{"id":7768,"date":"2016-01-21T07:54:15","date_gmt":"2016-01-21T07:54:15","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=7768"},"modified":"2016-01-21T07:54:15","modified_gmt":"2016-01-21T07:54:15","slug":"srbija-zemlja-sa-najvecim-javnim-dugom-u-regionu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vestionline.com\/srbija-zemlja-sa-najvecim-javnim-dugom-u-regionu\/","title":{"rendered":"Srbija zemlja sa najve\u0107im javnim dugom u regionu"},"content":{"rendered":"<div class=\"width_3_4\">\n<div class=\"block floatedBlock\">\n<p class=\"preamble\"><span class=\"lokacija\">Beograd <\/span>&#8211; &#8211; Srbija je zemlja sa najve\u0107im javnim dugom u okru\u017eenju, sa malim direktnim stranim investicijama, ali i sa skoro najvi\u0161im BDP-om po glavi stanovnika, sa prili\u010dno robusnim izvozom i sa nezaposleno\u0161\u0107u koja je negde na sredini regionalne lestvice. Ukupno uzev, reklo bi se da podaci nisu tako lo\u0161i, ali u ovoj statistici Beogradskog fonda za politi\u010dku izuzetnost i Instituta &#8222;Demokratija za razvoj&#8220;, re\u010d region ima prili\u010dno usko zna\u010denje i obuhvata samo Srbiju, Bosnu, Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo kao nezavisnu dr\u017eavu.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"block\">\n<p>Fond i Institut su upravo stavili u funkciju veb-sajt koji objedinjuje statisti\u010dke podatke sa ovih \u0161est tr\u017ei\u0161ta i pokazuje kako su se kretale njihove ekonomske performanse od 2008. do danas. Osim ekonomije, tu su i parametri o javnoj upravi, vladavini prava i dru\u0161tvenom razvoju.<\/p>\n<p>Ekonomski podaci, tako, pokazuju da je u 2014. (poslednjoj godini za koju su date informacije) javni dug Srbije bio 70,9 odsto BDP-a i to je jedan od pokazatelja po kojima najgore stojimo u odnosu na kom\u0161ije. Crnogorci su imali dug od ne\u0161to ispod 60 odsto, Bosanci 45,5, Makedonci samo 38,2 odsto, a Kosovo prakti\u010dno bezna\u010dajnih 10,6 odsto. Podaci za Albaniju nisu dati. Srpski javni dug je u me\u0111uvremenu nastavio da raste, pa je sada na oko 75 odsto.<\/p>\n<p>Me\u0111utim, kada se poredimo sa ovim dr\u017eavama, na\u0161i ostali pokazatelji ne izgledaju toliko lo\u0161e. Recimo, BDP po glavi stanovnika nam je najve\u0107i i iznosi 4.926 evra. To je znatno vi\u0161e od svih drugih dr\u017eava regiona, koje sve imaju manje od 4.000 evra.<\/p>\n<p>\u010cak smo i po bruto platama u solidnoj sredini, s tim \u0161to ne treba smetnuti s uma da su porezi i doprinosi izuzetno visoki u Srbiji (iznad 60 odsto), tako da je neto plata u na\u0161oj zemlji mnogo ni\u017ea od bruto plate. Podaci kojima raspola\u017ee Fond za politi\u010dku izuzetnost ka\u017eu da je u 2014. bruto zarada u Srbiji bila 442 evra, \u0161to je znatno manje od BiH gde je bila 605 evra i Crne Gore &#8211; 723 evra, ali i znatno vi\u0161e od Makedonije &#8211; 347 evra. Cifre za Albaniju i Kosovo nisu date, ali u 2013. na ovim tr\u017ei\u0161tima je prose\u010dna plata bila 260 evra i 346 evra. Zanimljivo je primetiti i o\u0161tar pad prose\u010dne bruto zarade u Srbiji od 2014. do 2015. od \u010dak 92 evra.<\/p>\n<p>Mada je od 2008. do sada u Srbiji uga\u0161eno oko 300.000 radnih mesta, gledaju\u0107i zvani\u010dne stope nezaposlenosti u okru\u017eenju i kod nas, pomislili bismo da nam ne ide tako lo\u0161e. Naime, u 2014. nezaposlenost u Srbiji bila je 19 odsto, \u0161to deluje (i jeste) mnogo, ali Bosanci su imali 28 odsto, Makedonci 29, a Kosovari 35 odsto. Samo je Albanija imala za procenat manju nezaposlenost od nas.<\/p>\n<p>Kada posmatramo stopu zaposlenosti od 40 odsto, stvari izgledaju nepovoljnije po Srbiju, ali ne mnogo. Kod Makedonije taj pokazatelj je 41 odsto, a kod Albanije 44, dok Bosna sa 32 i Kosovo sa samo 27 odsto stoje lo\u0161ije od nas. \u010cinjenica je, me\u0111utim, da su to sve lo\u0161e cifre, tako da nam te\u0161ko mo\u017ee biti uteha to da je nekom jo\u0161 malo gore nego nama.<\/p>\n<\/div>\n<p>&#8211; (Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Beograd &#8211; &#8211; Srbija je zemlja sa najve\u0107im javnim dugom u okru\u017eenju, sa malim direktnim stranim investicijama, ali i sa<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7768"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7768"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7768\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7769,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7768\/revisions\/7769"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7768"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7768"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7768"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}