Pi\u0161e: Aleksandar Rokni\u0107<\/p>\n<\/div>\n
Hag 31. decembar 2016. 11:56<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
![\"Tribunal](\"http:\/\/www.danas.rs\/upload\/images\/news\/active\/2016\/12\/30\/01dru1_MARTIJN_BEEKMAN_EPA.jpg\")
<\/div>\nFoto: Martijn Beekman\/EPA<\/p>\n<\/div>\n
On je odgovaraju\u0107i na pitanje da deluje da je Tribunal prili\u010dno nemo\u0107an da natera Srbiju da ih izru\u010di, uprkos brojnim obavezuju\u0107im naredbama za hap\u0161enje i nakon \u0161to je je kritikovao Srbiju u Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u tom predmetu, rekao da su „mnogi godinama verovali da Me\u0111unarodni sud nema mo\u0107i da obezbedi hap\u0161enje odre\u0111enog broja optu\u017eenih, naro\u010dito onih koji su se nalazili na najvi\u0161im politi\u010dkim ili vojnim polo\u017eajima“.<\/p>\n
– Ipak, oni su svi vremenom uhap\u0161eni i preba\u010deni u Hag. Kontinuirana nesaradnja Srbije u predmetu protiv Joji\u0107a, Ostoji\u0107a i Radete nije pitanje samo za Me\u0111unarodni sud, ve\u0107 i za Savet bezbednosti, Evropsku uniju i me\u0111unarodnu pravdu. U ovom slu\u010daju, va\u017eno je podsetiti se da je Srbija ranije sara\u0111ivala u ovakvim stvarima i prebacivala u nadle\u017enost Me\u0111unarodnog suda lica optu\u017eena za nepo\u0161tovanje suda – mislim na predmete protiv LJubi\u0161e Petkovi\u0107a, Dragomira Pe\u0107anca i Jelene Ra\u0161i\u0107. Zato odluka Ve\u0107a za ratne zlo\u010dine Vi\u0161eg suda u Beogradu od 18. maja 2016. o tome da nisu ispunjeni uslovi za hap\u0161enje i prebacivanje u Hag optu\u017eenih Joji\u0107a, Ostoji\u0107a i Radete i da, osim toga, Srbija nema obavezu da s Me\u0111unarodnim sudom sara\u0111uje po pitanjima nepo\u0161tovanja suda, predstavlja iznena\u0111enje i promenu prethodnog stava Srbije i njene prakse u saradnji s MKSJ – isti\u010de sudija A\u0111ijus.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, zanimljivo je da je u odluci od 27. maja 2008. u vezi s Ljubi\u0161om Petkovi\u0107em, koji je tako\u0111e bio optu\u017een za nepo\u0161tovanje suda, sudija pojedinac Ve\u0107a za ratne zlo\u010dine Okru\u017enog suda u Beogradu ustanovio da su ispunjeni uslovi za njegovu predaju Me\u0111unarodnom sudu.<\/p>\n
– To je bio isti sudija koji je, osam godina kasnije, na osnovu istog zakona, odlu\u010dio da Srbija nema obavezu da sara\u0111uje s Me\u0111unarodnim sudom u pitanjima nepo\u0161tovanja suda i na taj na\u010din se na\u0161ao u kontradikciji sa svojom prethodnom odlukom – nagla\u0161ava A\u0111ijus.<\/p>\n
* Srbija jo\u0161 uvek nije postupila po nalozima Tribunala za hap\u0161enje optu\u017eenih radikala. Koji mehanizam, osim prijave SB UN, koja je neefikasna, imate na raspolaganju? Da li planirate da tra\u017eite od zemalja \u010dlanica SB da izvr\u0161e pojedina\u010dni pritisak na vlast u Srbiji da ispuni svoje me\u0111unarodne obaveze?<\/strong><\/p>\n – Na\u017ealost, ne mogu da govorim o planovima koje Me\u0111unarodni sud ima da bi obezbedio prebacivanje troje optu\u017eenih u svoju nadle\u017enost. Istakao bih, me\u0111utim, da ovaj predmet ostaje prioritet Me\u0111unarodnog suda, jer zadire u sr\u017e integriteta njegovih postupaka i u sistem sprovo\u0111enja pravde u celini. Me\u0111unarodni sud ima nultu toleranciju za zastra\u0161ivanje svedoka. Za\u0161tita svedoka je od klju\u010dnog zna\u010daja za na\u0161 rad, jer smo u poslednje 23 godine \u010duli iskaze 4.670 svedoka, vi\u0161e nego bilo koji drugi sud za ratne zlo\u010dine u savremenoj istoriji. Stoga je va\u017eno da ovaj prioritet svi prihvate i podr\u017ee.<\/p>\n * Tokom 2016. godine bilo je dosta politi\u010dkih sukoba izme\u0111u Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, \u010dak na ivici prekida diplomatskih odnosa. \u0160ta mislite o usponu novog nacionalizma i radikalizma na Balkanu i u Evropi i da li \u0107e to imati posledice po mir na Balkanu?<\/strong><\/p>\n – Nalazim se na \u010delu pravosudne institucije i stavovi koje zauzimam su sudski, a ne politi\u010dki. Me\u0111utim, mogu da ka\u017eem da bi ljudi i vlade u biv\u0161oj Jugoslaviji trebalo da rade na iznala\u017eenju na\u010dina za miroljubiv \u017eivot i razvoj jednih kraj drugih.<\/p>\n * Govori se \u010desto da pomirenje na Balkanu nije daleko odmaklo i da politi\u010dkim elitama nije u interesu da region napreduje. Ha\u0161ki tribunal svi politi\u010dari, a to posle plasiraju preko medija, vide kao uzrok destabilizacije, a ne stabilizacije prilika u regionu. \u0160ta mislite o ulozi Tribunala u postkonfliktnim dru\u0161tvima?<\/strong><\/p>\n – Mnogi su u regionu ulogu Me\u0111unarodnog suda iz sopstvenih razloga namerno iskrivljavali i pogre\u0161no predstavljali, i takva iskrivljavanja i pogre\u0161ne predstave i dalje traju, mada je na\u0161 Outreach program puno toga uradio da pro\u0161iri sliku o Me\u0111unarodnom sudu zasnovanu na \u010dinjenicama. Po mom mi\u0161ljenju, u pitanju je generacijski problem i bi\u0107e potrebno jo\u0161 vremena da bi se promenili percepcija i razumevanje uloge i rada MKSJ. Me\u0111unarodni sud nije uspostavljen da bi priveo pravdi sve one koji su po\u010dinili zlo\u010dine za vreme sukoba, niti da bi ponovo povezao strane koje su se jedne protiv druge borile. On je krivi\u010dni sud, a ne mehanizam za pomirenje.<\/p>\n Ono \u0161to jeste deo mandata MKSJ je da „doprinese ponovnom uspostavljanju i o\u010duvanju mira“ putem svojih primarnih sudskih funkcija. \u010cvrsto verujem da je Me\u0111unarodni sud i uspeo to da postigne putem svog doprinosa ponovnom uspostavljanju vladavine prava u regionu i tako \u0161to je u nepoliti\u010dkom okru\u017eenju, uz puno po\u0161tovanje najvi\u0161ih standarda me\u0111unarodnog prava, utvrdio \u010dinjenice u vezi sa zlo\u010dinima i doga\u0111ajima kojima se bavio…….(Danas)<\/p>\n –<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Potpuno je pogre\u0161no verovati da je Ha\u0161ki tribunal nemo\u0107an u slu\u010daju u kojem Srbija ne izru\u010duje troje radikala – Petra<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11664"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11664"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11664\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11665,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11664\/revisions\/11665"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11664"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11664"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11664"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}