Deset najve\u0107ih du\u017enika, iz redova preduze\u0107a \u010diji je vlasnik dr\u017eava ili lokalna samouprava, Elektroprivredi Srbije duguju za nepla\u0107enu struju ukupno 10,63 milijarde dinara, saznaje Danas u tom preduze\u0107u. Na prvom mestu je \u017delezara Smederevo sa dugom od 2,88 milijardi dinara, \u017deleznice Srbije duguju 2,63 milijarde, dok je na tre\u0107em mestu Grupa Rudnici bakra Bor koja duguje 1,23 milijarde dinara. Ipak, sam sistem RTB Bor jo\u0161 je bli\u017ei \u010delu kolone ako se ima u vidu da se \u010dak tri njegove grupacije nalaze me\u0111u deset najzadu\u017eenijih (osim rudnika, tu je i Topionica sa 925 miliona i majdanpe\u010dki rudnik sa 710 miliona).<\/p>\n
Na listi deset najve\u0107ih du\u017enika izme\u0111u ostalih se nalazi i nekoliko preduze\u0107a sa spiska 17 strate\u0161ki va\u017enih u restrukturiranju, poput Petrohemije i JPPEU „Resavica“. Oni su od poverilaca za\u0161ti\u0107eni do kraja maja. Tu za\u0161titu, me\u0111utim, nemaju komunalna preduze\u0107a i ustanove, ali i pored toga, neka od njih su „visoko rangirana“ na listi du\u017enika. Sa dugom od 713 miliona nije se izborila Energetika iz Kragujevca, Gradska uprava Beograda duguje 427,90 miliona a JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac – 321,35 miliona dinara. \u0160ta je spre\u010davalo EPS da to naplati, za sada je nepoznato.<\/p>\n
Ljubodrag Savi\u0107, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ka\u017ee za Danas da se ovakvim pona\u0161anjem nadle\u017enih naru\u0161ava jednakost gra\u0111ana.<\/p>\n
– O\u010dito je da svi potro\u0161a\u010di u EPS-u nemaju isti status. Naime Vlada Srbije ne omogu\u0107ava tom preduze\u0107u da po tr\u017ei\u0161nim pravilima namiri dugove od neurednih plati\u0161a kada je re\u010d o privredi, a s druge strane se insistira na „nultoj toleranciji“ koja se sprovodi samo prema doma\u0107instvima. Naime, gra\u0111anima se „se\u010de“ struja ako duguju iznose i od nekoliko hiljada dinara, ali se toleri\u0161u dugovi privrede koji se mere u stotinama miliona ili milijardama dinara. To, svakako, nije pravedno prema individualnim potro\u0161a\u010dima, jer se dolazi u paradoksalnu situacijuda se sa mre\u017ee isklju\u010duju gra\u0111ani a ne preduze\u0107a neplati\u0161e koja oni finansiraju – nagla\u0161ava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
On dodaje da na ovaj na\u010din vlast \u0161alje lo\u0161u poruku gra\u0111anima da „mo\u017ee da radi \u0161ta ho\u0107e“.<\/p>\n
– Vlastima je o\u010dito jednostavnije da naplate dugove od gra\u0111ana nego od preduze\u0107a u restrukturiranju sa kojima jednostavno ne znaju \u0161ta \u0107e. U poslednjih petnaestak godina se izuzetno lo\u0161e upravljalo tim preduze\u0107ima. Navodno je u njima ra\u0111eno restrukturiranje, ali u su\u0161tini, nije se radilo ni\u0161ta. Jednostavno, nijedna vlast nakon promena 2000. godine, nije imala strategiju \u0161ta da radi sa privredom u rukama dr\u017eave. Jedina ideja vodilja je bila da se privatizuje ono \u0161o je profitabilno, a ostalo da se stavi u „zape\u0107ak“ i da tako tavori uz subvencije ili neke druge dr\u017eavne povlastice. Takvo neodgovorno pona\u0161anje je i dovelo do toga da ta preduze\u0107a jednostavno nemaju para da plate dugove EPS-u – isti\u010de Savi\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, jedini izlaz iz ovog „za\u010daranog kruga“ je da Vlada omogu\u0107i tr\u017ei\u0161no poslovanje EPS-u, ali i drugim javnim preduze\u0107ima kako bi ona mogla da posluju profitabilno.<\/p>\n
– To zna\u010di da bi trebalo omogu\u0107iti istinsku „nultu toleranciju“ za neplati\u0161e, ali ne samo prema gra\u0111anima ve\u0107 i prema privredi. Na taj na\u010din bi se javnim preduze\u0107ima omogu\u0107io profit, ali bi i njihova rukovodstva spre\u010dilo da se stalno za lo\u0161e poslovne rezultate pravdaju dugovanjima. S druge strane, Vlada bi morala da razvije sistem socijalne za\u0161tite kako za siroma\u0161ne gra\u0111ane, tako i za dr\u017eavna preduze\u0107a koja ne bi mogla da pla\u0107aju svoje ra\u010dune za struju ili druge obaveze, u slu\u010daju da ne \u017eeli da ih po tr\u017ei\u0161nim principima otera u ste\u010daj. Po svemu sude\u0107i, to vlastima ne odgovara jer bi sve bilo transparentno pa bi, primera radi, penzioneri jasno videli da su im penzije male zbog subvencija odre\u0111enim firmama gubita\u0161ima kojima rukovodi dr\u017eava i tako dalje. Ovo s \u010dim se sada suo\u010davamo, kada su u pitanju dugovanja za struju, o\u010dito je „manje bolno“ za vlast koja smatra da \u0107e te\u017ee biti prepoznata kao krivac za lo\u0161e organizovan sistem nego u situaciji kada bi sve bilo transparentno – zaklju\u010duje Savi\u0107.<\/p>\n
\u00a010 najve\u0107ih du\u017enika korisnika javnih sredstava:<\/p>\n
1. \u017delezara Smederevo2,88 milijardi dinara<\/p>\n
2. \u017deleznice Srbije2,63 milijarde dinara<\/p>\n
3. Grupa Rudnici bakra Bor1,23 milijarde dinara<\/p>\n
4. Grupa Topionica i rafinacija – Bor925,57 miliona dinara<\/p>\n
5.Energetika – Kragujevac712,97 miliona dinara<\/p>\n
6. Grupa Rudnik bakra Majdanpek710,32 miliona dinara<\/p>\n
7. Petrohemija – Pan\u010devo660 miliona dinara<\/p>\n
8. Gradska uprava grada Beograda427,90 miliona dinara<\/p>\n
9. JP PEU „Resavica“399,69 miliona dinara<\/p>\n
10. JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac 321,35 miliona dinara<\/p>\n
– (Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Deset najve\u0107ih du\u017enika, iz redova preduze\u0107a \u010diji je vlasnik dr\u017eava ili lokalna samouprava, Elektroprivredi Srbije duguju za nepla\u0107enu struju ukupno<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7808"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7808"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7808\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7809,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7808\/revisions\/7809"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}