{"id":17483,"date":"2018-03-01T07:42:03","date_gmt":"2018-03-01T07:42:03","guid":{"rendered":"http:\/\/vestionline.com\/?p=17483"},"modified":"2018-03-01T07:42:03","modified_gmt":"2018-03-01T07:42:03","slug":"kako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vestionline.com\/kako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede\/","title":{"rendered":"Kako zaustaviti \u201eubijanje\u201c srpske poljoprivrede"},"content":{"rendered":"<div class=\"post-intro-content content\">\n<p>Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle da postanu neplodne!<\/p>\n<div class=\"sharedaddy sd-sharing-enabled\">\n<div class=\"robots-nocontent sd-block sd-social sd-social-official sd-sharing\">\n<div class=\"sd-content\">\n<ul>\n<li class=\"share-facebook\">\n<div class=\"fb-share-button fb_iframe_widget\" data-href=\"https:\/\/www.danas.rs\/ekonomija\/kako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede\/\" data-layout=\"button_count\"><iframe loading=\"lazy\" class=\"\" title=\"fb:share_button Facebook Social Plugin\" src=\"https:\/\/www.facebook.com\/v2.3\/plugins\/share_button.php?app_id=249643311490&amp;channel=https%3A%2F%2Fstaticxx.facebook.com%2Fconnect%2Fxd_arbiter%2Fr%2FNh1oH0K63yz.js%3Fversion%3D42%23cb%3Df39101d995516%26domain%3Dwww.danas.rs%26origin%3Dhttps%253A%252F%252Fwww.danas.rs%252Ff16850bec3f888c%26relation%3Dparent.parent&amp;container_width=0&amp;href=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fekonomija%2Fkako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede%2F&amp;layout=button_count&amp;locale=sr_RS&amp;sdk=joey\" name=\"f25154aaa083118\" width=\"1000px\" height=\"1000px\" frameborder=\"0\" scrolling=\"no\" allowfullscreen=\"allowfullscreen\" data-mce-fragment=\"1\"><\/iframe><\/div>\n<\/li>\n<li class=\"share-twitter\"><iframe loading=\"lazy\" id=\"twitter-widget-0\" class=\"twitter-share-button twitter-share-button-rendered twitter-tweet-button\" title=\"Twitter Tweet Button\" src=\"https:\/\/platform.twitter.com\/widgets\/tweet_button.36c0c29c73929bf937f4c70adb1a29e4.sr.html#dnt=false&amp;id=twitter-widget-0&amp;lang=sr&amp;original_referer=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fekonomija%2Fkako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede%2F&amp;size=m&amp;text=Kako%20zaustaviti%20%22ubijanje%22%20srpske%20poljoprivrede&amp;time=1519890033522&amp;type=share&amp;url=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fekonomija%2Fkako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede%2F&amp;via=OnlineDanas\" width=\"300\" height=\"150\" frameborder=\"0\" scrolling=\"no\" data-url=\"https:\/\/www.danas.rs\/ekonomija\/kako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede\/\" data-mce-fragment=\"1\"><\/iframe><\/li>\n<li class=\"share-google-plus-1\">\n<div class=\"googleplus1_button\">\n<div id=\"___plusone_0\" class=\"g-plus\" data-action=\"share\" data-annotation=\"bubble\" data-href=\"https:\/\/www.danas.rs\/ekonomija\/kako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede\/\"><iframe loading=\"lazy\" id=\"I0_1519890032786\" tabindex=\"0\" title=\"G+\" src=\"https:\/\/apis.google.com\/u\/0\/se\/0\/_\/+1\/fastbutton?usegapi=1&amp;annotation=bubble&amp;origin=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs&amp;url=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fekonomija%2Fkako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede%2F&amp;gsrc=3p&amp;jsh=m%3B%2F_%2Fscs%2Fapps-static%2F_%2Fjs%2Fk%3Doz.gapi.sr.gYPjXLaf87I.O%2Fm%3D__features__%2Fam%3DAQE%2Frt%3Dj%2Fd%3D1%2Frs%3DAGLTcCNyWYmXvlumq85bWGV-Zy2E2IXPeg#_methods=onPlusOne%2C_ready%2C_close%2C_open%2C_resizeMe%2C_renderstart%2Concircled%2Cdrefresh%2Cerefresh&amp;id=I0_1519890032786&amp;_gfid=I0_1519890032786&amp;parent=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs&amp;pfname=&amp;rpctoken=61710901\" name=\"I0_1519890032786\" width=\"100%\" height=\"150\" frameborder=\"0\" marginwidth=\"0\" marginheight=\"0\" scrolling=\"no\" data-gapiattached=\"true\" data-mce-fragment=\"1\"><\/iframe><\/div>\n<\/div>\n<\/li>\n<li class=\"share-print\"><\/li>\n<li class=\"share-custom share-custom-istinomer\"><a class=\"share-custom share-custom-istinomer sd-button\" title=\"Click to share on Istinomer\" href=\"https:\/\/www.danas.rs\/ekonomija\/kako-zaustaviti-ubijanje-srpske-poljoprivrede\/?share=custom-1514307198&amp;nb=1\" target=\"_blank\" rel=\"nofollow noopener\" data-shared=\"\">Istinomer<\/a><\/li>\n<li class=\"share-end\"><\/li>\n<\/ul>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<div class=\"post-meta-wrapper\"><span class=\"post-meta comments\"><i class=\"fa fa-comment\" aria-hidden=\"true\"><\/i><span class=\"comment\">0<\/span><\/span><span class=\"post-meta author vcard\">Pi\u0161e: Branislav Gulan<\/span><span class=\"post-meta date-time\"><time class=\"entry-date published\" datetime=\"2018-03-01T08:00:04+00:00\">01. marta 2018. 08.00<\/time><time class=\"updated\" datetime=\"2018-03-01T00:12:44+00:00\">\u00a0Izmenjeno:\u00a000.12<\/time><\/span><\/div>\n<div class=\"post-content content\">\n<div class=\"post-featured-image\"><img loading=\"lazy\" class=\"attachment-post-single size-post-single wp-post-image\" style=\"box-sizing: border-box; max-width: 100%; height: auto;\" src=\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-678x381.jpg\" sizes=\"(max-width: 678px) 100vw, 678px\" srcset=\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-678x381.jpg 678w, https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-300x169.jpg 300w, https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-768x432.jpg 768w, https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-200x112.jpg 200w, https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-160x90.jpg 160w, https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda.jpg 925w\" alt=\"\" width=\"678\" height=\"381\" data-attachment-id=\"330133\" data-permalink=\"https:\/\/www.danas.rs\/ekonomija\/prosecna-poljoprivredna-penzija-10-480-dinara\/attachment\/poljoprivreda\/\" data-orig-file=\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda.jpg\" data-orig-size=\"925,520\" data-comments-opened=\"1\" data-image-meta=\"{&quot;aperture&quot;:&quot;0&quot;,&quot;credit&quot;:&quot;&quot;,&quot;camera&quot;:&quot;&quot;,&quot;caption&quot;:&quot;&quot;,&quot;created_timestamp&quot;:&quot;0&quot;,&quot;copyright&quot;:&quot;&quot;,&quot;focal_length&quot;:&quot;0&quot;,&quot;iso&quot;:&quot;0&quot;,&quot;shutter_speed&quot;:&quot;0&quot;,&quot;title&quot;:&quot;&quot;,&quot;orientation&quot;:&quot;0&quot;}\" data-image-title=\"poljoprivreda\" data-image-description=\"&lt;p&gt;Foto: Thinkstock.com&lt;\/p&gt;\n\" data-medium-file=\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda-300x169.jpg\" data-large-file=\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/poljoprivreda.jpg\" \/><span class=\"post-featured-image-caption\">Foto: Thinkstock.com<\/span><\/div>\n<div class=\"article-ad\"><\/div>\n<p class=\"western\" lang=\"en-US\">Stru\u010dnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemlji\u0161tu ve\u0107 pao ispod tri odsto, \u0161to je na granici optimalnog. Organske materije je, ina\u010de, pre po\u010detka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvo\u0111anskim njivama (u drugoj polovini XX veka), bilo vi\u0161e od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto. \u201eKrajnji je moment da, pre svega, dr\u017eava shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro ne\u0107emo mo\u0107i da zovemo \u017eitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope\u201c, isti\u010de Jovica Vasin, stru\u010dnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiroma\u0161enja zemlji\u0161ta, \u0161to mo\u017ee imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti ve\u0107 su vidljivi, jer uprkos tome \u0161to se primenjuju kompletne agrotehni\u010dke mere, prinosi opadaju.<\/p>\n<p class=\"western\" lang=\"en-US\">Oko 75 odsto povr\u0161ine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemlji\u0161ta, \u010dernozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini pro\u0161log veka imala sadr\u017eaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadr\u017eaj humusa prisutan na samo jedan odsto povr\u0161ina. Problem je i to \u0161to rapidno opada sto\u010dni fond \u2013 u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godi\u0161nje. U tome le\u017ei odgovor na pitanje za\u0161to se na ve\u0107ini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko \u0111ubrivo, nego mineralna gnojiva. Osim toga, \u017eetveni ostaci se masovno pale, ili odnose sa parcela. To zna\u010di da se iz zemlji\u0161ta vi\u0161e organske materije iznese nego \u0161to se \u0111ubrenjem unose.<\/p>\n<p class=\"western\" lang=\"en-US\">S druge strane dobro je \u0161to se grade novi sistemi za navodnjavanje, naro\u010dito ako se ima u vidu da voda sada sti\u017ee samo na tri odsto oranica, dok se u svetu navodnjava \u010dak 17 odsto povr\u0161ina. Stru\u010dnjaci, me\u0111utim, upozoravaju da \u0107e, \u010dak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, bez stajskog \u0111ubriva Vojvodina, ve\u0107 za pola veka, postati pustinja. A zaoravanje, umesto paljenja \u017eetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvo\u0111a\u010da koji na pravilan na\u010din neguju stajnjak, \u0161to dr\u017eavu ne bi ko\u0161talo puno, bilo bi dragoceno. Kad je re\u010d o obnavljanju sto\u010dnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. \u010cinjenica je da u stvaranju BDP u srpskom agraru sto\u010darstvo u\u010destvuje sa 31 odsto, a u svetu sa \u010dak 60 odsto!<\/p>\n<p class=\"western\" lang=\"en-US\">Moglo bi se re\u0107i da re\u0161enje treba tra\u017eiti u oporavku sto\u010darstva i pove\u0107anju broja goveda. U tom kontekstu zanimljiv je podatak da \u010detiri najve\u0107a tajkuna u Srbiji raspola\u017eu sa vi\u0161e od 120.000 hektara oranica. Kada bi po svakom hektaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda to bi zna\u010dilo sto\u010dni fond od 120.000 junadi (Srbija danas ima od 15.000 do 20.000 junadi). Dalje to zna\u010di da bi sa 120.000 junadi imali dovoljno prirodnog gnojiva za \u0111ubrenje zemlji\u0161ta. I ne samo to \u2013 imali bismo 10.000 tona bebi-bifa za izvoz u EU. Podseti\u0107u da od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona bebi-bifa na to tr\u017ei\u0161te, ali se nikada nismo primakli tim koli\u010dinama. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, a 2016. tek ne\u0161to vi\u0161e od 400 tona. Da je re\u010d o skromnim koli\u010dinama o tome najbolje svedo\u010di podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 50.000 tona, od \u010dega iz Srbije 30.000 tona bebi-bifa. Uz to imali bismo vi\u0161e june\u0107eg mesa za izvoz. U 2016. bilo je proizvedeno tek 75.000 tona junetine, a sli\u010dne procene su i za 2017. Ako se zna da EU uvozi godi\u0161nje 700.000 tona june\u0107eg mesa iz Brazila i Argentine to zna\u010di da bismo kompletnu proizvodnju mogli da plasiramo na to tr\u017ei\u0161te. Predstavnicima vlasti u Srbiji svojevremeno je ponu\u0111eno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona bebi-bifa godi\u0161nje, ali su oni ostali gluve na tu ponudu. A potrebno je samo naterati vlasnike \u201elatifundija\u201c da ponude dr\u017eavi po jedno gove\u010de po hektaru zemlje koju poseduju. To bi bilo dugoro\u010dno re\u0161enje svih problema srpske poljoprivrede. (DANAS)<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17483"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17483"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17483\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":17484,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17483\/revisions\/17484"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17483"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17483"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17483"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}