Pi\u0161e: Du\u0161an Teodorovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
petak, 02. septembar 08:00<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
![\"Srpski](\"http:\/\/www.danas.rs\/upload\/images\/news\/active\/2016\/9\/1\/Dusan_teodorovic.jpg\")
<\/div>\nFoto: Miroslav Dragojevi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
Rektor i rektorski kolegijum imaju veoma ograni\u010dena akademska ovla\u0161\u0107enja. Izbori u univerzitetska zvanja, unapre\u0111enja i na\u010dini odlu\u010divanja i glasanja su decenijama nepromenljivi i svojstveni uglavnom samo Srbiji. Razvijeni svet ima univerzitete organizovane na principima akademske hijerarhije. Nasuprot tome, srpski univerziteti su i u 2016. godini organizovani na principima samoupravljanja. Tako na primer, ni na jednom svetskom univerzitetu asistenti nisu u radnom odnosu, a pogotovu nisu \u010dlanovi nau\u010dno-nastavnih ve\u0107a na kojima se donose odluke o potrebi anga\u017eovanja redovnih profesora.<\/p>\n
\u0160ta su su\u0161tinske razlike u izboru univerzitetskog kadra u Srbiji i na velikim svetskim univerzitetima? Posao koji u Srbiji obavljaju asistenti u svetu obavljaju studenti poslediplomskih studija koji se menjaju na svake dve godine. Dolaskom na srpski fakultet najmla\u0111i saradnici zasnivaju radni odnos. Podrazumeva se da \u0107e novoprimljeni saradnici, bez obzira na sve proklamovane i zakonski uobli\u010dene kriterijume, reizbornosti, provere i ostvarene ili neostvarene nau\u010dne i pedago\u0161ke rezultate tokom godina, sre\u0107no da do\u010dekaju penziju na univerzitetu (po mogu\u0107stvu u zvanju redovnog profesora). Dolaskom na fakultet postajete „na\u0161e dete“. U slu\u010daju da se, prilikom reizbornosti ili izbora u vi\u0161e zvanje neo\u010dekivano javi bolji kandidat koji nije zaposlen na fakultetu ili, ne daj bo\u017ee, kandidat koji je doktorirao u inostranstvu, a \u017eeli da se vrati u zemlju, nadle\u017ena fakultetska komisija, po pravilu, u referatu o izboru raznim neadekvatnim formulacijama, a ponekad i prenebregavanjem \u010dinjenica uvek daje prednost kandidatu ve\u0107 zaposlenom na fakultetu. Mo\u017ee da se konstatuje da karijera na srpskim dr\u017eavnim fakultetima po\u010dinje negde oko dvadeset pete godine i da se pri tome primljenom kandidatu pru\u017ea maksimalna za\u0161tita u budu\u0107nosti od eventualnog gubljenja posla. Mladi doktori nauka, sa nekoliko godina profesionalnog iskustva na svetskim univerzitetima trenutno imaju veoma male \u0161anse da postanu profesori univerziteta u Srbiji. Bitno je ista\u0107i da na srpskim dr\u017eavnim fakultetima postoji veliki broj sposobnih, talentovanih i vrednih ljudi koji ostvaruju zna\u010dajne nau\u010dne, stru\u010dne i pedago\u0161ke rezultate. Neki od njih se, uglavnom neuspe\u0161no, suprotstavljaju osrednjosti, nepotizmu, plagijatima i la\u017enim referatima za unapre\u0111enje.<\/p>\n
Tokom poslednje decenije prvi sastav Komisije za akreditaciju (kao inicijator), Nacionalni savet za visoko obrazovanje i senati pojedinih dr\u017eavnih fakulteta su doneli kriterijume za napredovanje univerzitetskih nastavnika koji su podrazumevali publikovanje nau\u010dnih rezultata u \u010dasopisima sa takozvane SCI liste. Pored delimi\u010dnog uozbiljavanja nau\u010dnog rada i na\u010dina saop\u0161tavanja rezultata ova inicijativa je generisala i niz negativnih pojava kao \u0161to su dopisivanje na radove, plagijati i publikovanje po svaku cenu u manje zna\u010dajnim \u010dasopisima, od kojih pojedini nisu iz oblasti kojom se kandidat bavi. Potrebno je ista\u0107i da je zahtevani broj publikacija zna\u010dajnih za izbor u zvanje u Srbiji daleko manji nego na svetskim univerzitetima.<\/p>\n
U 2016. godini izboru\/reizboru nastavnika na srpskim univerzitetima se i dalje pristupa birokratsko-formalisti\u010dki. Katedra na kojoj je kandidat zaposlen predla\u017ee komisiju za ocenu kandidata (to naj\u010de\u0161\u0107e radi sam kandidat). Komisiju, po pravilu sa\u010dinjavaju kolege sa katedre, koautori, mentor itd. Najva\u017eniji trenutak na konkursu je predlaganje i odre\u0111ivanje \u010dlanova komisije. Prvu verziju referata komisije naj\u010de\u0161\u0107e pi\u0161e sam kandidat za unapre\u0111enje. Atmosferu na ve\u0107ini fakulteta i univerziteta karakteri\u0161e \u0107utanje, jednoglasno izglasavanje podnetih referata i politika nezameranja. Svaki eventualni prigovor na reference i rad kandidata do\u017eivljava se kao akt neprijateljstva i reme\u0107enje uspostavljenih odnosa.<\/p>\n
Kako prevazi\u0107i postoje\u0107e stanje i na osnovu kojih kriterijuma u budu\u0107nosti treba birati profesore dr\u017eavnih univerziteta u Srbiji? Po mom najdubljem uverenju srpski dr\u017eavni univerziteti moraju da prihvate deo prakse svetskih univerziteta i da do\u017eive radikalnu transformaciju izbornih procedura. Prvi korak podrazumeva slanje velikog broja mladih, talentovanih ljudi na doktorske studije na svetske univerzitete. Tridesetogodi\u0161njaci sa ste\u010denim doktoratom na vode\u0107im svetskim univerzitetima moraju da dobiju apsolutni prioritet u izboru u docentska zvanja u Srbiji. Kandidati koji su doktorirali u Srbiji morali bi pre eventualnog izbora u docentsko zvanje da provedu najmanje godinu dana na dobrom inostranom univerzitetu kao postdok istra\u017eiva\u010di. I jedni i drugi bi morali da kroz pristupna predavanja uvere akademsku javnost u svoje nau\u010dne i pedago\u0161ke sposobnosti. Svi docenti treba da budu izabrani na odre\u0111eno vreme na izborni period od \u0161est godina. Posle izbornog perioda od \u0161est godina dr\u017eavni univerzitet bi morao da odlu\u010di o otpu\u0161tanju zaposlenog docenta ili o izboru kandidata u zvanje vanrednog profesora. Izbor u zvanje vanrednog profesora bi garantovao izabranom kandidatu radni odnos do kraja karijere. Vanredni profesor bi mogao da samoinicijativno podnosi zahtev za unapre\u0111enje u zvanje redovnog profesora svakih pet godina. U slu\u010daju neizbora u zvanje redovnog profesora kandidat bi zadr\u017eavao radni odnos u zvanju vanrednog profesora, uz pravo da se posle pet godina ponovo javi za eventualno unapre\u0111enje. Redovni profesori bi bili obavezni da periodi\u010dno podnose dekanu i rektoru izve\u0161taj o svom radu. \u010clanove komisije za izbor kandidata moraju da sa\u010dinjavaju profesori sa drugih doma\u0107ih univerziteta i tri profesora inostranih univerziteta. \u010clanovi komisije moraju da pi\u0161u individualne izve\u0161taje o prijavljenom kandidatu, ne smeju da znaju jedni za druge i njihova imena moraju da ostanu tajna kako za kandidate, tako i za sve profesore na fakultetu. Ovo je uobi\u010dajena svetska praksa. Dekan fakulteta treba da napi\u0161e kratak izve\u0161taj kojim podr\u017eava ili osporava evaluaciju kandidata izvr\u0161enu od kolega van univerziteta i iz inostranstva.<\/p>\n
Kriterijume za izbor svakako treba da predstavljaju detaljno klasifikovane publikacije kandidata, postignuta citiranost, ocene pedago\u0161kih kvaliteta, ura\u0111eni i odbranjeni projekti, recenzentska aktivnost, \u010dlanstvo u ure\u0111iva\u010dkim odborima nau\u010dnih \u010dasopisa, saop\u0161tavanje rezultata i uvodna predavanja na nau\u010dnim konferencijama, mentorstvo i ostale stru\u010dne, pedago\u0161ke i nau\u010dne aktivnosti.<\/p>\n
Izbore dekana i rektora treba obavljati na osnovu javnog konkursa koji omogu\u0107ava i nastavnicima sa drugih univerziteta da budu birani.<\/p>\n
Autor je akademik, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU<\/strong><\/p>\n – (Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dr\u017eavni univerziteti u Srbiji su i dalje organizovani na isti na\u010din kao pre \u010detrdeset ili pedeset godina. Svaki fakultet je<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10416"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10416"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10416\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10417,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10416\/revisions\/10417"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10416"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10416"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vestionline.com\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10416"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}