Зашто не подржати Ивицу Дачића?

Та његова идеја описана је у књизи Косово 1966-2013. Ивица Дачић користи и Ћосићеве термине као што су ,,историјско и етничко право,, што је прагијат будући да их приписује себи. Али будући да би Добрица Ћосић био веома задовољан да се оствари његова идеја Дачић неће бити тужен за крађу ауторског права. Међутим, право је питање зашто се г. Дачић сада сјетио тог приједлога, када се баш данас 16.08.2017. на сједници СБ УН хвали да је он потписао Бриселске споразуме, а који успут речено нису реализовани.

Зашто, тај приједлог није био на дневном реду прије Бриселских споразума, није народ питао ни за Бриселске споразуме, па је на исти начин могао закључити и Споразум о разграничењу, а да не пита народ и да се не води унутрашњи дијалог. Да ли му је неко ,,шапнуо,, да августа 2017 године званично изађе са Ћосићевом идејом. Или је ово покушај стварања алибија за све оно што је у последњих десетак година урађено на штету Срба и Српске државе, а у чему је он учествовао.

Али, озбиљно се поставља питање какво статусно рјешење за Косово и метохију можемо очекивати у будућности. Да ли ће они који су признали једнострано проглашену независност лажне државе косово повући своје признање. Сигурно неће. Колико има државе Србије на територији Косова и Метохије? Убијени премијер Ђинђић, на таласу Ћосићеве идеје о етничком и историјском праву Срба и Албанаца, по повратку из Бања Луке  2003 године упитао  је тзв. међународну заједницу колико ће бити државе Србије на територији Косова и Метохије,  а истовремено је рекао да га не интересује трговина, јер ће се она одвијати независно од статуса.

Нажалост није доживио да чује одговор. Тадић, Дачић и Вућић надлежности државе Србије предали су властима самостално проглашене државе, коју они називају Приштина и како онда Дачић очекује да ће Приштина вратити Србији било коју надлежност коју је добила. Међутим, преузевши Ћосићеву идеју о етничком и историјском праву Албанаца и Срба, Дачић је у праву ако та права разматра у ширем контексту историјског и етничког права Срба, Албанаца, Бошњака, Црбогораца, Македонаца и Грка.

Да би историјско и етничко право ових народа било разматрано морају постојати најмање два услова. Први услов је да о ови народи желе и хоће да разматрају своја етничка и историјска права и други да то хоће и жели неизбежба међународа заједница, односно велике силе, пре свих САД, Русија, Немачка, Француска и В. Британија. Зато осим разграничења Срба и Албанаца сходно историјском и етничком праву Дачић би требао да се заложи за сазивање неке нове ,,Јалте,, ,а да на тој конференцији Србију предствљају најумнији људи, не само полиитчари који су на власти, а који нису бирани да доносе ослуке на принципу етничког и историјског права.

Министре Дачићу, сретно ти било разграничење по етничком и истопријском праву, под условом да обезбједиш нову  ,,Јалту,, на којој ће Србија обезбједити државне граанице по историском и етничком праву, а то јесу границе које се не поклапају са садашњим границама већ су оне негдје уже, а негдје много,  много шире. (Pravda)