У Куршумлији уништавају плантаже малина и купина
KУРШУМЛИЈА – Највећи плантажери у куршумлијским селима због ниских цена малине и купине уништавају своје плантаже, ваде, спаљују и преоравају вишегодишње засаде.
У једној од најсиромашнијих општина у Србији, производња малина и купина су биле могућност да села оживе, а већина је била и оживела а мештани се вратили селима.
Мештанин села Жуч Мирослав Илић казао је да су ниске цене тог воћа и нередовне исплате разочарали произвођаче, па су многи и у том селу почели да уништавају најквалитетније плантаже малина и купина.
„На жалост, ове године смо сви испод нуле, нисмо успели ни улагања да вратимо. Ја сам био принуђен да продам две свође од по 250 килограма, како би покрио трошкове око бербе купине и исплатио раднике. Био сам принуђен да повадим квалитетни засад купине трипли краун (трострука круна) и посејем кукуруз”, казао је агенцији Бета Илић.
Илић је рекао да је село Жуч, најплодније и најбогатије село куршумлијске општине, прво дотукао јак пролећни мраз а затим ниска откупна ; цена. ;
Један од највећих плантажера у Куршумлији Радија Даниловић, такође из села Жуч, казао је да ових дана завршава уништавање дугогодишњих засада малине ; „Црни виламет”, јер ниска цена није вратила ни уложено.
„Живели смо од производње тих малина. Због небриге државе, сада ја и моја породица морамо да радимо нешто друго, јер је неизвесна наредна година, а до следеће бербе морамо много да уложимо”, рекао је Даниловић.
Поред ових мештана и други мештани, који су ове године претрпели губитак, кажу да уништавају своје плантаже или ће их преполовити, јер су потребна финансијска улагања да би плантаже биле припремљене за бербу наредне године.
С друге стране, стручњаци сматрају да је грешка уништавати плантаже и уверавају да ће наредне године цена бити боља.
Јовица Ђиновић, из одељења за пољопривреду општине Куршумлија, казао је да та општина максимално помаже и унапређује пољопривреду у куршумлијским селима.
„Сваке године се издвајају значајна средства за подстицај пољопривредне производње. Општина враћа 50 одсто уложених средстава на садни материјал, пољопривредне машине, сточарство и не бих саветовао уништавање плантажа малина и купина. То је култура која има своје место и у будућности ће сигурно цена бити боља”, рекао је Ђиновић Бети.
Захваљујући општини Куршумлија, која већ пет година помаже готово свако регистровано газдинство, ова општина предњачи по производњи јагодичастог воћа. Куршумлија је доспела у само врх, ; по производњи малине, купине и јагоде ;у Србији.
Произвођачи су навели да више не виде перспективу у том воћу, па ће, по свему судећи многе њиве поново бити закоровљене. (Бета),(POLITIKA)