Red\u017eep Tajip Erdogan je vo\u0111en religijom, sopstvenim egom i turskim nacionalizmom, koji \u017eudi da vrati dobra stara vremena, kad je Osmanska imperija bila na ravnoj nozi sa Evropom i gospodar muslimanskog sveta.<\/p>\n
Pi\u0161e: Borivoj Erdeljan<\/p>\n<\/div>\n
sreda, 27. jul 14:00<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
To predstavlja uverenje kolumniste Haareca Davida Rozenberga, koji u ovo malo re\u010di skenira sultana u (ubrzanom) nastajanju. Ipak, odmah i dodaje da Erdoganov islamizam daje prednost biznisu i slobodnom tr\u017ei\u0161tu i daleko je od odsecanja glava nevernika. Ali, kako su – kao „dar“ propalog pu\u010da, demokratske vrednosti i osnovna prava podanika, koje bi valjalo da prate takav put (i dosad u vi\u0161e prilika naru\u0161avana) – sada su zamahom osvetni\u010dkog ma\u010da ve\u0107 ozbiljno ugro\u017eena, pa se tako potkopava i, svakako, razumljiva za\u0161tita re\u017eima. Pohod za osiguranje potpune vlasti sveop\u0161tom nestrpljivom „se\u010dom knezova“ (desetine hiljada uhap\u0161enih, otpu\u0161tenih, suspendovanih) odstupa od valjanog vladanja i vi\u0161e nalikuje obi\u010dajima pro\u0161lih vekova.<\/p>\n
Op\u0161tu pa\u017enju poklonjenu turskom cunamiju sasvim dobro obja\u0161njava jedan od komentatora, koji se upitao: „\u0160ta sa Turskom? To jo\u0161 jednom zaokuplja politi\u010dare i diplomate u Evropi i Americi posle neuspelog vojnog udara i o\u0161trih mera, koje je preduzeo predsednik Erdogan. Da je Turska zemlja od marginalne strate\u0161ke, ekonomske i regionalne va\u017enosti, njeno unutra\u0161nje previranje ne bi bilo naro\u010dito vredno posebne pa\u017enje. Turska nije deo arapskog Bliskog istoka, niti je – glavninom – deo Evrope, uprkos \u0161iroke zapadne usmerenosti i veza. Polo\u017eaj Turske je jedinstven: razapeta je geografski, kulturolo\u0161ki i mentalno. Kro\u010dila je na obe strane. I to je jedan od razloga \u0161to nema lakih odgovora na sada\u0161nja zabrinjavaju\u0107a predvi\u0111anja, kao i na dugoro\u010dnija vi\u0111enja budu\u0107nosti.“<\/p>\n
Otkad je 2002. godine njegova Partija pravde i razvoja (AKP) do\u0161la na vlast, ve\u0107 dobro pripremljeni Red\u017eep Tajip Erdogan je sve vi\u0161e kontroverzna li\u010dnost oko koje su podeljeni sudovi pristalica i protivnika. Opis preuzet iz nepristrasnog Gardijana je precizno odre\u0111ena mera na politi\u010dkoj vagi: voljen u masama konzervativne, radni\u010dke klase, me\u0111u bira\u010dima u unutra\u0161njosti i ruralnim prostorima, sa kojima se identifikuje, nije prihvatljiva prilika za srednju klasu, obrazovanije i bolje stoje\u0107e \u017eitelje u gradovima. Ovi drugi u neoislamizmu vo\u0111e AKP vide pretnju turskoj sekularnoj tradiciji, demokratskim dometima Evrope, kojoj \u017eele da se pridru\u017ee. Erdoganovo sistematsko promovisanje islamskih religijskih normi u svakodnevnom \u017eivotu i, ni\u0161ta manje, stav prema ulozi \u017eena u dru\u0161tvu, upotpunjeno je ja\u010danjem politi\u010dke autoritarnosti i netolerancije prema neistomi\u0161ljenicima. Njegova neukrotiva nastojanja su podelila Tursku mnogo pre nego \u0161to su tenkovi iza\u0161li na ulice. S razlogom okrivljavan za nedozvoljivu popustljivost prema optu\u017ebama za korupciju u e\u0161alonu bliskih saradnika i me\u0111u ro\u0111acima, koje su izbile na videlo 2013.<\/p>\n
Ranije, \u010distka u vojsci i obnovljena kampanja protiv Kurda i nenasilnih boraca za njihova prava delovale su kao cini\u010dno lukavi poduhvat. Sve je to pove\u0107avalo nestabilnost, a u isti mah cementiraju\u0107i Erdoganovu kontrolu nad parlamentom. Ali samo kriviti predsednika Erdogana za sve nevolje Turske bilo bi preterano glupo. On je svakako uspeo da odr\u017ei ‘ucelo’ zemlju, koja je relativno skoro u\u0161la u poznanstvo sa demokratijom, a sam je izabrani lider i na\u010dalstvuje vidljivom pobolj\u0161anju \u017eivotnog standarda i rasta ekonomije, \u0161to obja\u0161njava gde su koreni podr\u0161ke kakvu u\u017eiva, uprkos svih grehova i pogre\u0161nih ra\u010dunica.“ Odmereni analiti\u010dari kona\u010dno i savetuju kako na\u0107i izlaz iz za\u010daranog kruga. Pre svega, Erdogan mora da se „ohladi“, ne da poku\u0161ava da iskoristi situaciju da „naplati stare i nove ra\u010dune“. Umesto apetita da uve\u0107ava predsedni\u010dku mo\u0107, trebalo bi da osigurava primat parlamentarne demokratije, legitimna prava kurdske opozicije, da ukine vanredno stanje i da digne ruke od pretnji o uvo\u0111enju smrtne kazne i, naravno, da zaustavi napade na slobodu govora i proganjanje nezavisnih novinara i akademske zajednice.<\/p>\n
Recept zvu\u010di sasvim jednostavno, ali ne \u010dini se da je brzo ozdravljenje na vidiku. Upu\u0107eni nalaze da je nasilje Erdoganovog re\u017eima nad demokratskim normama „manje usmereno na nametanje islama turskom dru\u0161tvu, a mnogo vi\u0161e je okrenuto uklanjanju li\u010dnih neprijatelja“. Potpuna opsednutost imamom Fetulahom Gulenom, ma kolika da je mogu\u0107a uloga u neve\u0161tom udaru, izvesno je dobar primer. Sada je Erdoganu „satana“ i opaki nacionalni izdajnik. Biv\u0161i partner – me\u0111utim – svojim razu\u0111enim sistemom \u0161kolovanja vernika (mre\u017ea \u0161kola i \u0161irom sveta) i razme\u0161tanjem tako veoma obrazovanih muslimana u sve pore dru\u0161tva strate\u0161ki je sigurno smi\u0161ljeniji korak za dalje domete islama u Turskoj i sistematsko potiskivanje sekularnog kemalizma, koji je Ataturk utemeljavao pre skoro sto godina, \u010dak i zakonom zabrani no\u0161enja fesa i obavezom da glavu gra\u0111ana pokriva \u0161e\u0161ir. Neposlu\u0161nost je strogo ka\u017enjavana. Pamti se da je ratni brod „Hamidie“ bombardovao grad Rize, a pedeset sedam verskih pobunjenika, koji su jo\u0161 imali i turbane, javno su obe\u0161eni – za primer drugima. Zakon je jo\u0161 na snazi, ali je pre dve godine paragraf o kazni za Turke bez \u0161e\u0161ira ukinut. Potrebe Erdoganove vlasti su druga\u010dije.<\/p>\n
– (Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Red\u017eep Tajip Erdogan je vo\u0111en religijom, sopstvenim egom i turskim nacionalizmom, koji \u017eudi da vrati dobra stara vremena, kad je<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9995"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9995"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9995\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9996,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9995\/revisions\/9996"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Pi\u0161e: Borivoj Erdeljan<\/p>\n<\/div>\n
sreda, 27. jul 14:00<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
To predstavlja uverenje kolumniste Haareca Davida Rozenberga, koji u ovo malo re\u010di skenira sultana u (ubrzanom) nastajanju. Ipak, odmah i dodaje da Erdoganov islamizam daje prednost biznisu i slobodnom tr\u017ei\u0161tu i daleko je od odsecanja glava nevernika. Ali, kako su – kao „dar“ propalog pu\u010da, demokratske vrednosti i osnovna prava podanika, koje bi valjalo da prate takav put (i dosad u vi\u0161e prilika naru\u0161avana) – sada su zamahom osvetni\u010dkog ma\u010da ve\u0107 ozbiljno ugro\u017eena, pa se tako potkopava i, svakako, razumljiva za\u0161tita re\u017eima. Pohod za osiguranje potpune vlasti sveop\u0161tom nestrpljivom „se\u010dom knezova“ (desetine hiljada uhap\u0161enih, otpu\u0161tenih, suspendovanih) odstupa od valjanog vladanja i vi\u0161e nalikuje obi\u010dajima pro\u0161lih vekova.<\/p>\n
Op\u0161tu pa\u017enju poklonjenu turskom cunamiju sasvim dobro obja\u0161njava jedan od komentatora, koji se upitao: „\u0160ta sa Turskom? To jo\u0161 jednom zaokuplja politi\u010dare i diplomate u Evropi i Americi posle neuspelog vojnog udara i o\u0161trih mera, koje je preduzeo predsednik Erdogan. Da je Turska zemlja od marginalne strate\u0161ke, ekonomske i regionalne va\u017enosti, njeno unutra\u0161nje previranje ne bi bilo naro\u010dito vredno posebne pa\u017enje. Turska nije deo arapskog Bliskog istoka, niti je – glavninom – deo Evrope, uprkos \u0161iroke zapadne usmerenosti i veza. Polo\u017eaj Turske je jedinstven: razapeta je geografski, kulturolo\u0161ki i mentalno. Kro\u010dila je na obe strane. I to je jedan od razloga \u0161to nema lakih odgovora na sada\u0161nja zabrinjavaju\u0107a predvi\u0111anja, kao i na dugoro\u010dnija vi\u0111enja budu\u0107nosti.“<\/p>\n
Otkad je 2002. godine njegova Partija pravde i razvoja (AKP) do\u0161la na vlast, ve\u0107 dobro pripremljeni Red\u017eep Tajip Erdogan je sve vi\u0161e kontroverzna li\u010dnost oko koje su podeljeni sudovi pristalica i protivnika. Opis preuzet iz nepristrasnog Gardijana je precizno odre\u0111ena mera na politi\u010dkoj vagi: voljen u masama konzervativne, radni\u010dke klase, me\u0111u bira\u010dima u unutra\u0161njosti i ruralnim prostorima, sa kojima se identifikuje, nije prihvatljiva prilika za srednju klasu, obrazovanije i bolje stoje\u0107e \u017eitelje u gradovima. Ovi drugi u neoislamizmu vo\u0111e AKP vide pretnju turskoj sekularnoj tradiciji, demokratskim dometima Evrope, kojoj \u017eele da se pridru\u017ee. Erdoganovo sistematsko promovisanje islamskih religijskih normi u svakodnevnom \u017eivotu i, ni\u0161ta manje, stav prema ulozi \u017eena u dru\u0161tvu, upotpunjeno je ja\u010danjem politi\u010dke autoritarnosti i netolerancije prema neistomi\u0161ljenicima. Njegova neukrotiva nastojanja su podelila Tursku mnogo pre nego \u0161to su tenkovi iza\u0161li na ulice. S razlogom okrivljavan za nedozvoljivu popustljivost prema optu\u017ebama za korupciju u e\u0161alonu bliskih saradnika i me\u0111u ro\u0111acima, koje su izbile na videlo 2013.<\/p>\n
Ranije, \u010distka u vojsci i obnovljena kampanja protiv Kurda i nenasilnih boraca za njihova prava delovale su kao cini\u010dno lukavi poduhvat. Sve je to pove\u0107avalo nestabilnost, a u isti mah cementiraju\u0107i Erdoganovu kontrolu nad parlamentom. Ali samo kriviti predsednika Erdogana za sve nevolje Turske bilo bi preterano glupo. On je svakako uspeo da odr\u017ei ‘ucelo’ zemlju, koja je relativno skoro u\u0161la u poznanstvo sa demokratijom, a sam je izabrani lider i na\u010dalstvuje vidljivom pobolj\u0161anju \u017eivotnog standarda i rasta ekonomije, \u0161to obja\u0161njava gde su koreni podr\u0161ke kakvu u\u017eiva, uprkos svih grehova i pogre\u0161nih ra\u010dunica.“ Odmereni analiti\u010dari kona\u010dno i savetuju kako na\u0107i izlaz iz za\u010daranog kruga. Pre svega, Erdogan mora da se „ohladi“, ne da poku\u0161ava da iskoristi situaciju da „naplati stare i nove ra\u010dune“. Umesto apetita da uve\u0107ava predsedni\u010dku mo\u0107, trebalo bi da osigurava primat parlamentarne demokratije, legitimna prava kurdske opozicije, da ukine vanredno stanje i da digne ruke od pretnji o uvo\u0111enju smrtne kazne i, naravno, da zaustavi napade na slobodu govora i proganjanje nezavisnih novinara i akademske zajednice.<\/p>\n
Recept zvu\u010di sasvim jednostavno, ali ne \u010dini se da je brzo ozdravljenje na vidiku. Upu\u0107eni nalaze da je nasilje Erdoganovog re\u017eima nad demokratskim normama „manje usmereno na nametanje islama turskom dru\u0161tvu, a mnogo vi\u0161e je okrenuto uklanjanju li\u010dnih neprijatelja“. Potpuna opsednutost imamom Fetulahom Gulenom, ma kolika da je mogu\u0107a uloga u neve\u0161tom udaru, izvesno je dobar primer. Sada je Erdoganu „satana“ i opaki nacionalni izdajnik. Biv\u0161i partner – me\u0111utim – svojim razu\u0111enim sistemom \u0161kolovanja vernika (mre\u017ea \u0161kola i \u0161irom sveta) i razme\u0161tanjem tako veoma obrazovanih muslimana u sve pore dru\u0161tva strate\u0161ki je sigurno smi\u0161ljeniji korak za dalje domete islama u Turskoj i sistematsko potiskivanje sekularnog kemalizma, koji je Ataturk utemeljavao pre skoro sto godina, \u010dak i zakonom zabrani no\u0161enja fesa i obavezom da glavu gra\u0111ana pokriva \u0161e\u0161ir. Neposlu\u0161nost je strogo ka\u017enjavana. Pamti se da je ratni brod „Hamidie“ bombardovao grad Rize, a pedeset sedam verskih pobunjenika, koji su jo\u0161 imali i turbane, javno su obe\u0161eni – za primer drugima. Zakon je jo\u0161 na snazi, ali je pre dve godine paragraf o kazni za Turke bez \u0161e\u0161ira ukinut. Potrebe Erdoganove vlasti su druga\u010dije.<\/p>\n
– (Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Red\u017eep Tajip Erdogan je vo\u0111en religijom, sopstvenim egom i turskim nacionalizmom, koji \u017eudi da vrati dobra stara vremena, kad je<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9995"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9995"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9995\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9996,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9995\/revisions\/9996"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}