Da li ćemo izgubiti posao zbog veštačke inteligencije?
Uvoz radne snage nije jedini odgovor na odliv mozgova
ShutterstockOdlazak ljudi iz srednje i istočne u zapadnu Evropu doprineo je tome da mnoge zemlje sada imaju manjak radne snage pa ne mogu bez imigranata, piše u zagrebački Jutarnji list, navodeći da je iz Hrvatske otišlo 16 odsto radnika od 20 do 64 godine.
Kristijan Kopf, glavni direktor nemačke kompanije Union Investment Privatfonds, nedavno je pokušao da zaposli pomoćnika i raspisao je konkurs koji je uključivao nužne uslove, među kojima je bilo i dobro poznavanje engleskog jezika. Na konkurs se u Nemačkoj niko nije javio.
Na kraju je bio primoran da zaposli Ruskinju koja je zbog Putinovog režima napustila zemlju. Ali problem je bio što nije znala engleski.
„Rešili smo to tako što smo počeli da koristimo DeepL, znatno bolju verziju Gugl prevodioca. Primera radi, svaki dokument može da se otvori u barem dvadesetak jezika, a njihov broj stalno se povećava“, kazao je Kopf na panelu Dubrovačke ekonomske konferencije koji se pozabavio trenutnim uvslovima na tržištu radu.
Glavne karakteristike tržišta rada, slažu se ekonomisti, su niska zaposlenost, velika potražnja za radnom snagom i izuzetno visoka upražnjenost radnih mesta. Stoga nosioci politike nemaju mnogo izbora: problem mogu da reše znatno većim korišćenjem tehnologije ili uvozom radnika.
„Fokus treba biti na povećanju produktivnosti, a ne zaposlenosti“, smatra Kopf.
Kako se moglo čuti na panelu, to je moguće na različite načine, pa i upošljavanjem prevodilačkih aplikacija. U Evropskoj centralnoj banci, primera radi, trenutno radi oko 200 prevodilaca. Kada bi koristila DeepL, „bio bi potreban znatno manji broj prevodilaca“.
Ali tehnologija ne može da rešiti potrebe u radno intenzivnim uslužnim delatnostima, naročito u turističkoj industriji, piše novinarka Jutarnjeg lista Marina Klepo.
