{"id":19404,"date":"2019-08-06T21:42:55","date_gmt":"2019-08-06T21:42:55","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=19404"},"modified":"2019-08-06T21:42:55","modified_gmt":"2019-08-06T21:42:55","slug":"energetska-efikasnost-u-eu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vestionline.com\/energetska-efikasnost-u-eu\/","title":{"rendered":"Energetska efikasnost u EU"},"content":{"rendered":"<h1 class=\"pageTitle\">Energetska efikasnost u EU<\/h1>\n<div class=\"pageBody\">\n<p>Dr\u017eati pod kontrolom klimatske promena i globalno zagravanje koji ugro\u017eavaju opstanak \u010dove\u010danstva bi\u0107e jedan od glavnih izazova za \u010doveka u 21. veku. Veliki broj industrijski razvijenih zemalja se slo\u017eio da u narednim decenijama drasti\u010dno smanje emisiju \u201eGreenhouse\u201c gasova odnosno gasova koji uti\u010du na zagrevanje zemlje stvaraju\u0107i efekat staklene ba\u0161te.<\/p>\n<p>U ve\u0107em broju zemalja zgrade tro\u0161e oko 40% od ukupne energije, a sli\u010dan udeo imaju i kada je re\u010d o emisiji CO2. Prema tome energetska efikasnost zgrada je jedan od klju\u010dnih faktora za smanjenje zagrevanja planete.<\/p>\n<p>Osnovna pokreta\u010dka energija za dostizanje ambicioznih ciljeva koji su postavljeni zarad smanjenja emisije ovih gasova poslednjih decenija se indukuje kroz regulative, propise, standarde, ozna\u010davanja, sertifikaciju, pravne obaveze i subvencije.<\/p>\n<table border=\"0\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\">\n<tbody>\n<tr>\n<td valign=\"top\">Devedesetih godina, nakon postepenog prihvatanja potrebe za smanjenje emisije gasova i nakon ratifikacije Kjoto protokola od strane velikog broja zemalja do\u0161lo je na red da energetska efikasnost postane deo propisa i posebnih standarda kao \u0161to su to standardi za bezbednost i zdravlje stanovnika u zgradi.<\/p>\n<p>Konferencija koju su Ujedinjene Nacije odr\u017eale u Kopenhagenu 2009. godine (COP15) predstavlja prekretnicu u borbi protiv klimatskih promena i to je bila poslednja \u0161ansa za vlade dr\u017eava da se slo\u017ee i usvoje novi protokol pre isteka Kjoto plana koji va\u017ei do 2012.<\/p>\n<p>Konferencija je odr\u017eana u vreme kada je IPCC (<a title=\"International Panel of Climate Change\" href=\"http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Intergovernmental_Panel_on_Climate_Change\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">International Panel of Climate Change<\/a>) objavio u svom izve\u0161taju da je potrebno hitno reagovati po pitanju smanjenja emisije gasova u atmosferu. IPCC izve\u0161taj pokazuje da zgrade imaju najve\u0107i potencijal za smanjenje emisije gasova.<\/td>\n<td><img loading=\"lazy\" src=\"http:\/\/www.grejanje.com\/cms_upload\/pages\/files\/128_seal_the_deal.gif\" alt=\"Seal the deal - copenhagen\" width=\"300\" height=\"234\" \/><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<h2 class=\"H2_naslov\">\u0160ta se mo\u017ee u\u010diniti?<\/h2>\n<p>Glavni pokreta\u010di koji dr\u017ee kurs ka pove\u0107anju energetske efikasnosti su:<\/p>\n<ul>\n<li>regulative zajedno sa internacionalnim direktiivama i standardima kojima se uskla\u0111uju nacionalni propisi i standardi<\/li>\n<li>ozna\u010davanje i sertifikacija energetski efikasnih zgrada<\/li>\n<li>obavezuju\u0107e regulative za distributere energije<\/li>\n<li>Subvencije, zajmovi i poreske olak\u0161ice<\/li>\n<\/ul>\n<p>Glavni pokreta\u010di:<\/p>\n<ol>\n<li>Regulative<\/li>\n<li>Ozna\u010davanje i sertifikacija<\/li>\n<li>Obligacije snabdeva\u010da<\/li>\n<li>Olak\u0161ice<\/li>\n<\/ol>\n<h1 class=\"H1_naslov\">1. Regulative<\/h1>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Nacionalni propisi i standardi<\/h2>\n<p>U pro\u0161losti, regulative i standardi koji se odnose na zgrade implementirani na dr\u017eavnom, regionalnom ili lokalnom nivou imaju za cilj da obezbede bezbednost konstrukcije, bezbednost od po\u017eara i zdravu sredinu za stanovnike zgrade. Pre naftne krize 1973\/74, regulative za energetsku efikasnost postojale su uglavnom u severnim zemljama i naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosile na izolaciju zgrada. Od tada su mere za energetsku efikasnost uklju\u010dene u propise i standarde u ve\u0107ini razvijenih zemalja, bilo da se radi o potro\u0161nji energije ili o emisiji CO2 kao odgovor na Kjoto protokol ili druge ciljeve naj\u010de\u0161\u0107e postavljene od strane internacionalnih direktiva i standarda.<\/p>\n<p>Danas su ovakve regulative implementirane kao propisi i standardi i u zemljama u razvoju, pogotovu u Indiji i Kini. Neke zemlje su energetsku efikasnost implementirale kroz propise o zgradama, neke kroz posebne standarde o zgradama a neke kombinacijom ova dva. U svakom slu\u010daju, ove regulative stimuli\u0161u razvoj i marketing novih proizvoda i tehnike koje izvo\u0111a\u010di primenjuju u svojim projektima.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Evropske direktive (European Directives): platforma za regulative zgrada<\/h2>\n<p>Evropske direktive defini\u0161u mehanizme i principe koji moraju biti primenjeni u svakoj dr\u017eavi \u010dlanici kao platforma za regulative i propise u gra\u0111evinarstvu, a sa ciljem \u0161to ve\u0107e energetske efikasnosti objekata. \u00a0Ali, bez obzira na hitnost sprovo\u0111enja mera protiv klimatskih promena, osvajanja novih tehnologija, sticanja iskustva i usvajanja zakona i propisa \u0161irom Evrope, na\u010din implementacije ovih regulativa prepu\u0161ten je \u010clanicama Unije. Mnoge \u010dlanice koriste donekle sli\u010dne standarde evropskim ali se u bliskoj budu\u0107nosti o\u010dekuje da svi standardi budu u potpunosti u skladu sa standardima Evropske unije. Pored usvajanja ovih standarda \u010dlanice imaju za obavezu da standarde redovno uskla\u0111uju saglasno sa stepenom tehnolo\u0161kog razvoja uz harmonizaciju nacionalnih standarda i propisa sa evropskim.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Evropska direktiva &#8211; Energy Performance of Building Directive<\/h2>\n<p>Najva\u017enija EU direktiva za energetsku efikasnost zgrada je \u201eEnergy Performance of Buildings \u00a0EPBD 2002\/91\/EC \u201e. Osnovni cilj EPBD direktive je prakti\u010dan pristup i promovisanje isplativosti pobolj\u0161anja sveukupnog energetskog u\u010dinka zgrade.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">EPBD zahtevi<\/h2>\n<p>Sada\u0161nji EPBD podrazumeva tri tipa zahteva koje \u010dlanice unije moraju da implementiraju a to su:<\/p>\n<p>&#8211; <strong><em>Minimum zahteva<\/em><\/strong> koji se odnose na energetsku efikasnost za novoizgra\u0111ene zgrade i za postoje\u0107e ve\u0107e objekte koji su temeljno renovirani sa ciljem pobolj\u0161anja energetskog u\u010dinka, toplotnog konfora i smanjenja tro\u0161kova za utro\u0161enu energiju.<\/p>\n<p>&#8211; <strong><em>Sertifikacija <\/em><\/strong>energetskog u\u010dinka koja pru\u017ea informacije o potrebnoj koli\u010dini energije za zgradu i \u0161ta je mogu\u0107e promeniti sa ciljem pobolj\u0161anja u\u010dinka. Setifikat mora da se prilo\u017ei potencijalnom kupcu ili korisniku kao nezavisna procena energetske efikasnosti zgrade tako da svesno donosi odluke o budu\u0107oj eksploataciji i nameni. Sertifikat energetskog u\u010dinka potreban je samo za novoizgra\u0111ene, prodate ili iznajmljene objekte i va\u017ei maksimum 10 godina.<\/p>\n<p>&#8211; <strong><em>Redovna inspekcija<\/em><\/strong> srednjih i velikih sistema grejanja i klimatizacije tako da njihov u\u010dinak mo\u017ee da se prati i optimizuje. Na osnovu inspekcije, koja uklju\u010duje procenu efikasnosti sistema i kapacitet u odnosu na potrebe objekta, treba savetodavno uticati na korisnika ukoliko je potrebno zameniti kotao, uraditi izvesne modifikacije na sistemu ili ugraditi alternativna re\u0161enja za grejanje i klimatizaciju.<\/p>\n<table border=\"1\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"4\">\n<tbody>\n<tr>\n<td rowspan=\"2\" valign=\"top\" width=\"74\"><strong>Objekat<\/strong><\/td>\n<td colspan=\"2\" valign=\"top\" width=\"152\"><strong>Nov objekat<\/strong><\/td>\n<td colspan=\"2\" valign=\"top\" width=\"142\"><strong>Postoje\u0107i objekat<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"96\"><strong>Javni objekat<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"156\"><strong>Upravljanje potro\u0161nje energije<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"78\"><strong>Svi<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"74\"><strong>&gt;1000kvm<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"70\"><strong>Svi<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"72\"><strong>&gt;1000kvm<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"96\"><strong>&gt;1000kvm<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"156\"><strong>Sistemi grejanje i klimatizacije<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"74\"><strong>Zahtevi<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"78\">\n<ul>\n<li>minimalni zahtevi<\/li>\n<li>sertifikat<\/li>\n<\/ul>\n<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"74\">\n<ul>\n<li>minimalni zahtevi<\/li>\n<li>sertifikat<\/li>\n<li>razmatranje alternativnih re\u0161enja<\/li>\n<\/ul>\n<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"70\">sertifikat (ukoliko je prodat ili iznajmljen)<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"72\">\n<ul>\n<li>minimalni zahtevi za renoviranje<\/li>\n<li>sertifikat<\/li>\n<\/ul>\n<p>&nbsp;<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"96\">prilo\u017een sertifikat<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"156\">\n<ul>\n<li>redovna inspekcija ve\u0107ih sistema grejanja i klimatizacije<\/li>\n<li>saveti za pobolj\u0161anje i unapre\u0111enje sistema<\/li>\n<\/ul>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Aspekti koji se razmatraju prilikom odre\u0111ivanja energetskog u\u010dinka zgrade:<\/h2>\n<ul>\n<li>toplotne karakteristike zgrade (konstrukcija i dispozicija prostorija), uklju\u010duju\u0107i zaptivanje<\/li>\n<li>instalacije za grejanje i snabdevanje vodom, uklju\u010duju\u0107i izolacione karakterisitike<\/li>\n<li>instalacija za klimatizaciju<\/li>\n<li>ventilacija<\/li>\n<li>ugra\u0111ena rasveta (uglavnom za nestambene objekte)<\/li>\n<li>pozicija i orijentacija zgrade (uglavnom za nestambene objekte)<\/li>\n<li>pasivni solarni sistemi i za\u0161tita od sunca<\/li>\n<li>prirodna ventilacija<\/li>\n<li>unutra\u0161nji klimatski uslovi sa osvrtom na projektovane klimatske uslove<\/li>\n<\/ul>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Aspekti koje treba razmotriti ukoliko uslovi to dozvoljavaju:<\/h2>\n<ul>\n<li>aktivni solarni sistemi i drugi sistemi grejanja i proizvodnje elektri\u010dne energije zasnovani na obnovljivim izvorima<\/li>\n<li>elektri\u010dna energija proizvedena od neiskori\u0161\u0107ene toplote (<a title=\"CHP\" href=\"http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Cogeneration#Cogeneration_in_Europe\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">CHP<\/a>)<\/li>\n<li>daljinski sistemi grejanja i hla\u0111enja<\/li>\n<li>prirodno osvetljenje<\/li>\n<\/ul>\n<p>Da bi ovaj zadatak za dr\u017eave \u010dlanice bio lak\u0161i, CEN organizacija je pripremila vi\u0161e od 40 standarda za izra\u010dunavanje energetskog u\u010dinka i karakteristika zgrada. CEN je ovla\u0161\u0107ena organizacija od strane Evropske Komisije (European Commission).<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Osnovni standardi su:<\/h2>\n<ul>\n<li>EN 15603 koji defini\u0161e metodologiju prora\u010duna energetskog u\u010dinka<\/li>\n<li>EN 15217 koji defini\u0161e minimum zahteva za energetsku efikasnost i sertifikaciju<\/li>\n<li>EN 15232 koji defini\u0161e razli\u010dite metode prora\u010duna uticaja automatskog sistema regulisanja i automatizacije (BACS- building automation control systems) i sistema nadzora i kontrole (TBM- technical building management) na energetski u\u010dinak i gazdovanje energijom. Mere ovog standarda jo\u0161 uvek nisu deo nacionalnih regulativa. Nova preradjena verzija EPBD direktive trebalo bi da stimuli\u0161e zemlje \u010dlanice da primenjuje ovaj standard. EN 15232 \u0107e uskoro postati deo ISO standarda.<\/li>\n<\/ul>\n<p>Evropski parlament 2002. godine je usvojio EPBD direktivu i nalo\u017eio zemljama \u010dlanicama da do 2006 uklju\u010de ovu direktivu u svoja zakonodavstva. Od tada, Evropska Komisija je dobila zadatak da preradi direktivu, da je pojasni, u\u010dvrsti odre\u0111ene zahteve i redefini\u0161e vreme potrebno za implementaciju direktive.<\/p>\n<p>Nove mere koje treba uklju\u010diti su:<\/p>\n<ul>\n<li>sve nove zgrade treba da do po\u010detka 2019 budu \u201e<a title=\"Zero energy buildings\" href=\"http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Zero-energy_building\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ZERO ENERGY<\/a>\u201c ili potpuno energetski efikasne (ne tro\u0161e energiju iz mre\u017ee i ne emituju CO2)<\/li>\n<li>Zemlje \u010clanice treba da utvrde broj postoje\u0107ih \u201e<a title=\"Zero energy buildings\" href=\"http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Zero-energy_building\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ZERO ENERGY<\/a>\u201c zgrada do 2015 i do 2020<\/li>\n<li>Povi\u0161eni zahtevi za postoje\u0107e zgrade koje su podvrgnute temeljnom renoviranju uklju\u010duju\u0107i novi minimum zahteva energetskog u\u010dinka, zamena komponenti i sistema kao \u0161to su kotlovi, klima ure\u0111aji i instalisanje \u201epametnih\u201c dava\u010da potro\u0161nje itd&#8230;<\/li>\n<li>niz mera koje se prevashodno odnose na sisteme regulisanja, automatizacije i nadzora<\/li>\n<\/ul>\n<p>O\u010dekuje se smanjenje potro\u0161nje energije u EU za 6 do 8% do 2020 godine i isto toliko smanjenje emisije CO2.<\/p>\n<h1 class=\"H1_naslov\">2. Ozna\u010davanje i sertifikacija<\/h1>\n<p>Ozna\u010davanje i sertifikacija podsti\u010de stvaranje dobrih navika i razvoj energetski efikasnih re\u0161enja koja idu ispod minimuma zahteva odre\u0111enih standardima i regulativama.<\/p>\n<p>Razli\u010dite oznake za energetsku efikasnost koje ve\u0107 postoje za zgrade odgovaraju razli\u010ditim nivoima energetskog u\u010dinka.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\"><strong>Standardna zgrada<\/strong><\/h2>\n<p>Standardna zgrada je konstruisana tako da odgovori minimumu zahteva za enegretsku efikasnost.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Niskoenergetske zgrade<\/h2>\n<p>Iako definicija ili interpretacija ovog temina dosta varira u evropskim zemljama, niskoenergetksa zgrada (Low Energy Buildings) u op\u0161tem slu\u010daju nude bolji energetski u\u010dinak od standardne ili tipi\u010dne nove zgrade i drasti\u010dno bolji u\u010dinak u pore\u0111enju sa minimumom zahteva definisani zakonom. U mnogim zemljama, podr\u0161ka za razvoj niskoenergetskih zgrada omogu\u0107uje se kroz subvencionisane zajmove od strane dr\u017eave ili privatnih investicionih organizacija. Druge mogu\u0107nosti su na primer manji porezi za niskoenergetske zgrade ili porez na emisiju CO2.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Energetski neutralne zgrade (Zero energy buildings)<\/h2>\n<p>Tako\u0111e ne postoji op\u0161teprihva\u0107en termin, nula, plus ili pozitivne energetske zgrade kao i energetski neutralne ili Zero Carbon zgrade uglavnom moraju godi\u0161nje da proizvedu vi\u0161e energije nego \u0161to potro\u0161e. To zna\u010di da \u0107e svaka zgrada proizvoditi energiju za svoje potrebe, bilo da je koristi ili prodaje gradskoj mre\u017ei i mora da ima maksimalnu energetsku efikasnost.<\/p>\n<p>Od po\u010detka 2019. godine sve nove zgrade u Evropi mora\u0107e da budu energetski neutralne. Neke zemlje su ve\u0107 ostvarile ciljeve za ovakve zgrade.<\/p>\n<p>U ovakvim zgradama glavnu ulogu imaju upravljanje, merenje i monitoring.<\/p>\n<p>Primeri zemalja sa ciljem za energetski neutralne zgrade:<\/p>\n<ul>\n<li>Francuska: energetski pozitivne zgrade do 2020. godine<\/li>\n<li>Nema\u010dka: zgrade koje ne zavise od fosilnih goriva do 2020. godine<\/li>\n<li>Holandija: energetski neutralne zgrade do 2020. godine<\/li>\n<li>Norve\u0161ka: pasivne ku\u0107e do 2017. godine<\/li>\n<li>Britanije: zgrade bez emisije CO2 (grejanje, rasveta i svi ure\u0111aji) do 2016. godine<\/li>\n<\/ul>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Zelene zgrade (Green Buildings)<\/h2>\n<p>Zelene zgrade, tako\u0111e zvane inteligentne ili pametne, odr\u017eive ili ekolo\u0161ke zadovoljavaju niz ekolo\u0161kih kriterijuma. Ovi kriterijumi pored energetske efikasnosti uzimaju u obzir smanjenje potro\u0161nje vode,\u00a0 kori\u0161\u0107eni gradivni materijal i uticaj na \u017eivotnu okolinu. Uzimaju se u obzir i iskori\u0161\u0107eni raspolo\u017eivi resursi okoline, kvalitet vazduha unutar zgrade i kori\u0161\u0107enje materiajala iz okru\u017eenja.<\/p>\n<p>Definicija zelene zgrade varira, ali pojedine zemlje uvele su standarde koji slu\u017ee za procenu ekolo\u0161kog u\u010dinka zgrade odgovaraju\u0107im oznakama, sertifikatima i ocenama.<\/p>\n<p>S obzirom da se sertifikacija obavlja na osnovu opipljivih kriterijuma ona predstavlja verodostojnu ocenu za energetski i ekolo\u0161ki u\u010dinak zgrade. Na ovaj na\u010din energetska efikasnost mo\u017ee po\u010deti da uti\u010de na cene nekretnina, a time i na na\u010din razmi\u0161ljanja arhitekata, gra\u0111evinaca i investitora.<\/p>\n<p>Tako na primer neka re\u0161enja za upravljanje rasvete koja uzimaju u obzir raspolo\u017eivu dnevnu svetlost, vreme boravka stanara i zaposlenih, kontrolu na osnovu programiranog \u010dasovnika itd. mogu pove\u0107ati rejting energetske efikasnosti zgrade. Isto va\u017ei i za sisteme upravljanja sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije. Pra\u0107enje trendova bitnijih fizi\u010dkih veli\u010dina kao \u0161to su temperatura i protok omogu\u0107uju analizu iskori\u0161\u0107enja energije u pojedinim sobama i odelenjima \u0161to tako\u0111e pozitivno uti\u010de na ocenu energetske efikasnosti.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<h1 class=\"H1_naslov\">3. Obligacije snabdeva\u010da<\/h1>\n<p>Obuka kadrova, sertifikacija (White Certificates) i druge mere sprovode se sa ciljem da se kompanije koje se bave proizvidnjom i distribucijom enegrije obave\u017eu da pobolj\u0161aju efikasnost iskori\u0161\u0107enja energije krajnjeg korisnika.<\/p>\n<p>Naj\u010de\u0161\u0107e mere koje se razmatraju kada je u pitanju u\u0161teda energije jesu sistemi upravljanja rasvete, grejanja i klimatizacije.<\/p>\n<h2 class=\"H2_naslov\">Primer obligacija u Francuskoj<\/h2>\n<p>Sertifikacija u Francuskoj, prema CEE (certificat d\u2019\u00e9conomie d\u2019\u00e9nergie), stupila je na snagu juna 2006. godina nakon usvajanja zakona o enegretici u julu 2005. Ona obavezuje snabdeva\u010de i distributere elektri\u010dne energije, gasa, goriva, te\u010dnog naftnog gasa da smanje energetske gubitke u svojim instalacijama i instalacijama njihovih potro\u0161a\u010da. Tokom perida od jula 2006. do jina 2009. postavljen je cilj da se u\u0161tedi 54 TWh energije. Kompanije koje ne ispune ovaj zahtev pla\u0107aju 2 erocenta za svaki prekora\u010deni KWh.<\/p>\n<h1 class=\"H1_naslov\">4. Olak\u0161ice<\/h1>\n<p>U mnogim zemljama postoje razne olak\u0161ice uglavnom finansijske prirode kako bi se podstakle investicije u cilju smanjenja potro\u0161nje energije i emisije CO2. Investicije se usmeravaju na pobolj\u0161anje izolacije zgrade, zamenu postoje\u0107ih sistema i armatura grajanja\u00a0 i klimatizacije efikasnijim i ugradnju sistema upravljanja i monitoringa potro\u0161nje. Finansijska pomo\u0107 je naj\u010de\u0161\u0107e u formi smanjenja poreza, dobijanja olak\u0161ica, povoljnih zajmova ili osloba\u0111anje od kazni. U nekim zemljama pojedine olak\u0161ice imaju ve\u0107i prioritet u zavisnosti od domena najve\u0107eg potencijala za u\u0161tedu i od fondova finansiranja od strane dr\u017eave.<\/p>\n<p>Tako na primer, zagrevanje vode sun\u010devom energijom je jedan od prioriteta u \u0160paniji. U Francuskoj od 2010. uvode se poreske olak\u0161ice za kupovinu domova koji tro\u0161e manje od 50kWh\/m2\/godi\u0161nje.<\/p>\n<p>Postoje\u0107e olak\u0161ice za energetsku efikasnost u \u010detiri zemlje<\/p>\n<table border=\"1\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\">\n<tbody>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Zemlja<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Tip objekta<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><strong>Francuska<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Preferential Loans for Domestic Energy Conservation<\/p>\n<p>Projects<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">White Certificate Trading \u2013 2006 to 2009<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni i komercijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">OSEO Innovation for SMEs<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Komercijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Financing for Energy Efficiency Investments<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Komercijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Government Crediting and Loan Guarantee for Energy<\/p>\n<p>Efficiency and Renewable Energy Investment (FOGIME)<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Komercijalni i industrijski<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><strong>Nema\u010dka<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">KfW bank Build Ecologically Programme<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Novi rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">KfW bank Housing Modernisation Programme<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">KfW CO2 Building Rehabilitation Programme<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><strong>\u0160panija<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Energy Saving and Efficiency Plan 2008-11<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Javni, rezidencijalni i komercijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Grants for Energy Efficiency in Buildings 2008 to 2012<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni i javni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Building Technical Code \/ Solar Panel Requirements<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni i komercijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><strong>Britanija<\/strong><\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\"><\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Community Energy Saving Programme \u2013 2008 to 2011<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Carbon Emissions Reduction Target \u2013 2008 to 2011<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Postoje\u0107i rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Stamp Duty Relief for Zero Carbon Homes \u2013 2007<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Novi rezidencijalni<\/td>\n<\/tr>\n<tr>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Low Carbon Buildings Programme<\/td>\n<td valign=\"top\" width=\"295\">Rezidencijlani, komercijalni i javni<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<h1 class=\"H1_naslov\">Zaklju\u010dak<\/h1>\n<p>Energetska efikasnost zgrada je jedan od klju\u010dnih faktora za smanjenje efekta staklene ba\u0161te na na\u0161oj planeti i predstavlja najve\u0107i izazov sa kojim moramo da se suo\u010dimo i pobedimo ga kako bi izbegli katastrofalne posledice klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Bez obzira na sve ve\u0107i rast cene energije i op\u0161te uznemirenosti javnosti glavne smernice koje \u0107e nam omogu\u0107iti ostvarenje ovih ciljeva jesu regulative energetske efikasnosti, propisi izgradnje, standardi, ozna\u010davanje, sertifikacija, obligacije i finansijske olak\u0161ice.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<p>Izvori:<\/p>\n<p><a class=\"downloadlink\" title=\"Energy Efficiency Drivers in Europe \u2013 Henry Obara, Schneider Electric\" href=\"http:\/\/www.grejanje.com\/cms_upload\/pages\/files\/128_drivers-energy-efficiency-144-367_ebook.pdf\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">Energy Efficiency Drivers in Europe \u2013 Henry Obara, Schneider Electric<\/a><\/p>\n<p><a class=\"downloadlink\" title=\"DIRECTIVE 2010\/31\/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT \" href=\"http:\/\/www.grejanje.com\/cms_upload\/pages\/files\/128_drivers-energy-efficiency-144-367_ebook.pdf\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">DIRECTIVE 2010\/31\/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 19 May 2010 on the energy performance of buildings<\/a><\/p>\n<p>Za grejanje.com pripremio Milan Jovanovi\u0107 dipl.in\u017e.ma\u0161.<\/p>\n<\/div>\n<div class=\"clanak_alatke\"><a class=\"print_page\" title=\"\u0160tampaj\">\u0160tampaj<\/a><a class=\"page_to_mail\" title=\"Po\u0161alji prijatelju\" href=\"http:\/\/grejanje.com\/site_modules\/ekontakt\/email_article.php?lng=srb\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">Po\u0161alji prijatelju<\/a> <iframe loading=\"lazy\" id=\"twitter-widget-0\" class=\"twitter-share-button twitter-share-button-rendered twitter-tweet-button\" title=\"Twitter Tweet Button\" src=\"https:\/\/platform.twitter.com\/widgets\/tweet_button.0639d67d95b7680840758b6833f06d87.en.html#dnt=false&amp;id=twitter-widget-0&amp;lang=en&amp;original_referer=http%3A%2F%2Fgrejanje.com%2Fstrana.php%3FpID%3D128%26terms%3Denergetska%2520efikasnost-energija-standardi-regulative-propisi-emisija%2520gasova-emisija%2520CO2-sertifikacija-klimatske%2520promene-kjoto%2520plan-evropske%2520direktive-EPBD-energy%2520performance-zero%2520energy-niskoenergetske%2520zgrade&amp;size=m&amp;text=Energetska%20efikasnost%20u%20EU-Grejanje.com&amp;time=1565127667182&amp;type=share&amp;url=http%3A%2F%2Fgrejanje.com%2Fstrana.php%3FpID%3D128%26terms%3Denergetska%2520efikasnost-energija-standardi-regulative-propisi-emisija%2520gasova-emisija%2520CO2-sertifikacija-klimatske%2520promene-kjoto%2520plan-evropske%2520direktive-EPBD-energy%2520performance-zero%2520energy-niskoenergetske%2520zgrade\" width=\"300\" height=\"150\" frameborder=\"0\" scrolling=\"no\" data-mce-fragment=\"1\"><\/iframe><\/div>\n<div class=\"section_komentari\">\n<h2 class=\"komentariNaslov\">Komentari<\/h2>\n<h4>Nema unetih komentara<\/h4>\n<h2 id=\"vasKomentar\" class=\"vasKomentar\">Va\u0161 komentar<\/h2>\n<form class=\"komentarForma\" action=\"strana.php?pID=128#vasKomentar\" enctype=\"multipart\/form-data\" method=\"post\">\n<fieldset><label for=\"creator\">Va\u0161e ime<\/label><input id=\"creator\" name=\"creator\" type=\"text\" value=\"\" \/><label for=\"comment\">Komentar<\/label><textarea name=\"comment\"><\/textarea><\/p>\n<fieldset class=\"send_replies\"><label for=\"send_replies\">Po\u0161alji mi odgovore na mail<\/label><input id=\"send_replies\" name=\"send_replies\" type=\"checkbox\" value=\"1\" \/><\/fieldset>\n<table>\n<tbody>\n<tr>\n<td><img id=\"cryptogram\" src=\"http:\/\/grejanje.com\/site_includes\/php\/captcha\/cryptographp.php?cfg=0&amp;\" \/><\/td>\n<td><a title=\"\"><img src=\"http:\/\/grejanje.com\/site_includes\/php\/captcha\/images\/reload.png\" \/><\/a><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<p><input name=\"captchacode\" type=\"text\" \/><\/fieldset>\n<\/form>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Energetska efikasnost u EU Dr\u017eati pod kontrolom klimatske promena i globalno zagravanje koji ugro\u017eavaju opstanak \u010dove\u010danstva bi\u0107e jedan od glavnih<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":19380,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19404"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19404"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19404\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19405,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19404\/revisions\/19405"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19380"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19404"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19404"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19404"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}