DW: Izve\u0161tavanje o terorizmu stvara terorizam?<\/h1>\n
<\/h4>\n
\u0160to vi\u0161e izve\u0161tavamo o terorizmu, de\u0161ava se vi\u0161e teroristi\u010dkih napada. \u0160ta se krije iza toga? Racionalno planiranje teroristi\u010dkih organizacija ili psiholo\u0161ki fenomen \u2013 Verterov efekat?<\/p>\n
Pi\u0161e:\u00a0Danas Online \/ Doj\u010de vele<\/p>\n<\/div>\n
Berlin 18. septembar 2017. 09:50<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
Foto: FreeImages\/ Ajrun Kartha<\/p>\n<\/div>\n
Rezultati studije su vi\u0161e nego jasni: mi novinari imamo mo\u0107 da svojim izve\u0161tavanjem odlu\u010dujemo o ljudskim \u017eivotima, navodi u svojoj analizi o izve\u0161tavanju o terorizmu nema\u010dki Doj\u010de vele.<\/p>\n
Kako ka\u017eu, novinarski izve\u0161taji mogu da ubiju. I to kada se izve\u0161tava o teroristi\u010dkim napadima, sa slikama \u017ertava i po\u010dinilaca, spekulacijama o motivima napada i pozadini, emotivnom izboru re\u010di a najbolje ako je to sve na naslovnoj strani ili \u017eivom televizijskom prenosu.<\/p>\n
Majkl D\u017eeter, stru\u010dnjak za medije sa Univerziteta zapadne Australije u Pertu, godinama se bavi istra\u017eivanjima na polju simbioti\u010dke veze medija i terorizma. Za svoju nedavno objavljenu studiju analizirao je 61.000 teroristi\u010dkih napada od 1970. do 2012. u preko 200 zemalja i postavljao ih u vezu sa razmerom izve\u0161tavanja u ameri\u010dkom Njujork tajmsu. Rezultat istra\u017eivanja je potkrepio je hipotezu da je broj teroristi\u010dkih napada u korelaciji sa intenzivnim medijskim napisima.<\/p>\n
Svaki dodatni izve\u0161taj o teroristi\u010dkom napadu pove\u0107ava broj napada u narednoj nedjelji za 1,4. Da li je to zaista tako? D\u017eeter je uradio test: \u201eVidi se u danima kada se izve\u0161tava o uraganu a ne o Al Kaidi da u narednoj nedelji ima manje napada\u201c, rekao je on. Jedan mogu\u0107i razlog je jednostavna psihologija.<\/p>\n
To bi mogao da bude tzv. Verterov efekat koji vodi iz jednog u drugi napad. Sociolog Dejvid Filips je ovaj pojam uveo 1970. inspirisan Geteovim romanom \u201eJadi mladog Vertera\u201c. Glavni protagonista oduzima sebi \u017eivot zbog neostvarene ljubavi i ve\u0107 tada u XVIII veku ga mnogi opona\u0161aju.<\/p>\n
\u201ePod Verterovim efektom se misli na fenomen da broj samoubistava me\u0111u stanovni\u0161tvom frapantno raste ako se u medijima prominentno i senzacionalisti\u010dki izve\u0161tava o samoubistu\u201c, ka\u017ee Benedikt Til, psiholog na Medicinskom fakultetu u Be\u010du.<\/p>\n
To posebno va\u017ei kada se samoubistvo detaljno opisuje. Ili motivi samog \u010dina (samoubistvo zbog razvoda ili dugova) koji postaju predmet najgorih spekulacija. \u201eSve to ima mnogo potencijala za identifikaciju\u201c, ka\u017ee nau\u010dnik koji se bavi istra\u017eivanjem na polju samoubistava Til. \u010cak i fotografije bli\u017enjih koji \u017eale za onim ko je po\u010dinio samoubistvo mogu da podstaknu potencijalne \u201eimitatore\u201c.<\/p>\n
Naravno da senzacionalisti\u010dki napisan \u010dlanak ljude koji nisu u krizi ne\u0107e naterati da po\u010dine samoubistvo. Ali, za nekoga ko razmi\u0161lja da se ubije i ko je ve\u0107 u \u201esuicidalnom razvojnom procesu\u201c, medijski napisi bi mogli da budu kap koja preliva \u010da\u0161u.
\nGro\u00dfbritannien Terroranschlag in London | Presse<\/p>\n
No, kada je re\u010d o temi samoubistva novinari u me\u0111uvremenu znaju kolika je njihova odgovornost. Novinarski kodeks sugeri\u0161e \u201esuzdr\u017eanost\u201c prilikom izve\u0161tavanja o samoubistvu, no takva direktiva za sada ne postoji kada je re\u010d o teroristi\u010dkim napadima. A posledice su fatalne.<\/p>\n
\u201eVe\u0107 postoje prva istra\u017eivanja koja ukazuju na to da se teroristi\u010dki napadi imitiraju. Kada se dakle u medijima intenzivno izve\u0161tava o teroristi\u010dkim napadima ili krvoproli\u0107ima to dovodi do drugih napada\u201c, ka\u017ee Til. Medijski izve\u0161taji bi mogli da kod ve\u0107 radikalizovanih osoba, ali koje su do tog trenutka bile ambivalentne, budu upravo ta kap koja preliva \u010da\u0161u. Tilove ameri\u010dke kolege su izradile nacrt kodeksa za novinare koji izve\u0161tavaju o masovnim ubistvima. Nema\u010dkim novinarima je do sada nedostajao ovakav vid orijentacije, pi\u0161e Doj\u010de vele.<\/p>\n
No, nije samo bitno kako se izve\u0161tava o teroristi\u010dkim napadima ve\u0107 i koliko. To je vrlo jasno u studiji Majkla D\u017eetersa. \u201eMi bismo morali kvantitativno manje da izve\u0161tavamo, onda \u0107emo videti i manje napada\u201c, ka\u017ee ovaj stru\u010dnjak za medije. To zna\u010di ne samo manje fotografija, manje uvodnih \u010dlanaka, manje emocionalnih re\u010di, ve\u0107 generalno manje tekstova, tvrdi on.<\/p>\n
D\u017eeter ima jo\u0161 jednu teoriju zbog \u010dega vi\u0161e \u010dlanaka dovodi do vi\u0161e napada. \u201eTu bi mogao da bude potpuno racionalan plan teroristi\u010dkih organizacija koje koriste trenutak ogromne medijske pa\u017enje i zbog toga jednostavno u\u010dine jo\u0161 nekoliko napada.\u201c<\/p>\n
Bilo da je u pitanju Verterov efekat ili racionalno planiranje, svaki \u010dlanak teroristima obezbe\u0111uje pa\u017enju za kojom \u017eude.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
DW: Izve\u0161tavanje o terorizmu stvara terorizam? \u0160to vi\u0161e izve\u0161tavamo o terorizmu, de\u0161ava se vi\u0161e teroristi\u010dkih napada. \u0160ta se krije iza<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15082"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15082"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15082\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15083,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15082\/revisions\/15083"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15082"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15082"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15082"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}