do sada je probalo pet miliona osoba, što nije veliki broj kada se ima u vidu da se radi o Americi — zemlji u kojoj više od dve trecine stanovništva ima višak kilograma. Prodaje se po ceni od šezdesetpet dolara ili pedeset evra, a sekundarni efekti su nadimanje u stomaku i cešce odlazenje u toalet.
Gojazna deca i adolescenti izlozeni su dvadeset šest odsto vecem riziku da obole od alergije, narocito na hranu, zakljucili su strucnjaci americkog instituta za zdravstvene nauke NIEHS. Iako isticu kako još ne moze da se tvrdi da gojaznost direktno izaziva alergiju, americki strucnjaci smatraju da bi u svakom slucaju trebalo sklonost gojaznosti kod dece i mladih drzati pod kontrolom, izmedu ostalog i da bi se smanjila ucestalost alergija i astme u toj starosnoj grupi. Doktor Stefani London, istice da je ucestalost alergija na hranu kod gojazne dece cak pedeset devet odsto veca nego kod dece normalne tezine.
Neki narodi poticu od male grupe pojedinaca. Jednom davno je, primera radi, jedna mala grupa ljudi došla u današnju Finsku. Od njih je zatim nastala cela finska nacija. Ti ljudi, koji su doprineli razvoju finskog naroda, nosili su, naravno sasvim slucajno, posebne mutacije. Genetske promene su se naslednim putem prenosile na sledece generacije. Problem nastaje u onom momentu kada ljudi sa genetskim promenama imaju zajednicko potomstvo. U tom slucaju deca potpuno zdravih roditelja mogu imati probleme u razvoju. Ove grupe, koje nose genetski rizik, poznate su i o njima postoje statisticki podaci i cinjenice.
Klasican oblik sindroma policisticnih jajnika (PCO sindroma) podrazumeva da su jajnici uvecani jedan i po do tri puta, da imaju najmanje desetak cistica rasporedenih u obliku biserne ogrlice, da je povecan nivo androgenih (muških) hormona, da postoji anovulacija zbog cega su ciklusi neuredni. Ponekad ciklusi mogu da budu uredni, a da nema ovulacije. Pedeset odsto devojaka koje imaju PCO sindrom je gojazno. Vecina pacijenata ima probleme s kozom i kosom što je posledica povišenih androgenih hormona: maljavost, akne, masna koza i gubitak kose. Nisu retke promene raspolozenja, depresivnost i anksioznost, osecaj manje vrednosti i nesigurnosti.
Sedamdesetpetogodišnji australijski naucnik Adrijan Gibs, koji je saradjivao s farmaceutskom kompanijom “Roš holding” na proizvodnji leka “tamiflu”, izjavio je da ce objaviti studiju u kojoj tvrdi da je novi virus meksickog gripa rezultat ljudske greške. Gibs je detaljno objasnio kako smatra da se virus proširio u jajima koje naucnici u laboratorijama koriste da razviju nove viruse i naprave vakcine. Do tog zakljucka došao je prilikom utvrdjivanja porekla virusa proucavajuci njegovu genetsku strukturu. Sada je Svetska zdravstvena organizacija koja je dobila Gibsovu studiju na potezu.
Na tumore glave i vrata otpada manje od deset odsto svih maligniteta u Severnoj Americi. Karcinom zahvata pre svega pluca, dojke, zeludac, debelo crevo, matericu i prostatu. Ocekuje se da ce se u toku narednog perioda javljati prosecno dvadeset-devet-hiljada novih slucajeva karcinoma usne duplje sa priblizno devet-ipo-hiljada umrlih. Od ovih smrtnih slucajeva oko pedeset odsto ce biti zbog lokalnih neuspeha da se tumor kontroliše. Ovaj broj smrtnih slucajeva je zabrinjavajuci iz tog razloga što su svi ti pacijenti imali rane simptome koji su bili potencijalno izlecivi.
U dimu cigareta nalazi se najmanje dvesta-pedeset otrovnih materija: ugljenmonoksid, butan, arsen, hrom, kadmijum, radioaktivni polonijum i druge. Jedanaest materija iz cigarete izaziva rak. Godišnje samo u Sjedinjenim Americkim Drzavama umire oko milion aktivnih i oko pedeset-hiljada pasivnih pušaca. Mnogi naucnici su cesto upozoravali na negativne posledice dima cigareta po decu. Deca koja zive u domacinstvima u kojima se puši imaju oko šesto posto više štetnih supstanci u svojoj mokraci od dece koja su okruzena nepušacima. Deca pušaca imaju više problema sa ucenjem i razvojem licnosti
“Hajnc” za svoje pecivo “ferliz rasks” tvrdi da je idealna hrana za bebe od cetiri meseca naviše, da u njemu uzivaju generacije i generacije beba, a i neki odrasli. Vec stodvadeset godina ono se proizvodi po nepromenjenom receptu, osim što je u meduvremenu još obogaceno vitaminima i mineralima. Nasuprot tome, Firma “Kau end Gejt” je prekinula proizvodnju svog decjeg keksa, uz objašnjenje da je odluku o prekidu donela u konsultacijama sa britanskom Agencijom za prehrambene standarde, cim je postala svesna da njen proizvod sadrzi štetne hidrogenisane masnoce koje sadrze i vrlo malu kolicinu trans masti.
Svaki drugi covek u Srbiji ne oseca se dobro, odnosno, pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod cetiri odsto zena i dva odsto muškaraca depresija je konstatovana kao obolenje. To pokazuje poslednje obimno istrazivanje Instituta “Batut” sprovedeno po nalogu Ministarstva zdravlja. Nervoza, potištenost, tuga, iscrpljenost i umor — tako se oseca cak pedeset šest odsto stanovništva Srbije. Medu njima najviše je zena i osoba starijih od pedeset pet godina i ljudi koji zive izvan gradova i siromašni su. S druge strane, poletno, spokojno, smireno, srecno i sa mnogo energije oseca se svega cetiri koma cetiri odsto ljudi u našoj zemlji.
Laktoza ili mlecni šecer sastoji se od glukoze i galaktoze. Nalazi se prevashodno u mleku i mlecnim proizvodima, ali i u pecivu, gotovim jelima, pici, supi iz kesice … Nakon konzumiranja, laktozu u tankom crevu razgraduje enzim laktaza, koji se tamo prirodno nalazi. Ako covek nema taj enzim u dovoljnoj kolicini, nastaje problem intolerancije na laktozu. Kada osobe ne mogu da razgrade mlecni šecer u tankom crevu, nakon petnaest minuta ili jednog sata od konzumiranja javljaju se simptomi kao što su nadimanje, bolovi u donjem delu trbuha i prolivi. Najcešci uzrok je genetske prirode.
Ujedinjene nacije su najavile plan da se do dvehiljadedvadesete godine svet oslobodi DiDiTi-a, toksicnog pesticida zabranjenog u vecini zemalja, koji se ponegde još uvek koristi za zaprašivanje, kao vid borbe protiv malaricnih komaraca. U planu je deset projekata, u koje ce biti ukljuceno cetrdeset zemalja Afrike, istocnog Mediterana i centralne Azije, za borbu protiv malarije bez korišcenja hemikalija. Prethodno su se pilot projekti te vrste u Meksiku i centralnoamerickim zemljama pokazali uspešnim, smanjivši ucestalost malarije. Od malarije u svetu dnevno umre oko tri hiljade ljudi.
U Srbiji postoji oko dvadesetak vrsta otrovnih pecuraka, a po svom dejstvu na organizam se dele u dve grupe. Kod prve grupe znaci trovanja se javljaju osam do petnaest casova posle jela i sastoje se u poremecaju organa za varenje i simptomima: jaki bolovi u stomaku, povracanje, proliv, osetljivost citavog trbuha na pritisak, narocito jetre. Smrt moze da nastupi od dva do šest dana posle konzumacije. Predstavnik ove grupe je bela pupavka. Kod druge grupe znaci trovanja se javljaju od jednog sata do šest sati od upotrebe, a to su vrtoglavica i gubitak svesti. Predstavnik ove grupe je muhara.
Od bola u ledima pati velika vecina svetske populacije, pri cemu se misli na mehanicki uzrokovanu nespecificnu bol u donjem delu leda koja se moze širiti i do kolena ili cak do stopala. Najcešci uzrok je preterano i nepravilno naprezanje leda, koje je vece od snage lednih mišica, sveza i diskusa. To moze da bude tezak fizicki rad ili nepravilan polozaj tela, a tegobe uzrokuju opušteni ili prenapregnuti mišici i ligamenti. Najkarakteristicnija bol je u slabinskoj i lednoj regiji, kao i u podrucju zadnjice i natkolenica. Bol se pojacava s aktivnošcu, a javlja se i povišena napetost mišica.
Sindrom policisticnih jajnika je najcešci hormonski poremecaj koji se javlja kod pet do deset odsto zena generativnog perioda i vodeci je uzrok neplodnosti. Nastaje vrlo rano, najcešce u tri ili cetiri godine posle prve menstruacije, a rede kasnije kod devojaka koje su imale uredne cikluse. Ne zna se uzrok ovog obolenja. Genetska predispozija je jedan od uzroka. Veoma retko, Sindrom policisticnih jajnika je i steceno obolenje, poznato je da jedan lek protiv epilepsije moze da ga prouzrokuje. Radi se o jednoj vrsti anovulacije uzrokovane specificnim hormonskim disbalansom.
Adrijan Gibs, koji je cetrdeset godina proucavao evoluciju mikroba, jedan od prvih naucnika koji je analizirao geneticki sastav virusa meksickog gripa H1N1 izjavio je da što pre moramo da otkrijemo odakle je virus potekao i da tako stvari mogu da postanu mnogo bezbednije. Pomocnik generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije Keidzi Fukuda je rekao da virus, koji je rezultat laboratorijskog eksperimentisanja ili proizvodnje vakcine, mozda znaci potrebu za vecom bezbednosti, a ukazivanjem na izvor virusa naucnici mogu bolje da razumeju potencijal širenja mikroba i izazivanja bolesti.
Oko pet miliona ljudi pati od Parkinsonove bolesti, a njen najvidljiviji prvi znak je drhtavica u jednoj ruci. Kako bolest napreduje, javljaju se i drugi simptomi — grcenje mišica, usporeni pokreti, teškoce sa hodanjem i ravnotezom, a onda, u oko dvadeset odsto slucajeva, pocinju i problemi sa memorijom. Lekovi obicno imaju efekat samo tokom prvih nekoliko godina. Pacijenti koji su u pocetnoj fazi Parkinsonove bolesti bili podvrgnuti hirurškom zahvatu zvanom dubinska stimulacija mozga pokazali su dvadesetpet odsto poboljšanja u simptomima u poredenju sa onima koji su uzimali samo lekove.
Fizicki trening je prihvacen kao vazan nacin prevencije i rehabilitacije kardiovaskularnih bolesnika, jer je fizicka neaktivnost jedan od cinilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi glavnih cinilaca rizika (aterijska hipertenzija, dislipidemija i pušenje), njen znacaj nije mali. Od prvih epidemioloških studija iz šezdesetih godina prošlog veka gde se uocila veca ucestalost koronarne bolesti srca medu vozacima londonskih autobusa u odnosu na konduktere kao i cinovnike u poštama u odnosu na pismonoše o znacaju fizicke aktivnosti kod kardiovaskularnih bolesti stalno se opominje.
Lupus je jedno od onih komplikovanih obolenja koje napada razlicite organe, teško se dijagnostikuje i još teze leci. U prvoj fazi se manifestuje crvenkasto-rozikastim osipom na licu, ali moze da napadne i bubrege i centralni nervni sistem. Ne postoji efektan tretman za lecenje ovog sindroma, osim preventivnog. Od preventive najbitniji je prestanak pušenja. Lupus je autoimuno obolenje kod kojeg leukociti gutaju druge leukocite. Danas se smatra da su auto-antitela temelj dijagnostikovanja Lupusa, a narocito takozvana anti-DNK antitela, koja su genetski materijal svake celije.
Potres mozga je cesta povreda. Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom pri kome se utvrdi da se on ne seca jednog perioda pre, tokom i nakon povrede. Ovaj period moze trajati od dela minuta do jednog dana. Pored ovoga pacijent se zali na glavobolju i takozvane vegetativne tegobe — mucninu, povracanje, vrtoglavicu … Ovo stanje se naziva postkomocioni sindrom, pri cemu tegobe traju od nekoliko dana do nekoliko meseci bez štetnih posledica. Ako traju duze, ima smisla uraditi snimak mozga magnetnom rezonancom i mozda dokazati da postoje i strukturalne povrede mozga.
Mladi inovatori, Didije Vilijam i Mehdi Saidi, razvili su prvu potpuno nekancerogenu elektronsku cigaretu. E-cigareta “smouk-it”, ciji je rad zasnovan na litijum-jonskoj bateriji, omogucava pušacima da uz pomoc raspršivaca i malog rezervoara sa smešanim supstancama uzivaju u ukusu i mirisu kao i prilikom klasicnih cigareta. Elektronske cigarete kao takve nisu novina na trzištu proizvoda za lakše odvikavanje od klasicnih cigareta, ali sve ostale e-cigarete sadrze štetnu supstancu “propilen glikol”, koja je u “smouk-it”-u zamenjena netoksicnim “glicerolom”.
Osim lekovima protiv bolova, masazom i specijalnim fizickim vezbama (prilagodenim mogucnostima pacijenata), problemi sa reumom se ublazavaju i odgovarajucom hladnom i toplom terapijom. — Hladna terapija — kese sa hladnim gelom i hladna komoraublazava tegobe izazvane akutnim upalama tako što podstice skupljanje krvnih sudova, cime se ublazavaju otoci. — Nasuprot tome, toplota izaziva širenje krvnih sudova i opuštanje muskulature. Tople kupke sa etericnim uljima i zagrejani platneni jastucici napunjeni košticama od trešnje, samo su neke od toplih terapija.
Probiotici su namirnice koje se proizvode uz pomoc bakterija, a konzumiraju se kao dodaci jelu. Mnogi od njih se proizvode procesom fermentacije laktoze, a najcešci mikroorganizmi koji se koriste za stvaranje probiotika su mlecna i kiselinska bakterija. To su dobri mikroorganizmi od kojih vecina vec zivi u našem organizmu, i to uglavnom u crevima. Njihov posao je da stimulišu imuni sistem i ocuvaju dobro zdravlje organa za varenje. Dok patogeni mikroorganizmi izazivaju bolesti, dobri mikroorganizmi saraduju sa imunim sistemom kako bi patogene mikroorganizme drzali pod kontrolom.
Od svih afrodizijaka, najbolji su oni prirodni. — Cuvena afrodizijacka svojstva ostriga povezana su s visokom koncentracijom cinka, koji pojacava osetljivost cula, a namirnice poput kikirikija, lešnika i oraha, jacaju vitalnost i seksualnu aktivnost, i olakšavaju postizanje orgazma. Maslinovo ulje i curetina povecavaju nivo testosterona i cine muškarca aktivnijim u krevetu, a crna cokolada podize hormon srece i jaca libido. — S druge strane, treba izbegavati preterano slatke i slane namirnice, kao i stimulanse poput alkohola koji prividno raspaljuju, a zapravo gase strast.
Sida se ubrzano širi po svetu, a osnovni problem je u tome što su sida i seks u vecini zemalja tabu i veoma je teško otvoreno govoriti na te teme u javnosti. Drugi problem je loš socijalni polozaj zena i devojcica. U kulturi vecine zemalja ukorenjeno je uverenje da zene i devojcice manje vrede i one cesto nisu u mogucnosti da odlucuju o seksualnom partneru. Mnoge mlade zene primorane su na prostituciju i na seksualne odnose bez kondoma. U indijskim metropolama kakav je Bombaj vec je zarazeno oko šezdeset odsto prostitutki. Bice veoma teško spreciti eksplozivno širenje ove zaraze u Aziji i Africi.
Nemica Karin Moling sa instituta za medicinsku virologiju u Cirihu je uspela nešto što mnoge genetske labaratorije godinama pokušavaju. Hiljadu devetsto sedamdeset prve godine uocila je da HIV virus pre svoje reprodukcije odredenim enzimom uništava svoj zapis. U najnovijim eksperimentima ubacenim enzimom pokušala je da natera virus HIVa da odbaci svoj zapis pre pocetka produkovanja i u tome uspela. Enzim radi sve kako treba, samo nešto ranije nego što bi HIV virus sam uradio. Dekomponovanje HIV dnk zapisa pre produkcije je ujedno i njegov kraj. Pacijenti zarazeni rezistentnim sojevima HIV virusa na postojece preparate mogu da se nadaju leku za tri do pet godina.
Grip i prehlada najcešci su oblici akutnih infekcija gornjeg respiratornog sistema. Odrasle osobe prehlade se prosecno dva-tri puta godišnje, a predškolska deca i do šest puta. Plucni virusi se dobijaju disanjem, dodirom, cešanjem… Smrtonosni virusi su Bacillus influencae suis, Bacillus pyogenes i pneumotropni virus influence. Cesto dolazi do zabune te se obicna prehlada proglašava gripom. Alergije na plesan, prašinu, polen i slicno uzrokuju simptome koji su slicni simptomima prehlade. U prevenciji i ublazavanju simptoma gripa i prehlade i uopšte jacanju organizma, vaznu ulogu ima kvalitetan san i dobro izbalansirana ishrana.
Ako vam je imuni sistem u redu, uništice svaki patogen, bez obzira da li je to virus, gljivica ili izmenjena celija koja je na putu da postane kancerozna. Naš sistem za odbranu to radi tako što svakog sata oslobada deset miliona antitela. Ovo zahteva mnogo hranljivih materija, a jedan od najcešcih nedostataka koji se javljaju kod odraslih je manjak cinka, narocito kod vegetarijanaca. Cink je veoma vazan za razvoj belih krvnih zrnaca, a sto grama posne junetine obezbeduje oko trideset odsto dnevne vrednosti cinka. Ako ne volite junetinu, jedite ostrige ili cerealije.
Ritmicne kontrakcije srca su posledice elektricnih impulsa koji nastaju u desnoj pretkomori srca. Srce normalno radi tokom dana frekvencom od šezdeset do osamdeset otkucaja u minuti, a od cetrdeset do šezdeset otkucaja tokom sna. To znaci da srce dnevno ima oko stohiljada otkucaja. Ako je frekvenca srca previše niska, ili se izmedu dva otkucaja prave velike pauze, dolazi do smanjenog priliva krvi u vitalne organe, pogotovu mozak. Rezultat je niz neprijatnih simptoma kao što su vrtoglavica, nesvestica, osecaj slabosti, gušenje, brzo zamaranje, pa cak i gubitak svesti.
Glavni deo energije koja se u naš organizam unosi hranom je u šeceru (ostatak cine belancevine i masti), a za iskorištavanje šecera u krvi kljucnu ulogu ima hormon insulin koga proizvodi gušteraca. Nakon pojedenog obroka nastaje znacajan porast šecera u krvi, što pojacava proizvodnju insulina. Taj hormon unosi šecer iz krvnih sudova u tkiva i tako omogucava rad našeg organizma. Ukoliko gušteraca nedovoljno proizvodi insulin ili ga uopšte ne proizvodi, šecer se gomila u krvnim sudovima jer ne moze da ude u tkivo, organizam nema dovoljno energije i nastaje bolest koja se zove dijabetes.
Oko deset miliona ljudi pati od anoreksije — psihickog oboljenja koje moze da ima smrtonosne posledice. Pacijenti misle da imaju prekomernu tezinu, cak i ako je nemaju. Oni se izgladnjuju, uzimaju diuretike i preterano vezbaju, što vodi ka neuhranjenosti, osteoporozi i problemima sa srcem, a ne retko i do prerane smrti. Nedostatak samopouzdanja i emotivni problemi su glavni faktori rizika, mada psihijatar Dzordz Grouvs tvrdi da je najjaci faktor rizika zapravo kulturološki pritisak koji velica mršavost. Ova bolest se u osamdesetpet odsto slucajeva javlja kod mladih ljudi.
Alkoholizam kao rastuci problem u svetu uzrok je skoro dva miliona smrtnih slucajeva godišnje, a izmedu pušenja i konzumacije alkohola postoji duboka veza — cak osamdesetpet odsto alkoholicara su ujedno i pušaci. Zbog toga raduje što se novi lek za odvikavanje od pušenja, vareneklin, odlicno pokazao i kao novi lek za odvikavanje od alkohola. Mada nije testiran na ljudima, kod pacova smanjuje potrebu za alkoholom za pedeset odsto. Njegovo dejstvo se nastavlja cak i kad prestane da se uzima, što je vrlo bitno, jer alkoholicari cesto potegnu za cašom kad prestanu da uzimaju lekove.
Mnogi ljudi još uvek ne znaju da zube treba prati posle svakog obroka najmanje tri minuta, i to cetkicom od mekih najlonskih vlakana. Cetkicu drzite pod uglom od cetrdesetpet stepeni u odnosu na zube i trljajte od desni prema zubu — nikako horizontalno. Svaka tri meseca treba kupiti novu cetkicu, i to elektricnu, jer elektricne cetkice pruzaju viši kvalitet pranja, narocito kod teško pristupacnih mesta. Osim toga, vazno je koristiti konac za cišcenje naslaga izmedu zuba, a ne treba nikako zaboraviti ni redovne posete stomatologu da bi se na vreme sanirali svi nezdravi procesi na zubima.
Kontraceptivna pilula “za dan posle” naci ce se u slobodnoj prodaji u svim španskim apotekama. U Španiji je u zadnjih deset godina udvostrucen broj abortusa. Liberalizacija ne bi trebalo da pretvori pilulu “za dan posle” u još jedno redovno kontraceptivno sredstvo, vec bi ona trebalo da bude sredstvo korišcenja samo u hitnim slucajevima. Nova mera, ciji je cilj i uskladjivanje zakonodavstva u Španiji jer se pilula “za dan posle” vec nalazi u slobodnoj prodaji u nekim španskim oblastima, naišla je, na negativnu reakciju brojne hrišcanske zajednice koja je protiv kontraceptivnih sredstava i ublazavanja zakona o abortusu.
Skoro trista-sedamdeset hiljada novih slucajeva raka grlica materice registruje se svake godine, pri cemu dvesta hiljada zena umre od te bolesti. Nova vakcina bi to uskoro mogla da promeni. Nazvana je Gardisil, a njen proizvodac, kompanija Merk, saopštila je da bi ona mogla da smanji broj smrtnih slucajeva od raka grlica materice za dve trecine. Onkolog Kerolin Ranovic kaze da ova vakcina predstavlja prodor bez presedana u medicini. Americki Sekretarijat za hranu i lekove takode je ustanovio da vakcina deluje protiv virusa koji najcešce prouzrokuju slucajeve genitalnih izraslina.
Mada se virus hepatisa C dobro razmnozava u jetri, mnogo godina je bilo nemoguce razmnozavati ga u laboratoriji. To što se sada moze proizvoditi virus, treba pre svega zahvaliti profesoru doktoru Ralfu Bartenšlageru, upravniku odeljenja za molekularnu virologiju na univerzitetu u Hajdelbergu. Njegove kolege virolozi kazu da se radi o prekretnici u potrazi za lekom od ove bolesti. Sada je moguce pratiti razmnozavanje virusa, pa i to kako odredene supstance mogu da blokiraju razmnozavanje. Ispitivanja se vrše i sa supstancama koje sprecavaju ulazak virusa u celiju.
Brza reakcija i pocetak lecenja mogu spreciti veca oštecenja izazvana srcanim infarktom i povecati šanse za prezivljavanje. Tokom udara moze se javiti aritmija, neregularan srcani ritam, a neretko dolazi i do potpunog prekida rada srca. Kada srce ne moze da pumpa krv, zbog nedostatka kiseonika moze se javiti oštecenje mozga, pa cak i smrt za samo nekoliko minuta. Lekari moraju brzo da utvrde stanje obolelog i provere EKG aktivnost srca. Davanje terapije pocinje odmah cime se sprecava stvaranje krvnih ugrušaka, uspostavlja prohodnost zacepljene arterije i normalizuje protok krvi.
Di-Di-Ti je jedna od “prljavog tuceta” hemikalija koje su zabranjene konvencijom Ujedinjenih nacija dvehiljade-prve godine, pošto je otkriveno da predstavlja toksin koji suzbija rad imunološkog sistema. Mnoge zemlje u razvoju bile su decenijama pred teškim izborom da li se izloziti malariji ili koristiti sredstvo protiv komaraca za koje je utvrdeno da je toksicno. U meduvremenu su komarci poceli da sticu otpornost prema Di-Di-Ti-u. Njegov tvorac, Švajcarac Paul Herman Miler, dobio je Nobelovu nagradu hiljadu-devetsto-cetrdeset-osme godine, kada se još nije znalo da je otrovan.
Ozonirana voda se upotrebljava za dezinfekciju pri hirurškim zahvatima, za ispiranje rana, opekotina, sporo zarastajucih povreda mekih tkiva i inflamiranih aknoznih promena. Kod ulceroznih promena koje sporo zarastaju na potkolenicama, pa nekada i kod gljivicnih infekcija, koristi se ozon u vrecicama kojima se oblazu promene, mešavina kiseonika i ozona se pumpa u vrecicu i apsorbuje u telo kroz kozu. Na Kubi se ozon dodaje maslinovom ulju, te se kao balzam ili mast koristi za tretman nekih koznih oboljenja tipa herpesa, akni ili kod hemoroida, uboda pcele i bolesti desni .
Puno je vremena trebalo da Svetska zdravstvena organizacija alkoholizam prizna za bolest. Kada je hiljadu-devetsto-pedeset-prve godine doktor Jelinek, Poljak koji je radio u Americi, dao precizne parametre na osnovu kojih se zloupotreba alkohola mogla svrstati u bolest, uvrštena je u zaokruzeni sistem bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Broj obolelih mladih ljudi u svetu procenjuje se na dvanaest odsto. Mereno parametrima Svetske zdravstvene organizacije, moze se pouzdano reci da je broj obolelih adolescenata u Beogradu oko dvadeset-pet hiljada, a leci se samo osam odsto njih.
Medu stanovnicima bogatih zemalja Francuzi provode najviše vremena u spavanju i jedenju, stoji u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koja se bavi radom, zdravljem i slobodnim vremenom gradana clanica te organizacije. Prosecan Francuz svake noci prespava gotovo devet sati, sat duze od prosecnog Japanca. Uprkos navici da spavaju popodne, Španci su tek treci na listi spavaca, iza Amerikanaca. Mada sve više Francuza ponekad svrati u restoran brze hrane, pripadnici ove nacije i dalje provode najviše vremena u jelu — u proseku preko dva sata dnevno.
Cak dvadeset-pet odsto kalorija koje unosimo u organizam hrani mozak, a mnogi strucnjaci veruju da se mozak hrani pre svega mastima. Medutim, previše zasicenih, nezdravih masti moze da izazove zapušenje na aortama, a zatim i šlog. Zbog toga treba konzumirati zdrave polunezasicene masti i omega tri masne kiseline, i to ne više od trideset-pet odsto tokom dana. Najbolja hrana za mozak su masne ribe skuša, tunjevina, sardine, losos, jer jacaju koncentraciju i povecavaju budnost. Na drugom mestu je zeleno lisnato povrce: spanac, zelena salata, blitva, spanac, a od voca pre svega jagode i avokado.
Mnogi roditelji iz dobrih namera prave velike greške kada je ishrana dece u pitanju. Na primer, izbegavaju da deci daju crveno meso neznajuci da je ono bogato gvozdem koje je deci nephodno. Osim toga, deca koja se hrane iskljucivo hlebom i povrcem pate od dijareje. Drugi roditelji pak preteruju s mesom nauštrb ugljenih hidrata, a deci je potrebno mnogo energije koju mogu da dobiju samo iz ugljenih hidrata. Ishrana bez mlecnih proizvoda deci donosi pokvarene zube i loše kosti, a buduci da kosti rastu do dvadesete godine, slabe kosti u tinejdzerskim godinama znace slabe kosti za ceo zivot.
Ljudi koji redovno uzimaju lekove protiv impotencije vijagru i cijalis nisu izlozeni opasnosti od oštecenja vida za koje se sumnja da je jedan od negativnih efekata uzimanja ovih lekova, pokazali su rezultati istrazivanja koje je finansirala americka farmaceutska kompanija “Eli Lili”, koja komercijalizuje tadalafil (što je naziv aktivne supstance cijalisa). Istrazivanje sprovodeno više od šest meseci na dvesta-cetrdset-cetiri muškarca starosti od trideset do šesdeset-pet godina, sa blagom erektilnom disfunkcijom, pokazalo je da kod njih nije došlo do oštecenja vida.
Na celu liste zemalja u kojima je najviše hiv pozitivnih više nije Juzna Afrika, nego Indija — danas bar pet miliona i sedamsto hiljada ljudi u Indiji ima ovaj smrtonosni virus (broj neevidentiranih slucajeva je daleko veci). Lekarsku pomoc dobija samo mali broj zarazenih, ali problem nije samo u nedostatku novca, nego i u ponašanju — virus se ne bi tako brzo širio ukoliko bi ljudi vodili racuna o takozvanom sigurnom seksu i ukoliko ne bi zajednicki koristili igle injekcija. Neophodne su široke kampanje prosvecivanja — ljudima se mora objasniti kako se sida prenosi i kako da se od nje zaštite.
Stosedamdeset miliona ljudi u svetu pati od hronicnog hepatitisa C, a oko dve trecine inficiranih razvije hronicno oboljenje jetre koje se, ne retko, završava smrcu. Ovo oboljenje jetre je i najcešci razlog za transplantaciju ovog organa. Za Hepatits A i B odavno postoje vakcine. Virus koji izaziva Hepatis C otkriven je tek pre dvadeset godina i o njemu se malo zna, osim da se prenosi slicno kao virus HIVa izazivac SIDE. Za sada nema delotvorne vakcine. Lecenje hepatitisa C se vrši interferonom-alfa i ribavirinom, ali samo polovina lecenih na ove lekove reaguje pozitivno.
Meningitis je oboljenje izazvano razlicitim uzrocnicima koji dovode do zapaljenja mozdanih opni, a pretezno se javlja kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Rasprostranjen je u celom svetu. Retko se javlja u obliku epidemija. Postoji virusni i bakterijski meningitis. Uzrocnici bakterijskog meningitisa najcešce ulaze u organizam coveka preko sluzokoze nosa i zdrela, a uzrocnici virusnih preko organa za varenje i organa za disanje. Bolest obicno pocinje naglo, povišenom temperaturom, fotofobijom, jakom glavoboljom, mucninom, povracanjem i pojavom ukocenosti vrata.
U našoj zemlji je problem bola najcešce potcenjen i zanemaren. U svetu odavno postoji grana medicine koja se bavi bolom. Grupa lekara okupljenih u Udruzenju za istrazivanje i tretman bola Srbije, poslednjih godinu dana na seminarima upoznaje zdravstvene radnike, ali i pacijente, sa ovom granom medicine i njenim znacajem. Rezultat njihovog angazovanja je i prijem u Medunarodno udruzenje za proucavanje bola. Od nedano je uveden i izborni predmet medicina bola u nastavu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, pa studenti proucavaju ovu, kod nas nedovoljno poznatu disciplinu.
Perut nastaje tako što se najpre ubrzano stvaraju roznate ljuspice na kozi glave, pa se njihov sve veci broj spaja se s masnocom iz koze, odvaja se i pada iz kose u vidu belih pahuljica. Da bi se stvorila jedna vidljiva bela pahuljica, potrebno je da se slepi najmanje petsto roznatih plocica. Lekari to stanje nazivaju seboroicni dermatitis.Seboroe je povecano lucenje masti iz koze, a dermatitis ,zapaljenska promena na kozi. Kad se oboljenje potpuno razvije, ne samo što se javi mnogo peruti, vec se koza zacrveni i pocne da svrbi. Obicna pojava tih koznih pahuljica, bez drugih simptoma, je blazi oblik seboroicnog dermatitisa.
Stopalo cini dvadesetosam kostiju povezanih cvrstim vezama i zglobovima. Svaki naš korak zapocinje oslanjanjem na petu, a potom na prednji deo stopala, odakle se pomocu palca odbacujemo napred. Visoke potpetice cesto su modni imperativ, ali svakako izbegavajte nositi potpeticu višu od tri-cetiri centimetra. Dugotrajno nošenje takvih cipela, osim što deformiše stopalo, teško opterecuje i kicmu. Nokte treba seci pazljivo, jer svaka povreda kod secenja moze izazvati ozbiljne infekcije. Ako imate zuljeve ili kurje oci, nemojte ih sami uklanjati, vec prepustite to pedikiru.
Proces starenja je individualan, pa tako susrecemo prerano ostarele cetrdesetogodišnjake i vitalne osamdesetogodišnjake. Osim u genima, tajna dugovecnosti je i u zdravim zivotnim navikama. Za pocetak je dovoljno jesti svaki dan po jednu vocku, piti cajeve bogate antioksidansima i vezbati barem dvaput po pola sata nedeljno. Pravilnom ishranom i tecnošcu negujte kozu iznutra, a odgovarajucim kremama štitite je od štetnih spoljašnjih uticaja. Naše telo razvija vlastite antioksidanse, ali nedovoljno i sve manje, a najviše antioksidansa ima u vocu, povrcu i ribama.
Bolove vezani za urinarne infekcije smanjuje caj od lista breze koji je prirodan diuretik. Caj od maslacka je takode diuretik, stimuliše rad bubrega i olakšava tegobe i smanjuje pecenje. Borovnica je jak antioksidant i efikasna je skoro kao i brusnica kod cistitisa. Koren belog sleza sprecava razvoj bakterija, cisti i jaca bešiku. Uva ursi u manjim dozama i u kombinaciji sa drugim biljkama je diuretik i antiseptik koji je koristan protiv ešerehije koli. Caj od jecma je veoma koristan jer jaca funkciju bubrega. Kod ovakvih infekcija, dobro je piti velike kolicine tecnosti dve-tri litre dnevno.
Šecer i njegovo delovanje na ponašanje dece su vec dugo popularna tema u pedijatriji. Roditelji cesto primecuju da uzimanje šecera i drugih ugljenih hidrata znacajno utice na ponašanje dece, posebno na njihovu aktivnost. Uz to povecana konzumacija šecera je povezana s dijabetesom tipa dva, gojaznošcu, nadutošcu, glavoboljama, umorom, slabijim funkcionisanjem imuniteta, bolestima krvnih sudova … Deca ne bi trebalo da jedu više od dvadeset grama šecera dnevno, a najlakši nacin za to je da im se ogranici unos sokova — umesto soka treba im dati vodu ili vocne cajeve sa malo limuna.
Prema mišljenju profesora Dzejmsa Mareja, bracni parovi mogu da se podele u pet grupa. One koji podrzavaju jedno drugo i više vole zajednicka iskustva nego isticanje individualnosti. One koji izbegavaju svaku mogucnost svade ili sukoba. One koji su romanticni i strastveni, ali imaju zucne rasprave i naginju ka tome da budu nesrecni. One u kojima jedan partner ne zeli da razgovara o problemu, a drugi se slaze, pa na kraju izmedu njih nema nikakve komunikacije, i na one u kojima je jedan partner zajedljiv i voli da se svada, dok drugi nije uopšte zainteresovan za raspravljanje.
HIV virus u telo ulazi kroz sluzokozu vagine, vulve, penisa, rektuma ili usta tokom seksualnog odnosa. Širi se i zarazenom krvlju i krvnim komponentama. Zene u toku trudnoce ili dojenja HIV mogu preneti svojoj bebi. Od dodira sa virusom do infekcije prode petnaest dana do šest meseci. U toj fazi vec mogu da se jave i simptomi, glavobolja, umor, bol u zglobovima, temperatura, hronicna upala grla. U sledecem periodu, organizam pocinje da stvara antitela, a za obolelog se kaze da je HIV pozitivan ili nosilac virusa i da ga moze preneti drugima. Hiv virus iz dana u dan sve više oslabljuje imunitet i dovodi do SIDE.
“Stvarno ne razumem zašto su neke vlade opsednute gutanjem pilula i davanjem injekcija”, upozorava britanski strucnjak Tom Dzerferson, tvrdeci da postoje jasni dokazi kako je pranje ruku najbolja zaštita ne samo protiv respiratornih virusa nego i protiv mnogih drugih bolesti. Pri tom najvecu paznju treba obratiti na decu a ne na odrasle. “Ako u školi naucite decu da peru ruke, to ce biti najveci doprinos za društvo u celini”. Dzeferson je do takvog zakljucka došao analizom preko pedeset studija s raznih strana sveta, koje su se bavile razlicitim nacinima ogranicavanja epidemije respiratornih virusa.
U Nemackoj i Sjedinjenim Americkim Drzavama reklame za nezdravu hranu i pica cine devedeset odsto marketinga prehrambenih proizvoda u doba dana kod deca obicno gledaju televiziju. “Analiza TV programa u jedanaest zemalja sa raznih strana sveta je pokazala da reklame za takozvanu brzu hranu i nezdrava pica imaju udeo od dve trecine u marketingu prehrambenih proizvoda u najudarnijim terminima,” izjavila je australijska nutricionistkinja Bridzet Keli, dodajuci da je situacija najbolja u Britaniji i Australiji, gde je udeo takvih reklama “samo” oko pedeset odsto.
Holandski strucnjaci sa Mastrihtskog univerziteta ustanovili su da postoji znatno veci rizik od dobijanja raka pankreasa kod ljudi i zena koji dnevno unose više od trideset miligrama etanola – što se postize ispijanjem cetiri caše piva ili tri caše vina ili nešto preko dve caše dzina, rakije, viskija i likera. Takode nije ustanovljeno da neka odredena vrsta pica stvara veci rizik od te vrste raka nego ostala pica. Preko trinaest godina praceno je stodvadeset hiljada Holandana i medu njima se pojavilo trista pedeset slucajeva raka pankreasa, pri cemu je osamdeset odsto slucajeva obolelih ljudi bilo iz grupe koja je svakodnevno konzumirala alkohol.
Anemija se uglavnom javlja zbog manjka gvozda u organizmu, ali to nije bolest nego stanje, odnosno, manifestacija velikog broja oboljenja. Ona je uvek prateci sindrom odredene bolesti i zato je neophodno da se precizno ustanovi zbog cega se pojavila. Moze, na primer, da se javi kada koštana srz ne stvara dovoljno crvenih krvnih zrnaca, ali i kada nema dovoljno gradivnog materijala, najcešce gvozda ili vitamina B-dvanaest. U takvoj situaciji eritrociti ne sazrevaju, zbog cega se ne stvara dovoljna kolicina hemoglobina. Ako se eritrociti i stvaraju, manje su kvalitetni, što dovodi do njihovog razaranja, cemu ponekad doprinosi i postojanje antitela u krvi.
Stjuart Stark, direktor Centra za neurologiju i glavobolju u Aleksandriji u Virdziniji, kaze da nema pravog naucnog dokaza da je akupunktura delotvorna kao prevencija za migrenu i tenzicnu glavobolju. Postoje neke studije koje navode da je ona delotvorna, a i neki pacijenti su ustanovili da bi ona bila delotvorna u njihovom slucaju, ali vecina pacijenata nije imala dobit od akupunkture kao preventive migreni i tenzicnoj glavobolji. Lekari preporucuju lekarski pregled i konsultacije kako bi se odlucilo koji tretman i, da li bilo koji uopšte, moze da pomogne protiv ovih oboljenja.
Švedski tim strucnjaka je proucio sezonske varijacije samoubistava na Grenlandu tokom proteklih tridesetipet godina i ustanovio da ih se najviše dogada tokom letnjih meseci. Taj sezonski efekat je narocito izrazen na severu Grenlanda, gde sunce ne zalazi izmedu kraja aprila i kraja avgusta. Uzrok ove pojave je verovatno nestabilnost serotonina izazvana viškom svetlosti. Serotonin je hemijsko jedinjenje koje je u mozgu zaduzeno za raspolozenje, a nestabilnost serotonina moze da izazove rast impulsivnosti koja je narocito problematicna u kombinaciji sa neispavanošcu.
Na macju dlaku reaguje deset odsto osoba sklonih alergijama, na psecu jedan odsto. Ako ne mozete da se rastanete od svog ljubimca, nemojte da mu dozvoljavate da lezi na tepihu ili nameštaju. Redovno provetravajte prostorije u kojima boravite i perite pod, nameštaj i prekrivace. Cesto kupanje zivotinje nije od pomoci. Nemojte da drzite pesak za macku u kupatilu, pošto njen urin moze da iritira respiratorne puteve. Sobne biljke precišcavaju vazduh i obezbeduju adekvatan nivo vlaznosti ali neke takode mogu da budu uzrok alergije. Najviše alergena oslobadaju fikus benjamin, spatifilum i astromerija.
Ebola je virus koji pripada Filoviridae porodici. Odgovoran je za jaku virozu pracenu obilnim krvarenjem i groznicom sa smrtnim ishodom od pedeset do devedeset procenata. Dobio je ime po Ebola reci u severnom Kongu u centralnoj Africi, gde je otkriven prvi put 1976. godine, kada je odneo stotine zivota. Ponovo se pojavio u Zairu 1995. Ebola je usko vezana za Marburg virus koji je otkriven deset godina ranije i ta dva virusa su jedini clanovi Filoviridae porodice koja izaziva bolest kod ljudi. Treci vezani zastupnik ove grupe, nazvan Ebola Reston, nije zarazan za ljude, on je izazvao epidemiju kod laboratorijskih majmuna u Restonu, Virdzinija.
Naucnici iz Pasterovog instituta su, zajedno sa svojim saradnicma iz humanitarne organizacije Lekari bez granica došli do rezultata o efikasnosti merenja tezine u pracenju zdravstvenog stanja pacijenata obolelih od side. Dvoipogodišnje istrazivanje u Kambodzi i Keniji je pokazalo da kod pacijenata obolelih od HIV-a povecanje tezine utice na njihov zivotni vek. Pacijenti cija je telesna tezina povecana do pet odsto tri meseca nakon pocetka primene antivirusne terapije izlozeni su šest puta vecoj opasnosti od smrtnog ishoda od pacijenata cija je tezina povecana za više od deset odsto.
Medu mladima u Srbiji ima mnogo predrasuda prema korišcenju kontracepcije, a kao rezultat toga mnogi su suoceni sa nezeljenom trudnocom i brojnim polno-prenosivim bolestima. Deo mlade populacije nedovoljno brine o reproduktivnom zdravlju, tako da je i dalje veliki broj abortusa medu devojkama do dvadesetdve godine. Procene su da se na abortus godišnje odlucuje desethiljada devojaka u tom starosnom dobu. Medu devojkama uzrasta od petnaest do devetnaest godina koje su u stabilnoj vezi, kontracepciju koristi samo šest odsto, dok medu devojkama uzrasta od dvadesete do dvadesetcetvrte godine samo dvanaest odsto.
Anafilakticka reakcija pocinje na mestu kontakta organizma sa uzrocnikom-alergenom. Tako hrana koja je alergen izaziva peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima kao i otok usana, jezika i zdrela. Ukoliko je rec o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se moze razvijati kao osip i crvenilo po celom telu. Lice i meka tkiva oticu, a disanje postaje otezano. Moguce je povracanje, grcevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje cuje dobijaju metalni prizvuk i oseca kao da tone. Njen krvni pritisak pocinje da pada i ona kolabira.
Da bi se na vreme uocila svaka nepravilnost oka, neophodno je svake godine odlaziti na pregled kod ocnog lekara. Obavezan je pregled sociva, pre svega zbog moguce pojave katarakte. Takode je neophodno izmeriti ocni pritisak da se iskljuci pojava glaukoma, pregledati ocno dno da bi se ustanovilo postoje li eventualna oštecenja ocnog zivca ili krvnih sudova i, na kraju, obavezno treba pregledati mreznjacu da bi se na vreme otkrila distrofija. To vazi za sve, ali pre svega za ljude posle cetrdesete godine.
Niska deca mogu da imaju ozbiljne probleme sa samopouzdanjem, što je posebno neprijatno za decake, jer visina u njihovom svetu znaci i viši status i vecu popularnost u razredu. Obicno u nizim razredima osnovne škole niska deca pocinju da se osecaju drugacijom, a pri tome ne pomaze zadirkivanje vršnjaka i davanje nadimaka. Roditelji i ucitelji treba da pomognu koliko mogu, pogotovo ako dete svoju velicinu pokušava da nadoknadi negativnim ponašanjem kao što je agresivnost. Treba pokazati saosecanje, ali ne i zaljenje, i objasniti mu kako osim telesne, postoji i duhovna velicina.
Mada vareneklin (novo sredstvo za lecenje od pušenja i alkoholizma) pokazuje obecavajuce rezultate, istrazivaci upozoravaju da ce proci dosta vremena pre nego što bude plasiran na farmaceutsko trzište. Doktor Selena Bartlet sa Kalifornijskog univerziteta veruje da je tajna uspeha ovog leka u tome što deluje na centar u mozgu koji proizvodi dopamin, neurotransmiter koji (pod uticajem droga, cigareta i alkohola) privremeno izaziva pojacano osecanje lagodnosti. Pošto sredstvo blokira oslobadanje dopamina, samim tim se smanjuje i potreba za picem i pušenjem.
Obicna nesanica je veoma cesta pojava — vecina ljudi ima manje privremene poremecaje spavanja usled raznih stresova, zabrinutosti ili neurednog zivota. Hronicna nesanica je vec ozbiljan zdravstveni problem, a njeni najcešci uzroci su depresija, anksioznost i fizicki bol. Higijena sna podrazumeva neke prakticne postupke za normalan san. Na primer, poznato je da ne treba obilno vecerati, dok topla kupka pre spavanja moze da pomogne. Vreme pocinka, kao i vreme budenja, ne treba nikada menjati, a kofein i nikotin treba zameniti svakodnevnim vezbanjem i laganom šetnjom posle vecere.
Najcešci uzroci glavobolje su stres, tenzija, anksioznost, alergije, anemija, konstipacija, preterano konzumiranje kafe, naprezanje ociju, nedostatak sna, glad, problemi sa sinusima, nedostatak vitamina B, dehidracija, hormonska neravnoteza, konzumiranje alkohola i duvana i izlaganje supstancama koji irititaju. Migrene su, specificno, rezultat poremecaja cirkulacije u glavi. Dišite duboko i stomakom da biste uneli više kiseonika koji je neophodan za metabolizam i dobro funkcionosanje mozga. Pravilno disanje podize energiju, oslobada od uznemirenosti i umanjuje stres.
Soja je jednogodišnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi dva do pet okruglih zrna, zute, zuto-zelene ili smede boje. Zrno sadrzi od tridesetšest do cetrdeset odsto proteina, od petnaest do dvadesettri odsto ulja, blizu tridesetcetiri odsto ugljenih hidrata, od tri do šest odsto mineralnih materija i znatan broj vitamina. Poreklom je iz Mandzurije i u ishrani coveka koristi se vec blizu pethiljada godina. U Evropi se pojavljuje hiljadusedamstocetrdesete godine, a kod nas se kao ratarska kultura gajila na manjim površinama od hiljadudevetstodvadesetcetvrte godine.
Zelena salata sadrzi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, vitamin C, provitamin A, vitamine E, B1, B2, B6 i niacin. Listovi salate su bogati hlorofilom, koji obnavlja celije. Sastojak laktium, slican opijumu, deluje umirujuce na bezopasan nacin (što se za opijum ne moze reci). Pri pravilnoj pripremi ne stavlja se so, jer je ona vec sadrzi. Treba je konzumirati svezu, jer u frizideru ili podrumu naglo gubi hranljive sastojke. Vegeterijanska jela sa salatom ne samo da smanjuju rizik od formiranja tumora, vec i umanjuju štetne uticaje zagadenog vazduha i alergena prašine.
Od trenutka kad osoba postane HIV pozitivna, prode od nekoliko meseci do deset i petnaest godina kada se covek dobro oseca i simptomi povlace. U toj fazi neophodna je specificna terapija sinergijom lekova kao i promenjeni nacin zivota koji pomaze odbrambenom sistemu. Pre pet godina predstavljen je lek kaletra kao znacajna novina u lecenju SIDE. On zaustavlja razmnozavanje HIV virusa, dobro se podnosi, njen aktivni sastojak lopinavir smanjuje otpornost virusa. Lek kaletra, koji cine dva inhibitora HIV-a, bio je prvi i jedini koji je smeo da se daje HIV-pozitivnoj deci vec od šestog meseca zivota, u obliku sirupa.
Hepatitis je upala jetre koju najcešce izaziva neka virusna infekcija i strucnjake zabrinjava njegovo sve masovnije širenje u citavom svetu. Najcešci prenosnici hepatitisa A i E su zarazena voda i namirnice, dok se hepatitisi B, C i D u mnogim slucajevima prenose transfuzijom zarazene krvi ili tokom operacija zarazenim instrumentima. Hepatitis B se prenosi i tokom polnog odnosa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od dve milijarde ljudi u svetu je zarazeno nekim od virusa hepatitisa. Najrasprostranjeniji oblik bolesti je hepatitis B, ciji je virus 100 puta zarazniji od HIV virusa.
Naucnici sa Univerzitetske klinike Hamburg Ependorf dokazali su da se ljudski mozak moze razvijati i nakon maksimalnog sazrevanja u dvadesetoj godini. Do pocetka dvadesete godine raste spremnost za nova iskustva, a zatim fascinacija ka novom kontinuirano opada. Psiholog Rajner Riman pretpostavlja da su u pozadini razliciti egzistencijalni izazovi — ljudi moraju da se ukljuce u društvo, da pronadu posao i osnuju porodicu. Hrabrost da se pokuša nešto drugo postaje sve manja, što je šteta, jer onaj ko se prepusti unutrašnjem konformizmu propušta šansu da se i dalje razvija.
Slip medicina je mlada grana koja izucava poremecaje normalnog toka spavanja. Trecinu zivota provedemo spavajuci i zato je znacajno da se analizira sve što se dešava sa organizmom tokom sna, odnosno da li kompleksna slika mozdane aktivnosti koja je još kompleksnija u snu nego na javi ima normalan tok. S tim su u vezi i brojne slozene funkcije svih organskih sistema, jer se organizam spavanjem priprema za novo dnevno funkcionisanje. Ako dugo traje, loše spavanje oštecuje srce i krvne sudove, pluca, mozak, remeti nivo šecera i masnoca u krvi, dovodi do impotencije i pogoršava vec postojece bolesti kod pacijenata.
Krompir bije glas da je kalorican i da goji, što nije pravedno, objašnjava profesor Hademar Bankhofer. Jedan kuvani krompir srednje velicine ima samo stošezdeset kilokalorija, a pri tome ne sadrzi ni masti, ni holesterol. On postaje kalorijska bomba tek kasnijom obradom — kao przeni krompir, restovani krompir, pire-krompir ili pomfrit. Najzdravije ga je peci u pecnici i konzumirati sa nemasnim jogurtom ili nemasnim sirom. Bogat je ugljenim hidratima i kalijumom, a sadrzaj belancevina u jednom krompiru odgovara sadrzaju u pola šolje mleka. Dobar je za probavu, srce i nerve.
Soja je izuzetno korisna namirnica, pogotovo kada je pomešana sa mesom i integralnim brašnom, tako da je neverovatan podatak da su je kod nas nekada upotrebljavali samo za ishranu stoke. U naše kuhinje je pocela da se probija tek pre desetak godina, ali prilicno “stidljivo”. Još uvek nije prihvacena na pravi nacin — pojam dobrog rucka u našoj sredini je i dalje becka šnicla. Kada bi se lekari pitali, soja bi uvek bila nadohvat ruke potrošacima, i to u nekim oblicima koji su vec napola pripremljeni ili se lako pripremaju. Na Zapadu je mnogo pristupacnija i popularnija nego kod nas.
Mnogi roditelji iz dobrih namera prave velike greške kada je ishrana dece u pitanju. Na primer, izbegavaju da deci daju crveno meso neznajuci da je ono bogato gvozdem koje je deci nephodno. Osim toga, deca koja se hrane iskljucivo hlebom i povrcem pate od dijareje. Drugi roditelji pak preteruju s mesom nauštrb ugljenih hidrata, a deci je potrebno mnogo energije koju mogu da dobiju samo iz ugljenih hidrata. Ishrana bez mlecnih proizvoda deci donosi pokvarene zube i loše kosti, a buduci da kosti rastu do dvadesete godine, slabe kosti u tinejdzerskim godinama znace slabe kosti za ceo zivot.
Klima uredaji, itisoni i tepisi u kancelariji idealna su mesta za razvoj gljivica i termomiceta koje izazivaju simptome slicne gripu, alergijske reakcije, pa cak i depresiju koje prestaju vikendom, a ponovo se javljaju svakog ponedeljka. Pritom pacijenti imaju simptome opšteg karaktera: malaksalost, slabost, mucninu, glavobolju, povracanje, kozni raš, povišenu temperaturu, a u gorem slucaju halucinacije, epilepticne napade, hemoragicni sindrom, dolazi do spontanih abortusa, oštecenja jetre, pa i smrti. Sve više naucnika ukazuje da su “nepoznate ubice” u stvari mikotoksini koji deluju na mozak.
Nošenje maske preko nosa i usta pruza veoma slabu zaštitu od virusa gripa. Virus gripa moze da se prenese izuzetno malim cesticama pljuvacke od jednog do dva mikrometra, manje udisanjem a više preko ruku dodirivanjem usta, ociju i nosa. Za razliku od sezonskih epidemija, pandemijsko širenje virusa je neredovno i teško se predvida. Najmasovnija pandemija u skorijoj prošlosti zabelezena je hiljadu devetsto osamnaeste godine, kada je virus “španske groznice” odneo pedeset miliona zivota. Prvi podaci o pandemiji datiraju iz hiljadu petsto osamdesete godine i od tada se javljaju na svakih deset do trideset godina.
Osobama koje su imale akutni infarkt miokarda najviše se moze pomoci ako je od pocetka bolova prošlo manje od šesdeset minuta. U tom periodu davanje specificnih lekova ima najveci efekat i ukoliko lekari u tom periodu pocnu da daju terapiju obolelom, mogu se izbeci ozbiljna oštecenja srca. U periodu neposredno nakon infarkta lecenje je usmereno prvenstveno na minimalizaciju oštecenja srca, normalizaciju protoka krvi i odredivanje stepena oštecenja srcanog tkiva. Nakon prelezanog infarkta miokarda potrebno je dozivotno uzimanje odredenih vrsta lekova.
Do pre trideset godina mislilo se da je hernija (kila) izazvana velikim fizickim naprezanjem i da nastaje kada zelite da podignete nešto teško. Kasnijim analizama je ustanovljeno da ova bolest zapravo nastaje usled poremecaja u metabolizmu pacijenta i da je u vecini slucajeva uslovljena genetikom. Ljudi koji imaju ovakav metabolicki poremecaj pokazuju slabost abdominalnog zida, gde nastaje pukotina. Tkivo postaje slabo kao rezultat poremecaja koji se javljaju na nivou strukture gena, tako da ce u buducnosti herniologija najviše napredovati na nivou genetskog inzinjeringa.
Vecina muškaraca je bar jednom dozivela problem sa prevremenom ejakulacijom. Najcešce se javlja medu adolescentima, ali pogada seksualno aktivne muškarce svih godina. Tokom prvog seksualnog iskustva je uobicajena zbog straha i nervoze. To je najcešci seksualni problem, a opisuje se kao nemogucnost odgadanja ejakulacije do trenutka kada je to za oba partnera pozeljno. Ranije se smatralo da nastaje zbog odredenih infekcija, a u novije vreme prisutno je mišljenje da je problem psihološke prirode — problemi u porodicnom okruzenju, stres, strah od neuspeha i tako dalje.
Prema najnovijim naucnim istrazivanjima, nedostatak sna preko hormona stresa utice na oblast mozga hipokampus, koja ucestvuje u stvaranju uspomena. Naucnici su uporedivali pacove kojima nije dozvoljeno da spavaju sedamdesetdva sata sa pacovima koji su sebi mogli da priušte normalan san. Zivotinje koje su sprecavane da spavaju imale su veci nivo hormona stresa kortikosterona, a njihov mozak je, istovremeno, proizveo znacajno manje novih mozdanih celija u oblasti hipokampusa. To je razlog zašto ljudi koji nedovoljno spavaju imaju problem sa koncentracijom i mnoge druge probleme.
Danas se pod pojmom agorafobije ne podrazumeva samo strah od otvorenog prostora, nego i strahovi u vezi sa javnim mestima i velikim brojem ljudi. Ona cini šezdeset odsto svih fobija otkrivenih klinickim pregledima. Cešca je kod zena, a zapocinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi. Pacijent se panicno plaši da sam izade na ulicu ili da prede preko širokog prostora, a ako se to desi kod njega se javlja intezivan strah u vidu napada i snazno osecanje da ce izgubiti svest. Zato on nigde ne ide bez pratioca uz koga se oseca zašticenim i sigurnim. Zatvara se u svoj dom u kome se oseca bezbedno.
U medicinskoj praksi se razlikuje akutni i hronicni bol. Akutni bol traje do dvanaest nedelja, ako traje duze to je hronicni bol. Hronicni bol se smatra bolešcu i mora de se leci. Bol kao bolest ima bilošku, psihološku i socijalnu komponentu tako da njegovo lecenje zahteva zajednicki rad lekara razlicitih specijalnosti — internista, anesteziologa, psihologa i, po potrebi, socijalnih radnika. Jer, savladani bolom, pacijenti se cesto povlace u sebe, pa se, pored nesanice, gubitka apetita i zdravstvenih tegoba, problem reflektuje i na clanove porodice i šire okruzenje.
Trihineloza je zarazna bolest rasprostranjena u svim zemljama gde covek za ishranu upotrebljava meso svinje. Uzrocnik je larva parazita Trichinella spiralis, valjkasta glista, nevidljiva golim okom. U prirodi se odrzava u prenosnom lancu “pacov-svinja-covek”. Vreme od momenta upotrebe zarazenog mesa do prvih znakova bolesti je obicno oko desetak dana. Bolest pocinje stomacnim tegobama, a krajem prve nedelje larve iz creva prelaze u krvotok i prodiru u mišicno tkivo. Tada pocinje druga faza oboljenja pracena visokom temperaturom, bolovima u mišicima i otezanim gutanjem.
Konzumiranjem pola caše vina dnevno, tokom duzeg perioda, moze da se produzi zivot, tvrde holandski strucnjaci sa Univerziteta Vageningen. Povremenim pracenjem hiljadu i cetristo muškarca tokom cetiri decenije ustanovljeno je da veoma umereno i kontinuirano konzumiranje vina produzava ocekivani zivotni vek za gotovo pet godina. Povoljno dejstvo vina nezavisno je od ukupnog konzumiranja drugih vrsta alkohola, kao i od socio-ekonomskog statusa, nacina ishrane i drugih zivotnih navika, istice dr Martinet Strepel sa pomenutog univerziteta. Inace, sedamdeset odsto konzumiranog vina cinilo je crno vino.
Svakodnevno konzumiranje caše soka od grejpfruta u kombinaciji s imunosupresorom “rapamicinom”, pomoglo je antitumorskom dejstvu leka i omogucilo pacijentima smanjenje njegove doze, pokazalo je istrazivanje koje je obavila kancerolog iz Cikaga Ezra Koen. Grejpfrut medutim daje i nezeljene interakcije u kombinaciji s drugim vrstama lekova kao što su imunosupresori i antiepileptici. Moze da poveca opasnost od srcane aritmije u kombinaciji sa “cisapridom”, lekom za regulisanje rada organa za varenje. Takodje, povecava apsorpciju lekova protiv povišenog holesterola u krvi i moze da dovede do odredjenih mišicnih problema.
Voce i povrce u Srbiji niko ne kontroliše uprkos cinjenici da se veliki deo ovih namirnica uzgaja na podrucjima koja su izlozena nezdravom uticaju industrijskih postrojenja. Niko ne istrazuje ni prisustvo teških metala u zemljištu oko industrijskih postrojenja. Ne postoji inspekcija koja kontroliše prisustvo teških metala i drugih opasnih supstanci u hrani, a dodavanje pesticida zemljištu zbog boljih prinosa ostavljeno je na savest individualnih proizvodaca. U Ekološkoj inspekciji odgovornost prebacuju na neke druge inspekcije, koje negiraju da s tim imaju bilo kakve veze.
Voce i povrce, ustanovili su americki strucnjaci, ne mora uvek biti zdravo za jelo — moze biti zarazeno bakterijama salmonele i ešerihije koli. Voce i povrce s tim bakterijama moze da izazove više štete od nedovoljno pecenog mesa ili jaja zarazenih tim istim bakterijama. Za izvodenje ovog medicinskog zakljucka najzasluzniji su americki advokati koji su bili angazovani od nekih organizacija za zaštitu americkih potrošaca, pa su za te svrhe zatrazili veštacenje eksperata koje je nedvosmisleno potvrdilo da se u vocu i povrcu (zbog korišcenja stajskog dubriva) mogu pronaci ove bakterije.
Virus herpesa bi mogao da predstavlja znacajan uzrocnik visokog krvnog pritiska. Ovo otkrice moglo bi da rezultira sasvim novim pristupom lecenju hipertenzije koja pogada oko milijardu ljudi širom sveta. Na bazi više eksperimenata strucnjaci su ustanovili da citomegalovirus – odnosno virus herpesa koji obitava u šesdeset do devedesetdevet odsto odrasle populacije na planeti – povecava zapaljenje krvnih sudova, izazivajuci rast krvnog pritiska. U kombinaciji sa ishranom bogatom mastima, moze da izazove i otvrdnjavanje arterija, što je znacajan faktor rizika za infarkt, šlog i bolesti bubrega.
Prema zakljuccima izveštaja UN, veliki broj ljudi u svetu zarazenih virusom hiv dobija danas antiretroviralne lekove protiv ove vrste infekcije, ali proizvodnja i dostava ovih lekova do pacijenata ne prate tempo povecanja broja inficiranih. Doktor Kevin de Kok, direktor programa za hiv i sidu u okviru Svetske zdravstvene organizacije rekao je da lekove protiv virusa hiv godišnje dobija milion novih pacijenata, dok se za to vreme njime zarazi novih dva i po miliona pacijenata. Izveštaj istice u prvi plan i potrebu lecenja veceg broja trudnica zarazenih virusom hiv, kako bi se sprecilo radanje inficiranih beba.
Velike toksikomanije su posledica uzivanja prirodnih narkotika, opijuma, morfijuma, koke i kokaina, indijske konoplje (hašiš, marihuana, kif, ganja, daga itd.) Druge su toksikomanije prouzrokovane barbituratima, raznim hipnoticima i psihotonicnim aminima. Komplikacije kod toksikomana su telesne i psihicke prirode. Telesne: teška promena opšteg stanja s fizickom iscrpljenošcu. Psihicke: teške mentalne konfuzije, halucinacije, teške delirantne psihoze, antisocijalna ponašanja (nasilni akti, krade, ubistva, prevare i drugo). Lecenje je vrlo teško, a ponekad i bezuspešno.
Cak i umerena kolicina alkohola cini da covekove misli postanu sklone lutanju, pokazala je studija obavljena na Pitsburškom univerzitetu. Ispitanici koji su popili jedno alkoholno pice posle toga tokom citanja “Rata i mira” bili su dva puta više skloniji lutanju misli od onih koji su popili bezalkoholno pice. Oni koji su pili alkohol bili su manje svesni da su im misli odlutale sa štiva od ispitanika koji su popili bezalkoholno pice. Kod voznje automobila, ovakav uticaj alkohola moze da bude opasan. Kod pušaca koji pokušavaju da ostave duvan, konzumiranje alkohola cini ih sklonijim da se vrate ovoj navici.
Dva koma jedan milion radnika u SAD izlozenih hemikaliji formaldehid je pod povecanim rizikom da umre od raka krvi ili limfnih zlezda, porucio je americki Nacionalni institut za rak. Kod takvih radnika narocito je povecan rizik obolevanja od Hockinsovog limfoma, mulltiple mijeloma i mijeloidne leukemije. Na uzorku od dvadeset pet hiljada radnika koji su radili sa formaldehidom, ustanovljeno je da oni koji su bili najviše u kontaktu sa tom hemikalijom imaju rizik umiranja od mijeloidne leukemije veci za cak 78 odsto od onih koji su joj bili najmanje izlozeni i 37 odsto veci rizik od smrtnog ishoda.
Najefikasnije i najoptimalnije sredstvo za lecenje slip apnee povremenog prestanka disanja u snu je upotreba CPAP aparata koji ne dozvoljava da dode do apnee, odnosno zatvaranja gornjeg disajnog puta, jer se pod pozitivnim pritiskom preko nosne maske ili obicnog silikonskog dodatka za nozdrve ubacuje vazduh u disajne puteve cuvajuci ih od kolapsa. Pravilno lecenje slip apnee tim aparatom omogucava prestanak cesto vrlo bucnog hrkanja i upadanja u krize disanja, a samim tim obezbedjuje normalan i okrepljujuci san, pri cemu je tokom dana osoba normalnog nivoa budnosti i koncentracije.
Medicinski šamponi za perut sadrze ketokonacom ili bifonacol koje u korenu napadaju klicu furfur. Posle tridesetodnevne terapije ljudi se oslobadaju peruti bar za nekoliko meseci, ali i zauvek. Kad se perut ponovo javi, potrebno je opet koristiti medicinski šampon u odredenim vremenskim razmacima. Kako klica spada u prirodnu floru koze, prakticno je nemoguce potpuno je uništiti. Ko ni posle cetrdesetpet dana upotrebe medicinskog šampona ne uspe da se oslobodi peruti, treba da potrazi savet lekara, jer postoji mogucnost da se bele pahuljice javljaju kao posledica psorijaze ili neke druge kozne bolesti.
Od davnina je poznat povoljan uticaj sunca na pojedine kozne bolesti. Sunce pomaze da u kozi nastane vitamin D, a za to je potrebna površina koze od svega par kvadratnih centimetara. Takode pomaze lucenju hormona melatonina, koji reguliše biološki sat. Kada u zimskim mesecima nema dovoljno sunca, melatonin se nedovoljno luci i kao posledica toga nastaje zimska depresija i osecaj malaksalosti. Zato se preko zime u skandinavskim zemljama propisuje terapija svetlom i savetuje odlazak u toplije krajeve. Sunce ima i puno negativnih efekata na organizam i ograniceno mu se treba izlagati, a suncanje se ne preporucuje.
Ako se upala desni na vreme ne sanira prelazi u hronicnu inflamaciju, koja dovodi do atrofije desni i ogoljavanja vrata zuba. To je pogodno mesto za razvoj karijesa, jer je ogoljeni dentin veoma osetljiv na spoljne nadrazaje. Kidanje periodontalnih vlakana koja spajaju koren zuba i kost vilice dovodi do formiranja parodontalnih dzepova. Dzep je cesto mesto infekcije, u njemu se zadrzava hrana, jer ga je vrlo teško ocistiti. Raspadnuta hrana uzrok je zadaha iz usta. Kao rezultat zapuštene parodontopatije nastaju jako bolni parodontalni apscesi. Zubi vremenom isplivavaju, klate se, bolni su na pritisak, migriraju, gube svoju funkciju i ispadaju.
Nakon što je vecina proba na ljudima vakcine protiv side zaustavljena, doktor Robert Galo, istrazivac u Institutu za ljudsku virologiju u Baltimoru kaze da se i ranije protivio tim testovima. “Naucnici imaju velike probleme sa virusom HIVa pre svega zbog toga što je izuzetno promenjiv. Bili smo previše brzi da radimo klinicka ispitivanja, a previše spori da se usredsredimo na najvaznija pitanja.” On je, inace, hiljadu devesto osamdeset cetvrte godine bio jedan od onih koji su otkrili retrovirus koji uzrokuje sidu, a kasnije je razvio test krvi kojim je moguce ustanoviti dijagnozu HIV-a u ranoj fazi.
Kada je sedamdesetih godina prošlog veka ljudska seksualnost konacno prestala da bude tabu u javnosti, ispostavilo se da medicina o njoj zna vrlo malo, i to uglavnom o muškoj seksualnosti, dok je zenska seksualnost bila izuzetno slabo proucena. Medunarodno udruzenje za seksualnu medicinu osnovano je tek hiljadu devetsto osamdeset druge godine, kada je pocelo da prikuplja i objedinjuje dotadašnja eksperimentalna i klinicka iskustva. Dvadesetsedam godina kasnije, naše znanje o seksualnosti i njenoj ulozi u zivotu coveka je mnogo vece i mnogo bolje integrisano sa ostalim oblastima medicine i nauke.
Izvor www./www.neutralizator-serb.biz
ARHIVA ZDRAVLJA www.pregled.com