Madžar: Rast od pet odsto ravan naučnoj fantastici

Cilj da BDP Srbije raste tri ili više odsto ove godine verovatno nedostižan jer bi nakon lošeg prvog polugodišta u drugom delu godine bio potreban rast od skoro pet odsto * Sa rastom od tri odsto smo osuđeni na evropsko začelje po razvijenosti, kaže Ljubomir Madžar

Od privrednog rasta od tri (ili više) odsto u 2017. godini kako je najavljivano početkom ove godine, po svemu sudeći nema ništa.

Ekonomisti i bankari uglavnom tvrde da bi i 2,5 odsto bilo dobro, dok se recimo Narodna banka Srbije, ranije poznata po konzervativnim procenama, drži svoje projekcije od tri odsto, čak i ako to znači da bi, prema njihovim računicama, u drugoj polovini godine rast trebalo da iznosi 4,5 do pet odsto.

Na predstavljanju Izveštaja o inflaciji u NBS su priznali da postoje veći rizici da rast bude ispod tri odsto, nego preko, ali i da „90 odsto ekonomije odlično radi“.

U prvom kvartalu ove godine privredni rast je iznosio 1,2 odsto za šta je pre svega okrivljena hladna zima, dok je u realnosti žestoko podbacila proizvodnja električne energije. Tada su predstavnici vlasti govorili da je u naredna tri kvartala potreban rast od oko tri odsto što je sasvim dostižno. U drugom kvartalu, kako je nedavno saopštio Republički zavod za statistiku zabeležen je rast BDP-a od svega 1,3 odsto, pa je sada za dostizanje onih tri odsto potrebno da u drugoj polovini godine privreda raste blizu pet odsto. Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je mogućnost da rast od 1,2 odsto u prvom polugodištu skoči na pet odsto u drugom ravna naučnoj fantastici.

„To je stopa rasta koju nismo odavno nismo imali. Sada situacija ne izgleda obećavajuće, a ako na to dodamo lošu poljoprivrednu godinu koja će žestoko podbaciti zbog suše i nevremena. Ne treba očekivati rast od tri odsto, mada je i početkom godine kada je postavljena bila preambiciozna i bez realnih osnova“, ističe Madžar.

Prema njegovim rečima, naše investicije u velikoj meri zavise od stranih direktnih investicija koje su „nepredvidiva i nestalna kategorija, tako da naš koncept rasta visi o vrbovom klinu“. Madžar ističe i da je nerazvijenim zemljama kao što je Srbija potreban dugoročni rast od najmanje pet odsto kako bi se počeli približavati razvijenijim zemljama, a „sa tri odsto smo osuđeni na evropsko začelje“.

Sličnu ocenu dao je i Mihailo Crnobrnja, profesor na FEFA-i, kome se čini da je tri odsto „gotovo nemoguće“.

„Projekcija za poljoprivrednu proizvodnju je veoma nepovoljna, a Fijat je definitivno usporio proizvodnju i izvoz. Ovi faktori čine rast od tri odsto gotovo nemogućim“, smatra Crnobrnja.

Podbačajem u drugom kvartalu iznenađeni su i bankari. Erste banka u svojoj analizi kreditnog i privrednog rasta napominje da je preliminarna procena međugodišnjeg rasta BDP-a u drugom kvartalu od 1,3 odsto izazvala „iznenađenje pošto su standardni kratkoročni indikatori

ukazivali na bolje rezultate. Detalji će biti objavljeni 31. avgusta i očekujemo da će brojke pokazati da su ovi rezultati uglavnom rezultat suše koja je zadala jak udarac poljoprivrednoj proizvodnji“.

Ranije je utvrđeno da će žetva pšenice biti za 20 odsto manja nego prošle godine, a postoje indicije da bi proizvodnja ovsa, povrća i stočne hrane moglo da bude smanjena za oko 30 do 40 odsto. Udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti je osam do 10 odsto, a u deo u izvozu šest odsto, tako da loša poljoprivredna sezona može značajno da se odrazi na rezultat srpske ekonomije.  (Danas)