Sloboda medija i slobodni i fer izbori su naša glavna poruka, izjavila je u intervjuu FoNetu evroposlanica i prededavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Tanja Fajon i poručila da je odgovornost za to „na vlastima, ali i na ostalim političkim akterima“.

Sumirajući rezultate dvodnevne posete Srbiji, ona je u serijalu razgovora Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekla da evropski posrednici „nisu bili neuspešni“.

Fajon ima osećaj da „postoji ambicija da se ostvare bolji izborni uslovi i povrati poverenje građana u izborni proces“.

Iznela je utisak da „priča sa opozicijom koja je najavila bojkot nije zatvorena“ i da bi „čak i te partije možda mogle da promene stav, kako bi građani imali veći izbor“.

„Sve je moguće, želimo da otvorimo vrata, osobito delu proevropske demokratske opozicije, jer bi neizlazak na izbore za budućnost Srbije bila velika šteta“, ukazala je Fajon.

Prema njenoj oceni, na strani vlasti „postoji ambicija“ da se uslovi poprave, jer znaju da „nije dobro da u parlamentu bude samo nacionalistička opozicija“.

Iako svesna „svih poteškoća koje vide lideri opozicije“ sa kojima je razgovarala, Fajon ima utisak da „opozicija, u kontekstu bojkota, nema jasnu strategiju“ i da deluje kao da je „samu sebe uvela u neku vrstu blokade“.

Prema njenom mišljenju, „bojkot nije doprinos demokratiji, možda je krajnje sredstvo, ali teško da sa tim može biti uspeha na dugi rok“.

„Svesna sam da oni koji su proglasili bojkot veruju da nema uslova za izbore i da kritikuju vlast za neslobodu medija, ali zato se kao medijatori i trudimo da se situacija popravi“, naglasila je Fajon.

Ona očekuje da će izbori imati legitimitet, ali napominje da će, ako parlament ostane bez jake opozicije i ne bude hram demokratije, već mesto sa kojeg će opozicija ponovo da izađe na ulicu, to za Srbiju, koja treba da bude faktor stabilnosti u regionu, biti puno izazova i u kontekstu proširenja.

Govoreći o promenama izbornih uslova, Fajon kaže da se „možda čini da je reč o kozmetičkim promenama i da se ništa ne menja, jer je kratko i vreme do izbora, naročito kada je u pitanju sloboda medija.

Ona, međutim najavljuje da je to „samo prva faza i da će dijalog biti nastavljen posle izbora kada će na dnevnom redu biti dugoročna pitanja“. Ističe da je ključna „implementacija dogovorenog“, kao i stvaranje međusobnog poverenja u društvu.

Upitana da li su za evropske posrednike važniji fer i pošteni izborni uslovi ili učešće opozicije na njima, Fajon je decidarano odgovorila da su „važniji demokratski i fer izborni uslovi“.

To i jeste razlog medijacije evroposlanika u Srbiji“, objasnila je ona, ali je poručila da bi lično želela da „opozicija učestvuje na izborima“.

Za Fajon je mera uspeha evropskih posrednika da što veći broj političkih stranaka učestvuje na izborima, kao i da građani povrate poverenje u izborni proces i institucije.

Kako je precizirala, „da imaju mogućnost da na nacionalnim frekvencijama vide opoziciju i političke debate na osnovu kojih će odlučiti za koga da glasaju“.

Na pitanje kojoj strani više veruje, Fajon je odgovorila „da su verovatno obe strane i u pravu i u krivu, ali i da situacija nije crno-bela“. Ona misli da još ima vremena da se situacija poboljša i nada se da „neće ići u suprotnom pravcu“.

Odgovarajući na pitanje da li je ponašanje vlasti doprinos demokratiji, Fajon je odgovorila da se u medijaciju i ušlo jer „nije sve u redu“ i da su vlasti dale „neka obećanja“ da će ispuniti ono što je potrebno kako bi se izborni uslovi popravili.

Posrednici često „predmet manipulacije sa obe strane“

Posle poseta Srbiji, ona ima osećaj kao da ovde postoje „dve paralelne zemlje, paralelni svetovi, institucije i mediji“.

Zato je za svakog ko dođe sa strane potrebno da „dobro sve razume“, jer je situacija „osetljiva“, poručila je Fajon i ukazala da su i sami posrednici često „predmet manipulacije sa obe strane“.

U nadi da će se stvari rešiti na najbolji način za građane, Fajon je konstatovala da je ipak reč o „unutrašnjoj političkoj priči“ i da je najvažnije da izbori budu fer i pošteni i da birači izađu u dovoljnom broju i da imaju izbor.

Upitana na osnovu čega misli da će vlast, koja je doprinela pogoršanju izbornih uslova, sada učiniti napor da popravi to što je pokvarila, Fajon je odgovorila da je „vlast svesna da međunarodna zajednica prati sve što se dešava“.

Ona smatra da zato „postoji politička spremnost da se nešto promeni“, ali ponavlja da je za promene suštinski bitna implementacija napisanog i dogovorenog.

Na opasku da se njeni utisci o uslovima za izbore razlikuju od utiska komesara za susedstvo i proširenje Olivera Varheljija, koji smatra da su oni ispunjeni, Fajon je ocenila da „komesar možda nije u potpunosti bio svestan celokupne situacije“.

„Možda je prebrzo reagovao“, dodala je ona i protumačila da su uslovi možda ispunjeni na papiru, ali da bi „trebalo sačekati implementaciju“.

„Ja se ne slažem sa izjavom da su uslovi već ispunjeni, mislim da nema svih rezultata koje želimo“, poručila je Fajon.

Nivo političke kulture u Srbiji drugačiji od nivoa u EU

Osvrćući se na atmosferu u Srbiji, ona je konstatovala da je „nivo političke kulture u Srbiji drugačiji od nivoa u EU“.

Evidentan je govor mržnje, ukazala je Fajon, koja smatra da su čak i u njenoj rodnoj Sloveniji „navikli na drugačiju političku komunikaciju, koja je ovde više prožeta emocijama“.

Optužbe predsednika Srbije da „gaji animozitet prema SNS“, ona ne doživljava lično, već to smešta u kontekst „političkog stava“ koji je u funkciji „unutrašnje politike i ubiranja političkih poena“.

„Šteta što za unutrašnju upotrebu koriste nas koji dolazimo iz EU i želimo da pomognemo, a naročito mi je žao što postoje političari koji žele da me predstave kao neprijatelja“, naglasila je Fajon.

Ona, pri tome, ističe da je godinama podržavala Srbiju, a naročito potrebu da „vaša zemlja dobije viznu liberalizaciju“.

Upitana da li je unutrašnja kriza u Srbiji, potvrda da je politika EU stabilnost pre demokratije pala na testu, ona je odgovorila da je svesna da vladavina prava proteklih godina „nije bila visoko na agendi“.

I sama EU je imala krizu i izazove koje je morala da rešava, objasnila je Fajon i podsetila da i u samoj Uniji ima zemalja koje ne poštuju vladavinu prava.

Ona je najavila da će to biti najvažniji uslov za sve zemlje Zapadnog Balkana u kontekstu priključenja EU, što je naglašeno i novom metodologijom proširenja.

Na pitanje da li je Srbija i dalje na evropskom putu, Fajon je odgovorila potvrdno, precizirajući da je ta perspektiva otvorena sa obe strane.

Smatra, ipak, da će „iskrenost i reformski put biti na testu vremena, jer će vreme pokazati koliko je Srbija u tome iskrena“.

Govoreći o novoj metodologiji proširenja EU, Fajon je objasnila da je dobro da je ona predložena, jer je proces otvaranja i zatvaranja poglavlja postao neefikasan, predugačak i lišen osećaja „za napredak.

Nova metodologija, prema njenom uverenju, može da unese i novu energiju i za EU i za zemlje koje žele da se pridruže.

Kako je istakla, sektorsko otvaranje poglavlja daje mogućnost bržeg uključivanja u socijalne i ekonomske tokove EU, što bi i građani mogli konkretno da osete.

Pri tome, ona ponovo naglašava značaj vladavine prava, koja bi mogla da bude „kočnica u procesu“ i poručuje da je sa obe strane potrebno više hrabrosti.

Nisam sigurna kako će to sve izgledati u praksi, rekla je Fajon i zaključila da i članice EU i njeni građani moraju imati „više jemstva da su zemlje koje treba da se priključe za to i spremne“.