Slovena\u010dka KBM banka prodala je kragujeva\u010dku Kredi banku srpskim biznismenima Andreju Jovanovi\u0107u i Bojanu Milovanovi\u0107u, koji su je preimenovali u Direkt banku i posle nekoliko meseci preko nje kupili i Findomestik banku, deo francuske i globalne finansijske korporacije BNP Pariba. Ina\u010de jo\u0161 2015. ma\u0111arska OTP banka je saop\u0161tila da je kupila Findomestik banku, ali je taj posao propao pred samu realizaciju.<\/p>\n
Na tr\u017ei\u0161tu se pojavila prva turska banka, Halk banka koja je kupila \u010ca\u010dansku banku od dr\u017eave i EBRD-a. Promene u vlasni\u0161tvu do\u017eivele su i dve relativno velike banke. Miodrag Kosti\u0107 stekao je stoprocentno vlasni\u0161tvo u AIK banci, a istovremeno kupio i udeo u slovena\u010dkoj Gorenjskoj banci. Ameri\u010dki investicioni fond Advent, zajedno sa EBRD, kupio je nekada\u0161nju Hipo banku i preimenovao je u Adiko banku.<\/p>\n
To nije kraj konsolidaciji na tr\u017ei\u0161tu, po\u0161to je ruski biznismen Igor Kim preuzimanjem Marfin banke na nivou centrale, preuzeo i srpsku filijalu.<\/p>\n
Poslednjih dana pro\u0161le godine, Bank of \u010cajna dobila je dozvolu Narodne banke Srbije za grinfild licencu, a pro\u0161le subote je i zvani\u010dno otpo\u010dela poslovanje. Godinu dana ranije grinfild licencu dobila je i Mirabank iz UAE.<\/p>\n
Tako\u0111e, poslednjih dana pro\u0161le godine u javnost je procurela informacija, koju niko nije demantovao, da su AIK, Sosijete \u017eeneral i Komercijalna banka postigle dogovor o preuzimanju gr\u010dke Alfa banke.<\/p>\n
Nedavno na forumu Juromani u Be\u010du biv\u0161i guverner NBS Radovan Jela\u0161i\u0107 rekao je u razgovoru sa novinarom Danasa da su sve gr\u010dke banke u Srbiji na prodaju.<\/p>\n
– Pre tri meseca sam postao \u010dlan Helenik fajnen\u0161el stabiliti fonda (Hellenic Financial Stability Fund) u Gr\u010dkoj. Nikada nisam mislio da, ne samo da \u0107u biti uklju\u010den u davanje licenci gr\u010dkim bankama, izme\u0111u ostalog i u Srbiji, nego da sam sad \u010dlan jednog nadzornog odbora koji ima 40 odsto vlasni\u0161tva u Nacionalnoj banci Gr\u010dke i 20 u Pireusu i da \u0107u nakon 10 godina u\u010destvovati u prodaji svih tih banaka. Ne samo u Bugarskoj i Rumuniji, nego i u Srbiji – rekao je\u00a0 Jela\u0161i\u0107 za Danas.<\/p>\n
Kako navodi, zato sa interesovanjem prati „kako ide prodaja Vojvo\u0111anske banke (NBG), kako ide prodaja Pireus banke, Eurobanke i Alfa banke“.<\/p>\n
– Alfa je definitivno pri kraju. Mi tamo kao Helenik fajnen\u0161al stabiliti fond imamo manji udeo. Za nas je va\u017enije \u0161ta \u0107e biti sa prodajom NBG gde imamo 40 odsto vlasni\u0161tva i Pireus banke. Te pare su i te kako potrebne ne samo Fondu, nego i gr\u010dkom poreskom obvezniku, koji je u Helenik ulo\u017eio oko 35 milijardi evra. To je ogromna suma – ka\u017ee Jela\u0161i\u0107.<\/p>\n
Ovakva pozicija Gr\u010dke nije \u010dudna, budu\u0107i da je deo programa Evropske komisije za restrukturiranje \u010detiri najve\u0107e gr\u010dke banke osim prikupljanja kapitala i smanjivanje prisustva u inostranstvu.<\/p>\n
Tako je Eurobanka poslednjih dana 2016. godine prodala svoju Univerzal banku u Ukrajini. Pre toga je Alfa banka prodala mre\u017eu filijala u Bugarskoj, a Eurobanka je prodala banke u Poljskoj i Turskoj.<\/p>\n
I mada je na tr\u017ei\u0161tu dinami\u010dno, cena banaka je izuzetno niska. Za ve\u0107inu poslova u kojima privatna banka prodaje poslovanje drugoj privatnoj banci informacije o visini transakcije se ne objavljuju, ali koliko se vrednuju banke u Srbiji mo\u017ee se naslutiti iz kupoprodaja banaka koje su se kotirale na berzi.<\/p>\n
Nenad Gujani\u010di\u0107, ekonomista Vajs brokera, isti\u010de da je \u010ca\u010danska banka prodata za 10 miliona dolara \u0161to je ispod 30 odsto knjigovodstvene vrednosti.<\/p>\n
– Da je ova banka prodata 2006. ili 2007. kada je pravila po tri, \u010detiri miliona evra dobiti, cena bi bila dva ili tri puta ve\u0107a od knjigovodstvene vrednosti. Po tim cenama su se prodavale banke pre krize. Sada je to na 30 do 50 odsto knjigovodstvene vrednosti – obja\u0161njava Gujani\u010di\u0107, dodaju\u0107i da bez re\u0161enja lo\u0161ih kredita ne\u0107e biti ni velikih profita banaka pa ni visokih cena.<\/p>\n
Kakva je situacija sa cenama banaka pokazuju cene trgovanja njihovim akcijama na berzi. Na primer akcijama Komercijalne banke, najve\u0107e dr\u017eavne i druge banke na tr\u017ei\u0161tu sa u\u010de\u0161\u0107em od 13 odsto, \u010dija privatizacija je najavljena za 2017, trguje se na svega 0,47 odsto knjigovodstvene vrednosti. Zbog ovakvog stanja na tr\u017ei\u0161tu neki stru\u010dnjaci smatraju da \u0107e Komercijalna te\u0161ko na\u0107i kupca po odgovaraju\u0107oj ceni. Gujani\u010di\u0107 isti\u010de da za razliku od malih banaka sa u\u010de\u0161\u0107em od jedan ili dva odsto, kupovinom Komercijalne, koliko god ona imala problema, novi vlasnik postaje veliki igra\u010d na tr\u017ei\u0161tu i da se na konto toga mo\u017ee posti\u0107i ne\u0161to bolja cena pri prodaji.<\/p>\n
Druga velika doma\u0107a banka \u010dijim akcijama se trguje na berzi je AIK banka, \u010diji je vlasnik u pro\u0161loj godini postao Miodrag Kosti\u0107. On je prema re\u010dima Gujani\u010di\u0107a to vlasni\u0161tvo platio svega oko 130 miliona evra. Radi se o banci koja je u 2015. ostvarila dobit pre poreza od 3,4 milijarde dinara, a u prvih devet meseci pro\u0161le godine 5,2 milijarde dinara. Kosti\u0107 je poslednje akcije otkupio na svega 32 odsto knjigovodstvene vrednosti banke.<\/p>\n
– (Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Slovena\u010dka KBM banka prodala je kragujeva\u010dku Kredi banku srpskim biznismenima Andreju Jovanovi\u0107u i Bojanu Milovanovi\u0107u, koji su je preimenovali u<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12244"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12244"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12244\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12245,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12244\/revisions\/12245"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12244"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12244"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12244"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}