Ovaj prelaz, koji od Bujanovca vodi ka Gnjilanu i opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom Ropotovo, Rani Lug, Kosvska Kamenica i dalje prema Gračanici i Prištini, jedan je od najprometnijih na jugu Srbije. Koriste ga Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, za odlazak put Gnjilana i Prištine, a ovo je ujedno i najbliži saobraćajni pravac ka Albaniji.

Naredba predsednika Srbije Aleksandra Vučića o podizanju borbene gotovosti Vojske Srbije nakon incidenata u Zvečanu za Albance predstavlja „novi vid militarizacije“ onoga što oni nazivaju „Preševskom dolinom“. Pogotovo jer se u neposrednoj blizini nalazi i Vojna baza JUG.

„Sve ovo dodatno će opteretititi i onako rovitu socijalno-ekonomsku situaciju. Ukoliko vojska bude stvarno razmeštena na ovom prelazu to bi moglo da u potpuosti blokira normalan život nas Albanaca, ali i Srba koji Končulj koriste za dolazak iz Kosovskog pomoravlja u Srbiju“, objašnjava za Danas Bećir Salihi, autoprevoznik iz Gnjilana koji redovno prevozi robu sa jedne na drugu stranu.

Regionalni putni pravac koji od Bujanovca, preko albanskog sela Lučane vodi ka Končulju je u dobrom stanju. Tokom jučerašnjeg dana novinar Danasa nije uočio prisustvo pripadnika VS. No u neposrednoj blizini Končulja, je više mini vojnih baza VS, iz kojih se kontroliše administrativna linija sa KiM.

Reč je o Kopnenoj zoni bezbednosti čija je ukupna dužina na području Bujanovca, Preševa i Medveđe 139 kilometara. Od toga 43 kilometara administrativne linije je na području opštine Bujanovac, na čijoj teritoriji se nalazi i administrativni prelaz Končulj, koga okružuju sela Cerevajka i Tulare.

Ovim putnim pravcem svakodnevno iz Kosovskog pomoravlja saobraća autobus na relaciji Brezovica – Beograd, koji koriste isključivo Srbi kojima je to jedina linija ka prestonici sa ovog područja. Ovim putem kreću se i vozila hitne pomoći, ka Zdravstvenom centru u Vranju, ali i kompletan saobraćaj prema Nišu i Beogradu. Podizanje borbene gotovosti VS je i za Srbe znak da „normalizacije odnosa neće biti skoro“.

„Nikome nije prijatno kada vidi pripadnike vojske ili policije sa oružjem u rukama. Očigledno da se situacija zaoštrava čim je državni vrh procenio da treba podići nivo borbene gotovosti vojske. Od toga ćemo imati samo štetu i dodatne komplikacije u putovanju između gradova na jugu Srbije i Kosovskog pomoravlja, podjednako i mi Srbi, ali i Albanci. Običan narod ništa za ovo nije kriv, ali eto ulazimo u novu epizodu straha“, komentariše za Danas Boban Savić iz Ropotova koji je sa porodicom došao u Vranje da kupi namirnice, u jednom od ovdašnjih hiper marketa.

On navodi da nije primetio, bar ne, u Kosovskom pomoravlju značajnije prisustvo predstavnika KFOR, ali je prisutna kosovska policija KPS koja patrolira lokalnim putnim pravcima bez zaustavljanja i kontrole vozila, osim u slučaju prekoračenja brzine.

Povodom naredbe predsednika Srbije o podizanju borbene gotovosti VS, albanski političari sa juga Srbije nisu se oglašavali, mada su prethodnih dana upozoravali da „militarizacija znači pritisak na ovdašnje stanovništvo“. U Vojnoj bazi JUG, od 22. maja nalaze se i rezervisti iz Vranja i drugih opština juga Srbije na vojnoj vežbi, čiji detalji su nepoznati.

Vojna baza JUG, kao i dve kasarne u Vranju su matično sedište 4. Brigade kopnene vojske Srbije, koja raspolaže različitim mehanizacijom. U skladu sa razvojem situacije sasvim sigurno je da će biti intezivirani kontakti između predstavnika VS i KFOR, koji su i do sada bili redovni u proceni bezbedonosnih rizika na ovom području.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

JOŠ VESTI IZ OVOG GRADA

Radniku u Preševu potrebno tri meseca za jednomesečnu zaradu u beogradskoj opštini Stari grad

Fudbal: Surduličani za opstanak u eliti igraju protiv Grafičara

„Podaništvo i podrška pod pritiskom“: Vranjanci na Vučićevom mitingu u Beogradu

Vučić „opustošio“ Vranje, nema ljudi na ulicama: Sa juga Srbije preko 100 autobusa putuje ka Beogradu na miting SNS