Dva masovna ubistva u veoma kratkom roku izazvala su nezapamćen potres u društvu u Srbiji. Nakon što se dogodilo ono što je do pre nešto više od nedelju dana delovalo nezamislivo, nastupilo je stanje šoka i neverice koje je produženo određenom vrstom histerije u kojoj smo postali zatrpani vestima o hapšenjima različitih osoba koje su pretile da će izvesti slične napade. Dodatno zabrinjava to što je među uhapšenim osobama veliki broj dece koja su pretnje upućivala na različitim internet platformama. Država je uvela niz mera koje imaju za cilj da, s jedne strane umire decu i roditelje, a sa druge da se spreče tragedije. U toj pometnji išlo se dotle da su se u javnosti pojavili navodi da je MUP od određenih škola tražio spiskove dece koja mogu biti problematična, zbog čega je iz policije stiglo izvinjenje u kome se navodi da je to „nesmotren potez“. U poplavi informacija kojoj smo prethodnih dana izloženi, mesto u koje se veoma često upirao prst jesu društvene mreže.

Upravo na društvenim mrežama se, posle pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pojavila gomila snimaka u kojima su akteri, uglavnom deca, oni koji na neki način pokušavaju da imitarju tragične scene od prethodne nedelje, ili da podržavaju ubice, što je izazvalo veliku zabrinutost u javnosti i upalilo alarm među stručnjacima. Svedočili smo novim verbalnim pretnjama, prikazivanjima plastičnog oružja, navodnih spiskova za likvidaciju… Policija je imala pune ruke posla i u različitim gradovima je privodila decu i roditelje na informativne razgovore, a nakon svega toga je još jače osvetljen onlajn prostor i nejgova uloga u životu dece i mladih.

Istraživanje koje je sprovedeno u 19 zemlja Evrope, pokazuje da čak 77 odsto dece u Srbiji smatra da boravak na internetu igra bitnu ulogu njihovom u životu. Podatak koji posebno upada u oči je da Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže, a čak 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina reklo je da koriste društvene mreže svaki dan.

Stručnjaci koji su govorili za Euronews Srbija poručuju da se Srbija nalazi u specifičnom ternutku i da se pokazalo da mladi često ne znaju na koji način da se ponašaju na internetu. Ipak, poručuju da onlajn prostor predstavlja „ogledalo društva“ koje ne možemo da razbijemo ukoliko nam se ne dopada.

Društvene mreže kao deo „redovnog sveta“

Profesorka na Univerzitetu u Dablinu Tijana Milošević ocenila je u emisiji Euronews centar da je nakon ovih tragedija i posledica koje se još uvek naziru, nastupio trenutak kada svi treba da se zapitaju šta treba dalje da činimo.

„Ono što se nakon tragedije desilo meni pokazuje da smo psihotičniji u tom narativu koji sve to prati, da smo još rigidniji i destruktivniji i mislim da to nije način. Ovo je trenutak u kome svi treba da stanemo, razmislimo i postavimo neki plan u kom će sve istance sistema da preuzmu određenu odgovornost“, smatra Milošević.

Vladimir Radunović iz „Diplo“ fondacije kaže da mi kao društvo moramo da shvatimo da ne postoji digitalni svet, već kako objšanjava on je postao deo redovnog sveta.

„Mi smo sve na ovo gledamo kao na nešto što klinici tamo rade, nešto što je onlajn i da to nema konsekvence na ovaj naš redovni svet. Nažalost, ovo je trebalo da se desi i da nas osvesti da su ta dva sveta potpuno ista. To ne znači da treba da se plašimo i da čuvamo decu od interneta, već da sa njima zajedno radimo da razumemo kako izgleda to novo društvo i koje su kosenkvence“, smatra on.

Radunović smatra da zabrana korišćenja društvenih mreža, na čelu sa TikTokom nije rešenje ali i da to nije u potpunosti moguće.

„To je prosto nemoguće danas. Morali biste da zabranite upotrebu telefona, što inače postoje i inicijative u nekim školama. Jako je sve to teško. Možete li da zabranite da se koristi samo vikipedia, a ne dozvolite TikTok? Tu već ulazite u filtriranje“, dodaje.

Od „digitalne cucle“ do ogledala društva

Psihološkinja i osnivačica Instuta za digitalne komunikacije Ana Mirković objašnjava da su sada deci od malena na određen način nametnuti internet i mreže kao način da roditlji sebi kupe koji minut mira, pa samim tim i ne začuđuje činjenica što je on i postao sastavni deo njihovog života koji se podrazumeva.

„Roditelji u jurnjavi za egzistencijom vrlo često rade više poslova, dolaze skrhani od stresa i umora i internet bude alternacija za nedostatak roditelja u kući. Mi imamo fenomen koji se zove ‘digitalna cucla’ – bebe u najranijem uzrastu dobijaju telefon od svojih roditelja da bi se kupilo par minuta mira, pa tu imamo i digitalnu zvečku, dadilju… Ako ova situacija nije za reset ja ne znam šta je“, rekla je ona.

Kako dodaje, u doba prevelike dostupnosti interneta sada je izazovno biti roditelj ali još izazovnije biti dete.

Euronews Srbija

„Ako nam nešto internet dobro donosi jeste da nam daje uvide, jer je on skener javnosti i pomaže nam da vidimo u kakvom stanju svesti je ova zemlja. Dakle, moraju sve istance sistema da se promene. Od vrtića, roditelje moramo uvući u sistem, mora se pružiti podrška roditeljstvu. Nikada nije bilo kompleksnije biti roditelj nego sada i još kompleksnije je biti dete“, objasnila je Mirković.

Radunović dodaje da je dostupnost na internetu tolika da se sada na njemu može naći bukvalno sve što pomislite da potražite.

„Recepti za molotovljev koktel mogu se naći i na Jutjubu, da li ćete iseći ceo jutjub i sve dobre sadržaje koji tamo postoje, jer je to jedini način? Ne možete da sečete ovaj video, a ovaj ne. Jedan od otaca interneta je rekao da je internet ogledalo društva. Ne mojte razbiti ogledalo ako vam se ne sviđa slika“, objasnio je.

Profesorka Milošević izlaz iz cele situacije vidi u stručnim timovima koji bi trebalo da naprave „reset društva“.