ЗАГРЕБ – Став Хрватске, када је реч о граници са Србијом, је да најпре треба покушати решити спор непосредним преговорима, а ако се покаже да то не може донети резултате, две државе могу да се договоре да решење потраже пред релевантним међународним судским телом, саопштило је данас хрватско Министарство спољних и европских послова.

Хрватско министарство је данас објавило преглед статуса утврђења граница Хрватске са Србијом, БиХ и Црном Гором, након што је објава арбитражне пресуде о хрватско-словенској граници актуелизовала гранична питања и с другим државама, преноси Хина.

Помоћник српског министра спољних послова и шеф Сектора за билатералну сарадњу Горан Алексић прошле недеље је рекао да аде на Дунаву припадају Србији и да је Београд спреман да се гранични спор с Хрватском реши билатерално, а ако је потребно на арбитражи или Међународном суду.

Хрватско министарство подсећа да се преговори о граници одвијају се кроз рад Међудржавне дипломатске комисије, која је одржала укупно девет седница, последњу у септембру 2011, када су преговори прекинути на неодређено време.

У односу на разграничење, како се наводи, став Хрватске темељи се на међународном праву, како је утврђено и у мишљењу Арбитражне комисије за бившу Југославију из 1991.(Бадинтерова комисија) – да су границе бивших република СФРЈ даном осамостаљења нових држава постале међудржавне границе заштићене међународним правом.

Наглашава се да је бивша међурепубличка граница (данас међудржавна граница) између Хрватске и Србије, како у Срему тако и на подручју реке Дунав (Кенђија, Карапанџа, Шаренградска ада, Вуковарска ада, подручје у близини Апатина), „била је и јесте прецизно утврђена и протеже се на ободу граница катастарских општина које су уједно биле и спољне границе административно-територијалних јединица сваке републике”.

Када је реч о БиХ, Хина наводи да је почетком јула парламент БиХ најавио да ће поново отворити питање градње Пељешког моста којим Хрватска планира да повеже своју територију, али и проблем разграничења на мору.

Проблеми око изградње Пељешког моста проистичу из тога што Хрватска и БиХ до сада нису решиле питање разграничења.

Међудржавна граница протеже се у дужини од око хиљаду километара, при чему је спорно око пет одсто граничне црте, а један део односи се управо на морску границу, односно разграничење код Неумског залива.

Министарство наводи и да је између Хрватске и БиХ остало отворено питање да ли је граница на свим местима правилно утврђена, али да без обзира на то нема потешкоћа у његовој примени.

Хрватска и БиХ су потписале 1999. године Уговор о државној граници који државе странке тог уговора нису ратификовале, али који се од дана потписа привремено примјењује.

Између Хрватске и Црне Горе тренутно се примењује привремени режим разграничења како је то, на привременим основама, уређено Протоколом уз јужну границу из 2002. године.

Граница на копну је у том протоколу уређена на начин да следи бившу републичку границу која је постојала између две републике и коју су стручњаци већ раније били заједнички утврдили, тако да стварно отворено питање јесте разграничење на мору између две државе.

Кад је реч о коначном утврђивању границе, Хрватска и Црна Гора још нису усугласиле начин како ће до њега доћи, подсећа министарство. (Танјуг),(Politika)