субота, 18 маја, 2024
EU-INTEGRACIJEVesti

Uvodi se „karta šansi“ za zapošljavanje

EURONEWS.RS

EVROPA

Uvodi se „karta šansi“ za zapošljavanje u Nemačkoj: Pravila će važiti i za radnike koji dolaze sa Balkana

KOMENTARI

Autor: Tagesschau, DW

30/03/2023

16:17

Uvodi se "karta šansi" za zapošljavanje u Nemačkoj: Pravila će važiti i za radnike koji dolaze sa Balkana

Uvodi se „karta šansi“ za zapošljavanje u Nemačkoj: Pravila će važiti i za radnike koji dolaze sa Balkana – Copyright profimedia, Unsplash, Pixabay

Procenjuje se da je u Nemčakoj oko dva miliona upražnjenih radnih mesta, što vlada te zemlje želi da reši uvozom radne snage. Stoga je juče predstavljen nacrt reforme migracija, kojim su odobrena pojednostavljena pravila za useljavanje kvalifikovanih radnika. Uvodi se i „karta šansi“ zasnovana na bodovnom sistemu, a kriterijumi uključuju profesionalno iskustvo i poznavanje jezika.

Nemačkoj, prema pisanju Dojče vele, nedostaje stručna radna snaga iz oblasti nege, informacionih tehnologija, ali i dobri majstori i logističari. Prema saveznoj Agenciji za zapošljavanje, u Nemačku mora da se doseli 400.000 stručnjaka godišnje i moraju tu ostati da bi tržište rada bilo stabilno. A 2021. godine bilo ih je samo 40.000. Kada tzv. bejbi-bum generacije rođene šezdesetih godina odu u penziju, problem će se zaoštriti.

Najnovijim predlogom Zakona, koji je predlog ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer i ministra rada Hubertusa, vlada želi da privuče više kvalifikovanih radnika iz inostranstva jednostavnijim pravilima i novim ponudama.

Novi zakon o doseljavanju stručne radne snage za cilj ima ubrzavanje procedure dolaska kvalifikovanih radnika u Nemačku, što podrazumeva uklanjanje birokratskih prepreka, kako bi ljudi sa profesionalnim iskustvom ili ličnim potencijalom dobili šansu da se učvrste na tržištu rada.

Savezni ministar rada Hubertus Hajl rekao je da potencijal u Nemačkoj takođe treba više iskoristiti. Više žena i starijih radnika treba da dobije priliku da rade. Istovremeno su potrebni radnici iz inostranstva. Cilj zakona je da se svake godine privuče oko 125.000 radnika iz trećih zemalja. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer i Hajl su potvrdili da je neophodna i dobra kultura dobrodošlice.

Prema mišljenju stručnjaka, za održavanje sadašnjeg nivoa prosperiteta neophodna je godišnja imigracija od 400.000 radnika. Hajl je objasnio da je pre korona krize svake godine emigriralo oko 315.000 radnika.

Koje povlastice predviđa Zakon?

Nacrt zakona predviđa da postoje tri načina da se dođe u Nemačku: priznavanje kvalifikacija i diploma, kao što je i do sada bilo moguće, potom dozvola za stručnjake s radnim iskustvom, kao i za ljude sa potencijalom, ali bez potpisanog ugovora o zaposlenju.

Planirano je da veći broj ljudi dobije takozvanu „plavu kartu“ Evropske unije, pošto je oboren nivo dohotka koji je za nju potreban. Ta „plava karta“ važi u Nemačkoj deset godina, piše DW.

Predviđa se da će Zakonom biti smanjene prepreke za akademske radnike i proširene mogućnosti zapošljavanja kvalifikovanih radnika sa i bez stručnih kvalifikacija priznatih u Nemačkoj. Takođe su značajno smanjeni uslovi za boravišnu dozvolu u svrhu traženja mesta za obuku.

U Nemačkoj će ubuduće moći da dolaze i stranci iz zemalja koje nisu članice EU sa „kartom šansi“ zasnovanom na bodovnom sistemu, a kriterijumi koji će se uzimati u obzir pri izračunavanju broja bodova su poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, godine i povezanost sa Nemačkom. „karta šansi“ nudi i mogućnosti za probni rad ili honorarno zaposlenje, prenosi Tagesschau.

Ljudi s fakultetskim diplomama mogu da doputuju u Nemačku bez znanja jezika i bez uobičajenog institucionalnog proveravanja da li za radno mesto za koje su zainteresovani već postoje kandidati iz Nemačke ili Evropske unije. Da bi se isključila nelojalna konkurencija, ti stručnjaci moraju imati dohodak iznad određenog nivoa.

Sada je donja granica snižena. Do sada je stranac morao u ugovoru o radu da ima najmanju godišnju sumu od 58.400 evra, dok je u deficitarnim zanimanjima ona bila manja: 45.552 evra. Stručnjaci informacionih tehnologija mogu i bez završenog fakulteta da dobiju „plavu kartu“, ako poseduju radno iskustvo na akademskom nivou.

Osim toga, nacrt zakona dozvoljava i promenu branše, pa će doseljenici moći da obavljaju svaki stručan posao. Na primer, auto-mehaničar će moći da nađe posao kao logističar.

Sva navedena pravila važe i za ljude iz balkanskih zemalja. Dosadašnja regulativa za te zemlje je važila do 2023. Godišnji kontigent za države Zapadnog Balkana sada je 50.000 i time je udvostručen.

Nemački privrednici insistirali na Zakonu

Predstavnici privrede ranije su takođe pozvali na poboljšanje zakona.

„Nećemo biti uspešni ako posredovanje prepustimo isključivo Saveznom zavodu za zapošljavanje“, rekao je Karl Hausgen, predsednik Udruženja nemačkog mašinstva i postrojenja (VDMA), za novinski portal „Pionir“.

Zanatlije su posebno insistirale na radikalnom pojednostavljenju administrativnih procedura. Predsednik centralne asocijacije ZDH Jorg Ditrih rekao je za novine medijske grupe Funke da je najbolji zakon beskoristan bez dobre primene i da se administrativne procedure (moraju) značajno ubrzati.

„Nemci se nadaju dolasku radnika iz Srbije“

Novinar Dojče vele (DW) Srećko Matić za Euronews Srbija ranije je rekao da se Nemci nadaju dolasku radnika iz Srbije i ostalih zemalja. Dodaje da se poslednjih godinu dana spominje brojka od oko 600.000, kada je u poitanju nedostatak kvalifikovane radne snage, kao i da ovoj zemlji nedostaje još milion nekvalifikovanih radnika.

„To je ogroman problem za Nemačku, jer su ti radnici potrebni kakao bi Nemci održali ono što im je jako drago i milo, a odnosi se na njihov stil života i blagostanje. Nemci već sada osećaju posledice nedostatka stručne radne snage, jer se manje proizvodi. Oni imaju popunjene knjige narudžbina, ali nemaju radnike koji bi to proizvodili. U školama se ne održavaju razne aktivnosti, zato što nema dovoljno učitelja i vaspitača“, kaže Matić.

On kaže da se trenutno, u proseku u branšama koje su prilično atraktivne i u kojima je potrebna radna snaga nekada na odgovarajućeg radnika čeka 200, pa i 300 dana, što je za firme ogroman problem.

PREPORUKA ZA VAS