Ukrajina i hrišćanski Uskrs
Korak ka miru u Ukrajini
Krimski scenario na istoku Ukrajine
Nemačka štampa kritikuje „dvostruku igru“ Moskve koja negira umešanost u akcije demonstranata na istoku Ukrajine. Među današnjim komentarima ima i onih koji istuču da bez Rusije mir u susednoj zemlji neće biti moguć.
Tiringišen landescajtung iz Vajmara: „Scene podsećaju jedna na drugu. Ali bi zato ciljevi trebalo da budu drugačiji. Dok Moskva na Krimu jasno artikuliše svoje teritorijalne pretenzije, podržavajući održavanje referenduma o odvajanju od Ukrajine, povezivanje istočnog dela ove zemlje sa Rusijom deluje malo verovatno. Za razliku od Krima, Putin u drugim gradovima na istoku ne može da se osloni na prorusku većinu u stanovništvu. I na jugoistoku Ukrajine je broj onih koji govore ruski prilično velik, u Donjecku iznosi preko 70 odsto. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju drugačije raspoloženje ljudi, svega 33 odsto, smatra da bi povezivanje sa Rusijom bila ispravna odluka.“
Celeše cajtung: „Pitanje je samo trenutka kada će Vladimir Putin u Donjeck i Slavjansk poslati i regularne ruske trupe. Iako to mnogi ne žele da priznaju. Otvoreni vojni sukob u Evropi biće teško izbeći – ako on zapravo već nije i počeo.“
Zidvest prese iz Ulma: „Jasno je da sa velikom pažnjom prati svaku dalju eskalaciju u Ukrajini Moskva. Putinova strategija destabilizacije se nastavlja. Piromani iz Moskve mogu na miru da posmatraju kako njihove provokacije ostvaruju željeni efekat. Proruska milicija, koju kontroliše Moskva, kao i ekonomski pritisak izvršen na Kijev (pre svega u vidu poskupljenja gasa), izazvali su požar, koji se žiri i bez Putinove intervencije. Ruske trupe, stacionirane nedaleko od granice sa Ukrajinom, tu su da ako zatreba ubrzaju širenje požara i da pospeše nervozu u ukrajinskoj vladi, koja bi zbog toga mogla povući ishitrene i neželjene poteze.“
Lajpciger folkscajtung: „Par dana uoči konferencije u Ženevi Moskva šalje sve više paravojnih boraca u krizno područje. Teško da se ta drskost može nadmašiti, ako se u vidu imaju tvrdnje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da ruska vlada sa separatističkim akcijama na istoku Ukrajine nema nikakve veze. Koordinirane akcije u Donjecku, Lugansku i Slavjansku ukazuju na istu poruku, kako se sve odvija po Krimskom scenariju. Iza tih komandnih akcija stoji Kremlj. Istovremeno, Lavrov upozorava Kijev na opasnosti od upotrebe sile protiv separatista. U dve reči: dvostruka igra.“
Badiše nojste nahrihten iz Karlsruea: „Prema saznanjima NATO, uz granicu sa Ukrajinom, već se nalazi 40.000 ruskih vojnika. Politika Vladimira Putina je postala potpuno nepredvidiva. Rusija je aneksijom Krima već narušila Helšinski proces, kojim su svojevremeno utvrđene granice u Evropi. Pravila igre, koja su predstavljala osnovu do skora vođene politike više ne važe. I niko ne zna, gde će ova agresija protiv suseda završiti. To je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo strahovati od odluka Kremlja.“
Nord-vest cajtung iz Oldenburga: „Važno je da iz SAD i Evropa stignu jasne poruke. Ruska vojna intervencija u Ukrajini ne sme biti izvedena bez adekvatnog odgovora. Podsetimo na događaje iz 1996. godine dok je Ukrajina bila treća najveća nuklearna sila u svetu. Kijev se obavezao na uništavanje atomskog arsenala. Amerika, Velika Britanija i Rusija su se obavezale na poštovanje i zaštitu teritorijalnog integriteta te zemlje. Toliko o teoriji. Pripajanjem ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji, velike sile su po prvi put prekršile svoje obećanje. Vrede li onda nešto garancije Zapada, ukoliko je narušavanje suvereniteta Ukrajine moguće bez ikakvih posledica? Zašto bi onda Iran morao da se drži svojih obaveza i odustane od spornog nuklearnog programa, ako demokratski svet preti rečima, a ne čini ništa konkretno? To bi bio fatalan signal.“
Manhajmer morgen: „Naravno da Putinov beskrupulozni kurs ne bi trebalo tek tako prihvatiti. Ali mir u Ukrajini je moguć samo ako se uspostavi ravnoteža sa Rusijom. U to se ubraja i pitanje članstva u NATO i Evropskoj uniji. Na to je trebalo obratiti pažnju još na samom početku, ali Kijev je tu priliku prokockao, a Putin je sada na potezu.“
Pripremio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević
www.pregled.org urbanizam i stratesko planiranje
Ukrajina
„Prve pukotine“ sporazuma za Ukrajinu
SAD i Rusija različito interpretiraju delove sporazuma o rešavanju krize u Ukrajini. Problematičan je proces razoružavanja paravojnih snaga – kako pro-ruskih, tako i desničarskih, prenose nemački mediji.
Neposredno nakon dogovora koji su Rusija, Ukrajina, SAD i EU na pregovorima u Ženevi postigli, pojavile su se prve različite interpretacije ovog sporazuma, piše Frankfurter algemajne cajtung. “SAD zahtevaju da se odmah razoružaju proruske snage na istoku Ukrajine. Moskva traži da oružje prvo odlože oni koji su učestvovali u “revoluciji” u Kijevu. O tome su telefonom u petak, 18. aprila, razgovarali i američki i ruski šefovi diplomatije. Keri je od Lavrova zatražio da se Moskva “odmah i bez izuzetaka” pridržava dogovorenog.
Šef američke diplomatije je stavio do znanja da će naredni dani biti odlučujući za sve strane koje su učestvovale u postizanju dogovora. “Ilegalno naoružane grupe” moraju da predaju oružje, rekao je Keri, misleći na pro-ruske separatiste na istoku Ukrajine.
Pro-ruske snage traže da vlada u Kijevu napravi prvi korak tako što će okončati vojne aktivnosti protiv sopstvenog naroda. Osim toga trebalo bi da oslobodi uhapšene lidere pro-ruskih snaga i da razoruža prvenstveno ultranacionaliste takozvanog Desnog sektora.
Američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel nisu izgubili iz vida pooštravanje sankcija Rusiji “ukoliko u najkraćem roku ne dođe do deeskalacije”, prenosi Bela kuća. Merkel i Obama su naglasili kako Rusija mora odmah da preduzeti konkretne mere za smirivanje situacije”, prenosi FAZ.
Pohvala diplomatama
Bez obzira na probleme u sprovođenju dogovorenog, svaku pohvalu zaslužuju diplomate koje su učestvovale u izradi sporazuma u Ženevi, piše list Tagescajtung iz Berlina:
“Skeptici smatraju da je ovaj sporazum beskorisan. Oni kažu: dobro je da će demonstranti biti razoružani, da će država Ukrajina ponovo biti jedina koja ima monopol na silu, ali nije dogovoren nikakav termin za razoružavanje. Oprez sa masksimalističkim zahtjvima! Razoružanje bi u ovom trenutku bilo moguće samo uz upotrebu masivne sile. Ništa ne bi bilo pogubnije od toga jer bi to izazvalo novu spiralu osvete i nasilja. Zbog toga je znak razuma, a ne slabosti što za razoružavanje militantnih grupa nije određen nikakav rok.
Ključno pitanje glasi da li će predsednički izbori u Ukrajini 25. maja biti pošteni i da li će njihov rezultat biti priznat i u gradovima poput Harkovu. Jedan od favorita, oligarh Petro Porošenko, deo je korumpirane više klase, ali je on neko ko bi mogao da posreduje između zapadne i istočne Ukrajine. To je odlučujuće za izbegavanje scenarija nasilja, poput onog u Jugoslaviji 1991. godine. Zbog toga je važno da izbori budu korektni, a za tako nešto je potrebno mnogo više od planiranih 120 posmatrača OEBS-a”, piše Tagescajtung.
Pripremio: Azer Slanjankić
Redakcija: Jakov Leon
Zašto je važan istok Ukrajine
DW.DE
U Donbasu, istočnom regionu bogatom ugljem, kuca industrijsko srce Ukrajine. Otkako su tamo zavladali nemiri, postavlja se pitanje: koliko je Donbas važan za Kijev – i u čemu je njegov značaj za Moskvu?
„Donbas je srce Ukrajine“, može da se pročita na periferiji Donjecka u istočnoj Ukrajini. Iz ekonomske perspektive to je sigurno opravdano: ugljenokop, koji se prostire sve do ruske teritorije, četvrti je po veličini u Evropi. Rezerve uglja su procenjene na oko 10 milijardi tona. Oblast oko grada Donjecka čini samo pet odsto teritorije Ukrajine, tu živi deset odsto stanovništva – ali se stvara 20 odsto bruto domaćeg proizvoda i oko četvrtine izvoza Ukrajine. U ostatku zemlje dominira poljoprivreda.
Ugalj iz Donbasa nije konkurentan
Nemiri u istočnim delovima Ukrajine su to, po površini beznačajno, područje odjednom smestili u žižu svetske pažnje. Ako je verovati guverneru regiona Donjeck Serhiju Taruti, ovaj region nema ni ekonomskog značaja: nekada se govorilo da Ukrajina hrani ceo Sovjetski Savez. Danas se slično kaže da Donbas hrani Ukrajinu. „Ali, ako pogledamo statistike, možemo videti da je Donbas subvencionisana oblast.“ Evald Bolke, direktor Centra Bertold Beic u Berlinu, slaže se guvernerom, kada je reč o ugljenokopu Donbas. „Od osamdesetih je neprofitabilan, skup i veštački se održava u životu samo iz socijalnih razloga.“
Ipak, postoji opravdana zabrinutost da bi Rusija mogla da ima za cilj da anektira istočnu Ukrajinu, kao Krim. Za razliku od Krimskog poluostrva, ovde velika većina ljudi ne oseća pripadnost Rusiji – i samo oko četvrtine su etnički Rusi. „U suštini, to je veoma mešovito stanovništvo“, kaže Bolke. „I do početka ove godine jedva da je neko razmišljao o tome, da se orijentiše prema Rusiji. Sada, međutim, Kijev i Moskva vode pravi propagandni rat. Ljudima je teško da dođu do nepristrasnih informacija, mnogi su upućeni na glasine i sve više sumnjaju u centralne vlasti Kijeva.“
Mit o zemlji Kozaka
Ali zašto je uopšte Moskva zainteresovana za istočnu Ukrajinu, imajći u vidu ovo nejasno raspoloženje? Čisto ekonomski, aneksija baš i nije isplativa. „Rusija bi trebalo da bude srećna što ne mora ona umesto Ukrajine da subvencioniše region“, kaže Bolke. Mnogo važnije od pragmatične koristi je nešto sasvim drugo: U Moskvi je ponovo oživela želja da se uspostavi ruska imperija. Donbas, nekada centar sovjetske teške industrije, ima pri tom simboličnu ulogu: „To su drevne kozačke oblasti koje su vekovima bile agrarne i koje su industrijalizovane tek pod Staljinom.“
Širi region Donbasa potresen je sukobimaIpak, ima i opipljivih razloga: brojne firme u istočnoj Ukrajini izvoze važne sirovine i proizvode u Rusiju – naročito za ruske svemirsku i odbrambenu industriju. Zbog toga je vest, koja na Zapadu nije imala velikog odjeka, zapravo bila veoma eksplozivna: krajem marta, prelazna vlada u Kijevu je saopštila da će prekinuti vojnu saradnju sa Rusijom! Zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin odmah je reagovao: Rusija mora postati mnogo nezavisnija od spoljne tehnologije i zaliha.
Ali to možda neće biti tako lako: dvanaest vrsta ruskih interkontinentalnih balističkih raketa se proizvodi u istočnom ukrajinskom Dnjepropetrovsku, uključujući rezervne delove i održavanje. U Donbasu se proizvodi specijalni čelik za ruske tenkove, a većina ruskih borbenih helikoptera leti sa motorima iz Saporišja.
Ko zavisi od koga?
Mnogo više, međutim, istočno-ukrajinske firme zavise od potražnje iz Rusije jer su proizvodi – sistemi i oprema – specijalno napravljeni za rusko tržište, i ne mogu da se tako lako prodaju na druga tržišta. Čak i ako delovi industrije zavise od subvencija, izvoz iz istočne Ukrajine je važan izvor prihoda za Kijev, tim pre što je zemlja na rubu bankrota. „Ako se tamo razvije separatistički pokret, Kijev će na tržištima kapitala totalno propasti, zbog prevelikog rizika“, kaže ekspert za Ukrajinu Evald Bolke.
Proruski demonstranti u DonjeckuOn međutim ne veruje u ideju da se istočnoj Ukrajini odobri veća autonomija, da bi se taj deo zemlje smirio. U trenutnoj nestabilnoj situaciji Ukrajina može da opstane samo uz jaku centralnu vladu. „Bilo koja vrsta federalizacije bi pocepala zemlju – u ekstremnom slučaju cela Ukrajina bi mogla da se raspadne.“
Autori: Žanet Zajfert / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević
www.pregled.net