•  

SIR nije izdržao. Peglana kobasica odoleva, rakija i vina se još dobro drže. A dokle će, ne zna se.

Takvo je stanje u etno-dućanu Manakove kuće u Beogradu, sastavnom delu Etnografskog muzeja. Ovaj dućan pohodila je nedavno veterinarska inspekcija i ustanovila da je pirotski kačkavalj pokvaren. U zapisniku ne stoji da su inspektori pažnju posvetili i kobasaci, lozovači i „čuvenom srpskom“ vinu iz Foče.

Odakle uopšte ideja da se u nacionalnoj kući kulture, svojevrsnom muzeju, jednom od najstarijih zdanja u Beogradu, otvori „prodavnica za beli mrs, meze i kapljicu“, pogotovo što ova ponuda ne može da konkuriše onoj na obližnjoj pijaci na Zelenom vencu.

Ideja je potekla od Mirjane Menković, direktora Etnografskog muzeja, tvrde zaposleni, kako bi Manakova kuća i na ovaj način prihodovala. Ali od tog prihoda gotovo da nije bilo ništa. Naprotiv, sada je napravljena šteta, jer se pokvario sir, što je zadalo veliku glavobolju kustosima.

Direktorka im je naložila da se pismeno izjasne, i to ne zajednički, nego svaki kustos ponaosob, i obrazlože zašto iz dućana nisu uklonili buđavi kačkavalj i doneli ga u zgradu Etnografskog muzeja u Beogradu?! Od kustosa se traži da odgovore „na koji način su podnosioci prijave veterinarskoj inspekciji primetili da je kačkavalj pokvaren, s obzirom da je prema odluci poslodavca kačkavalj uklonjen iz vitrina za prodaju“… I konačno, direktorka Menković pita kustose: „Na koji način je veterinarska inspekcija došla u posed kačkavalja?“ Ona traži da joj kustosi odgovore, odnosno da naloženi izveštaj dostave urgentno „najkasnije istog dana po prijemu naloga“.

SVADBA PREVRŠILA MERUOVO je samo jedna od afera koje isplivavaju iz Etnografskog muzeja i njegovih ogranaka. Zaposleni upozoravaju da je dara prevršila meru još kada je, ne tako davno, obelodanjeno da je direktorka Menković u zdanju muzeja, među eksponatima posvećenim Velikom ratu, dozvolila sinu i njegovim svatovima da deo svadbenog veselja provedu u ovoj kući od nacionalnog značaja. Zaposleni donekle i gube strpljenje očekujući odgovor od Upravnog odbora Muzeja i nadležnog ministarstva koje, po običaju, beži od odgovornosti.

Zaposleni su istog dana odgovorili. Objasnili su da se nisu školovali da čuvaju i prodaju kobasice i sir, ili da popravljaju frižidere, već da brinu o kulturnom nasleđu. Takođe su naveli da su tražili da im se kaže ko je odgovoran za sireve, ko ih je poslao, ko ih je primio, i ko je kupio neadekvatan frižider namenjen samo za odlaganje vina, a nikako mlečnih proizvoda. Pri tom, zakon je izričit: U muzeju, nije dozvoljeno gajenje biljaka, unošenje hrane zbog mišolikih glodara.

Ovo nije prvo čudo sa Manakovom kućom. Klupko problema je počelo da se odmotava još tokom započetih radova na obnovi. Tada je otkriveno da skupa obnova nije ni bila nužna, jer je ovaj hram kulture bio u sasvim dobrom stanju. Kome je to bilo potrebno, možda će otkriti neka druga inspekcija, poput ove veterinarske, koja je otkrila buđav sir, ali i protivzakoniti etno-dućan sa belim mrsom.

Zaposleni su se, takođe, požalili da mnogi eksponati iz zbirke Hristifora Crnilovića nedostaju. Posle rekonstrukcije nisu vraćeni u Manakovu kuću, a oni ne mogu da za ovim vrednostima tragaju, jer moraju da brinu o siru, rakiji i kobasicama.(Novosti)