![\"Istinomer\"\/](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/themes\/danas\/assets\/public\/images\/istinomer.png?x76934\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n![\"\u010cemu](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/01\/kisjuhas-678x381.jpg?x76934\" "\\"\u010cemu")
<\/figure>\n\n\n\nOvo pitanje je na umu i na tastaturama pod prstima mnogim gra\u0111anima Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Posebno nakon \u0161to je skup\u0161tina na\u0161e Republike (p)ostala poligon za ve\u017ebanje pucanja i ga\u0111anja po odsutnoj opoziciji, nezavisnim medijima, popularnim glumcima i ostalim himerama koje misle druga\u010dije od partijske ve\u0107ine.<\/p>\n\n\n\n
Umesto da raspravlja, unapre\u0111uje i usvaja zakone, Skup\u0161tina je pretvorena u unisoni strana\u010dki hram, ru\u017ei\u010dastu Zadrugu ili udvori\u010dko svetili\u0161te poltrona, skutono\u0161a i podrepaka, gde se ritualno zaklinje na vernost predsedniku, a ne gra\u0111anima. I zato \u010demu ta skup\u0161tinska gu\u017eva, ako toliko upadljivo li\u010di na jo\u0161 jedan mesni odbor vladaju\u0107e partije?<\/p>\n\n\n\n
Pa, isto pitanje postavljali su i Vladimir Ilji\u010d Lenjin i Adolf Hitler.<\/p>\n\n\n\n
Za prvog, parlamente je valjalo zameniti vla\u0161\u0107u jedne partije kao najbolje refleksije interesa jedne dru\u0161tvene klase.<\/p>\n\n\n\n
Za drugog, vla\u0161\u0107u jednog \u010doveka ili vo\u0111e kao najboljeg izraza duha jednog naroda.<\/p>\n\n\n\n
Danas znamo da ovo nije ispalo dobro, ali pitanje ostaje \u2013 \u010demu parlament?<\/p>\n\n\n\n
U potrazi za odgovorom, zgodno je vratiti se jo\u0161 dalje u istoriju, u doba velikih geografskih otkri\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Naime, osvajanje i kolonizacija Ju\u017ene i Severne Amerike predstavljali su i jedan od najve\u0107ih prirodnih eksperimenata u ljudskoj istoriji.<\/p>\n\n\n\n
I sad, kao u dru\u0161tvenoj laboratoriji ili sociolo\u0161koj kuhinji, prvo uzmimo dve zapadne kulture \u2013 britansku i \u0161pansku.<\/p>\n\n\n\n
Drugo, izvezimo njih i njihove institucije u Novi svet, i nametnimo ih drugim ljudima. Britansku na sever, a \u0161pansku na jug.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107e, vratimo se par vekova kasnije, i proverimo koja su to dru\u0161tva postala bogatija, uspe\u0161nija i sre\u0107nija.<\/p>\n\n\n\n Rezultat?<\/p>\n\n\n\n Neuporedivo bolje su pro\u0161le Sjedinjene Dr\u017eave i Kanada, u pore\u0111enju sa npr. Meksikom, Bolivijom ili Kolumbijom.<\/p>\n\n\n\n Sve do nedavno, Latinska Amerika je upadljivo daleko zaostajala za onom anglosaksonskom.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to?<\/p>\n\n\n\n Ne radi se ni o klimi ni o zemlji\u0161tu, jer plodnih ravnica ima i na severu i na jugu Amerike.<\/p>\n\n\n\n Prirodnih resursa poput nafte i zlata tako\u0111e.<\/p>\n\n\n\n Uostalom, veli\u010danstvene civilizacije Asteka, Inka i Maja bile su na prostoru dana\u0161nje Latinske Amerike, a ne dana\u0161nje Kanade.<\/p>\n\n\n\n Nije ni \u0160pansko carstvo u 16. veku zaostajalo za Britanskim \u2013 i \u0160panci (i Portugalci) imali su razvijenu globalnu trgovinu, univerzitete, tehnologiju i nauku.<\/p>\n\n\n\n Sa kolonizacijom Amerika zapo\u010deli su i ranije od Engleza.<\/p>\n\n\n\n Zatim, ropstvo je bilo podjednako intenzivno i brutalno i u Severnoj i u Ju\u017enoj Americi, ba\u0161 kao i zlo\u010dini prema starosedeocima.<\/p>\n\n\n\n Svaka \u010dast Veberu, pa o teolo\u0161kim razlikama izme\u0111u katoli\u010danstva i protestantizma mo\u017eemo sholasti\u010dariti do zauvek.<\/p>\n\n\n\n Ali su \u0161panski pustolovi, trgovci, bogata\u0161i i plja\u010dka\u0161i u realnosti bili podjednako preduzetni i motivisani profitom kao i njihovi parnjaci sa Britanskih ostrva.<\/p>\n\n\n\n Najzad, jeste bilo kriminalnog uticaja severnoameri\u010dke politike na dr\u017eave, vlade i otvorene vene Ju\u017ene Amerike. Ali tek u 20. veku, kad su razlike u dru\u0161tvenom razvoju Severa i Juga ve\u0107 bile goleme.<\/p>\n\n\n\n U \u010demu je onda kvaka?<\/p>\n\n\n\n Osnovna razlika (pro)nalazi se u jednoj hrabroj \u2013 ideji.<\/p>\n\n\n\n I koju kolonisti sa Britanskih ostrva (ali ne i oni sa Pirinejskog poluostrva) tada donose u Novi svet.<\/p>\n\n\n\n U pitanju je ideja o tome da ljudi treba da upravljaju samima sobom.<\/p>\n\n\n\n Ona se popularno naziva demokratijom.<\/p>\n\n\n\n Ali njena moderna su\u0161tina uop\u0161te nije u banalnoj vladavini ve\u0107ine sa nekakvih izbora.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 je u instituciji predstavni\u010dkog doma ili \u2013 parlamenta.<\/p>\n\n\n\n Ovo je u Dve rasprave o vladi (1689) ponajbolje izrazio Englez, D\u017eon Lok, kad je otkrio da zasebna zakonodavna vlast ili parlament predstavlja onu najbolju osnovu za udru\u017eivanje ljudi u politi\u010dku zajednicu.<\/p>\n\n\n\n Kao i za odbranu i za\u0161titu gra\u0111ana od samovolje vladara, ratobornih despota, tj. od izvr\u0161ne vlasti. Su\u0161tina demokratije zato i po\u010diva u vladavini onog predstavni\u010dkog, a ne bira\u010dkog tela.<\/p>\n\n\n\n Dakle, u vladavini prava i u \u010dinjenici sa skup\u0161tina ili parlament kontroli\u0161u (izvr\u0161nu) vlast.<\/p>\n\n\n\n Lokova filozofija i politi\u010dka teorija nije ostala zakopana u knjigama, ve\u0107 je i ostvarena u istoriji i dru\u0161tvenoj praksi.<\/p>\n\n\n\n Na primer, u engleskoj Slavnoj revoluciji iz 1688, a koja se i dogodila zato \u0161to je kralj D\u017eejms II ukinuo parlament i po\u010deo da vlada dekretima.<\/p>\n\n\n\n Englezi su ga svrgnuli i za novog vladara instalirali \u010doveka iz inostranstva (Vilijama Oranskog iz Holandije). Ali su vlast zapravo, i dalekovido, predali u ruke parlamentu.<\/p>\n\n\n\n Dakle, \u010ditavo stole\u0107e pre Francuske revolucije, na Britanskim ostrvima udareni su temelji parlamentarne demokratije, doneta je Povelja o pravima (1689), i vi\u0161e nijedan britanski monarh nikad nije imao apsolutnu mo\u0107.<\/p>\n\n\n\n A ono stvarno ogledno polje za praksu, vrednosti i institucije parlamentarizma \u2013 bile su upravo britanske kolonije u Americi.<\/p>\n\n\n\n U po\u010detku, delovalo je da su \u0161panski konkvistadori, a ne engleski puritanci, bili oni migranti ili do\u0161ljaci koji su uboli kolonijalnu premiju.<\/p>\n\n\n\n Mikrobima, pu\u0161kama i \u010delikom pokorili su mo\u0107ne i bogate civilizacije, te otkrili i poharali nepojamne koli\u010dine zlata i srebra.<\/p>\n\n\n\n Godine 1692. Meksiko Siti je brojao 100 hiljada ljudi, dok je u Bostonu boravilo njih jedva 6.000.<\/p>\n\n\n\n \u0160panci su u Novom svetu osnovali i 25 univerziteta, a onaj u Santo Domingu je i stotinu godina stariji od Harvarda.<\/p>\n\n\n\n Podizane su rasko\u0161ne katedrale i jezuitske \u0161kole, cvetalo je izu\u010davanje kartografije i metalurgije, usvajana ishrana kalori\u010dnim novotarijama poput paprika, kukuruza i krompira.<\/p>\n\n\n\n Bio je to stvarni El Dorado u svemu osim u \u2013 politi\u010dkim institucijama.<\/p>\n\n\n\n \u0160panci, naime, nisu poznavali niti su marili za instituciju parlamenta ili predstavni\u010dke demokratije.<\/p>\n\n\n\n U ovim kolonijama, gvozdenom pesnicom iz hacijendi, vladala je mala i prebogata elita krupnih zemljoposednika.<\/p>\n\n\n\n Bila je to vlast lokalnih i feudalnih mo\u0107nika, odnosno autokrata i \u010dvrstoruka\u0161a kao gospodara rata, \u017eivota i smrti.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, britanske kolonije u Severnoj Americi doslovno su bujale od parlamenata, lokalnih skup\u0161tina, raznih zborova, skupova i ve\u0107a gra\u0111ana, te kongregacija i mesnih zajednica. Guvernere kolonija jeste postavljala britanska Kruna, ali je kolonistima prepu\u0161teno da sami i odozdo organizuju svoje predstavni\u010dke samouprave.<\/p>\n\n\n\n Prvi britanski kolonisti u Ameriku sti\u017eu 1607, a skup\u0161tina kolonije Vird\u017einija okupila se ve\u0107 1619. godine.<\/p>\n\n\n\n Do 1640. formirano je jo\u0161 osam ovakvih parlamenata, u Masa\u010dusetsu, Merilendu, Konektikatu, Plimutu, Nju Hejvenu itd.<\/p>\n\n\n\n A ni\u0161ta sli\u010dno nije postojalo u celoj Latinskoj Americi. Uzgred, kad su britanski kolonisti pristigli u dana\u0161nju Ju\u017enu Karolinu 1670, sa sobom su doneli i \u2013 Ustav.<\/p>\n\n\n\n Jedan od autora ovog Ustava bio je D\u017eon Lok li\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Najzad, i samu ameri\u010dku nezavisnost 1776. izglasali su predstavnici gra\u0111ana, a ne revolucionarne hajdu\u010dije.<\/p>\n\n\n\n Bilo je to na kongresu sa\u010dinjenom od \u010dak 343 delegata iz 13 britanskih kolonija.<\/p>\n\n\n\n Lokove doktrine imale su svoj najve\u0107i i direktni uticaj upravo na D\u017eefersona, Hamiltona, Medisona i druge osniva\u010de Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n Zato je ameri\u010dki Kongres i danas parlament koji lokovski kontroli\u0161e ameri\u010dku izvr\u0161nu vlast (predsednika) \u010dvrsto, tvrdo i nezavisno kao verovatno nijedan drugi parlament na planeti Zemlji.<\/p>\n\n\n\n Dok se dr\u017eave Latinske Amerike mahom i dalje gu\u0161e pod \u010dizmom lokalnih mo\u0107nika i sistemom tzv. kaudiljizma i klijentelizma.<\/p>\n\n\n\n Ili kao u nekakvom Brusu i Lu\u010danima.<\/p>\n\n\n\n Dakle, Evropljani su ameri\u010dkim starosedeocima zaista doneli jedino mikrobe, genocid i alkohol. Ali su, samima sebi, Englezi i \u0160panci doneli sasvim razli\u010dite sisteme vladavine ili politi\u010dke institucije.<\/p>\n\n\n\n A one su te koje su odredile pravac razvoja ovih dru\u0161tava, i to vekovima nakon sticanja nezavisnosti od britanske i \u0161panske krune.<\/p>\n\n\n\n Valja se prisetiti ovog neobi\u010dnog dru\u0161tvenog eksperimenta kad se i danas pitamo \u010demu uop\u0161te parlament.<\/p>\n\n\n\n Da je navigatorski slu\u010daj hteo druga\u010dije, mo\u017eda bi Nova Engleska bila u dana\u0161njem Meksiku, a Nova \u0160panija u dana\u0161njem Masa\u010dusetsu.<\/p>\n\n\n\n \u0160panci bi u Severnoj Americi stvorili svoje Estados Unidos, a Britanci na jugu svoje United States of Columbia.<\/p>\n\n\n\n Radi se jedino o tome kako bi ih politi\u010dki organizovali.<\/p>\n\n\n\n Naravno da su ovakvi eksperimenti i mentalne akrobatike daleko od savr\u0161enih.<\/p>\n\n\n\n I da su novonastala dru\u0161tva mnogo raznovrsnija, slo\u017eenija, i da ih ne odre\u0111uju samo njihove politi\u010dke institucije.<\/p>\n\n\n\n Ali ne zaboravimo i slede\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Doktrine D\u017eona Loka o podeli i kontroli vlasti, ili iz ud\u017ebenika sa Filozofskog i Pravnog fakulteta, nisu nekakva apstraktna filozofija.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 krajnje prakti\u010dna stvarnost, realna istorija, kao i budu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n Klju\u010dna razlika u dru\u0161tvenim ishodima izme\u0111u one britanske i iberijske Amerike nije bila u prirodnim bogatstvima, klimi i geografiji, u religiji i kulturi, ve\u0107 u politici i politi\u010dkim institucijama.<\/p>\n\n\n\n I zato, ukoliko Aleksandar Vu\u010di\u0107 zaista \u017eeli svoje mesto u istoriji, valjalo bi da neguje Skup\u0161tinu koja \u0107e odistinski kontrolisati Vladu i vlast, a ne skup aplaudiraju\u0107ih ulizica i poltrona.<\/p>\n\n\n\n Izgradnja auto-puteva je okej, ali je izgradnja predstavni\u010dke demokratije jo\u0161 zna\u010dajnija za budu\u0107nost i blagostanje nekog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n I mo\u017eda nikada ne\u0107emo postati (Severna) Amerika, ali mo\u017eemo da poku\u0161amo?<\/p>\n\n\n\n * Sva polja su obaveznaSlanjem komentara sla\u017eete se sa Pravilima kori\u0161\u0107enja<\/a> ovog sajta.<\/p>\n\n\n\n Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepo\u017eeljne. Saznajte kako se va\u0161i komentari obra\u0111uju<\/a>.<\/p>\n\n\n\n![\"\u010cemu](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/Untitled35.png?x76934\" "\\"\u010cemu")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\nKomentari (13)<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
![\"\"\/](\"chrome-extension:\/\/admmjipmmciaobhojoghlmleefbicajg\/content\/images\/ic-field-logo.svg\"){kind=logo}
<\/figure>\n\n\n\n